Тошкент тиббиёт академияси ички касалликлар пропедевтикаси, гематология, хдт ва касб касалликлари кафедраси


Download 1.2 Mb.
bet130/163
Sana14.05.2023
Hajmi1.2 Mb.
#1460510
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   163
Bog'liq
методичка узб.1-20

4. Кутилаётган натижалар.
Амалий машғулотлардан сўнг талабалар қўйидагиларни билиши керак:
-Крупоз ва ўчоқли пневмония симптоматикасини билиш.
-Крупоз ва ўчоқли пневмония билан касалланган беморларни мустакил сўраб-суриштиришни билиши.
-Амалий кўникмаларни (пальпация, перкуссия, аускультацияни) қадамма-қадам узлаштириш.
-Лабаротар тахлил ва рентгенограммаларни тахлил килишни билиши.
-Олинган маълумотлар асосида синдромал диагноз қўйишни билиши.
5. Машғулот мазмуни.
Мавзу бўйича саволлар ва усуллар бўйича кўриладиган саволлар руйхати:
5.1.Ўпка тўқимаси зичлашиш синдроми хосил булиши механизми.
5.2.Ўпка зичлашиш синдромини клиник текшириш, клиник усулларининг асосий маълумотлари.
5.3.Крупоз пневмония. Этиологик ва патогенитек механизмлари.
5.4.Касаллик ривожланиш босқичлари паталогик анатомияси.
5.5.Крупоз пневмония билан касаланган беморларни текширишнинг клиник усуллари:
А.Шикоятлари.
Б.anamnesis morbi, vitae.
C.Куздан кечириш.
Д.Пальпация.
Е.Перкуссия.
5.6.Крупоз пневмония билан касаланган беморларни текширишнинг кушимча усуллари.
5.7.Крупоз пневмонияни даволаш принциплари асослари, кечиши асоратлари.
5.8.Ўчоқли пневмония. Касаликнинг этиологик ва патогенитик механезмлари.
Ўчоқли пневмония билан касаланган беморларни текширишнинг клиник куринишлари.
А.Шикоятлари.
Б.anamnesis morbi,vitae.
C.Куздан кечириш
Д.Пальпация.
Е. Перкуссия.
5.9.Крупоз ва ўчоқли пневмония билан касаланган беморларни текширишнинг кушимча усуллари.


5.1.Ўпка тўқимасини зичлашиш синдромини механезми.
2.Ўпка тўқимаси зичлашиши асосан альвеолалар зарарланган ўпка сохаси яллиғланиш экссудат билан борадиган ялигланиш жараенида кузатилади.Альвеолалар кон Билан тулиши мумкин(ўпка инфарқти). Шу билан бирга ўпка бўлакларида бириктирувчи тўқима усиши (пневмосклероз) узок ялигланиш ва усмалар хисобига кузатилади.
Бунингокибатида ўпка тўқимасида хаво камаяди вау зичланади. Бундай холат ателеэктаз альвеолаларга хаво кириши, бронхлар босилиши(обтурацион ателектаз) еки ўпканинг босилиши (компрессион ателектаз), масалан:плевра бўшлиғини кўп миқдорда экссудат билан тулиши хисобига юзага келади.

Download 1.2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   163




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling