O‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi toshkent moliya instituti moliya-iqtisod fakulteti


Download 1.23 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/32
Sana05.01.2022
Hajmi1.23 Mb.
#222712
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   32
Bog'liq
ozbekistonda chet el investitsiyalarini soliq mexanizmi orqali tartibga solish yonalishlari

2005 yil 

2006 yil 

2007 yil 

2008 yil 

2009 yil 

2010 yil 

2011 yil 

2012 yil 

2014 yil 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Основной 

Eksport hajmi 

Import hajmi 


39 

 

2.2 Xorijiy investitsiyalar ishtirokidagi korxonalarga soliq imtiyozlarini 



qo’llash amaliyoti tahlili 

O’zbeki t    Re pu li a i   a al   u ’atlar  bilan    jahon  hamjamiyatiga 

q ’  ili    maq a i a  tu li   il  i  e tit iya  l yi ala i i   ’ziga   al   qilm q a.  S u 

maqsadda  Respublikamizda  chet  el  investorlari  uchun  qulay  shart  sharoit  yaratib 

berilmoqda    u i  ta` i la    ’ti      iz i    et  el   apitali  ishtirokidagi  korxonalar 

uchun imtiyozlar xozirgi kunimizda muhim ahamiyat kasb etadi. Buning natijasida 

qator qonun va qarorlar imzolandi hususan: 

 O’z e i t   Re pu li a i  i i   i p ezi e ti i g  PQ-1050-son 2009 yil 28 

yanvarda  imzolangan  Qarori  mahalliy  nooziq  –  ovqat  istemol  tovarlari  ishlab 

chiqarishning  kengaytirilishini     ag’ atla ti i       a i agi  q ’  im  a      a 

ta  i la  t ’g’ i i a i . 

Shuningdek, raqobatbardosh yuqori sifatli nooziq  – ovqat iste`mol tovarlari 

ishlab  chiqarishni    ’payti i     a  tu la i i   e gayti i   i   ag’ atla ti i  ,  ichki 

iste`mol  bozorini  ular   ila   ya a a  t ’liq  q    yiti  ,  tayyor  nooziq  –  ovqat 

tovarlari  ishlab  chiqaruvchi  yangi  mahalliy  korxonalarni  tashkil  etish  hamda 

mavjudlarini  modernizatsiyalash,  texnik  va  texnologik  jihatdan  qayta  jihozlash, 

buning asosida aholi bandligini ta`minlash, insonlarning daromadlari va farovonlik 

darajasini oshirish maqsadidadir. 

Ja      a  i   eyti giga    ‘ a,  O‘z e i t     eyi gi  yilla  a  ta  i    li  

faoliyati uchun ishbilarmonlik muhitini yaxshilash sohasida eng yaxshi natijalarga 

e i  ga   u y  agi  ‘ ta  a lat qatoridan joy oldi.

 

Bu  Prezidentimiz  rahnamoligida  mamlakatimizda  biznes  yuritish  uchun 



keng shart-  a  it,  im ya  a  af latla  ya atilga i i g ya a  i  xalqa   e’ti  fi i . 

Ta  i    li    u ye tla iga    ‘pla     liq  imtiy zla i   e ilay tga i,  yag  a    liq 

stavkasi  darajasi  pasaytirilayotgani  soha  rivojiga  qaratilgan  ana  shunday 

imkoniyatlardan.  

X  i iy   a latla     liq  amaliy ti a   i  i   y  i   ‘ ta     x  ala   u  u  

  liqqa  t  ti   i g  al  i a     ala i  ma  u   ema .  K ‘p  ili    i   la ga  

davlatlarda  soliqlar  daromadga  qarab  solinadi.  Masalan,  AQShda  katta  va  kichik 



40 

 

   x  ala   a  ma iga ya a  a   liq t ‘lay i  a u i g e g pa t  ta  a i 15 f iz. 



Buyu  B ita iya a     qa   liq t ‘l    ila   a i  i  i   a  ‘ ta    x  ala   am 

daromadlarni  hisoblash  va  deklaratsiyalash  qoidalariga  b ‘y u a i.  Soliqqa 

t  ti   i g  ‘ u   a     ala i amal qila i. S liq  ta  a i  a  ma    ti  iga qa a  

ortib boradi.  

Mi   fi mala    a   i  i      x  ala   u  u   yag  a    liq  t ‘l  i  birinchi 

Prezidentimiz Islom Karimov farmoniga muvofiq 2005-yil 1-iyuldan boshlab joriy 

etilgan. Buning mohiyati shundaki, shu kundan boshlab soha vakillari byudjetdan 

ta  qa i  Pe  iya   amg‘a ma i,  Re pu li a  y ‘l   amg‘a ma i   a  Ma ta   ta’limi 

 amg‘a ma iga ma  u iy a  atmala  t ‘la    ‘  iga yag  a   liq i t ‘la   elm q a. 

Bu  ular i g    ‘p  q   a  ma   t pi  i,  fa liyati i   i   la ti i  iga  im   iyat 

yaratmoqda.  

2005-yil a yag  a   liq t ‘l  i  ta  a i 13 f iz e i. Bu   ‘  at i   yil a -

yilga  pa ayti ili ,  ay i  payt a  5  f iz i  ta   il  etm q a.  E’ti   li   i ati,   i  i  

korxonalarning  a  ma i qa   ali    t a  am  u   liq  ta  a i  ‘zga may i.  

Mamlakatimizda  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  subyektlarini  har 

t m  lama q ‘lla -quvvatlash, ularga imtiyozlar, preferensiyalar, kafolatlar berish, 

qulay shart-sharoitlar yaratish borasida izchil siyosat olib borilmoqda.  

O‘z e i t   Re pu li a i S liq    e  i i g 354-moddasiga asosan yagona 

  liq  t ‘l  i i  t ‘l    ila   yag  a    liq  t ‘l  i  t ‘la    mu  ati i   a lat 

  ‘yxati a    ‘t azilga   payt a   e’ti   a    i   yil  mu  atga   e  i ti i    uquqiga 

ega.  Ke  i ti ilga    umma  imtiy zli   a    tugaga i a     ‘ g   ‘   i  i   y  i  i a 

q  u   ili   u  atla i a  aza  a tutilga  ta ti  a, te g ulu  la   ila  t ‘la a i. Bu 

yangi  tashkil  etilgan  mikrofirma  va  kichik  korxonalarga  faoliyatining  dastlabki 

yilida qaddini tiklab olish uchun qulay sharoitdir.  

O’z e i t    Re pu li a i  P ezi e ti i g  2005  yil  20  iyu  agi  PF-3620-

   li  Fa m  iga  a   a    i  i    iz e    u ’e tla i  u  u   yag  a    liq     iy 

etil i.Bu ga a   a  ula  i g  a   a   liqla i  a t ’l  la i  ’  iga yalpi tushumdan 

13  f izli  yag  a    liq   ta  a i   ’  atil i.  Buning  natijasida  ular  uchun  amaldagi 

soliq yuki 15,2 foizdan 13 foizga tushdi. 



41 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 


Download 1.23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling