O‘zbеkistоn rеspublikаsi sog‘liqni saqlash vazirligi аbu аli ibn sinо nоmidаgi buхоrо dаvlаt tibbiyot instituti anatomiya, klinik anatomiya (oxta) kafedrasi
Download 1,1 Mb. Pdf ko'rish
|
klinik anatomiya va oxta
Xolesistektomiya
Ko‘rsatmalar.surunkali qaytalanib turadigan xolesistitlar,o‘t pufagining o‘tkir jallig‘lanishlari,pufag gangrenasi, pufagning teshilishi. Bemor chalqancha yotqiziladi.ko‘krak qafasining pastki qismiga bolish qo‘yiladi. Qorin bo‘shlig‘I S.P.Fedorov,Koxer, Ker kesmalari bilan ochiladi.Jigar o‘ng bo‘lagi bir oz ko‘tariladi, ko‘ndalang chambar ichak esa pastga bosiladi. O‘t pufagi 2 xil usulda: uning bo‘ynidan yoki tubidan olib tashlanadi. Birinchi usulda vitseral qorin parda uning jigardan o‘t pufagining ikki yonida o‘tish joyida, pufak o‘rindig‘idan 2 sm masofada kesiladi, pufak jigardan ajratiladi.kletchatkani itarib turib,umumiy o‘ yo‘li va unga kelib tushadigan o‘t yo‘lining joyi ochiladi.Jarohatning yuqori burchagidan pufak va jigar o‘t yo‘llari oralig‘ida o‘ngga va bir muncha yuqoriga yo‘nalgan pufak arteriyasi topiladi. У алоходаланади (изоляция қилинади) , иккита ипак лигатура боғланади ва лигатуралар орасида кесилади. Лигатура тасодифан пуфак артерияси гатармоғини берадиган ўнг жигар артериясини қўшиб олишдан эхтиѐт бўлиш керак. Пуфак ўт йўли ажратилади, умумий ўт руфак йўлларининг қўшилиш жойидан 0,5 см масофада ипакли лигатура билан боғланади. Лигатурадан периферик томонга букилган Бильрот қисқичи қўйилади. Пуфак ўт йўли қисқич ва лугатура орасида кесилади, унинг чўлтоғига йод эритмаси суртилади, пуфак олиб ташланади. Пуфак олиб ташлангандан сўнг унинг ўриндиғи сохасида қорин парда варақлари ўриндиқ бўйлаб узлуксиз ѐки тугунчали кетгутличоклар билан тикиб қўйилади. Чўлтоққа резина дренаж ва дока тампонлар қўйилади, ударнинг бир томони операция жарохати орқали чиқариб қўйилади. Болиш олиб ташланади, қорин деворини бўшаштириш учун тананинг 72 юқори қисми бир оз кўтарилади ва операция жарохатини ѐпишгп киришилади. Қорин девори қаватма-қават тикилади. Ўт тош касаллигини операция йўли билан даволашда, жаррохнинг вазифаси ўт пуфаги каби фақат зарарланган ўчоқни олиб ташлашдан иборат бўлмайди. Балки жигар ўт йўлларининг ахволи тўғрисида аниқ тасаввурга эга бўлиш ва бармоқ ѐки асбоблар ѐрдамида текшириб кўриш (операция столида халангиография) натижасида умумий ўт йўлининг эркин ўтказувчанлигига ишонч хосил қилиш керак. Жаррох анатомик ўзаро муносабатларни яхши кўра билиш имкониятига эга бўлиши ва умумий ўт йўлини, айниқса, унинг ретродуоденал қисмини бармоқлари билан яхшилаб пайпаслаши лозим. Операциядан кейин рўй бериши мумкин бўлган асоратлар (ўт тош касаллигининг қайталиши, перитонит келиб чиқиши, ўт оқма тешикларининг шаклланиши, операциядан кейинги даврда қон кетиши, чокларнинг ушланмаслиги ва хоказолар) нинг олдини олиш хам мухим ахамиятга эга. Холецистэктомия операция ўткир деструкцив холецистит (зт пуфаги флегмонаси, қорасон (гангренаси) ва эмпиемаси, пуфакнинг тешилиши ва бошқалар) ѐки чекланган перитонит туфайли ўтказилган бўлса, унда операция жаррохнинг фикрича, қорин бўшлиғининг энг енгил жарохатланиши мумкин бўлган (нозик) сохаларига дока тампонлар ва дренаж найчаларини олиб келиб қўйиш билан тугатилади. Download 1,1 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling