Таълим вазирлиги ж. Х. Хужаев усимликлар физиологияси


Download 6.15 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/83
Sana10.09.2023
Hajmi6.15 Mb.
#1675160
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   83
Bog'liq
O simliklar fiziologiyasi (J.Xo jayev)

УСИШ ХИЛЛАРИ.
Усимликларнинг \айвонлардан энг му\им фарки 
шундаки, улар бугун онтогенези давомида усади. Олий, куп хужайрали 
усимликларнинг усиши хужайраларнингбулиниши ва усиши, янги орган- 
лар ва тУкималар \осил булиш жараёнларининг йигиндисидан иборат. 
Усимликларнинг усиши эмбрионал туцималарда — меристемада содир булади, 
чунки у ерда \амма хужайра булиниш хусусиятига эга. Поя ва иддизларнинг 
буйига усиш ини таъминловчи. меристема уларнинг учки к исмларида 
жойлашган булади (72-чизма). Илдизларнинг усиши уларнинг учида, 1 см
www.ziyouz.com kutubxonasi


72-чизма. Пиёз илдизининг учки цисми:
Н -у м у м и й куриниш и; 5 -м с р и с т е м а т и к \ужайралар; /- и л д и з ци н и ;
2 -б у л и н и ш \удуди; 3— вакуола; 4— хондриосомалар.
дан ошмайдиган жуда калта кисмида содир булади. Бу к;исми одатда, 
илдиз кини билан му\офаза килинади. Пояларнингусувчи кисми илдизга 
нисбатан- анча узун, 2-30 см.гача булади. Поя ва илдизлар бутун 
онтогенези давомида усади. Масалан, дарахтлар бир неча юз ва минг 
йилларгача \ам Усади.
Поя, новда ва илдизларнинг усиш и апикал 
Усиш дейилади. Чунки бу апикал меристема 
(апекс - усиш ну^гаси) \исобига содир булади.
Усимликларнинг энига усиши латерал (ён) 
меристема \исобига содир булади. Бунга 
камбий, перицикл ва ферроген киради.
Камбий эджайраларининг булиниш и ва 
Усиш и натиж асида ксилем а ва флоэма 
эле м ен тл ар и пайдо булади. К с и л е м а
элементлари флоэмага нисбатан анча куп булади.
Аксариятбир паллали усимликларнинг баргида 
усиш \удуди баргаларнингтубида жойлашган 
булади ва шу асосда уса бошлайди. Лекин 
купчилик икки паллали усимликлар баргининг 
усиши Ьундан фарк, кдпади. Бу баргларнинг 
бутун юзасидаги ^ужайралар маълум давргача 
Усиш кобилиятига эга буладилар (73-чизма).
Баргларнинг усиши доимий хусусиятга эга 
эмас, яъни улар тез вак^да муайян каггалик- 
ка етиб, усишдан тухтайдилар.
73-чизма. Там аки 
баргининг усиш шакли.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ш ундай килиб, морфогенез Усимликларнинг шаклланиши, эмбрио- 
нал хужайралар (цитогенез), ту^ималар (гистогенез) ва органлар (орга- 
ногенез)нинг \o p u i булиши, усиш ва ^ивожланишни уз ичига олади.
•УСИШ НИ УЛЧЛШ УСУЛЛАРИ.
Усимликларнинг усиш тезлигини 
уларнингузунлигини, \аж м ини, 
хул
ва курук,массаларини ани^паш йули 
билан тавсифлаш мумкин. Б унингучун усимликнинг узунлиги ва^ги-вак,- 
ти билан линейка ёрдамида улчаб турилади. Купчилик усимликларнинг 
Усиши умуман анча секин борганлиги учун бу усулдан бир кеча-кундузда 
бир марта фойдаланиш мумкин. К,иска вацт ичидаги усишни аницпаш 
зарур булиб колган \олда горизонтал микроскоплардан фойдаланиш 
мумкин. Бунингучун горизонтал микро- 
.скоп Усувчи органнинг учига (поя ёки ил- 
диз) тугрилаб куйилади 
ва у н и н г 
у з у н л и ги ё ки ^ а л и н л и ги о ку л я р
микрометр ёрдамида (0,01 мм аник^ик 
билан) аниеданади. Олинган натижалар 
асосида Усимликнинг крича Усганлиги ёки 
йугонлашганлиги \исоблаб чикилади.
У с и ш н и н г тезлигини махсус асбоб -
ауксанографдан фойдаланиб аник/шш хдм 
яхши натижаберади (74-чизма). Бу асбоб 
ёрдамида усим ликнинг усиш тезлиги 
курум босган корозга чизиб борилади.
А у к с а н о г р а ф ё рд а м и д а у с и ш
тезлигини \а р ярим ёки бир соат ичида 
ани^лаб бориш мумкин. Л е ки н бу усул 
кам фойдаланилади. Чунки усимликнинг 
усиш нуцтасига бойланган ип бироз 
чузилиш и натижасида усиш тезлигини 
анча нотурри кУрсатиши ва усиш н у к-

Download 6.15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling