Ўткир аппендицит


Download 81.96 Kb.
bet4/4
Sana19.06.2023
Hajmi81.96 Kb.
#1607220
1   2   3   4
Bog'liq
ЎТКИР АППЕНДИЦИТ

CHURRALAR
Churra — ichki aʼzolar yoki ular bir qismining tabiiy yoki yangi paydo boʻlgan teshikdan Ch. darvozasi orqali biror boʻshliqqa ichki qorin pardasi bilan chiqishi, bunda boʻshliq ichini qoplab turgan parda va terining butunligiga putur yetmaydi. Miya, koʻkrak, qorin churralari, Shmorl churrasi (umurtqalararo disk churrasi) va boshqa Ch.lar farqlanadi. Qorin churrasiga kiradigan chov, son, kindik, krrinning oldingi devori churrasi, chovyorgʻoq churrasi (dabba), operatsiyadan keyin paydo boʻladigan Ch. koʻp uchraydi. Ch. tugʻma va orttirilgan, joyiga qaytib kiradigan va kirmaydigan, siqilgan va siqilmagan boʻladi. Tashqi (ichki aʼzolar ularni krplab turgan qorin parda bilan teri ostiga chiqishi) va ichki (Ch. hosilasini qorin pardasi va ichak tutqich hosil qiluvchi, choʻntaklarda boʻrtib chiqishi) Ch.lar bor. Har bir Ch.da: ichki aʼzolarning boʻshliqdan chiqadigan joyi — Ch. darvozasi; qorin pardasining bevosita Ch. darvozasidan chiqadigan qismi — Ch. xaltachasi; Ch. xaltachasidagi aʼzolar — aksari ingichka ichak, charvi, baʼzan bachadon nayi, tuxumdon, yoʻgʻon ichak, taloq va boshqa boʻlishi mumkin.
Qorin Ch.si koʻproq kuzatiladi, bunda sonning yuqori qismida koʻpincha ogʻir mehnatdan keyin, kuchanganda shish, baʼzan shu sohada kuchsiz ogʻriq paydo boʻlib, koʻpincha bu alomatlar bemorni tinch holatida oʻzoʻzidan yoʻqolib ketadi. UzoqvaqtCh. bilan ogʻrigan bemorlarda shish doimiy boʻlishi mumkin. Ch. umurtqalararo diskdan chiqadigan boʻlsa, bel va oyoqdarga ogʻriq beradi, harakat cheklanadi.
CH.ning sabablari mahalliy va umumiy boʻladi. Bularga Ch. xaltachasi boʻrtib chiqadigan tana qismlarining tuzilish xususiyatlari (mahalliy), ogʻir yuk koʻtarish, qabziyatda doimo kuchanish (umumiy) va h.k. kiradi. Homiladorlikda qorinning ichki bosimi oshadi, devori esa boʻshashib yupqalashadi, natijada Ch. xavfi kuchayadi. Boʻshliqdevorining ayrim shikastlaridan soʻng "boʻshashgan (zaif) joylar" hosil boʻlib qolishi mumkin. Ona qornidagi rivojlanish nuqsonlari, mac, kindik halqasining oʻsmay qolishi oqibatida kelib chiqadigan tugʻma Ch. ham boʻladi.
CH. belgilari: odatda Ch. paydo boʻladigan soha boʻrtib (shishib) chiqadi, paypaslab koʻrilganda Ch. darvozasi seziladi va h.k. Asorat bermagan Ch.da bemor ogʻirlik, noqulaylik sezadi, baʼzan siydik ajralishi buziladi. Katta Ch.da ogʻriq paydo boʻlib, odamning ish qobiliyati pasayadi.
Yalligʻlanish va qisilish Ch.ning eng koʻp uchraydigan asoratidir. Ch. xaltachasi va ichidagi aʼzoning shikastlanishi oqibatida yalligʻlanish roʻy beradi, bunda Ch. xaltachasi ichidagi aʼzo bilan uning devorlari oʻrtasida bitishmalar hosil boʻlib, toʻgʻrilanmaydigan Ch. yuzaga keladi.
CH. qisilganda qisilgan aʼzoda qon aylanishi buzilib, u jonsizlanadi. Qisilish oʻz vaqtida bartaraf etilmasa, ichak yorilishi (peritonit) paydo boʻlishi mumkin. Ichaklar bosilganda ichak tutshshshi roʻy beradi.
Har qanday Ch.ni oʻz vaqtida operatsiya qilinmasa asorati yomon boʻladi. Ch. qisilganda zudlik bilan tez yordam chaqirish kerak.
CH. hatto bezovta qilmaganda ham operatsiya qilish lozim. Bemorning sogʻligʻi operatsiyaga imkon bermaganda bandaj taqib yurish tavsiya etiladi.
Bolalarda koʻpincha tugʻma Ch. boʻladi. Ularda asosan kindik va chov Ch.lari koʻp uchraydi. Kindik Ch.si kamdankam qisiladi va goʻdak hayotining dastlabki yillarida oʻzoʻzidan tuzalib ketadi, chunki bola oʻsgan va muskullari rivojlangan sari kindik halqasi oʻzicha bekilib qolishi mumkin. Goʻdak bolalarda kindik Ch.sini kindikka muntazam yopishqoq plastir yopishtirib davolanadi. Plastirni 7—14 kunda almashtirib turish lozim.
Oldini olish: qorin devori muskullarini mustahkamlaydigan maxsus mashqlar bilan muntazam shugʻullanish (vrach tavsiyasi bilan), organizmni chiniqtirish, jismoniy ish bilan dam olishni toʻgʻri tashkil qilish kerak. Homiladorlikda bandaj taqish, badan tarbiya bilan shugʻullanish, tugʻrukdan soʻng qorinni massaj qilish va birdan semirib yoki oriqlab ketishdan saqlanish lozim. Bolalarda Ch.ning oldini olish uchun ularni ratsional ovqatlantirish, qabziyatga yoʻl koʻymaslik gʻoyatda muhim. Goʻdak bolalarni sutkasiga 3—4 marta 1—3 min. dan qorni bilan yotqizish tavsiya etiladi. Bu orqa va qorin muskullarini yaxshi mustahkamlaydi.
Ичак тутилиши — меъда-ичак йулидаги ел ва суюкликнинг кисман ёки батамом юришмай колиши билан таърифланадиган касалликдир. Ичакнинг харакат функцияси. Маълумки, ичакнинг зур бериб харакат килиб туриши, яъни ичак перистальтикасининг кучайиши парасимпатик нерв системаси (nn. Vagi) таъсирининг кучайиб кетишига ва аксинча, ичак харакати, яъни мотор функциясининг сусайиб колиши симпатик нерв системаси (nn. Splanchnici) кузралишига богликдир. Патофизиологияси. Тири-Велл усулида ажратиб олинган ингичка ичак ковузлоги механорецепторлари таъсирланганида ёки хайвон ичаги бирдан тутилиб коладиган холатга солинганидан кейин бутун ингичка ичак мотор функциясининг рефлектор йул билан сусайиб колиши тажрибаларда курсатиб берилган (Ю. М. Галь­перин, 1965). Шу билан бирга ичак харакатининг шу тарика сусайиши, тормозланиб колиши табиатан даврий булади: ингичка ичак перистальтикаси олдинига сусайиб, тормозланиб туради-ю, лекин кейинчалик кучайиб кетади (ичак гуё тускинликни енгишга харакат килади). Кейин бориб, ичак мотор функцияси анча сусайиб коладиган фаза бошланади, бир канча вактдан кейин эса бу фаза ичакнинг бутунлай фалаж булиб колиши билан алмашинади. Ичак бирдан тутилиб колганида касалликнинг огир-енгиллиги ичакнинг кайси кисми тусилиб, юришмай колганига боглик булиши купларга маълум: тусик нечоглик юкори жойлашган булса, касаллик шунча огир утади; чунончи, ингичка ичакнинг тутилиб колиши йугон ичак тутилишига караганда анча огиррок ва хатарлирок булади, оч ичакнинг тутилиши эса ёнбош ичак тутилиши­га караганда огиррок утади. Сабаби шуки, тусилиб колган жой нечоглик юкори булса, айнан корин бушлиги органларининг хаёт-фаолиятини бошкариб борувчи мухим вегетатив марказлари (plexus Solaris) патологик жараёнга кушилиб кетадиган соха шу кадар каттарок булади. Шундай килиб, ичакнинг тутилиб колган жойи нечоглик юкорида булиб, нерв алокаларини уз кабзига олган ва касаллик канчалик огир утаётган булса, купчилик холларда беморларнинг улиб кетишига сабаб буладиган шок холати хам шунча эртарок бошланади ва огир кечади. Ичак бирдан тутилиб колганида корин дам булиб, шишиб кетади. Ичакнинг дам булиб шишиб кетиши тусилиб колган жойидан, пастдан юкорига караб аста-секин таркалиб боради. Суюклик ва газлар ичак ичидаги босимни ошириб, капиллярларни эзиб куяди, шунинг натижасида кон ва лимфа айланиши кийинлашиб колади. Бу хол кон ва лимфа димланиб, тукималар шишиб кетишига ва кислород танкислигига (гипоксияга) олиб келади, ичак девори микроблар ва токсинларни утказиб юборадиган булиб колади, бу эса перитонит бошланишига сабаб булади. Девори жуда чузилиб кетган ичак атония холатига тушади, ичак парези бошланади — ичак ковузлоклари тонусини йукотиб, ичидаги суюклик тазъйики билан чузилиб кетади, бу ичакнинг янада купрок шишиб кетишига сабаб булади. Мана шу даврда пилорус сфинктери хам фалажланади ва ингичка ичакдаги суюклик бемалол меъдага утади-да, огиздан ташкарига кайтиб чикади, ахлат аралаш кайт килиш деб шуни айтилади (ичакнинг юкори кисми тутилиб колганида кайт килиш илгарирок бошланади). Хазм ширалари кайта сурилмай туриб колади, алмашинув жараёнларида ортик иштирок этмай куяди, суюкликнинг «учинчи бушликка ажралиб чикиши», унда туриб колиши («секвестрацияси») деган ходиса бошланади. Ичак ковузлогининг тутилиб колган жойидан юкорида бижгиш ва чириш натижасида осмотик жихатдан фаол буладиган моддалар хосил булади, булар суюклик ажралиб чикиши ва интоксикацияни кучайтиради. Ичак бирдан тутилиб колганида бир кеча-кундузда «учинчи» бушликда 8—10 л гача хазм ширалари туриб колиши мумкин. Бунга уз вактида илож килинмайдиган булса, чузилиб кетган ичак деворида некробиотик узгаришлар бошланиб, ичак ёрилиб кетиши мумкин (ичак туткич томирлари кирадиган жойнинг рупарасига эркин четидан). Сув ва электролитларнинг йуколиб туриши (бу ходиса дастлабки 24 соат ичидаёк бошланади) гемодина­мика издан чикиб, диурез камайиб кетишига олиб боради (буйрак коптокчаларида фильтрланиш камайиб кетади). Огир патофизиологик узгаришларга (мускуллар тонуси камайиб, одамнинг жуда холсизланиб колишига, юрак-томирлар ишининг бузилишига, ичакда парез бошланишига) олиб борадиган гипокалиемия бошланади. Ичакдаги суюкликнинг бир кисми эркин корин бушлигига сизиб чикади. Корин бушлигида тупланиб борадиган мана шу экссудат тиник сал саргиш рангда булиб, таркибидаги оксиллари жихатидан кон зардобига якин туради (унда 5 фоизгача оксил булади). Кейинчалик бу экссудат пушти рангга (эритроцитлар кушилиши туфайли) киради, яна бир канча вактдан кейин гушт селига ухшаб колади (геморрагик тус олади). Ичак деворининг утказувчанлиги кучайиб борган сайин корин бушлигидаги экссудатга микроблар утади, у лойка тусга, хаттоки кунгир-кора рангга хам кириб, куланса хидли (ихороз) булиб колади. Мана шундай экссудат борлиги хамиша ичакда уни кесиб олиб ташлашни, резекция килишни талаб этадиган чукур кайтмас узгаришлар бошланганидан дарак беради. Этиологияси ва патогенези Бирдан ичак тутилишининг этиологиясида икки хил омил: шу касалликка мойиллик турдирадиган ва уни юзага чикарадиган омиллар фарк килинади. Мойиллик турдирадиган омиллар жумласига корин бушлигининг ривожланиш нуксонлари (турма етишмовчиликлари) ва турмушда орттирилган камчиликлари ёки аномалиялари киради: а) куричак билан ёнбош ичак туткичининг битта, умумий булиши; долихосигма (сигмасимон ичакнинг узун булиши); корин бушлигида хар хил халкумлар булиши. б) булиб утган яллигланиш жараёнлари ёки шикастлар натижасида ичак ковузлокларининг бир-бирига ёпишиб, битишиб колгани, чандик тортмалари; усмалар; ёт жисмлар, ут ва ахлат тошлари борлиги. в) овкатга алокадор, яъни алиментар омил (маромни бузиб, палапартиш овкатланиш, овкатни куп ейиш ва хоказо). Касалликни юзага чикарадиган омиллар жумласига корин ичидаги босимнинг тусатдан кутарилиб, унинг натижасида ичак ковузлокларининг жойидан сурилиши (тугун булиб колиши, инвагинацияланиши ва хоказо) киради. Шундай килиб, ичак тутилишининг хамма хиллари куйидагиларга булинади: 1) келиб чикишига кура, тугма ва турмушда ортти­рилган хиллари (турма ичак тутилишига ривожланиш нуксонлари — ингичка ва йугон ичак битуви, орка тешик битуви, яъни атрезияси киради); 2) авж олиб бориш механизмига кура; механик ичак тутилиши — динамик ичак тутилиши. Ичак тутилишининг механик хили обтурацион (ичак туткич томирлари босилиб колмаган), странгуляцион (ичак туткич томирлари босилиб-кисилиб колган) ва аралаш тарзда (обтурация билан странгуляциянинг бирга кушилиши-инвагинация тарзда) булиши мумкин. Динамик ичак тутилиши ичак харакати функцияси бузилиб, унинг фалажланиб колиши натижасида юзага келади (спастик ва паралитик ичак тутилиши). 3) Тутилиб колган жой сатхига кура — юкори (ингич­ка ичак) ва пастки (йугон ичак) ичак тутилиши булади. 4) Клиник утишига кура — уткир ва хроник, чала ва тула ичак тутилиши булиши мумкин. Беморнинг ёши. Бирдан ичак тутилиши хамма ёшдаги одамларда курилаверади, лекин 30 ёшдан 60 ёшгача булган одамларда купрок учрайди. Болалик чорида ичакнинг ривожланиш нуксонлари туфайли бошланган ичак инвагинациялари ва тутилиш холлари купрок учраб туради. Ичак буралиши асосан ёши 40 дан ошган ва кекса одамларда курилади. Битишма туфайли ичак тутилиб колиши асосан ёш ва навкирон одамларда учрайди (К. С. Симонян, 1966). Таркалиши. Бирдан ичак тутилиши ер юзидаги хамма халклар орасида курилади. Чунончи, ичак буралиши ва тугун булиб колиши Шаркий Европа ва Болкон мамлакатларида (асосан овкатланиш усимлик махсулотларидан иборат булади) кузатилса, Рарбий Европа билан Шимолий Америкада ичак инвагинацияси купрок ва ичак буралиши камрок учрайди (бу ерларда гуштли овкат купрок ейилади). Бирдан ичак тутилиши касаллигининг учраши хар 100 минг киши ахоли хисобидан олганда 4 тадан то 20 тагача боради. С. А. Масумов (1961) маълумотларига караганда жумхуриятимизда жаррохлик касалликлари билан огриган беморларнинг 20 фоизи уткир жаррохлик касалликлари билан касалхонага келган беморларнинг 11,6—12,1 фоизида ичак тутилиши ходисаси булади. Лекин шошилинч тарзда операция керак булган беморлар орасида бу касаллик сунгги йилларда, хар холда камрок учрамокда. Бирдан ичак тутилиши классификацияси Бирдан ичак тутилиши касаллигининг хамма хилларини А. Г. Соловь­ев (1948) иккита асосий гурухга булади: динамик ва механик ичак тутилиши; механик ичак тутилиши эса, уз навбатида, обтурацион, странгуляцион ва битишма туфайли бошланган ичак тутилишига булинади. А. В. Норенберг-Чарквиани (1969) уз классификациясида ичак тутилишининг А. Г. Соловьев классификациясидаги битишма туфайли пайдо буладиган хили урнига бу касалликнинг аралаш (хам обтурация, хам странгуля­ция аломатлари буладиган) хилларини куяди. Ичак инвагинацияси, тугма ривожланиш нуксонлари туфайли бошланган ичак тутилишини, корин ичида кисилиб колган чурраларни хам бу олим шу тоифага киритади.
Download 81.96 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling