O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi qarshi muhandislik iqtisodiyot instituti

8.5. Dala ishlari o‘tkazilib, kerakli ma‘lumotlar so‘rovnomada aks ettirilgan 
holda  to‘plangach,  ular  ustida  hisob-kitob  ishlarini  olib  borish  bosqichi 
boshlanadi.  So‘rovnomaning  hajmi  kichik  (10-15  savol) va  soni 150-300  tadan 
ko‘p  bo‘lmasa,  u  holda  hisob-kitob  ishlari  qo‘lda  bajarilgani  ma‘qul.  Lekin 
so‘rovnomaning soni 300 tadan oshib ketsa, hisob-kitob ishlarining zamonaviy 

EHMlarda  bajarilishi  yaxshi  samara  beradi
44
.  ―Ijtimoiy  fikr‖  Markazida 
o‘tkazilayo`tgan  tadqiqotlarda  savollar  soni  100-150  tagacha,  so‘rovnomalar 
soni  esa  1000  tadan  2500  tagacha  yetadigan  respondentlar  orqali  to‘ldiriladi. 
Masalan  biz  namuna  sifatida  olgan‖O‘zbekiston  –umumiy  uyimiz‖  sotsiologik 
tadqiqotlarda  1141  ta  respondent  so‘rovnomani  to‘ldirishda    qatnashdi.  
Sotsiolog  uchun  asosiy  qiyinchiliklar hisob-kitoblarning natijalari olingandan 
so‘ng   boshlanadi,  ayrim  natijalar    ayrim  natijalarda ko‘rsatkichlar o‘zaro  mos 
kelmay qoladi. Bunday xatoliklarga yo‘l qo‘yilishiga sabab, matematiklar bilan 
yetarli  darajada  hamkorlik  qilinmaganligidir.  Sotsiolog  bilan  matematikning 
hamkorligi  dala  ishlaridan  keyin  emas,  balki  dastlabki  pog‘onada  – 
giposhakllantirishtezani shakllantirishda reja va dastur tuzishda so‘rovnomaning 
savollarini joylashtirish vaqtida birlamchi va ikkilamchi axborotlar ustida hisob-
kitob ishlari bajarilishidan oldin o‘rnatilishi lozim.  
Matematik  to‘plangan  ma‘lumotlarni  o‘zida  saqlovchi  so‘rovnomalar 
to‘plamini statistik ishlovni amalga oshirishi kerak. Matematik uchun EHM bu 
ishni bajaruvchi texnik vosita bo‘lib xizmat qiladi. 
O‘tkazilgan  har  bir  sotsiologik  tadqiqot  tahlil  etilib,  umumlashtiriladi. 
So‘rov natijalarini  qayta ishlash va statistik  taxlil qilish qulay, ammo bu usulga 
qarshi kishilarning aytishlaricha, qayta ishlagan natijalar to‘g‘ridek tuyuladi, lekin 
bu  javoblarning  aksariyati  o‘ta  yuzakilikni  hisobga  olganda,  natijalar  aniqligi 
shubha  o‘ygotadi.  Bundan  tashqari,  javob  berishdan  bosh  tortirsh  hollari  ko‘p 
uchraydi,  ayniqsa,  anketalar  pochta  orqali  yuborilganda.    So‘rov  o‘tkazish 
sharoitlari va natijalarini izohlashda qo‘llaniladigan til ko‘pincha javob berayotgan 
real tirik shaxslardan juda uzoqdir. Savollar pochta orqali yuborilganda so‘raluvchi 
kishini tasavvur ham etish mushkul.  
Umuman olganda, tadqiqotchilar va respondentlar o‘rtasida aloqa qanchalik 
to‘gri va bevosita bo‘lsa, xulosalar shunchalik informativ va asosli bo‘ladi. So‘rov 
natijalari imkon qadar chuqurlashtirilgan materiallar bilan to‘ldirilishi kerak.  
Yig‘ilgan  material  tahlil  qilinib,  tadqiqotga  to‘rtki  bo‘lgan  muammoga 
muvofiqlashtirilishi  kerak.  Olingan  ma'lumotni  qayta  ishlash  va  tadqiqot 
mavzusiga  moslashtirish  oson  kechmaydi.  Hatto,  barcha  savollarga  aniq  javob 
olish  imkoniyati  bo‘lganda  ham  ko‘plab  tadqiqotlar  to‘gallanmay  qolib  ketadi.   
Tadqiqot  natijalari  tahlil  qilingandan  so‘ng,  hisobot  tayyorlanishi  shart.  Odatda 
jurnal  maqolasi  yoki  kitob  shaklida  chop  etiladigan  hisobot  tadqiqot  tabiatining 
izohi  va  qilingan  xulosalarni  asoslashdan  iborat  bo‘ladi.  Bu  oxirgi  bosqich 
hisoblanadi.  Ko‘plab  hisobotlardan  javobsiz  qolgan  savollar  kelib  chiqadi  va 
qo‘shimcha  tadqiqotlar  o‘tkazish  talab  etiladi.  Har  qanday  indvudial  tadqiqot 
faoliyati  ijtimoiy  ham  jamiyat  doirasida  amalga  oshirilayotgan  tadqiqot 
jarayonining bir qismi hisoblanadi.  
Tadqiqot metodologiyasida tadqiqot bilan bog‘liq muammolarni o‘rganishda 
vujudga keladigan eng muhim muammolardan biri – sabab  va oqibatlar taxlilidir. 
Ikki hodisa yoki xolatning sababli bog‘lanishi – bu shunday bog‘lanishki, unda bir 
hodisa yoki xolat boshqa birini keltirib chiqaradi. Misol uchun tog‘ yon bag‘rida 
                                                 
44
 Aliqoriyev N.S. va b. Umumiy sotsiologiya.-T. Universitet.1999. 127-132 betlar. 

turgan avtomobilning qo‘l tormozi qo‘yib yuborilishi ko‘rsatilgan oqibatni keltirib 
chiqaradi.  Xuddi  tabiiy  fanlar  kabi,  sotsiologiya  ham  barcha  hodisalar  o‘z 
sabablariga  ega,  degan  taxmindan  kelib  chiqadi.  Sotsiologik  tadqiqotning  asosiy 
vazifalaridan biri sabab va oqibatlarni aniqlashdan iborat.  
Ma'lumotlarni  taxlil  qilish  bu  farazni  tekshirish,  olingan  bilimlarni  o‘rnini 
aniqlash,  axborotni  ishlab  chiqish,  EHM  ga  taxlil  uchun  beriluvchi  ma'lumotlarni 
tayyorlash.  
       Informasiyalarni  ishlab  chiqish,  guruhlash.  Sotsiologiyada  taxlil  uchun 
matematik metodlarni o‘rni ham ahamiyatlidir. Bu matematik metodni qo‘llashdagi 
asosiy  muammo  matematik  apparatni  tuzib  chiqishdir.  Matematik  usullar 
sotsiologik tadqiqotlarda  qo‘yidagi vazifalarni hal etadi:  
1.  Taxlil. 
2.  Tanlash. 
3.  Modellashtirish.  
4.  O‘lchash. 
Hulosa 
qiladigan 
bo‘lsak, 
sotsiologik 
tadqiqotlarda 
matematikani 
qo‘llanishining muhim jihati – sotsial hodisalarni modellashtirishdir.  
  8.6. Sotsiologik tadqiqotlar natijalarini tahlil qilish va umumlashtirish. 
Sotsiologik tadqiqotlar davomida qo'lga kiritilgan ma'lumotlarni tahlil etish 
tadqiqotlar  jarayonining  muhim  bosqichi  hisoblanadi.  Bu  bosqichning  maqsadi 
natijalarning  ma'nosini  tushuntirib  berish,  fikrlarni  umumlashtirish  va  yagona 
nazariy tizimga keltirishdan iborat. Sotsiologik tadqiqotlarning natijalarini to'g'ri 
izohlab beruvchi qator ilmiy uslubiy  yechimlar tizimi mavjuddir, ammo har bir 
konkret holatda bu narsa bir butun kishilar jamoasi (sotsiologlar, respondentlar, 
ma'muriyat)  ishtirokida  amalga  oshiriladi.  Tadqiqot  natijalarining  ishonchliligi 
va gipotezalarning hayotiyligi eng samarador vosita sifatida kishilarning ijtimoiy 
faoliyatini  yaxshilashga  xizmat  qiladi.Shu  sababli  gipotezani  sinash  jarayonida 
tadqiqotchi  ko'proq  real  hodisalarga  tayanishi,  xilma-xil  ma'lumotlarni 
birlashtirishi, empirik materiallardan o'rganilayotgan ob'yektning zaruriy jihat va 
xossalarini  ajratib  berishga  intilishi  kerak.  Sotsiologik  tahlilning  natijalari 
tizimlashgan  va  guruhlarga  ajratilgan  ko'rinishda  ilmiy  hisobotda  namoyon 
bo'ladi. Hisobotning ilovasi sifatida jadvallar, grafiklar, so'rovnomalar, blanklar, 
testlar va boshqalar keltiriladi. 
    Amaliy  sotsiologik  tadqiqotning  asosiy  maqsadi  amaliyot  tomonidan 
ilgari  surilgan  masalalarning  echimidir.  Shuning  uchun  bunday  tadqiqot 
hisobotida  gipotezalar,  tadqiqot  vazifalari,  o'rtacha  ko'rsatkichlar  tizimi, 
axborotlar,  boshlang'ich  axborotlarni  yig'ish  bo'yicha  tadqiqot  uslublari  tarkibi 
tavsiflab beriladi. 
    Hisobotga qo'yiladigan asosiy talablar quyidagilar: 
-  hisobotda  tadqiqotning  predmetiga  mos  mantiqan  barcha  o'zaro 
bog'langan  muammolar  guruhlari  iloji  boricha  chuqur  va  to'la  aks  ettirilgan 
bo'lishi kerak; 
- bajariladigan ishlarning turkumining mantiqiy ketma-ketligi ta'minlangan 
bo'lishi kerak; 

-  hisobotning  har  bo'limida  tadrijiy  bir-birini  to'ldiruvchi  ikki  qismining 
o'zaro mutanosibligini ta'minlash zarur; 
-  so'rovnomaning  barcha  savollari  va  ularga  mos  natijalar  ilmiy  mantiq 
talablariga binoan tahlil etilishi kerak; 
-  hisobot  texnik  jihatdan  yuqori  saviyada  rasmiylashtirilishi  va  to'g'ri 
tuzilishi kerak. 
Sotsiologik  tadqiqotni  tashkil  qilishga  va  o‗tkazilishiga  katta  sarf-xa-
rajatlar ketishi tufayli o‗rganilayotgan muammoni iloji boricha to‗laroq qamrab 
oladigan bir nechta gipoteza ilgari suriladi. Tadqiqot natijalarining ishonchliligi 
va gipotezalarning hayotiyligi eng samarador vosita sifatida kishilarning ijtimoiy 
faoliyatini yaxshilashga xizmat qiladi. Shu sababli gipotezani sinash jarayonida 
tadqiqotchi  ko‗proq  real  hodisalarga  tayanishi,  xilma-xil  ma‘lumotlarni 
birlashtirishi,  empirik  materiallardan  o‗rganilayotgan  ob‘yektning  zaruriy, 
muhim jihat va xossalarini ajratib berishga intilishi kerak. 
Gipotezalarni  empirik  sinashning  eng  yaxshi  usullaridan  biri  sotsiologik 
eksperimentdir.  U  gipotezalarni  sinash  usullaridan  eng  ishonchlisi  bo‗lsada, 
o‗rganilayotgan  sub‘yektlar  orasidagi  bog‗lanishlar  murakkab  va  ko‗p  qirrali 
bo‗lganligi sababli hozirgi paytda kam ishlatiladi. 
Hozirgi  zamon  sotsiologiyasida  eng  ko‗p  qo‗llaniladigan  usullardan  biri 
statistik usuldir. Gipotezalarning ishonchliligini aniqlashning tipik usuli sifatida 
miqdorlarning o‗rtacha qiymatlarini hisoblash, o‗zaro bog‗liq koeffitsiyentlarni 
aniqlash va h.k. ni ko‗rsatib o‗tish mumkin. 
Ilmiy  hisobotni  tuzish.  Sotsiologik  tahlilning  natijalari  tizimlashgan  va 
guruhlarga  ajratilgan  ko‗rinishda  ilmiy  hisobotda  namoyon  bo‗ladi.  Hisobotni 
tayyorlashda  shuni  esda  tutish  kerakki,  u  keyinchalik  nazariy  ishlarni  davom 
ettirishga asos bo‗lishi va ijtimoiy boshqaruv amaliyotida sotsiologik tadqiqotlar 
natijalarini  aks  ettiruvchi  mohiyat  va  shaklga  ega  bo‗lishi  kerak.  Hisobotga 
izohlovchi  xat  kiritilishi  ilmiy  taomilga  kirgan  bo‗lib,  unda  qisqacha  asosiy 
xulosalar va natijalar keltiriladi. 
Hisobotning  ilovasi  sifatida  jadvallar,  grafiklar,  so‗rovnomalar,  blanklar, 
test va boshqalar keltiriladi. 
Hisobotning  bo‘limlari.  Hisobotning  tarkibi  tadqiqotning  turiga,  nazariy 
yoki amaliy ekanligiga bog‗liqdir.  
Dastavval hisobot tuzilayotganda muammoning qo‗yilishi, tadqiq etiluvchi 
masalalarning  ta‘rifi,  asosiy  tushunchalarning  nazariy  interpretatsiyasi, 
muammoning  qay  darajada o‗rganilganligi  va  uning  yechimiga  e‘tibor beriladi. 
Alohida  e‘tiborni  tadqiqotning  uslublar  tasnifiga,  tanlovning  tuzilshni, 
axborotlarni  yig‗ish  tartiblariga  ajratish  kerak.  Oxirida  alohida  bo‗lim  orqali 
o‗tkazilgan  tadqiqot  natijalarining  har  tomonlama  tahlili  va  qo‗yilgan 
masalalarning yechim darajasi tasniflanadi. Bu bo‗limning oxirida tadqiqotning 
mavjud  bo‗lgan  amaliy  natijalari  ko‗rsatiladi  va  aniq  xulosalar  shakllanadi, 
yangi  axborotni  olish  zarurligi  aniqlanadi  va  uni  hosil  qilish  uchun  texnikaviy 
uslubiy tavsiyalar beriladi. 
Ikkinchidan,  hisobotning  har  bir  bo‗limida  tadrijiy  bir-birini  to‗ldiruvchi 
ikki  qismning  o‗zaro  mutanosibligini  ta‘minlash  zarur.  Birinchi  qismda 

muammolar va natijalarni, ikkinchi qismda esa xulosalarni chuqur ilmiy asoslab 
berishi  shart.  Bu  esa,  tadqiqotchini  hozirgi  ahvolni  sharhlash  va 
umumlashtirishdan tashqari, uni tahlil va prognoz qilishga undaydi. 
Uchinchidan, hisobot so‗rovnomadagi savollar ketma-ketligidan mustasno, 
respondentlarning  sotsial-ruhiy  portreti,  intellektual  imkoniyatlari,  voqelikka 
munosabati umumiy manzarasining ifodasidan iborat bo‗lishi kerak. Hisobotda 
so‗rovnomaning  barcha  savollari  va  ularga  mos  natijalari  ilmiy  mantiq 
talablariga binoan tahlil etib beriladi. 
To‗rtinchidan,  hisobotning  texnik  jihatdan  yuqori  saviyada  rasmiy-
lashtirilishi  va  to‗g‗ri  tuzilishi  katta  ahamiyatga  ega.  Ko‗pi  bilan  hisobot 
(ilovasiz)  50-60  betdan  iborat  bo‗lganligi  ma‘qul.  Hisobotga  doir  tushuntirish 
xati  10  betgacha  bo‗lishi  mumkin.  Hisobotda  tadqiqot  ishlariga  jalb  etilgan 
barcha tashkilotlar,  o‗tkazilish  muddati va  joylari,  tadqiqot  uslubiyoti bo‗yicha 
ko‗rsatma  beruvchilarni  tayyorlashning  tartibi  va  tarkibi,  ma‘lumotlar 
yig‗ishning  takomillashtirilishi,  axborotlarni  kodlashtirish  uchun  ishlatilgan 
tizim  va  matematik  ishlov  berishda  qo‗llanilgan  usullar  ko‗rsatilishi  lozim. 
Jadvallar keragidan ortiqcha raqamlarga ega bo‗lmasligi kerak.  
Bundan  tashqari,  hisobot  yozish  jarayonida  buyurtmachiga  tadqiqotning 
eng  muhim  natijalari  bo‗yicha  tezkor  axborotlarni  topshirish  maqsadga 
muvofiqdir. 
 
                                 Qisqacha xulosalar: 
Amaliy  (empirik)  sotsiologik  tadqiqotlar  o'tkazish  orqali  talabalar, 
mutasaddi  mutaxassislar  hamda  keng  jamoatchilik  ommasi  sotsiologik 
axborotlar  tizimini  yaratishda  katta  imkoniyatlarga  ega  bo'ladilar.  Sotsiologik 
tadqiqotlar  jamiyatning  turli  sohalari  faoliyatini  mo'tadil  rivojlantirishda  katta 
ahamiyatga  egadir.  Bozor  munosabatlariga  o'tish  sharoitida  jamiyatning  turli 
sohalarini  bir-biriga  muvofiqlashtirish  lozim  bo'ladi.  Buni  amalga  oshirishda 
sosiologiya  fanining  imkoniyatlaridan  to'la  foydalanish  maqsadga  muvofiqdir. 
Empirik tadqiqotlar tajribasidan har xil sohadagi va kasbdagi xodimlar ham o'z 
ishlarida  keng  foydalanishlari  mumkin. Sotsiologik  tadqiqotlarda  ilmiy  izlanish 
muhim  ahamiyat  kasb  etib,  tadqiqotlarning  nazariy  yoki  amaliy  yo'nalishlarda 
bo'lishini ko'rsatuvchi mo'ljal vazifasini o'taydi. Sotsiologik tadqiqotlar dasturida 
ilmiy  izlanishga  sabab  bo'lgan  ijtimoiy  ziddiyatli  muammolar  va  ularni  asosiy 
atama  va  tushunchalari  atroflicha  izohlab  beriladi.  Ayni  vaqtda  ba'zi  ilmiy 
tushunchalarni  empirik  tarzda  izohlash  va  tushunchalar  dialektikasini  real 
ko'rinishda kuzatish imkoniyatlari ilmiy so'zlar, faktlar va ijtimoiy ko'rsatkichlar 
tarzida  batafsil  bayon  etiladi.  Masalan,  bilim  olish  samaradorligini 
ta'minlashning prolong (uzaytirish) usuli haqida fikr yuritiladigan bo'lsa, ana shu 
usul  zarur  fanlarni  yoki  zarur  ko'nikma  va  hunarlarni  o'zlashtirishning  boshqa 
fanlar  mazmuniga  uyg'unlashtirish  natijasida  qay  usulda  o'zlashtirish 
mumkinligi aniq-oydin bayon etilishi lozim. Intervyu respondent bilan  bevosita 
muloqotni taqozo qiladi. Bu muloqotni qog'oz yoki magnit tasmasiga qayd etish 
mumkin. Intervyu (inglizcha-uchrashuv) usulidan sotsiologiya, psixologiya, jur-
nalistika,  etnografiya,  statistika,  pedagogika  kabi  sohalarda  foydalaniladi. 

Intervyu o'tkazilish tajribasiga ko'ra erkin standart va yarim standart ko'rinishiga 
ega  bo'ladi.  Erkin  standart  ilgaridan  tayyorlangan  savollar  asosida  emas,  balki 
suhbat mazmunidan kelib chiquvchi savollar asosida qurilib, dastur yo'nalishida 
bir  necha  soat  davom  etish  va  tadqiqot  muammosini  aniqlash,  razvedka 
vazifasini bajarish maqsadida foydalanishi ko'zda tutadi. 
 
         Nazorat  savollari: 
1.  Sotsiologik tadqiqotlar deganda nimani tushunasiz? 
2.  Sotsiologik tadqiqot dasturi qanday tuziladi? 
3.  Panel tadqiqotlar nima? 
4.  Sotsiologik tadqiqotlarda ilmiy faraz qanday o'rin tutadi? 
5.  So'rov usul qanday usul? 
6.  Anketa so'zining ma'nosi qanday? 
7.  Intervyu bilan oddiy suhbatning farqi qanday? 
8.  Intervyu oluvchi nimalarga e'tibor berishi kerak? 
9.  Kuzatish usulining afzalliklari qanday? 
10. Test usulining sotsiologik tadqiqotlarda tutgan o'rni qanday? 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
MAVZU YUZASIDAN IZOHLI LUGAT 
 
Adaptatsiya  
  biologik organizmning muayyan sharoitda        
                                                         yashashga moslashish qobiliyati.  
 Axborotni kodlashtirish                  empirik ma‘lumotlarni zarur tartiblar asosida    
                                                         qayta ishlash va taxlil qilishga tayorlash  
                                                         bo‘yicha chora tadbirlar. 
 Anketa 
                 (fr. enquete)- o‘z mazmun va shakliga             
                                                         ko‘ra tartiblangan savollar va            
                                                         mulohazalar  bayon  qilingan so‘rov     
                                                         varaqasi 
Bashorat                                          ma‘lum bir dalillarga asoslangan holda   
                                                             biron  bir jarayon rivojlanishi yo‘nalishlarini  
                                                         oldindan ilmiy tarzda ko‘ra bilish  
Bandlik                                            aholining ijtimoiy ishlab ciqarishga jalb                                                     
                                                         etilganligini   ifodalovchi ijtimoiy                                                                   
                                                         iqtisodiy kategoriya  
Bo’sh vaqt                                         inson ijtimoiy guruh va umuman jamiyatga  
                                                         zaruriy ravishda sarflanadigan vaqt   
                                                         zahiralaridan ortib  qoladigan, ya‘ni bo‘sh  
                                                         vaqtidan tashqaridagi vaqt  qismi  
Begonalashuv                                odamlar ijtimoiy guruhlarning bir-biri bilan  
                                                           yonma  yon yashashlariga qaramasdan ular  
                                                        o‘rtasidagi   azaliy birlikning buzilishi va            
                                                       unga  olib keladigan    jarayon 
Vorislik 
muayyan muxitta keng tarqalgan turning  
 
boshqa turlar bilan almashtirilishini  
 
bildiradi.  
Gipoteza                                         ilmiy taxmin, bashorat 
Guruhiy birdamlik                           shaxslararo   aloqalarning  guruh hayotiy fao 
                                                        liyatining  vorisiyligini va barqarorligini                     
                                                        ta‘minlashga   xizmat   qiluvchi  
                                                        mustahkamligi                                           
Davlatchilik jamiyati 
rasmiy apparatga ega bo‘lgan jamiyat 
Jamoatchilik fikri 
joriy masalalarga jamiyat a'zolarining  
 
umumiy qarashlari.  
Individ 
(lot. individium -takrorlanmas)- odamzodning  
                                                               vakili, o‘ziga xos takrorlanmas xususiyatlar 
                                                               egasi hisoblanmish odam 
Ijtimoiy_toifa_individlarning_umumiy_xusuyatlarga_ega__bo‘lgan_statistik_guruhi._Ijtimoiylashuv_agentlari_ijtimoiylashuvning_eng_muhim'>Ijtimoiy toifa 
individlarning umumiy xusuyatlarga ega  
 
bo‘lgan statistik guruhi.  
Ijtimoiylashuv agentlari    
ijtimoiylashuvning eng muhim  
 
jarayonlari yuz beradigan guruhlar. 

Ijtimoiylashuv                                  shaxsning ijtimoiy me‘yorlar va madaniy qadriyat 
     
                                                        larni o‗zlashtirish jarayoni. 
Ijtimoiy aloqa                                odamlarning ijtimoiy ta‘sir orqali amalga   
                                                        oshiriladigan bog‗liqligi. 
Itimoiy munosabatlar                   hamkor shaxslarning barqaror o‗zaro ta‘siri 
Ikkilamchi guruh 
bir-birlari bilan shaxsan tanish  
 
bo‘lmagan individlar guruhi.  
Makrosotsiologiya 
katta ko‘lamdagi guruhlar, tashkilotlar  
 
yoki ijtimoiy tizimlarni o‘rganish.  
Mikrosotsiologiya 
inson xulq atvorini yuzma-yuz ta'sir  
 
kontekstida o‘rganish.  
Matriarxal oila 
erning xotin qarindoshlari bilan birga  
 
yashashini taqazo qiladigan oilaviy tizim.  
Monogamiya 
nikoh shakli bo‘lib, unda nikohdagi har  
 
bir individga ayni bir paytning o‘zida  
 
bitta er yoki bitta xotin bilan nikoxlanishga  
 
ruxsat etiladi. 
Motivatsiya                                       shaxsiy yoki guruhiy ehtiyojlarni amalga oshirish 
                                                     dagi harakatlantiruvchi istak. 
Mentalitet                                           (lot. mens-aql, tafakkur) – individ yoki ijtimoiy         
                                                               guruh, millatning o‗ziga xos tafakkur tarzi,  
                                                                birgalikda harakat qilishga tayyorligi. 
Monoteizm  
 yakkaxudolik. 
Noformal iqtisodiyot 
 pul  muomalasining  rasmiy  doirasidan  chetda  
bajariladigan iqisodiy operasiya.  
Nuklear oila 
  ota, ona hamda balog‘atga etmagan     
                                                        bolalikdan tashkil topgan oila.  
Oligarxiya 
  tashkilot yoki jamiyatda juda   
 
  ozchilikning idora qilishi.  
Oila sotsiologiyasi                                oilani nikoh asosida tashkil topgan va muayyan  
                                                            vazifani bajaruvchi ijtimoiy institut sifatida  
                                                        o‗rganuvchi soha; 
Oliy ta'lim 
  maktabdan keyin kollej yoki universitetlarda     
                                                        davom etadigan ta'lim.  
OAV  
  gazeta, jurnal, radio, televidenie  
 
  singari auditoriyalarga mo‘ljallangan  
 
  kommunikasiya turlari.  
Plyuralistik jamiyat 
  bir necha etnik guruhlar bir-biridan  
 
  aloxida yashovchi jamiyat.  
Reproduktiv oila  
  individ bilan nikohdan o‘tganda yoki bola  
 
  ko‘rganda vujudga kelgan oila.  
Sanksiya 
  rag‘batlantirish yoki jazolash turlari  
 
  bo‘lib, ular yordamida ijtimoiy maqbul  
 
  bo‘lgan xulq-atvor me'yorlari.    

Sinfiy ong  
  individ tomonidan sinfiy tizimni va  
 
  mansub bo‘lgan sinfning anglanishi.