Va yarimotkazgichli asboblar texnologiyasi


  Yarimo‘tkazgich  plastinkalarni  organik  eritmalarda


Download 94.09 Kb.
Pdf ko'rish
bet19/36
Sana15.01.2018
Hajmi94.09 Kb.
#24583
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   36

10.2.  Yarimo‘tkazgich  plastinkalarni  organik  eritmalarda 
tozalab  yuvish
Bu  k o ‘rinishdagi  ishlov  berish  kim yoviy  reaksiyalar  natijasida  sirtdagi 
iflosliklarni  parchalash  y o ii  bilan  to zalash d an   iborat.
Kimyoviy  yog‘sizlantirish  deganda  ishlov  beriluvchi  m aterialga  t a ’sir 
qilm aydigan,  b iroq  yog‘  m olekulalarini  p archalovchi jaray o n n i  bajaruvchi 
tarkib  tushuniladi.  Bu  jaray o n d a  teskari  ifloslanish  r o ‘y  berm ay,  barch a 
yog4  m olekulalari  eritm aga  o £tadi.
Yuvuvchi  kukun  eritm alarda  yog'sizlantirish,  asosan  yelim langan 
plastinkalarni  m exanik  silliqlangandan  socng  to 4g tozalovni  bajarish  u ch u n   q o ila n ila d i.  Y og'sizlantirish  jarayonida  suvda 
tuz  eritm asidan  iborat  b o ig a n   sovun  plastinka  sirtidagi  sovunli  y o g ia r  
eritm asiga  o ia d i,  s o iig   suvda  yuvib  tozalanadi.
Sovunlanish  yogMariga  m urakkab  efirlar  glitserin  va  yuqori  m olekulali 
organik  kislotalardan  (stearin,  olein,  p alm itin  va  boshqalar)  tarkib  to p g an  
o'sim lik   va  hayvon  y o g ia ri  kiradi.  M asalan,  stearinning  sovunlanish 
jarayonini  quyidagi  ten g lam ad an   k o 'rish   m um kin.
( C I7H 35COO)3  C 3H 5  +  3 N a O H = 3 C i7H 35C O O N a+C 3H5(O H )3,  ( I I I .l )
bu  yerda  С ^ Н ззС О О Ы а   -   n atriy   stearati  (sovun);  C 3H
5
(O H )
3
-glitserin. 
Ikkala  m odda  suvda  oson  eriydi.
Ishqorlarda  yog‘sizlantirish  kim yoviy  reaksiya  ( I I I .l )   asosida  ro ‘y 
beradi.  B unda  sovunlanm aydigan  y o g ia r   parch alan m ay d i,  b iro q   sirt-faol 
m oddaga 
ishqorni 
kiritilishida 
em ulsiya 
hosil 
b o 'lish i 
m um kin. 
T ozalanuvchi  sirtga  iflosliklarning  qayta  o 'tirish ig a  em ulsiya  to 'sq in lik
176

qilib,  iflosliklarni  yuvuvchi  eritm a  ushlab  qoladi.  Eritm ada  ishqorning 
doim iy  zichligini  ushlab  turish  uchun  ishqoriy  metall  tuzlari  qo'shib 
turiladi,  ular  suv  bilan  o'zaro  ta ’sir  qilib,  ishqor  hosil  qiladi.
Yog'sizlantirish  jarayoni  turli  usullarni  q o ila sh   (botirish,  purkash  va 
ultratovush  vannalarda)  bilan  70..90°C  tem peraturalarda  olib  boriladi.
Peroksid  ammiakli  yog'sizlantiruvchi  eritm alar  vodorod  peroksid, 
am m oniy  gidrooksid  va  suvdan  (H ^C^NFLiOH il-^O  =  1:1:4)  tashkil 
topib, 
yarim o'tkazgichli 
asboblar 
va 
integral 
mikrosxemalarni 
tayyorlashning  turli  bosqichlarida  keng  qoilaniladi.  Bunday  eritm aning 
yog'sizlantirish  xossasi  organik  erituvchilarga  nisbatan  yaxshi  b o iib , 
universal  hamdir.  Chunki,  ular  sovunlanadigan  va  sovunlanmaydigan 
yogiarini,  noorganik  iflosliklarni,  ham da  natriy  mis,  kum ush  va  boshqa 
m etallar  ionlarini  ketkazadi.
Yog'sizlantirish  jarayonida 
vodorod 
peroksid 
atom ar 
kislorod 
chiqarish bilan  parchalanadi:
H20 2=0t+H20  
(III.2)
Atom ar  kislorodning  ajralib  chiqishi  tem peraturaga  b o g iiq   boiganligi 
uchun  jarayon  80..90°Cda  olib  boriladi.  A tom ar  kislorod  organik  va 
noorganik  iflosliklarni  oksidlaydi.  N H
4
OH   ishqor  pereoksidni  ajralish 
reaksiyasini 
tezlashtiradi. 
Natijada 
sovunlanish 
yoki 
y ogiam ing 
emulsiyasi  ham da  Mendeleyev  davriy  sistemasidagi  birinchi  va  ikkinchi 
guruh  elem entlarini  eritib  yaxshi  eriydigan  kom plekslam i  bogiaydi. 
Jarayon  organik  iflosliklar  oksidlanishida  karbonat  gazining  jadal  ajralib 
chiqishi  ko'piksim on  ko'rinishda  o'tadi.
10.3.  Kislotalarda  yuvib  tozalash
Bu  usul  sirtni  yot  atom lar  va  metall  ionlari,  y o g ii  iflosliklar,  ham da 
oksidlar,  nitridlar,  sulfidlar  va  boshqa  kimyoviy  birikm alarda  tozalashda 
qoilaniladi.  Metall  ionlarni  uzoqlashtirish  ulam i  vodorod  ionlari  bilan 
o 'rin   almashtirishi  ko'rinishida  boradi.  Metall  atom larini  ketkazish  uchun 
m etallarni  erituvchi  kislotalar  ishlatiladi.  Tozalanuvchi  sirtda  metall 
atom larining  qayta  adsorbsiyasini  bartaraf  qilish  uchun  kompleks  hosil 
qiluvchilar  qoilaniladi.  U lar  metall  ionlar  bilan  tu rg 'u n  birikm alar  — 
komplekslar  hosil  qiladi  va  eritm ada  qoladi.
177

Kremniy  plastinkalar  sirtidan  oksid  pardalarni  kyetkazish  uchun 
vodorod  ftoridi  kislotaning  asetondagi  eritmasi  1:15  (hajmiy)  nisbatda 
qoilaniladi.
Bu  ishda  aseton  qoilanilishiga  sabab,  u  kremniy  plastinka  sirtini 
ftorli  kislota  bilan  ifloslanishini  kamaytiradi  va  bu  holda  reaksiya 
quyidagicha  kechadi:
S i0
2
 + 4 H F ^ >   SiF
4
+2H
2
0 ,
SiF
4
+2F- 
SiF6-2 , 
} 
(III.3)
SiF6-2+  2H  ->  H
2
SiF6 .
10.4.  Suv  bilan  yuvib  tozalash
Suv  bilan  yuvish  moysizlantirishdan  so‘ng  qutbli  eritm a  qoldiqlarini, 
yedirgich  qoldiqlarini,  flyuslarni,  kislotalarni,  ishqorlarni,  tuzlarni  va 
boshqa  iflosliklami  kyetkazish  maqsadida  qoilaniladi.
Suvda  ko'pchilik  tuzlar,  kislotalar  va  ishqorlar  eriydi.  Yuqori 
tem peraturalarda  suv  ko'pchilik  metallar  bilan  ta ’sirlashadi.  Tabiatda  suv 
turli  kirishmalar:  changlar,  gazlar,  kimyoyaviy  elem entlar,  mikroorga- 
nizm lar  bilan  ifloslanadi.  Shuning  uchun  ham   tabiiy  suv  yarim- 
oikazgichli  asboblar  va  IM Slarni  tayyorlashda  um um an  qoilanilm aydi.
Y arim oikazgichli 
asboblami 
tayyorlash 
jarayoni 
dastlabki 
bosqichlarida 
distillangan 
suv 
va 
keyingi 
bosqichlarida 
esa 
ionsizlantirilgan  suvdan  foydalaniladi.
Toza  suvni  olishda  avvalo  tabiiy  suvni  mexanik  kirishmalardan 
tozalanadi,  ya’ni  qum  va  mayda  shag‘al  qatlamlari  orqali  filtrlanadi, 
m ikroorganizmlar  esa,  xlorlash  bilan  tozalanadi.  Suvni  keyingi  tozalash 
kolp  martalab  haydash  bilan  bajariladi.  Bunday  suvni 
distillangan  suv 
deyiladi.
Distillangan  suvda  yetarli  katta  m iqdorda  kirishmalar  b o iad i. 
Kirishm alar  m iqdori  \ m*h  da  o ich an ib ,  ular  sulfatlar,  xloridlar,  kalsiy 
nitrati,  o g ir   m etallar  va  boshqalar  b o iish i  mumkin.  Shunday  qilib, 
distillangan  suvni  p-n  o iish la rn i  va  yarim oikazgichli  tagliklarni  yuvish 
uchun 
ishlatish 
m um kin 
emas. 
O datda 
undan  yarim oikazgichli 
asbobning  korpus  va  qismlarini  yuvishda  va  m ahsulotni  kimyoviy 
yedirishdan  oldin  q o ilash   m um kin.
0 4 a   yuqori  tozalikdagi,  ya’ni  ionsizlantirilgan  suvni  olish  uchun 
distillangan  suv  qo'shim cha  tozalanadi.  Buning  uchun  distillangan  suvda
178

mavjud  bo'lgan  noorganik  kirishmalar:  kationlar  Fe2+,  C u2+,  N a2+,  va 
anionlar  N O
3
",  Cl",  S
0 4
2-  va  boshqalardan  tozalash  zarurdir.  Toza  suvni 
olish  uchun  ion  almashtirish  usulidan  foydalaniladi,  ya’ni  geterogen 
sistemada  suv  va  ionit  o‘rtasida  ionlar  almashinuvi  ro ‘y  beradi.  Ionitlar 
sifatida  odatda  turli  xildagi  ion  almashtiruvchi  smolalarda  foydalaniladi. 
Smolalar,  ikki  xil  kation  [i? -  ]  va  anionlarga  [R -  O H ]  b o iin ad i.  Bu 
yerda  7?-smolaning  polimer  asosi,  H,  O H —aktiv  holatda  kompleks  hosil 
qiluvchi  guruhlar. 
Smolalar  sharcha  kosrinishida  b o ‘lib, 
ularning 
o ic h a m i  1-5  m m   ni  tashkil  qiladi.
Agarda  distillangan  suv  oldin  kationit  sm olalar  to id irilg an   idish 
orqali  o ‘tkazilsa,  unda  smolalar  musbat  zaryadlangan  metall  kationlarni 
ushlab  qoladi.
Agarda  shu  jarayondan  so‘ng  anionit  smola  to id irilg an   idish  orqali 
suv  o4kaztlsa,  unda  suv  tarkibidagi  manfiy  zaryadlangan  anionlam i 
ushlab  qoladi.
Yarim o‘tkazgichli  asboblar  ishlab  chiqarish  sanoatida  ionsizlantirilgan 
suvning  ikki  xili  A  va  В markalari  qo‘llaniladi.
Tozalangan 
suvlaming 
tavsifiy 
param etrlari 
III.
2
-jadvalda 
ko‘rsatilgan.
III.
2
-jadval
Marka
300  К  da  solishtirm a  qarshiligi, 
Om  sm
Oksidlanish, 
m g// dan  kat­
ta  em as
Kremniy 
kislotasining 
mavjudligi, 
mg
II
D istillangan  suv
M 0 5-3-105
12,  0
10,0
Ionsizlantirilgan  suv
MO6  dan  kichik  b o ‘lm agan
(B  marka)
2,  5
1

0
Ionsizlantirilgan  suv
7 1 0 6  dan  kichik  b o ‘lmagan
(A   marka)
1,  3
0 ,2
Yuvib  tozalash  jarayoni  50-60°C  gacha  isitilgan  ionsizlantirilgan 
suvda  amalga  oshiriladi.  Yuvib  tozalashni  past  tem peraturalarda  olib 
borish 
samaradorligi 
kam, 
yuqori 
tem peraturalarda 
esa 
ishlov 
berilayotgan  sirtga  b a’zi  iflosliklar  o'tirib  qolishi  m umkin.  M asalan,  ular 
ishqor  tuzlari  gidrolizi  natijasida  ishqoriy  eritm alar  qoldiqlari  b o ‘lishi 
mumkin.
Suv  bilan  yuvib  tozalash  ko‘p  kaskadli  vannalardan  o ‘tqazish,  kichik 
oqim,  gidrom exanik  usul,  ultratovush  vannalarda  va  boshqalar  bilan 
bajariladi.
179

ШЛО-rasm.  Gidromexanik yuvib tozalash 
jarayonining sxemasi:
/ - suvni to'kish;
2-ishlov beriluvchi  plastinka;
3-cho‘tkalar;
4-suvni berish.

t/* :
Botirish  bilan  yuvish  o ‘ta  ifloslangan  plastinkalarni  tozalash  uchun 
laboratoriya  sharoitida  qo ilan ilib ,  soddaligi  bilan  ajralib  turadi.
K o'p  kaskadli  vannalardan  o'tqazishda  yuvib  tozalash  plastinkalardan 
iflosliklarning  uzliksiz  ketishini  taminlaydi.  Plastinkali  kassetalar  bir 
vannadan  ikkinchi  vannaga  suv  oqimiga  qaram a-qarshi  harakatlantiriladi.
Kichik  oqim da  yuvib  tozalash  suv  aylanish  va  suvni  isitish 
qurilm alarida 
bajariladi. 
Sentrafuga 
diskida 
harakatlanayotgan 
plastinkalarga  50-200  kPa  bosim  ostida  forsunka  orqali  suv  beriladi. 
Sentrafugani  aylanish  chastotasi  200....600  ayl/min.  Kichik  oqim da  yuvib 
tozalash  afzalligi  shundaki,  suvning  uzluksiz  almashinishi  va  oqimning 
gidrom exanik  ta ’siri  plastinkalar  sirtidan  iflosliklarning  samarali  ketishini 
ta ’minlaydi.
Gidrom exanik  yuvib  tozalash  murakkab  harakatlanuvchi  su’niy  yoki 
hayvon  junlaridan  tayyorlangan  ch o ‘tkalar  yordamida  bajariladi  (III. 10- 
rasm).
Bu  usul  plastinka  sirtiga  suvning  yopishqoqligini  oshirib  ifloslikni 
mexanik  kyetkazishga  olib  keladi.  Plastinkalar  vakuum  usul  bilan 
mahkam lanadi. 
Ionsizlantirilgan  suv  bosim  ostida  beriladi.  Uning 
kamchiligi  c h o ik a   orqali  qaytadan  ifloslanib  qolishi  b o iib ,  c h o ik a n i 
davriy  tozalab  turish  zarur  b o iad i.
Y arim oikazgichli  tagliklarga  kimyoviy  ishlov  berish jarayoni  kislotali 
yoki  ishqoriy  yedirgichlarning  sirt  qatlamiga  ta ’siriga  asoslangan.  U shbu 
jarayon  yarim oikazgich  material  bilan  yedirgich  orasida  ikki  turdagi 
m uhit  chegarasi  oraligida:  qattiq  taglik  va  suyuq  yedirgich  b o ia d i.  Taglik 
bilan  yedirgich  kimyoviy  o'zaro  ta ’sirining  boshqacha  xususiyati  shundan 
iboratki,  yedirish  jarayoni  m uvozanatli  b o im a y   yuvilgan  yarim oikazgich
10.5.  Yedirish
180

materialning  hajmi  yedirgichnikidan  kam.  Yedirgichning  ortiqchaligi  va 
uning  tem peraturasi  o ‘zgarmas  b o iish i  tufayli  kimyoviy  ishlov jarayonini 
o ‘zgarmas  tezlikda  olib  borish  mumkin.  Natijada  yarim oikazgich 
m aterialdan  ketkazilayotgan  qatlam  qalinligini  aniq  hisoblash  mumkin. 
Biroq,  shuni  hisobga  olish  kerakki,  yedirish  tezligi  yarim oikazgich 
plastinkani  mexanik  buzilgan  qatlamdagi  bilan  buzilmagan  qatlam da  bir 
xil  emas.  Bu  mexanik  buzilgan  qatlam da  yarim oikazgich  material  bilan 
yedirgich  o ‘rtasidagi  o‘zaro  ta ’sir  jadal  m aydonini  kattaligi  bilan 
tushuntiriladi.  Demak,  m exanik  buzilgan  qatlam da  yedirish  tezligi  katta 
b o iad i.
Y arimo£tkazgich 
m ateriallam i 
o ‘z-o ‘zidan 
eritilishining 
ikkita 
nazariyasi  —  kimyoviy  va  elektrokimyoviy  nazariyalari  mavjud.  Kimyoviy 
nazariyaga  asosan  yarim oikazgich  m aterialni  eritish  ikki  bosqichda  ro ‘y 
beradi:  oldin  material  oksidlanadi,  hosil  b o ig a n   oksid  eritmaga  o ‘tadi 
(eriydi).
Elektrokimyoviy  nazariyaga  asosan,  yarim oikazgich  material  bilan 
yedirgich  orasidagi  o ‘zaro  ta ’sir  oksidlanish  va  oksid  eritilishi  kimyoviy 
jarayon  bilangina  chegaralanmaydi,  u  anod  va  katod  jarayonlardan 
iborat.  Bunda  yarim oikazgich  plastinkani  turli  qismlari  orasida  mahalliy 
toklar  o iish i  bilan  kuzatiladi.  Yedirgichga  yarim oikazgich  tagliklarni 
botirishda  taglik-yedirgich  oraliq  sirtida  qo‘sh  elektr  qatlam   hosil  b o ia d i, 
elektrolit  va  taglik  orasida  potensiallar  farqi  vujudga  keladi,  ham da 
yarim oikazgichni  eritilishining  elektrokimyoviy  jarayoni  boiishiga  olib 
keladi.
Y arim oikazgichlarni 
suyuq 
yedirish 
uchun 
turli 
tarkibdagi 
yedirgichlar 
mavjud. 
H ar 
qanday 
yedirgichda 
ikkita 
majburiy 
tarkiblovchi-  oksidlovchi  va  oksidni  erituvchi  b o iish i  kerak.
Oksidlovchi  sifatida  H N O
3
,  H
2
SO
4
  mineral  kislotalar,  H
2
O
2
,  N a
203  
peroksidlar,  К
2
СГ
2
О
7
  K M n 0
4
  ,  NaCIO  kompleks  tuzlardan  foydalanish 
mumkin.
Oksidni  erituvchilar  sifatida  galoid  tarkibli  H F,  HS1  kislotalar,  KOH, 
N aO H   gidrooksidlar  va  boshqa  bir  qancha  m oddalardan  foydalaniladi. 
Suv,  qoilanilish  sharoitga  qarab,  oksidlovchi  va  kompleks  hosil  qiluvchi 
vazifalarini  bajarishi  mumkin.
U ndan  tashqari,  yedirgichlar  tarkibidagi  asosiy  tarkiblovchilardan, 
tashqari  yedirish  tezligini  boshqaruvchi  —  sekinlashtirgichlar  yoki  tezlash- 
tirgichlar  qo‘shiladi.  Sekinlashtirgichlar  orasida  ancha  keng  tarqalgani 
karbonat  kislotalar,  ya’ni  ulardan  biri  sirka  kislota  ishlatiladi.
181

Tezlashtirgichlar  ko‘p  hollarda  yarim o‘tkazgichni  qo 4shim cha  faol 
oksidlovchi  b o iib ,  yedirish  jarayoni  tezligini  orttiradi.  Tezlashtirgichlar 
sifatida  og'ir  galogenlar  (Br
2
,  b ),  unga  mos  kislotalar  (HBr,  H I)  yoki 
tuzlar  (KB2,  N a l)  dan  foydalaniladi.  Bulardan  eng  ko‘p  qo ‘laniladigani 
bromdir.
Germaniyni  yedirish. 
Germ aniyga  kimyoviy  ishlov  berish  uchun  turli 
tarkibli  yedirgichlar  ishlatiladi.  G erm aniy  uchun  asosan  nitrat  kislota 
( H N 0 3)  va  vodorod  ftoridi  (H F ),  ham da  vodorod  gidroksidi  (H
2
O
2

kabi  yedirgichlardan  foydalaniladi.  N itrat  kislota  germaniyni  kuchli 
oksidlovchi  b o ‘lsa,  ftorid  kislota  (H F )  germaniy  ikki  oksidini  oson 
eritadi. 
Vodorod 
peroksidini 
germaniy 
uchun 
yedirgich 
sifatida 
ishlatganda  kimyoviy  jarayon  70-80°C  tem peraturada  olib  boriladi. 
Kimyoviy  reaksiyani  tezlashtirish  uchun  brom ,  sekinlashtirish  uchun  esa, 
sirka  kislota  qo ‘shish  mumkin.
Kimyoviy  ishlovning  asosiy  param etri  germaniyni  yedirish  tezligidir. 
Turli  tarkibdagi  yedirgichlar  va  turli  kristallografik  yo‘nalishga  yedirish 
tezligi  bir-biridan  farq  qiladi.  Germ aniyning  erish  tezligidagi  farqlar 
kristall  panjaradan  atom larni  ajratib  olish  uchun  kerak  bo4gan  energiya- 
ning  bir  xil  bo'lmasligidan  kelib  chiqadi.
G erm aniy  uchun  eng  ko‘p  qo'llaniladigan  yedirgichlarga  quyidagilar 
kiradi  (III.3-jadval):
III.3-jadval
Yedirgich  turi
Tarkibi
Q o ‘llanilishi
Yedirgich  N:2
1ml 
H
2
0 2\
  1  ml 
HF;
  4m l 
H20
(100)  sirt  uchun
Ishqor-peroksidli
8g 
NaOH\
  100  ml  30%li 
H
2
0
2
Turli  kristallografik 
tekisliklar  uchun
Sr-4
25  ml 
H N O
15  ml 
HF,
  15  ml 
CH jO OH
,  O,  3  ml 
Br
Barcha  kristallografik 
y o ‘nalishlar  uchun
Kukunli  yedirgich
Jg  HNOf,
  22 
HF\
  2g  50  % 
AgNOj 
eritma
D islokatsiyalarni 
aniqlash  uchun
Kremniyni 
yedirish. 
Krem niy 
uchun 
yedirgichlarni 
tanlash 
germaniyga  nisbatan  chegaralanganligi  kremniy  sirtining  doimo  turg‘un 
oksid  S i0
2
  bo'lishligi  bilan  aniqlanadi.  Shuning  uchun  kremniy  uchun 
asosan  ishqorlar  va  kislotalardan  foydalaniladi.  Kislotali  yedirgichlar 
sifatida  nitrat  va  ftorid  kislotalarning  turli  aralashmalari  qoilaniladi.
182

Kremniyni  yedirish  juda  katta  tezligi  H N
0 3
:H F =
1
:
4
.  5  mol  nisbatda 
b o iad i.  Bunday  tarkibli  yedirgichda  kremniy  erishi  quyidagi  reaksiya 
bo 6yicha  kechadi:
3Si+4HN03+18HF=3H
2
SiF
6
+ 4 N 0+ 8H
2
0 . 
(III.4)
Ishqoriy  yedirgichlar  sifatida  K ON  va  N aOH   ning  (10-20%)  suvli 
eritm alaridan  foydalaniladi.  Ishqoriy  tarkibda  kremniyni  yedirish  90- 
100°C  tem peraturada  o'tkaziladi.  Ishqoriy  yedirgichlarda  ishlov  berish 
kremniy  sirtini  talab  darajasidagi  silliqligini  bermaydi.  Shuning  uchun  bu 
yedirgich  sanoatda  keng  qoilanilm aydi.  Biroq  anizotrop  yedirishda,  ya’ni 
sirtda  qandaydir  shakl  hosil  qilishda  (V -ko‘rinish)  q o ila sh   mumkin.
Ishqoriy  yedirgichning  kamchiligi  ishqoriy  metall  ionlari  bilan 
kremniy  sirtini  ifloslanishi  b o iib ,  uni  kyetkazish  ancha  qiyin.  Bunday 
yedirgichda  hosil  qilingan  sirt  shakli  notekis  va  u  m exanik  ishlov  berish 
sifatiga  kuchli  bogiiq.
III.4-jadvalda  Si  uchun  H N O
3
-H F   asosidagi  asosiy  yedirgichlar 
berilgan.
III.4-jadval
Yedirgich
turi
Tarkibi
Q o ‘llanilishi
O ptim al  ish  vaqti
Sr-8
Sr-4A
Uayt
yedirgich
D esh
yedirgich!
HNO
3
-
2

HF-\
H N 0
3
-
5, 
HF
- 3 
CH
3
COOH-
 3
H N 0
3
-
3, 
HF
- 1
H N 0
3
-
3, 
HF
- 1 
CH
3
COOH-
 8
K im yoviy  silliqlash
Kim yoviy  silliqlash  ,
p-n
  o'tish  chegarasi  paydo
qilish.
( I l l  )tekislik 
b o ‘yicha 
silliqlash.
Barcha  tekisliklar  b o ‘yicha 
sekin  kim yoviy  silliqlash.
1-2  min
2 -3  m in
15  s
ldan  16  soatgacha
Kremniyda  asosiy  kristallografik  tekisliklar  bo'yicha  yedirish  tezligi 
quyidagi  m unosabatlarda  b o iad i:  (
110
)> (
100
)> (lll)-k islo ta li  yedirgichlar 
uchun  va  (
100
)>( 
110
)>( 
111
)  -   ishqoriy  yedirgichlar  uchun.
Kremniy  karbidini  yedirish. 
Kremniy  karbidi  (SiC)  bir  qancha  yuz 
gradus  (°C)  tem peraturalarda  kimyoviy  ta ’sirlarga  o 'ta   chidamli. 
Yuqorida  ko'rilgan  yedirgichlarning  birortasi  ham   kremniy  karbididan 
tayyorlangan  taglik  sirtini  ishlovdan  o'tkazolm aydi.
Krem niy  karbidi  uchun  yedirgichlardan  to ‘g‘ri  keladigani  tarkibida 
erigan  tuzlar va  ishqorlar b o iad i.  Misol  tariqasida  kremniy  karbidi  uchun 
bir  qancha  yedirgichlarni  900°C  tem peraturada  erigan  N aO H   (KO H); 
1000°C  tem peraturada  erigan  tuz  К
2
СОз;  1000°C  tem peraturada  3:1
183

m unosabatda  olingan  erigan  tuzlar  N a
2
CC
>3
  va  K
2
C O
3
  ni  ko‘rsatish 
mumkin.
Galliy  arsenidini  yedirish. 
Galliy  arsenidi  ishqoriy  va  kislotali 
yedirgichlarda  yediriladi.  Tajribada  5%  li  suvli  eritma  NaOH   va  30%li 
vodorod  peroksidi  5:1  m unosabatda  olingan  ishqoriy  yedirgichdan  40- 
60°C  tem peraturada  taglikka  kimyoviy  ishlov  berish  uchun  foydalaniladi.
Nitrat  va  xlorid  kislota  va  suv  aralashmasidan  1:2:2  m unosabatda 
olingan  kislotali  yedirgich  25-30°C  tem peraturada  (111)  tekislikda 
yo‘nalgan  galliy  arsenidi  taglikni  yedirish  uchun  foydalaniladi.
Galliy  arsenidni  taglik  uchun  jilvirlovchi  sifatida  tarkibida  nitrat  va 
ftorid 
kislota 
va 
suv 
3:1:2 
m unosabatda 
olingan 
yedirgichdan 
foydalaniladi.
M ahalliy  epitaksiya  uchun  ham da  yarim o‘tkazgich  tuzilm alarni 
alohida  sohalarda  ajratish  uchun  galliy  arsenidi  tagliklikni  tayyorlashda 
anizotrop  yedirish  ancha  qiziqish  uyg'otadi.  Galliy  arsenidini  anizotrop 
yedirish  uchun  suv,  vodorod  peroksid  va  sulfat  kislota 
Download 94.09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling