Ўзининг маълум даражада такрорланувчанлиги билан фарқ қилувчи ҳаракатларга тебранма ҳаракатлар дейилади


Download 206.43 Kb.
bet3/4
Sana01.03.2023
Hajmi206.43 Kb.
#1239279
1   2   3   4
Bog'liq
маятник хақида

Ишни бажариш тартиби
1. Математик маятник йиғинг. Бунинг учун шарчани ипга осинг ва ипнинг иккинчи учини штативдаги ғалтакка ўраб олинг.
2. маятник ипининг узунлигини ўлчанг. Шарчани бир томонга бир оз оғдиринг. Уни ҳаракатга келтиринг ва шу пайтнинг ўзида секундомер милининг бошланғич вазиятини белгилаб қўйинг.
3. 1 – 1,5 минутга тенг вақт ичидаги тўлиқ тебранишлар сонини аниқланг.
4. Узунлиги ҳар хил бўлган маятниклар билан тажрибани 5 – 6марта такрорланг. (4) ифода орқали g эркин тушиш тезланишини ҳисобланг.
5. Эркин тушиш тезланишини аниқлашдаги хатоликни баҳоланг.
6. Натижаларни қуйидаги жадвалга ёзинг.


Тажрибаномери

N

t, c

T, c

l,м

g, м/с2

,м/с2



1






















2






















3






















Ўртача
қийматлар






















7. Аниқланган катталикни кўринишида ёзинг.
8. Тебраниш даври Т2 нинг маятник узунлиги l га боғлиқлик графигини чизинг.
Назорат учун саволлар

  1. Тебранма ҳаракатга мисоллар келтиринг.

  2. Гармоник тебранма ҳаракат деб қандай ҳаракатга айтилади?

  3. Тебраниш даври ва частотаси таърифларини айтинг ва улар ўртасидаги боғланишни ёзинг.

  4. Математик маятник нима? Унинг ҳаракатини тавсифлаб беринг.

  5. Математик маятникнинг тебраниш даври нималарга боғлиқ?

  6. Бир хил вақт ичида бири 5 марта, иккинчиси 20 марта тебранадиган иккита маятникнинг узунликлари қандай нисбатда бўлади?

  7. Маятник сувда ҳаракат қилса, унинг тебраниш даври қандай ўзгаради? Темир шарчали маятник остига магнит қўйилса-чи? Жавобингизни тушунтиринг ва тажрибада текширинг.

Ma’ruza № 8


Mavzu : Prujinali mayatnik. Matematik va fizik mayatniklar. So’nuvchi va majburiy tebranishlar. Rezonans. To’lqin jarayoni. Yassi va sferik to’lqinlar va ularning tenglamalari. To’lqin faza tezligi

Mavzu rejasi

  1. Mayatniklar (prujinali mayatnik, matematik mayatnik va fizik mayatnik).

  2. So’nuvchi (erkin) tebranishlar va uning differensial tenglamasi.

  3. So’nishning logarifmik dekrementi.

  4. Tebranuvchi sistemaning aslligi.

  5. Majburiy tebranishlar. Majbur etuvchi kuch. Majburiy tebranishlarning differensial tenglamasi.

  6. Rezonans hodisasi.

  7. To’lqin jarayoni.

  8. Yassi va sferik to’lqinlar va ularning tenglamalari.

  9. To’lqin faza tezligi

Download 206.43 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling