Абдуллаев Абдулазиз " Економетрика "


Download 156.84 Kb.
Sana14.11.2021
Hajmi156.84 Kb.
#174440
Bog'liq
Абдуллаев Абдулазиз



ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ

ММС 65 гурухи талабаси

Абдуллаев Абдулазиз

Економетрика ”



фанидан якуний назорати

8-вариант

  1. Моделлаштиришда эмпирик маълумотларни кузатиш.

  2. Ишлаб чиқариш моделлари



Йиллар

Саноат маҳсулоти ҳажми, трлн. сўм

Кичик тадбиркорликда банд аҳоли сони, минг киши

Y

Х

2010

8,2

0,755

2011

9,6

0,760

2012

13,5

0,766

2013

16,5

0,770

2014

15,5

0,772

2015

19,0

0,766

2016

24,5

0,762

2017

31,5

0,760

2018

35,6

0,754

Берилган жадвал қандай маълумот турига киради ва графигини чизинг?

1.Моделлаштиришда эмпирик маълумотларни кузатиш.

Ikkita tasodifiy miqdor chiziqli bog`lanishining darajasini baholash uchun korrelyatsiya koeffitsiyenti (KK) deb atalgan sonli xususiyat qo`llanadi.

Har qanday X va Y uchun korrelyatsion maydonda nuqtalar qanchalik kamroq yoyilgan bo`lsa, bu tasodifiy miqdorlar orasidagi bog`lanish zichligi shunchalik yuqori bo`ladi, Yx(X) va Xx(Y) qo`shma to`g`ri chiziqlar orasidagi  burchak ham kichiklashib boradi. Bunda juftlik korrelyatsiya koeffitsiyenti -1ryx1 shartni qanoatlantirishi zarur. 2- rasmda korrelyatsiya koeffitsiyentining har xil qiymatlari uchun qo`shma to`g`ri chiziqlarning grafiklari ko`rsatilgan.

Amalda, shartli ravishda, korrelyatsion bog`lanish quyidagicha baholanadi:


0,3|ryx|0,4 bo`lganda bo`sh;

0,4<|ryx|0,7 bo`lganda o`rta;

0,7<|ryx|0,9 bo`lganda kuchli;

0,9<|ryx| bo`lganda juda kuchli.


Juftlik korrelyatsiya koeffitsiyenti Y va X tasodifiy miqdorlar ikki o`lchovli normal taqsimot qonuniga bo`ysunganda ular orasidagi bog`lanish darajasini aniq baholashiga asoslangan. Bunda, Yj – Yx ayirma ham normal qonunga bo`ysunib, , ryx lar Y va X orasidagi korrelyatsion bog`lanishni yaqqol xarakterlaydi.

Boshqa hollarda korrelyatsiya koeffitsiyentiga extiyotkorlik bilan yondoshish zarur.

Yj va Xj juftliklarning kam sonli qiymatlarida (m<30) korrelyatsiya koeffitsiyenti quyidagi formula bo`yicha hisoblanadi:

(12)

O`lchashlar soni katta bo`lganda(m30) korrelyatsiya koeffitsiyenti 1- jadval bo`yicha aniqlanadi:



(3,13)

yoki


(3,14)

Agar Y va X ni



(15)

(16)

ko`rinishda almashtirsak, u holda korrelyatsiya koeffitsiyenti



(3,17)

formula bo`yicha hisoblanadi, bunda Y0, X0, Iy, Ix – o`zgarmas sonlar; y,x –kodlangan tasodifiy miqdorlarning o`rta qiymatlari;



(18)

(19)

Tasodifiy miqdorlarning ixtiyoriy ko`rinishdagi korrelyatsion bog`lanishlarini korrelyatsion nisbat h yoki dispersion nisbat h2 yordamida baholanadi. Dispersion nisbatning tanlanma qiymati quyidagi formulalar bo`yicha hisoblanadi:



(20)

(21)

bunda


(22)

(23)

S2{Y} va S2{X} (8) va (9) formulalar bo`yicha hioblanadi.



2.Ишлаб чиқариш моделлари

Ишлаб чикариш функцияси (к)к1 булган холатни тасвирлаш Кобба-Дуглас функцияси деб аталади ва уни «Макроиктисодиёт» курсида куриб чикиш керак.

Иккинчи холда, ФТТнинг тасвири остида ИГФда (К)>1да бу тасвирни акс эттирувчи микдорни топиш керак. Агар ФТТ нотекис булса, ИЧФ куйидаги куринишда булади:

.

Умумий самарадорлик узгаришида ишлаб чикариш фондлари ва жонли мехнатнинг самарадорлик узгаришини алохида куриб чикиш мумкин:



.

ИЧФнинг юкорида курилган туридан ташкари ишлаб чикариш натижаси (Y) бевосита ишлаб чикариш омиллари микдори оркали эмас, балки омиллар микдорига хамда самарадорликка таъсир этувчи омиллар оркали билвосита богликликни куриб чикиш мумкин.

Ишлаб чикариш омиллари (капитал, мехнат, ФТТ) бирламчи омиллар сифатида, уларга таъсир этувчи омиллар эса иккиламчи омиллар сифатида намоён булади.

Иккиламчи омилларни 2 томонлама караб чикиш мумкин.

Бир томондан улар глобал омилларнинг микдорига, иккинчи томондан уларнинг самарадорлигига таъсир этишади. Омилларни таснифлашда куйидаги мисолни келтирамиз:

Ишлаб чикариш сохасида жонли мехнат:



1.L микдорга таъсир этувчи омиллар:

а) иш куни, хафтаси, йилининг давоми;

б) ишчи кучининг ёш таркиби;

в) ишчи кучининг жинс буйича таркиби.



2.МУга таъсир этувчи омиллар:

а) умумий таълим даражаси;

б) касбий таълим даражаси

в) куникма даражаси (касб буйича ишлаган вакт);

г) мехнатга хак тулаш даражаси ва тизими.

Ишлаб чикариш фондлари (моддийлашган мехнат):

1.К микдорига таъсир этувчи омиллар:

а) фондларнинг канча вакт ишлатилиши ва потенциал кувватлардан фойдаланиш даражаси;

б) фондларнинг айланма тезлиги.

2.Ишлаб чикариш фондлари бахоланишига таъсир этувчи омиллар:

а) фондлар технологик даражаси ва маънавий эскириш даражаси;

б) фондларнинг тармоклараро таксимланиши;

в) фондларнинг худудий таксимланиши;

г) ишлаб чикариш кулами.

Омилли ёндашувнинг ривожи ишлаб чикариш функцияси усули такомиллашувидан кура, иктисодий ва статистик ишлар чукурлашувини кузда тутади.

Омил тахлил ва прогнозлашда тармоклараро нуктаи назарларга ёндашиш максадга мувофикдир. Биринчидан, тармокларнинг омиллар ва хусусиятлари роли кучаяди, оралик харажатлар (хом ашё, ёкилги, электрэнегия, яримфабрикатлар) мухим ахамият касб этади.

Иккинчидан жонли мехнат ва ишлаб чикариш фондларини дифференциялаш имкони пайдо булади (масалан, иш кучини касблар ва малака даражасига караб гурухлаш). Учинчидан бир тармок усиши бошка тармок усишига асос булгани учун, омил тахлил таркибий тахлил билан бирикиб кетади.



3.Masala






Download 156.84 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling