1. Sezar usuli: Demak biz Elyor ismini Sezar usulida shifrlaymiz: T0=Elyor k=3; T1=Hobru bo’lar ekan. 1-bosqich. Shifrlash jadvalini yaratish


Download 0.52 Mb.
Sana25.11.2020
Hajmi0.52 Mb.
#151576
Bog'liq
kiber2


Muhammad al-Xorazmiy nomidagi Toshkent axborot texnologilar universiteti Farg`ona Filiali 620-19-guruh talabasi Tursunaliyev Erkinjon ning Kiberxavfsizlik fanidan bajargan amaliy ishi.

2-amaliy ish

Kriptografiyaga kirish



1.Sezar usuli:

Demak biz Elyor ismini Sezar usulida shifrlaymiz: T0=Elyor k=3;

T1=Hobru bo’lar ekan.

1-BOSQICH. SHifrlash jadvalini yaratish.


Лотин алифбоси асосида




1

2

3

4

5

1

A

B

C

D

E

2

F

G

H

I/J

K

3

L

M

N

O

P

4

Q

R

S

T

U

5

V

W

X

Y

Z

Кирил алифбоси асосида (1-вариант)




1

2

3

4

5

6

1

А

Б

В

Г

Д

Е

2

Ё

Ж

З

И

Й

К

3

Л

М

Н

О

П

Р

4

С

Т

У

Ф

Х

Ц

5

Ч

Ш

Щ

Ъ

Ы

Ь

6

Э

Ю

Я

-

-

-

Кирил алифбоси асосида (2-вариант)




1

2

3

4

5

6

1

А

Б

В

Г

Д

Е/Ё

2

Ж

З

И/Й

К

Л

М

3

Н

О

П

Р

С

Т

4

У

Ф

Х

Ц

Ч

Ш

5

Щ

Ы

Ь/Ъ

Э

Ю

Я

Кирил алифбоси асосида (3-вариант)




1

2

3

4

5

1

А

Б

В

Г

Д

2

Е/Э

Ж

З

И/Й

К

3

Л

М

Н

О

П

4

Р/С

Т

У

Ф/Х

Ц

5

Ч

Ш/Щ

Ы

Ю

Я

2-bosqich. SHIFRLASH. Ochiq matn harflarini jadvaldan olib tagidagi belgi unga mos shifrmatnni ifodalaydi.

Очиқ матн белгиси:

E

L

Y

O

R

Шифр матн белгиси :

H

O

B

R

U

Олинган натижавий шифр матн “HORBU” га тенг бўлади.

  1. Шифрлаш усули..Bu usulda malumotni shifrlashda uning jadvaldagi joylahsgan o’rnidan foydalaniladi.

Очиқ матн белгилари:

E

L

Y

O

R

Горизонтал ўрни:

1

3

5

3

4

Вертикал ўрни:

5

1

4

4

2

Шундан сўнг координатлар қатор бўйича жуфтланиб ўқилади ва қуйидигига эга бўлинади: 13 53 45 14 42.

Шундан сўнг юқоридаги жуфтликлар горизонтал ва вертикал координаталар шаклида ифодаланади.



Горизонтал координатаси:

1

5

4

1

4

Вертикал координатаси:

3

3

5

4

2

Шифр матн белигиси:

C

X

U

D

R

  1. Шифрлаш усули. Бу усулда маълумотни шифрлашда унинг жадвалдаги жойлашган ўрнидан фойдаланилади.



Очиқ матн белгилари:

E

L

Y

O

R

Горизонтал ўрни:

1

3

5

3

4

Вертикал ўрни:

5

1

4

4

2

Шундан сўнг координатлар қатор бўйича ўқилади ва қуйидигига эга бўлинади: 1353451442. Шундан сўнг олинган кетма-кетлик чапга циклик бир белгига силжитилади ва 3534514421 кетма-кетлик олинади ва у жуфт-жуфт қилиб ёзилади, 35 34 51 44 21. Шундан сўнг юқоридаги жуфтликлар горизонтал ва вертикал координаталар шаклида ифодаланади.

Горизонтал координатаси:

3

3

5

4

2

Вертикал координатаси:

5

4

1

4

1

Шифр матн белигиси:

P

S

V

T

F

III. Аффин тизимидаги Цезар усулида ҳар бир ҳарфга алмаштирилувчи ҳарфлар махсус формула бўйича аниқланади: E(x)=аx+b (modm), бу ерда а, b - бутун сонлар бўлиб, калитлар ҳисобланади, 0≤а, bm – алфавит узунлиги.

Дешифрлаш жараёни қуйидаги формула асосида амалга оширилади: . Бу ерда a-1 modm бўйича a га тескари бўлган сон (яъни, a-1*a modm = 1 бўлиши керак).

Лотин алфавити фойдаланилганда у қуйидагича рақамланади:



A

B

C

D

E

F

G

H

I

J

K

L

M

N

O

P

Q

R

S

T

U

V

W

X

Y

Z

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

Шифрлаш. Ушбу усулда маълумотларни шифрлаш учун “ELYOR” очиқ матни олиниб, калит сифатида a=3 ва b=4 олинди. Алфавит узунлиги m=26 га тенг. Бу ҳолда шифрлаш функцифсининг умумий кўриниши қуйидагича бўлади:. Юқоридаги жадвалга асосланиб қуйидагини олиш мумкин:

Хабар

E

L

Y

O

R



4

11

24

14

17

Шифрлашнинг умумий кўриниши эса қуйидагича бўлади:

Хабар

E

L

Y

O

R

x

4

11

24

14

17

3x+4

16

37

76

46

55

(3x+4)mod26

16

11

24

20

3

Шифр матн

Q

L

Y

U

D

IV. Вижинер усулида шифрлаш. Бу шифрлаш усули кўп алфавитли шифрлаш усулига киради. Қуйида кирил алифбосидан фойдаланилган ҳолда калит “ЭЛЁР” га тенг бўлган ҳ6

олда, “ПРОГРАММЕР” очиқ матнини шифрлаш келтирилган. Бунинг учун дастлаб сатр бўйлаб кирил алифбоси ёзилади. Алифбони биринчи ҳарфи тагидан калит сўз вертикал шаклда ёзилади. Шундан сўнг ҳар бир калит сўзнинг ҳарфи орқасидан горизонтал шаклда алфавит тўлдириб ёзилади.



А

Б

В

Г

Д

Е

Ё

Ж

З

И

Й

К

Л

М

Н

О

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Ш

Ь

Ъ

Э

Ю

Я

Ў

Қ

Ғ

Ҳ

_

Э

К

Я

У

К

Ғ

Х

-

А

Б

В

Д

Е

Ё

Ж

З

И

Й

Ю

Л

М

Н

О

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Щ

Ь

Ъ

Э

Л

М

Н

О

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Щ

Ь

Ъ

Э

К

Я

У

К

Ғ

Х

-

А

Б

В

Г

Д

Е

Ё

Ж

З

И

Й

К

Ё

Ж

З

И

Й

К

Л

М

Н

О

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Щ

Ь

Ъ

Э

К

Я

У

К

Ғ

Х

-

А

Б

В

Г

Д

Е

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Щ

Ь

Ъ

Я

У

К

Ғ

Х

-

А

Б

В

Г

Д

Е

Ё

Ж

З

И

Й

К

Л

М

Н

О

П

Р

С

Ушбу жадвалдан шифрлаш натижаси сифатида қуйидагини олиш мумкин: Т1=ИКФУЙЛТК Ғ К.

Очиқ матн

П

Р

О

Г

Р

А

М

М

Е

Р

Калит

Э

Л

Ё

Р

Э

Л

Ё

Р

Э

Л

Шифрланган матн

И

К

Ф

У

Й

Л

Т

К

Ғ

К

V. Гамильтон маршрутларига асосланган усулда ҳам ўрин алмаштиришлардан фойдаланилади. Ушбу усул қуйидаги қадамларни бажариш орқали амалга оширилади.

 Дастлабки матн Т0 «ПРОГРАММЕР ЭЛЁР»ни шифрлаш талаб этилсин. Калит ва шифрланган блоклар узунлиги мос ҳолда қуйидагиларга тенг: К=<2,1,1>, Л=4. Шифрлаш учун  1-расмда келтирилган жадвал ва иккита маршрутдан фойдаланилади. Берилган шартлар учун матрицалари тўлдирилган маршрутлар 2-расмда келтирилган кўринишга эга.





  1. қадам. Дастлабки матн учта блокка ажратилади. Б1=<ПРОГРА >, Б2=<ММЕР*_ >, Б3=<ЭЛЁР*>;

  2. қадам. 2,1,1 маршрутли учта матрица тўлдирилади;

  3. қадам. Маршрутларга биноан символларни жой-жойига қўйиш орқали шифрматнни ҳосил қилиш.

Т1=<ПРГРОА_ММЕР*Е__ЭЛР*Ё*>

  1. қадам. Шифрматнни блокларга ажратиш. 

Т1=< ПРГРОА_ММЕР*Е__ЭЛР*Ё*>



VII. Эл-Гамаль алгоритми. А томон ўзининг махфий калити асосида очиқ калит жуфтини ҳосил қилади ва уни Б томонда юборади. Олинган қийматлар қуйидагилар:

g=2; p=7; a=3; y=(g^a)modp=(2^3)mod7=1. Бу ерда (p,g,y) – очиқ калитлар жуфти ва a махфий калит.



Шифрлаш. Бу босқич А томоннинг очиқ калитларига эса Б томондан амалга оширилади. Очиқ маълумот сифатида M=ELOR (4,11,14,17 –алфавитдани ўрни) олиниб, ЭКУБ(,) =1 шартни қаноатлантирувчи k=7 танланди. Шундан сўнг қуйидагилар ҳисобланади:

r=(g^k)modp=(2^7)mod7=4;

C1=m*y^k=4*(1^7)mod7=4;

C2=m*y^k=11*(1^7)mod7=4;

C3=m*y^k=14*(1^7)mod7=0;

C4=m*y^k=5*(1^7)mod7=5;



Шундан сўнг C1,C2,C3,C4 лардан иборат С ва r А томонга юборилади.
Download 0.52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling