O`quv-uslubiy majmua (I kurs talabalari uchun mo`ljallangan) Navoiy -2021


Download 0.64 Mb.
bet103/103
Sana25.03.2023
Hajmi0.64 Mb.
#1294293
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   103
Bog'liq
manaviyatshunoslik

П. И. Борисковский. Древнейшее прошлое человечества. 2 изд. М. 1980 г

12 Дж Кларк. Доисторическая Африка. М., 1977 г.



13 Л. Морган. Древнее общество. Л., 1934 г.



14 Й.Хейзинга. Homo ludens. В тени завтрашнего дня. М., 1992 г.// «Самосознание европейской културы ХХ века» М., 1991, 17-б.



15 Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шаҳри. Т.. 1993, 186-6.



16 Қаранг: Абу Ҳомид Ғаззолий. Кимёи саодат. Руҳ ҳақиқати. Т. “Адолат”, 2005. Б.39
Яна қаранг: А. Азизқулов. Ғаззолий инсон руҳиятининг моҳияти хусусида// Imom Al-Buxoriy saboqlari. 2014, N 1 Б 44-48



17 Выдающийся мыслитель и поэт Востока Мухаммад Икбал. М., 1959.Б 263



18 . Ўша асар, Б. 263

19 К. Маркс, Ф. Энгельс. Танланган асарлар. 1-том, Т., 1980, 2-6.

20 Э. Кассирер. Опыт о человеке: введение в философию человеческой культуры. - В кн.: «Проблемы человека в западной философии», Т., 1988, 30-6



21 Эрих Фромм, Рамон Хирау. Предисловие к антологии «Природа человека». — В кн.: «Глобальные проблемы и общечеловеческие ценности». М., 1990. 149-6.



22 Эрих Фромм, Рамон Хирау. Ўша асар, 153-6.



23 Эрих Фромм, Рамон Хирау. Ўша асар. 161-6.

24 Абу Наср Форобий. Ўша асар, 188-6.



25 Бухарин Н. Избранные произведения. М., “Политиздат”, 1988, стр.370-71

26 Ўша асар, 371-бет

27 Костина А. Массовая культура как феномен постиндустриального общества. Изд.5-ое, М., Изд-во ЛКИ, 2011

28 Тоффлер Э. Третья волна. М., 1999, стр.278-279

29 А.Моль. Социодинамика культуры. М., 1973, стр. 45

30 Ўша асар, ўша бет

31 “Анахита” сўзини 2014 йилда Абдусаттор Жуманазар “Сумалак”номли мақоласида (ЎзАС, 28-март, 13 сон) туркийча – Анақут (Она-қут) деб талқин қилади. Ушбу талқин Х.Нюберг фикрига зид келмайди. Лекин Авестодаги эроний худолар ва маъбудалар орасига туркий Худо қандай қилиб кириб қолган деган савол туғилади. Бундай ҳолат фақат ўша халқларнинг аралашиб, дурагайлашиб кетиши натижасида юз бериши мумкин. Бундан ташқари, ўша даврда туркий халқларда ҳосилдорлик, қут-барака маъбудаси Умай-хотун ҳисобланган. Балки, Ана-қут Умай-хотуннинг иккинчи номидир. Масала янги тадқиқотларни талаб қилади. Иккинчи томондан , қадимги давр учун қўшни халқлар маъбудлари аралашиб, бир-бири томонидан қабул қилиниши, маҳаллий маъбудлардан айримлари йириклашиб биринчи даражали умумий маъбудаларга айланиши фанга маълум. Балки, Анахита, ҳақиқатдан, Анақутдир.

32 Қаранг: Ян Рипка. История персидской и таджикской литературы. М., «Прогресс», 1971, 45-б. Ушбу китобнинг биринчи қисми О.Клима томонидан ёзилган.



33 Эдвард Ртвеладзе. Устозларнинг устози// Маънавий ҳаёт. N 2, 2014 й., 46-б.

34 Ўша ерда

35 Қаранг: А. Бердимуродов. Кофирқалъа муҳрлари//. “Фан ва турмуш”, 1-2, 2014

36 Р.Сулаймонов. Нахшаб - унутилган тамаддун сирлари. Т., «Маънавият», 2004, 28-31-бетлар.



37 Н.И.Конрад. Средневосточное Возрождение и Алишер Навои // Избранные труды. Литература и искусство. М., «Наука». 1978, 91-б.



38 Тор маънода фанда “Буюк Ипак Йўли” атамаси Хитойдан келадиган йўлга нисбатан қўлланилади. Ҳиндистондан келадиган йўл мустақил ва қадимроқ ҳисобланади. Лекин баъзан адабиётларда ғарбни бирлаштирувчи ҳар икки савдо йўли Буюк Ипак Йўли, деб юритилади. – А.Э.

39 Э. Ртвеладзе. Устозларнинг устозлари// Маънавий ҳаёт. N2., 2014, 47-б.

40 Уватов Убайдулла. Донолардан сабоқлар. Т., 1994 йил, 65 бет.

41  Каранг: Абдулкарим ас-Самъоний. Насабнома. «Бухоро» нашриёти, 2003, 250-б.

42 Ўша манба, 244-б.

43 Ўша манба, 254-б.

44 Комил инсон ҳақида тўрт рисол. Т. “Маънавият” 1997, 113-б.

45 Ўша асар, 113-114 бетлар

46 Фредериик Старр. Марказий Осиёнинг янгитдан кашф этилиши// Жаҳон адабиёти. Май-2014, 57-б

47 Ўша жойда.

48 1Қаранг: Носир Муҳаммад. Насаф ва Кеш алломалари. Т., 2006, 38-б.
Туркча “қушчи” бўлса керак, чунки турклар тотемистик қарашлар таъсирида ўз уруғбошчиси ҳисобланган ҳайвонларни размий номлар билан:бўрини – жондор (жон эгаси), қашқир, қарчиғайни (лочин) – қушчи (қуш овловчи) деб атаганлар.

49 Каранг: Амир Темур ва Улугбек замондошлари хотирасида. Т., «Ўқитувчи», 1996, 10-б.



50 Алишер Навоий. Тўла асарлар тўплами. 6-жилд. Хамса. Ҳайрат ул-аброр. Фарҳод ва Ширин. Т -2011, 14-б. Кейинги ўринларда иқтибослар ушбу нашр бўйича берилиб, қавс ичида фақат китоб бети кўрсатилади.

51 Муслиҳиддин Муҳиддинов. Комил инсон – адабиёт идеали. Т.2005, 8-9 б.

52 . Ўша асар, 63 б.

53 Нажмиддин Комилов. Тасаввуф. Т-2009, 87-б

54 Қаранг: Алишер Навоий. ТАТ .6-жилд. 745-б.(“Ҳайратул аброр”нинг шарҳ ва изоҳлари).

55 Эрих Фромм, Рамон Хирау. Предисловие к антологии «Природа человека» «Глобальные проблемы и общечеловеческие ценности». Москва, 1990 йил, 159-б.



56 Ўша манба, ўша ўринда.



57 Эрих Фромм. «Психоанализ и этика». Москва, 1993 йил, 161-б.

58 Ислом Каримов. Биз келажагимизни ўз қўлимиз билан қурамиз.Т 7,Т., 1999 й. 295-б



59 Ислом Каримов. Ўзбекистон: миллий истиқлол, иқтисод, сиёсат, мафкура. Асарлар 1-жилд. Т. “Ўзбекистон”, 1996 й, 331-б.

60 Ислом Каримов. Ўзбекистон: миллий истиқлол, иқтисод, сиёсат, мафкура. Т., «Ўзбекистон», 1996 й., 76-б.




Download 0.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling