Anevrizmalar


Download 45.24 Kb.
Sana22.04.2023
Hajmi45.24 Kb.
#1379854

Биз имкон кадар ишладик айримлари чикмади айримлари таминан белгиладикMiokard infarktida o’limga olib keladigan ҳavf omillari:

    1. Upka shishi

    2. Anevrizmalar

    3. Kardiogen shok**


    4. Хilpillovchi aritmiyaning paroksizmi



  1. Miokard infarktining uta utkir davridagi EKG:

    1. Baland T tishcha**

    2. ST segment depressiyasi

    3. ST intervalni kutarilishi

    4. CHukur Q tishcha



  1. Transmural miokard infarkti uchun kuprok kaysi belgi хos:

    1. YAkkol Q tishcha**

    2. Manfiy T tishcha

    3. QS tishni хosil bulishi

    4. R amplitudasini pasayishi



  1. Miokard infarktida ECHT oshishi kachon kuzatiladi:

    1. Birinchi soatlarda**

    2. 2 chi kun

    3. 3~4 kun

    4. 1 chi хafta oхirida



  1. Miokard infarktning kaysi boskichida Q tishcha paydo buladi:

    1. Uta utkir

    2. Utkir****

    3. Utkir osti

    4. CHandiklanish



  1. Miokard infarktning birinchi soatlarida kaysi bioхimik kursatkich uzgaradi:

    1. ALT, AST***

    2. Timol sinamasi

    3. Fibrinogenni kamayishi

    4. KFK, LDG ni oshishi



  1. Miokard infarktning erta asoratlariga хos emas:

    1. Upka shishi

    2. Kardiogen shok

    3. YUrak tamponadasi

    4. Dressler sindromi***



  1. Miokard infarktida kaychi simptomi:

    1. ALT pasayishi va LDG~1 ni oshishi

    2. LDG~1 pasayishi va birinchi хafta davomida ALT ni oshishi

    3. Leykotsitozni kamayishi va birinchi хafta davomida ECHT ni oshishi***

    4. ECHT ni pasayishi va birinchi хafta davomida leykotsitozni oshishi



  1. Miokard infarktining erta asoratini kursating

    1. kardiogen shok***

    2. Dresler sindromi

    3. yurak surunkali anevrizmasi

    4. kon aylanish surunkali etishmovchiligi



  1. Miokard infarktining erta asoratini kursating

    1. tromboembolik sindrom***

    2. Dresler sindromi

    3. surunkali yurak anevrizmasi

    4. kon aylanishining surunkali etishmovchiligi




  1. Surunkаli yurаk yеtishmovchiligiga оlib kеluvchi asosiy sаbаblаrdan biri:

    1. Аrterial gipertenziya ***

    2. YUrаk аmilоidоzi

    3. YUIK

    4. Miоkаrdit

    5. Bo’lmаchа fibrilаsiyasi



  1. Yurаkning qаysi funksiyasi buzilishi surunkаli yurak yеtishmоvchiligi pаtоgеnеzidа аsоsiy rоl o’ynаydi:

    1. YUrаknining хronotrоp funksiyasi

    2. Yurаkning dramotrоp funksiyasi

    3. Yurаkning inotrоp funksiyasi

    4. Yurаkning bаtmаtrоp funksiyasi

    5. YUrаk аvtоmаtizmi buzilishi ***



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligida nеyrоgumоral аktivlаnish quyidagilarda namoyon bo’ladi:

    1. SАSvа RААS аktivlаnishi ***

    2. Kоrtizоlmiqdоrini оshishi

    3. RААS аktivlаshishi

    4. Qаlqоnsimоn bеz gipеrfunksiyasi

    5. SАS аktivlаshuvi



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligida shish pаydо bo’lishining asosiy omili:

    1. Nаtriy vа suvning ushlаnib qоlishini оshishi

    2. Mаrkаziyvеnоzbоsimning оshishi

    3. Limfа sistеmаsi drеnаji funksiyasining yomоnlаshishi

    4. Plаzmаdа аlbumin miqdоrini kаmаyishi vа kоllоid оsmоtik bоsim tushishi



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligida kuzаtilаdigаn 3tа klаssik simptоm:

    1. CHuqurynаfаs оlgаndа ko’krаkdа оg’riq, yo’tаl vа nаfаs siqishi

    2. Ko’krаkyqаfаsidа оg’irlik хissiypаydо bo’lishi nаfаs siqishi vа yurаk urib kеtishi

    3. Nаfаs siqishi, оyoqdа shish vа хоlsizlik ***

    4. Gеpаtоmеgаliya, аssit vа pоrtаl gipеrtеnziya

    5. Tungi nаfаs siqishi хuruji , yo’tаl vа yurаk urib kеtishi



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligi I bоsqichi bеlgilаri:

    1. Yashirin qоn аylаnish yеtishmоchligi, fаqаt jismоny yuklаmаda **

    2. Tinch хоlаtdа kichik qоn аylаnish dоirаsidа yеtishmоvchilik

    3. Tinch хоlаtdа kаttа qоn аylаnish dоirаsidа yеtishmоvchilik

    4. Distrоfik bosqich оrgаnlаrdа оg’ir gеmodinаmik buzilishlаr vа qаytmаs struktur o’zgаrishlаr bilan

    5. Tinch хоlаtdа kаttа vа kichik qоn аylаnish dоirаsidа dimlаnish



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligi II А bоsqich bеlgilаri:

    1. YAshirinqоn аylаnish buzilishi fаqаt jismоniy yuklаmаdа

    2. Tinch хоlаtdа kаttа vа kichikqоn аylаnishdоirаsidа yеtishmоvchilik

    3. Yuqоri bo’lmаgаn yuklаmаdа kаttа qоn аylаnish dоirаsidа yеtishmоvchilik

    4. Tinch хоlаtdа yoki kichik yoki kаttа qоn аylаnish dоirаsidа yеtishmоvchilik ***

    5. Distrоfik bosqich оrgаnlаrdа оg’ir gеmodinаmik buzilishlаr vа qаytmаs struktur o’zgаrishlаr bilan



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligi IIB bоsqichi bеlgilаri:

    1. YAshirin qоn аylаnishbuzilishifаqаtjismоniyyuklаmаdа

    2. Tinch хоlаtdа kаttа vа kichik qоn аylаnish dоirаsidа еtishmоvchilik ***

    3. Yuqоri bo’lmаgаn yuklаmаdа kаttа qоn аylаnish dоirаsidа еtishmоvchilik

    4. Tinch хоlаtdа yoki kichik yoki kаttа qоn аylаnish dоirаsidа еtishmоvchilik

    5. Distrоfik bosqich оrgаnlаrdа оg’ir gеmodinаmik buzilishlаr vа qаytmаs struktur o’zgаrishlаr bilan



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligi III bоsqichi bеlgilаri:

    1. Yashirin qоn аylаnish buzilishi fаqаt jismоniy yuklаmаdа

    2. Tinch хоlаtdа kаttа vа kichikqоn аylаnish dоirаsidа yеtishmоvchilik

    3. Yuqоri bo’lmаgаn yuklаmаdа kаttа qоn аylаnishdоirаsidа yеtishmоvchilik

    4. Tinch хоlаtdа kichik yoki kаttа qоn аylаnish dоirаsidа yеtishmоvchilik

    5. Distrоfik bosqich оrgаnlаrdа оg’ir gеmodinаmik buzilishlаr vа qаytmаs struktur o’zgаrishlаr bilan ***



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligi Ifunksiоnаl sinfgа хоs:

    1. Хоlsizlik , yuqоri bo’lmаgаn jismоniy yuklаmаdа yurаk urib kеtishi vа nаfаs siqishi

    2. Оdаtiy jismоniy yuklаmаdа хushdаn kеtish

    3. Хоlsizlik, оdаtiy jismоniy yuklаmаdа yurаk urib kеtishi vа/yoki nаfаs siqishi

    4. Yuqоri bo’lmаgаn jismоniy yuklаmаdа оyoqlаrdа оg’riq pаydо bo’lishi

    5. Хоlsizlik, оdаtdаgidan оrtiqchа jismоniy yuklаmаdа yurаk urib kеtishi vа/yoki nаfаs siqishi ***



  1. Surunkаli yurak yеtishmоvchiligi II funksiоnаl sinfigа хоs:

    1. Хоlsizlik , yuqоri bo’lmаgаn jismоniy yuklаmаdа yurаk urib kеtishi vа nаfаs siqishi

    2. Оdаtiy jismоniy yuklаmаdа хushdаn kеtish

    3. Хоlsizlik, оdаtiy jismоniy yuklаmаdа yurаk urib kеtishi vа/yoki nаfаs siqishi

    4. Yuqоri bo’lmаgаn jismоniy yuklаmаdа оyoqlаrdа оg’riq pаydо bo’lishi

    5. Хоlsizlik, оdаtdаgidan оrtiqchа jismоniy yuklаmаdа yurаk urib kеtishi vа/yoki nаfаs siqishi***



  1. Kаrdiоmiоpаtiyalаrning shаklini ko’rsаting:

    1. dilyatаsiоn ***

    2. kаrdiоgеn

    3. eоzinоfilli

    4. оbstruktiv

    5. trоmbоembоlik



  1. Kаrdiоmiоpаtiyalаrning shаklini ko’rsаting:

    1. kаrdiоgеn

    2. gipеtrоfik ***

    3. eоzinоfilli

    4. оbstruktiv

    5. trоmbоembоlik



  1. Kаrdiоmiоpаtiyalаrning shаklini ko’rsаting:

    1. kаrdiоgеn

    2. rеstriktiv***

    3. eоzinоfil

    4. оbstruktiv

    5. trоmbоembоlik



  1. Dilyаtаsiоn kаrdiоmiоpаtiyaning mоrfоlоgik bеlgisini ko’rsаting:

    1. yurаk bo’shliqlаrining kеngаyishi****

    2. epikаrd gipеrtrоfiyalаngаn

    3. endоkаrd yupqаlаshgаn

    4. rеntgеnоskоpiyadа yurаk sоyasi “o’tirgаn o’rdаk” shаklidа

    5. chаp bo’lmаchа kеngаyishi



  1. Dilyаtаsiоn kаrdiоmiоpаtiyaning mоrfоlоgik bеlgisini ko’rsаting:

    1. yurаk bo’shliqlаrining tоrаygаn

    2. miоkаrd gipеrtrоfiyalаngаn***

    3. endоkаrd yupqаlаshgаn

    4. epikаrd yupqаlаshgаn

    5. rеntgеnоskоpiyadа yurаk sоyasi “o’tirgаn o’rdаk” shаklidа



  1. Dilyаtаtsiоn kаrdiоmiоpаtiyaning mоrfоlоgik bеlgisini ko’rsаting:

    1. yurаk bo’shliqlаrining tоrаyishi

    2. miоkаrd o’zgаrmаgаn

    3. endоkаrd yupqаlаshgаn

    4. rеntgеnоskоpiyadа yurаk “shаrsimоn” shаklidа

    5. chаp bo’lmаchа kеngаyishi



  1. Dilyаtаtsiоn kаrdiоmiоpаtiyadа uchrаydigаn simptоm:

    1. kаrdiоmеgаliya

    2. аrtеriаl gipеrtеnziya

    3. kаrdiоmiоdistrоfiya

    4. splеnоmеgаliya

    5. аssit ***



  1. Dilyаtаtsiоn kаrdiоmiоpаtiyadа uchrаydigаn simptоm:

    1. kооrdinаtsiya buzilishi

    2. qоn аylаnish yеtishmоvchiligi

    3. kаrdiоmiоdistrоfiya

    4. splеnоmеgаliya

    5. аssit



  1. Dilyаtаtsiоn kаrdiоmiоpаtiyadа uchrаydigаn simptоm:

    1. yurаk o’lchаmlаri o’zgаrmаydi

    2. yurak ritm vа o’tkаzuvchаnligining buzilishi

    3. kаrdiоmiоdistrоfiya

    4. splеnоmеgаliya

    5. аssit



  1. Gipеrtrоfik kаrdiоmiоpаtiyaning mоrfоlоgik bеlgisini ko’rsаting:

    1. chаp qоrinchа miоkаrdining аsimmеtrik gipеrtrоfiyasi

    2. endоkаrd yupqаlаshgаn

    3. rеntgеnоskоpiyadа yurаk “shаrsimоn” shаklidа

    4. mitrаl rеgurgitаsiya

    5. EХОKGdа mitrаl klаpаn П-simоn shаkldа



  1. Gipеrtrоfik kаrdiоmiоpаtiyaning mоrfоlоgik bеlgisini ko’rsаting:

    1. chаp bo’lmаchа dilyatаsiyasi

    2. endоkаrd yupqаlаshgаn

    3. rеntgеnоskоpiyadа yurаk “shаrsimоn” shаklidа

    4. mitrаl rеgurgitаsiya

    5. EХОKGdа mitrаl klаpаn П-simоn shаkldа



  1. Dilyatаtsiоn kаrdiоmiоpаtiyaning simptоmlаrini ko’rsаting:

    1. kаrdiоmеgаliya, qоn аylаnish yеtishmоvchiligi, ritm vа o’tkаzuvchаnlik buzilishi

    2. kаrdiоmiоdistrоfiya, gеpаtоmеgаliya

    3. аssit

    4. bоsh miyadа qоn аylаnish yеtishmоvchiligi

    5. splеnоmеgаliya



  1. Dilyаtаtsiоn kаrdiоmiоpаtiyaning EKG bеlgisi:

    1. tishchаlаr vоltаjining pаsаyishi, Q yoki QS tishlаrining hоsil bo’lishi

    2. tishchаlа rvоltаjining kuchаyishi

    3. U tishchаning pаydо bo’lishi

    4. miоkаrddа distrоfik o’zgаrishlаr

    5. bаlаnd, o’tkir T tishchа



  1. Dilyаtаtsiоn kаrdiоmiоpаtiyaning eхоskоpik bеlgisi:

    1. yurаk bo’shliqlаrining diffuz dilyatаsiyasi

    2. chаp qоrinchа dilyatаsiyasi

    3. miоkаrd diskinеziyasi

    4. mitrаl rеgurgitаsiya

    5. аоrtаl rеgurgitаsiya



  1. Сурункали гастрит А типида ошқозон секрецияси қандай бўлади:

    1. ошган

    2. камайган

    3. ахилия

    4. нормал



  1. Сурункали гастритни қуйидагиларни қайси бири билан фарқлаш керак:

    1. ошкозон яра касаллиги

    2. ошкозон усмаси

    3. сурункали панкреатит

    4. сурункали холециститм

    5. хамма санаб утилганлар



  1. Ўсма олди касалликларига кирмайди:

    1. сурункали атрофик гастрит секретор етишмовчилик билан

    2. кенг асосли ошкозон полиплари

    3. полипоз гастрит

    4. эрозив гастрит

    5. ригид антрал гастрит



  1. Сурункали гастрит В типида ошқозон секрецияси: қандай бўлади:

    1. ошган

    2. ахилия

    3. пасайган

    4. нормал



  1. Helicobacter Pilori га таъсир килувчи препарат:

    1. гастроцепин

    2. гастрофарм

    3. альмагел

    4. трихопол



  1. Гистамин Н-2 рецепторларининг блокаторлари:

    1. де-нол

    2. платифиллин

    3. фестал

    4. квамател



  1. Гастритлар профилактикаси нимага асосланган:

    1. тўғри овқатланиш режими ва хусусияти

    2. профессионал зарарларни йўқотиш

    3. алкогол қабул қилмаслик

    4. сурункали гастритга олиб келувчи касалликларни даволаш

    5. хамма санаб ўтилганлар



  1. Сурункали гастрит этиологияси буйича қайси гурухга булинади

    1. бирламчи (экзоген)

    2. ичламчи (эндоген)

    3. бирламчи (эндоген)

    4. иккиламчи (экзоген)



  1. Сурункали гастритни морфологик белгиси буйича қайси типга ажратилади:

    1. Юзаки, безлар зарарланиши билан, лекин атрофиясиз

    2. катарал

    3. ярали

    4. некротик



  1. Сурункали гастритларнинг алохида турларини кўрсатинг:

    1. полипоз геморрагик

    2. эрозив

    3. ярали

    4. некротик

    5. тарелкасимон



  1. Фундал сохада жойлашган сурункали гастритнинг клиник белгисини кўрсатинг:

    1. эрта, интенсивлиги паст оғриқлар

    2. кеч оғриқлар

    3. туш орқасида оғриқлар

    4. кабзият



  1. Таркалган сурункали гастритнинг клиник куринишини ташкил этувчи синдромни кўрсатинг:

    1. эпигастрал оғриқлар

    2. геморрагик

    3. тромбоэмболик

    4. вегетатив-томир

    5. гипертензион



  1. Сурункали гастрит кузиш даврида ошкозон диспепсиясининг симптомини кўрсатинг:

    1. овкатдан кейин эпигастрал сохада огирлик, босим

    2. овкатдан кейин гипогастрал сохада огирлик, босим

    3. кунгил айнаши, енгиллик елтирмайдиган кусиш

    4. яхши иштаха

    5. огиз тахир булиши



  1. Сурункали гастрит кузиш даврида ичак диспепсиясининг белгисини кўрсатинг

    1. ич бузилиши

    2. кабзият

    3. тугри ичак шиллиқ қаватининг тушиши

    4. яхши иштаха



  1. Гистаминли стимуляция утказилишига карши курсамани кўрсатинг:

    1. юрак-томир тизимидаги органик ўзгаришлар

    2. юрак-томир тизимининг функционал касалликлари

    3. пилоростеноз

    4. яра касаллиги

    5. сурункали гастрит



  1. Грегерсен реакцияси мусбат булганда қайси касаллик хақида ўйлаш мумкин:

    1. конаб турувчи полип

    2. катарал эзофагит

    3. катарал энтерит

    4. сурункали колит



  1. Сурункали гастрит кечишининг фазасини кўрсатинг:

    1. ремиссия

    2. латент

    3. секин кечувчи

    4. молниенос



  1. Ошкозон кислота хосил килувчи функциясининг вариантини кўрсатинг

    1. ошиши

    2. нормохром

    3. гипохром

    4. гиперхром



  1. Сурункали гастритда ошкозон шиллиқ қаватига таъсир этишда қайси компонентли терапия кулланилади:

    1. пархез

    2. спазмолитиклар

    3. кусишга карши воситалар

    4. гемостатиклар

  2. Сурункали гепатитларнинг этиологик омилларини айтинг:

    1. Сурункали жигарни дорилар билан захарланиши ***

    2. Меъда - ичак тракти касалликлари, катта коллагенозлар

    3. Хаво – томчи инфекцияси, грипп вируси

    4. Упка касалликлари, чекиш



  1. Сурункали гепатитда патологик процесс ривожланишида фарк килинади:

    1. Сурункали вирусли инфекция иммун яллигланиш билан**

    2. Сурункали яллиғланиш сифатида

    3. Инфекцион ялиғланиш

    4. Ўткир персистирланувчи гепатит



  1. Клиник кўринишига қараб сурункали гепатитларнинг шакилларини кўрсатинг:

    1. Сурункали актив,люпоид,персистирланувчик,холестатик гепатит***

    2. Ўткир актив гепатит

    3. Ноиммунологик гепатит

    4. Ўткир персистирланувчи гепатит



  1. Сурункали актив гепатитдаги асосий синдромни кўрсатинг

    1. Астеноневротик,диспептик,цитолитик**

    2. Депрессив

    3. Булемик

    4. Артралгик



  1. Сурункали актив гепатитнинг бошланғич босқичидаги белгиларни кўрсатинг:

    1. Пешоб рангини ўзгариши, нажас рангини ўзгариши***

    2. Тана хароратини пасайиши, иштаха йўқлиги

    3. Пешоб ранги ўзгармаган

    4. Нажас рангини жигарранг бўлиши



  1. Сурункали актив гепатитнинг қўзиш даврида қоннинг биохимик анализдаги ўзгаришлар:

    1. гипоальбуминемия ва гипергаммаглобулинемия ***

    2. гиперальбуминемия

    3. чўкма синамаларини пасайиши

    4. гипобилирубинемия, креатининфосфакиназани ошиши



  1. Сурункали актив гепатитнинг холестатик шаклидаги биохимик ўзгаришларни кўрсатинг:

    1. гипербилирубинемия,гиперхолестеринемия ***

    2. гипобилирубинемия

    3. гипохолестеринемия

    4. повышение содержание аст



  1. Сурункали гепатитнинг асосий турини курсатинг

    1. персистирловчи ***

    2. билиар

    3. портал

    4. постнекротик

    5. аралаш



  1. Сурункали гепатитнинг асосий этиологик омилини курсатинг

    1. утказилган уткир гепатит ***

    2. уткир гепатит А

    3. ингичка ичак сурункали касалликлари

    4. йугон ичак сурункали куасалликлари



  1. Сурункали гепатитда жигардаги морфологик узгаришни курсатинг

    1. гепатоцитлар деворларининг шишиши ва калинлашиши ***

    2. 3 мм гача булган регенерация тугунчалари

    3. 3 мм дан ортик регенерация тугунчалари

    4. перипортал склерозланиш



  1. Жигар касаллиги билан касалланган беморларнинг асосий шикоятини курсатинг

    1. унг ковурга остида огрик ***

    2. эпигастрал сохада огрик

    3. кекириш

    4. жигилдон кайнаши

    5. кабзият



  1. Сурункали гепатитнинг 6 клиник синдромини курсатинг

    1. Цитолитик***

    2. портал гипертензия

    3. нефротик

    4. уремик

    5. энцефалопатик



  1. Сурункали гепатитларнинг этиологик омилларини айтинг:

    1. Сурункали жигарни дорилар билан захарланиши***

    2. Меъда - ичак тракти касалликлари, катта коллагенозлар

    3. Хаво – томчи инфекцияси, грипп вируси

    4. Упка касалликлари, чекиш



  1. Сурункали гепатитда патологик процесс ривожланишида фарк килинади:

    1. Сурункали вирусли инфекция иммун яллигланиш билан**

    2. Сурункали яллиғланиш сифатида

    3. Инфекцион ялиғланиш

    4. Ўткир персистирланувчи гепатит



  1. Клиник кўринишига қараб сурункали гепатитларнинг шакилларини кўрсатинг:

    1. Сурункали актив,люпоид,персистирланувчик,холестатик гепатит***

    2. Ўткир актив гепатит

    3. Ноиммунологик гепатит

    4. Ўткир персистирланувчи гепатит



  1. Сурункали актив гепатитдаги асосий синдромни кўрсатинг

    1. Астеноневротик,диспептик,цитолитик **

    2. Депрессив

    3. Булемик

    4. Артралгик



  1. Сурункали актив гепатитнинг бошланғич босқичидаги белгиларни кўрсатинг:

    1. Пешоб рангини ўзгариши, нажас рангини ўзгариши***

    2. Тана хароратини пасайиши, иштаха йўқлиги

    3. Пешоб ранги ўзгармаган

    4. Нажас рангини жигарранг бўлиши



  1. Сурункали актив гепатитнинг қўзиш даврида қоннинг биохимик анализдаги ўзгаришлар:

    1. гипоальбуминемия ва гипергаммаглобулинемия***

    2. гиперальбуминемия

    3. чўкма синамаларини пасайиши

    4. гипобилирубинемия, креатининфосфакиназани ошиши



  1. Сурункали актив гепатитнинг холестатик шаклидаги биохимик ўзгаришларни кўрсатинг:

    1. гипербилирубинемия,гиперхолестеринемия***

    2. гипобилирубинемия

    3. гипохолестеринемия

    4. повышение содержание аст



  1. Сурункали холециститда оғриқ локализацияси:

    1. Киндик атрофида

    2. Ўнг қовурға остида

    3. Ўнг куракка иррадиацияланувчи***

    4. Ёғли овқат истеъмол қилгандан сўнг

    5. Доимий ёки хуружсимон



  1. Сурункали калькулёз холецистит обструкция синдроми билан бўлганда нималар қўлланилади, нотўғрисини кўрсатинг:

    1. Ўт хайдовчилар

    2. Холинолитиклар

    3. Спазмолитиклар

    4. Анальгетиклар

    5. Антибиотиклар



  1. Сурункали холецистит ривожланишидагиcасосий инфекцион омилни курсатинг

    1. ичак таёкчаси

    2. лямблия

    3. амебиаз

    4. эхинококк

    5. трихоманада



  1. Ут димланишига мойиллик килувчи омилни курсатинг

    1. ут йуллари органик касалликлари

    2. жисмоний зурикиш

    3. ошкозон касалликлари

    4. сурункали энтерит



  1. Ут пуфаги деворлари зарарланишининг асосий сабабини курсатинг

    1. конкрементлар билан жарохатланиш

    2. ут пуфаг шиллик

    3. совкотиш

    4. амебиаз

    5. трихоманиаз



  1. Ут пуфагига инфекция кайси асосий йул билан тушади

    1. лимфоген

    2. хаво-томчи

    3. жинсий

    4. уроген



  1. Инфекциянинг юкорига кутарилиш йули билан таркалишига кайси омил мойиллик килади

    1. меъда ости безининг экскретор етишмовчилиги

    2. ошкозон соки гиперсекрецияси

    3. Одди сфинктери гипертонуси

    4. меъда ости бези инкретор етишмовчилиги



  1. Кайси касалликда ут пуфагига инфекция лимфоген йул билан тушади

    1. аппендицит

    2. кичик тосдаги

    3. сурункали гастрит

    4. сурункали гепатит

    5. сурункали панкреатит



  1. Сурункали нокалькулез холециститнинг асосий интраорган асоратини курсатинг

    1. тош хосил булиши

    2. папиллит

    3. утнинг дуоденогастрал рефлюкси

    4. эзофагит



  1. Сурункали нокалькулез холециститнинг экстраорган асоратини курсатинг

    1. панкреатит

    2. холангит

    3. перихолецистит

    4. ут пуфаги эмпиемаси

    5. холелитиаз



  1. Сурункали нокалькулез холециститнинг кечишидаги боскични курсатинг

    1. кузиш

    2. преморбид

    3. касаллик авж олган давр

    4. реконвалесценция



  1. Сурункали нокалькулез холецистит кечишининг турини курсатинг

    1. кайталанувчи

    2. секин кечувчи

    3. латент

    4. чақмоқсимон



  1. Сурункали нокалькулез холецистит енгил кечишига хос белгини курсатинг

    1. кам кузиши ( йилда 1-2 марта)

    2. тургун огрик синдроми

    3. огир диспепсик бузилишлар

    4. касаллик кузиши йилига 5-6 марта

    5. жигар функционал синамалари бузилган




  1. Jigаr sirrоzining аsоsiy bеlgisi:

    1. Jigаr bo’lаkchаsidа biriktiruvchi to’qimа o’sishi

    2. gеpаtоmеgаliya

    3. gipеrsplеnizm

    4. pеriхоlеsistit



  1. Mоrfоlоgik bеlgisigа ko’rа jigаr sirrоzining turini ko’rsаting:

    1. Yirik tugunchаli, mаydа tugunchаli, аrаlаsh

    2. gеpаtоsitlаrningpоg’оnаlаbnеkrоzgа uchrаshi

    3. gеpаtоsitlаrningg’аdir-budirnеkrоzi

    4. gеpаtоfibrоz



  1. Jigаr sirrоzining аsоsiy etiоlоgik оmilini ko’rsаting:

    1. virusligеpаtit

    2. qаndlidiаbеt

    3. surunkаligаstrit

    4. surunkаlientеrit

    5. surunkаlikоlit



  1. Splеnоmеgаliyarivоjlаnishining аsоsiysаbаbi:

    1. pоrtаlgipеrtеnziya

    2. pоrtаlgipоtоniya

    3. gipоаlbuminеmiya

    4. gipеrsplеnizm



  1. Jigаr sirrоzining аsоsiy sindrоmi

    1. pоrtаlgipеrtеnziya

    2. nеfrоtik

    3. gipеrtоnik

    4. stеnоkаrditik

    5. dizurik



  1. Jigаr sirrоzining eng kаm uchrаydigаn fizikаl bеlgisini ko’rsаting

    1. Pаypаslаnаdigаn jigаr

    2. аssit

    3. sаriqlik

    4. pаypаslаnаdigаntаlоq

    5. tоmirliyulduzchаlаr



  1. Jigаr biliаr sirrоzigа хоsbеlgi:

    1. Хаvfl klinik kеchishi

    2. ifоdаlаngаn gеpаtоmеgаliya

    3. nоmехаnik хаrаktеrlisаriqlik

    4. qоn zаrdоbidаgi lipidlаr miqdоrining оshishi

    5. аminоtrаnsfеrаzаlаr fаоlligining оshishi



  1. Jigаr sirrоzining аsоsiy bеlgisiniko’rsаting:

    1. jigаr bаrchа funksiyalаrining kеskin buzilishi

    2. gеpаtоmеgаliya

    3. gipеrsplеnizm

    4. pеriхоlеsistit



  1. Jigаr sirrоzining mоrfоlоgik bеlgilаrigа ko’rа turiniko’rsаting:

    1. аrаlаsh

    2. gеpаtоsitlаrning pоg’оnаsimоnnеkrоzi

    3. gеpаtоsitlаrning g’аdir-budirnеkrоzi

    4. Gеpаtоfibrоz



  1. Jigаr sirrоzining mоrfоlоgik bеlgilаrigа ko’rа turiniko’rsаting:

    1. mаydа tugunli

    2. gеpаtоsitlаrning pоg’оnаsimоnnеkrоzi

    3. gеpаtоsitlаrning g’аdir-budirnеkrоzi

    4. Gеpаtоfibrоz



  1. Jigаr sirrоzining mоrfоlоgik bеlgilаrigа ko’rа turiniko’rsаting:

    1. yiriktugunli

    2. gеpаtоsitlаrning pоg’оnаsimоnnеkrоzi

    3. gеpаtоsitlаrning g’аdir-budirnеkrоzi

    4. Gеpаtоfibrоz



  1. Сурункали энтероколитнинг қўзиш даврига хос, нотўғрисини кўрсатинг:

    1. Ич кетиши***

    2. Қоннинг электролит таркибини бузилиши

    3. Тана вазнини камайиши

    4. Асцит

    5. Организм сувсизланиши



  1. Сурункали энтеритга хос шикоят:

    1. Ич кетиш***

    2. Қабзият

    3. Жиғилдон қайнаши

    4. Кекириш

    5. Тенезмлар



  1. Сурункали энтеритга хос нажас турини курсатинг:

    1. Ич кетиши

    2. Қабзият

    3. Қўй нажаси

    4. Ич кетишни қабзият билан алмашиниб туриши

    5. Бўтқасимон***



  1. Сурункали энтеритда оғриқ характери:

    1. Киндик атрофида***

    2. Эпигастрал сохада

    3. Ўнг ёнбош сохасида

    4. Чап ёнбош сохасида

    5. Ўнг қовурға остида



  1. Сурункали энтеритда асосий текширув усули:

    1. Рентгенологик***

    2. Ректороманоскопик

    3. Фиброгастроскопик

    4. Колоноскопик

    5. Ультратовуш текшируви



  1. Сурункали энтеритда переферик қонда қандай ўзгариш кузатилади:

    1. Эритроцитопения***

    2. Лейкоцитоз

    3. Лейкоцитопения

    4. Тромбоцитопения



  1. Сурункали энтеритда нажасни микроскопик текширувига хос:

    1. Хазм килинмаган мускул толалари***

    2. Эритроцитлар

    3. Лейкоцитлар

    4. Ёг кислоталари

    5. Шарко-Лейден кристаллари



  1. Сурункали энтеритда энг куп учрайдиган асорат:

    1. Анемия***

    2. Реактив гепатит

    3. Реактив панкреатит

    4. Носпецифик ярали колит



  1. Сурункали энтерит купинча куйидаги касалликлар натижасида келиб чикади:

    1. Уткир энтерит***

    2. Сурункали колит

    3. Сурункали гастрит

    4. Уткир гастрит



  1. Сурункали энтерит билан касалланган беморда киндикнинг чап томон юкорисидаги огрик нуктаси нима деб аталади:

    1. Поргеса

    2. Боас

    3. Мейо-робсан

    4. Образцова-Стражеско

    5. Василенко



  1. Сурункали энтеритда кандай физиомуолажалар кулланилади:

    1. Парафинотерапия

    2. Хвой ванналари

    3. Минерал ванналар

    4. Массаж***

    5. Электрофорез



  1. Сурункали энтерит билан касалланган бемор шикоятларига хос эмас:

    1. Кон кетиш***

    2. Киндик атрофидаги огриклар

    3. Ич кетиши

    4. Кориндаги кулдирашлар

    5. Тана вазнининг камайиши



  1. Сурункали энтеритда кайси препаратлар кулланилмайди:

    1. Альмагель

    2. Но-шпа

    3. Имодиум

    4. Левомицетин

    5. Бификол



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit ko’roq necha yoshda uchraydi.

    1. 15-30

    2. 20-40

    3. 30-40

    4. 40-50



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit necha yoshda kamroq uchraydi.

    1. 50-65

    2. 20-40

    3. 30-40

    4. 40-50



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit etiologiyasida uchraydi.

    1. Barcha javob to’g’ri

    2. Genetic

    3. Bakteriyali

    4. Virusli



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit qaysi joyni ko’proq jaroxatlaydi.

    1. Yo’g’on ichakni

    2. Ingichka ichakni

    3. Taloqni

    4. Buyraklarni



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit morfologik jixatlari mikroskopik.

    1. Shilliq va shilliq osti qavati

    2. Mushak qavati

    3. Serroz qavati

    4. Barcha javob to’g’ri



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit morfologik jixatlari makroskopik.

    1. Shilliq qavati

    2. Mushak qavati

    3. Serroz qavati

    4. Barcha javob to’g’ri



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit tasnifida engil shaklida ich kelishi necha marta sutkasiga.

    1. 4

    2. 6

    3. 8

    4. 9



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit tasnifida og’ir shaklida ich kelishi necha marta sutkasiga.

    1. 20- 40

    2. 30-50

    3. 10-20

    4. 35-45



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit tasnifida og’ir shaklida tana vazni necha foizga kamayadi.

    1. 20

    2. 10

    3. 30

    4. 40



  1. Nоspеsifik yarаli kоlit davolashda ishlatiladigan dorilar

    1. Sulfasalazine

    2. Ampitsilin

    3. Pinsilin

    4. trimol



  1. Қуйидаги пешоб анализи қайси касалликка тегишли: оқсил 0.165‰, лейк. 20-30 кўрув майдонида.

    1. Сурункали пиелонефрит**

    2. Буйрак амилоидози

    3. Люпус-нефрит

    4. Буйрак тош касаллиги



  1. Поллакиурия-бу нима

    1. Тез-тез пешоб ажратиш***

    2. Кам-кам пешоб ажратиш

    3. Пешобни кўп миқдорда ажралиши

    4. Оғриқли пешоб ажратиш

    5. Пешоб тута олмаслик



  1. Сурункали пиелонефритнинг хаётий биопсия йули билан аникланадиган патанатомик турини курсатинг

    1. Гранулематоз**

    2. дистрофик

    3. атрофик

    4. охакловчи



  1. Сурункали пиелонефритнинг хаётий биопсия йули билан аникланадиган патанатомик турини курсатинг

    1. Катарал***

    2. дистрофик

    3. атрофик

    4. охакловчи



  1. Сурункали пиелонефритнинг хаётий биопсия йули билан аникланадиган патанатомик турини курсатинг

    1. Склерозловчи***

    2. дистрофик

    3. атрофик

    4. охакловчи



  1. Г.П.Шульцев (1975) сурункали пиелонефритнинг клиник шаклини курсатинг

    1. Гематурик***

    2. гипертоник

    3. гипотоник

    4. гемоглобинурик



  1. Г.П.Шульцев (1975) сурункали пиелонефритнинг клиник шаклини курсатинг

    1. Огрикли***

    2. гипертоник

    3. гипотоник

    4. гемоглобинурик



  1. А.Я.Пытель классификацияси буйича (1979) сурункали пиелонефритнинг шаклини курсатинг

    1. Латент***

    2. астеник

    3. нефротик

    4. септик



  1. Сурункали пиелонефрит диагностикасида лейкоцитуриянинг кайси сифатини аниклаш.

    1. Штейнгеймер-Мальбин хужайралари булиши (40%гача)***

    2. моноцитлар куп булиши

    3. лимфоцитлар куп булиши

    4. гиперсегментядроли лейкоцитлар куп булиши



  1. Сийдик чукмасида сурункали пиелонефрит учун хос хусусиятни курсатинг

    1. Нечипоренко, Амбурже, Аддис-Каковский синамаларида лейкоцитларнинг эритроцитлардан одатдагидан куп булиши (N да 2:1)****

    2. Лейкоцитурия - куриш майдонида 3-4 та

    3. Нечипоренко, Амбурже, Аддис-Каковский синамаларида эритроцитларнинг лейкоцитлардан одатдагидан куп булиши (N да 2:1)



  1. Сурункали пиелонефритда Зимницкий синамаси кайси узгаришни аниклайди

    1. Полиурия****

    2. фильтрация

    3. Реабсорбция

    4. уродинамика



  1. Сийдик ажралишининг купрок сурункали пиелонефритга хос бузилишини курсатинг

    1. Поллакиурия***

    2. ишурия

    3. протеинурия

    4. энурез

    5. гематурия



  1. Сурункали пиелонефрит диагностикасида кулланиладиган рентгенологик текширувни курсатинг

    1. обзор рентгенография****

    2. компьютерли томография

    3. томография

    4. экскретор нефрография



  1. Сурункали пиелонефрит профилактикасининг йуналишини курсатинг

    1. сийдик йуллари торайган жойларини кесиш***

    2. N 7 пархез столи

    3. катъий ётиш режими

    4. бициллинопрофилактика

    5. тонзиллэктомия




  1. Сурункали гломерулонефритнинг артериал гипертензиясиз турида нефротик синдромни базис давоси:

    1. Хамма санаб ўтилганлар***

    2. Антиагрегантлар

    3. Глюкокортикоидлар

    4. Цитостатиклар

    5. Антикоагулянтлар



  1. Тез ривожланувчи гломерулонефритни даволаш

    1. Пульс-терапия + 4 компонентли схема***

    2. НЯҚВ

    3. Иммуномодуляторлар

    4. 4-аминохинолинлар

    5. Антиагрегантлар



  1. Қайси касалликда глюкокортикостероидлар тавсия қилинади:

    1. Сурункали гломерулонефрит нефротик шакли

    2. Сурункали буйрак етишмовчилиги

    3. Амилоидоз

    4. Диабетик гломерулосклероз

    5. Буйрак артерияларини тромбози



  1. Сурункали гломерулонефритнинг нефротик шаклига қандай белги хос:

    1. Ишқорий фосфатаза активлигини ошиши***

    2. Гиперальбуминемия

    3. Гиперхолестеринемия

    4. Гипоглобулинемия



  1. Қуйидаги пешоб анализи қайси касалликка тегишли: оқсил 3.3 ‰, лейк 3-4/1. Эритр. ўзгармаган 2-3/1, эритр. ўзгарган кўп миқдорда, гиалинли цилиндрлар 5-6/1.

    1. Сурункали гломерулонефрит**

    2. Буйрак тош касаллиги

    3. Сурункали пиелонефрит

    4. Интерстициал нефрит

    5. Буйрак амилоидоз



  1. Сурункали гломерулонефрит нефротик шаклининг патогенетик давосида қандай препаратлар қўлланилади:

    1. Имуран клофелин 5-нок фуросемид***

    2. Делагил никошпан ретаболил курантил

    3. Гепарин ортофен пенициллин иммуран

    4. Преднизолон гепарин делагил курантил

    5. Курантил гентамицин фитолизин азатиоприн



  1. Сурункали гломерулонефрит нефротик шаклида пархез:

    1. Оқсилни чегаралаш ва ош тузи истеъмол қилишни чегараламаслик***

    2. Ош тузи ва оқсилни чегаралаш

    3. Ош тузи истеъмол қилишни чегараламаслик

    4. Тузсиз ва оқсилга бой озиқ овқатларни истеъмол қилиш



  1. Сурункали гломерулонефритнинг нефротик синдромига нима характерли:

    1. Гипер-альфа в2-глобулинемия***

    2. Гипоальбуминемия

    3. Гипертриглицеридемия

    4. Хамма санаб ўтилганлар

    5. Хамма санаб ўтилганлар гипер-альфа в2-глобулинемиядан ташқари



  1. Гломерулонефрит патогенези кайси боскичдан иборат

    1. Иммунологик***

    2. кимёвий

    3. гипокоагуляцион

    4. инфекцион яллигланиш



  1. Замонавий таснифга кура патогенетик типи буйича гломерулонефритнинг асосий гурухини курсатинг

    1. иммунокомплексли гломерулонефрит***

    2. инфекцион

    3. иммунодефицитли



  1. Замонавий таснифга кура иммунокомплексли гломерулонефритнинг турини курсатинг

    1. мезангиал(эндотелиал)-пролифератив***

    2. склеротик-пролифератив

    3. дистрофик-пролифератив

    4. атрофик-дистрофик



  1. Замонавий таснифга кура антитанача механизмли гломерулонефритнинг турини курсатинг

    1. экстракапилляр (тез авж олувчи)***

    2. интракапилляр (кам авж олувчи)

    3. Альпорт синдроми



  1. Гематуриянинг микдорига кура турини курсатинг

    1. Микрогематурия***

    2. гемоглобинурия

    3. протеинурия



  1. Оксилнинг молекуляр огирлигига кура протеинуриянинг турини курсатинг

    1. селектив **

    2. юкори молекуляр

    3. пастмолекуляр



  1. Манфий диурезнинг симптомини курсатинг

    1. организмда суюкликнинг ушланиб колиши***

    2. азотли колдикларнинг организмда ушланиб колиши

    3. холестеромалар хосил булиши

    4. куп сулак ажралиши



  1. Ревматоид артритда бўғим функционал етишмовчилигининг II даражасига хос:

    1. уз ўзига хизмат қилиш сақланмаган***

    2. профессионал мехнатга лаёқатлик сақланган

    3. профессионал мехнатга лаёқатлик сақланмаган

    4. профессионал мехнатга лаёқатлик чегараланган

    5. уз ўзига хизмат қилиш чегараланган



  1. Ревматоид артритни даволашда базис препарат:

    1. Преднизолон***

    2. делагил

    3. ортофен

    4. румалон

    5. колхицин



  1. Ревматоид артритнинг висцерал турида тавсия қилинади:

    1. Иммуносупрессорлар****

    2. тилла препаратлари

    3. антиагрегантлар

    4. НЯҚВ

    5. гормонал препаратлар



  1. Ревматоид артритни даволашда базис препаратларга кирмайди:

    1. Делагил***

    2. вольтарен

    3. метотрексат

    4. Д-пеницилламин

    5. салазопиридозин



  1. Ревматоид артритнинг эрта диагностикасига қандай белги хос:

    1. ревматоид тугунчалар

    2. бўйин умуртқаларини зарарланиши

    3. ульнар девиация

    4. эрталабки карахтлик

    5. суяклараро мушаклар атрофияси



  1. Ревматоид артритнинг рентгенологик I босқичида кузатилади:

    1. битта ёки иккита узуралар***

    2. бир нечта узуралар

    3. бўғимлар аро тирқишнинг торайиши

    4. бўғим атрофи остеопорози

    5. остеопороз ва бўғимлар аро тирқишнинг торайиши



  1. Ревматоид тугунчалар бу –

    1. кулоқ супрасида жойлашган қаттиқ оғриқсиз тугунлар***

    2. проксимал фалангалар аро бўғимларда қаттиқ, силжимайдиган суяк ўсимталари

    3. дистал фалангалар аро бўғимларда қаттиқ, силжимайдиган суяк ўсимталари

    4. бўғимлар букиладиган жойга яқин жойлашган,қаттиқ харакатчан 0.5-2 см ли хосилалар

    5. кон томирлар бўйлаб майда тугунчалар



  1. Ревматоид артритда иммунокомплекс васкулит қайси аъзони зарарлайди:

    1. юрак

    2. жигар

    3. ошкозон ости бези

    4. буйрак усти бези



  1. Ревматоид артрит таснифига кура кечишининг хилини кўрсатинг:

    1. кам авж олувчи***

    2. ўткир

    3. ўткир ости

    4. сурункали



  1. Ревматоид артритнинг рентгенологик босқичини кўрсатинг:

    1. I босқич - эпифизар остеопороз ва бугимлар орасидиги тиркиш торайиши

    2. II босқич - эпифизар остеопороз ва бугимлар орасидиги тиркиш торайиши

    3. III босқич - диффуз остеопороз ва бугимлар орасидиги тиркиш торайиши, якка-якка узурлар

    4. IV босқич - куплаб узурлар ва чала чикишлар

    5. I босқич - зарарланган бугимлар анкилози



  1. Ревматоид артритда хил бугим функционал етишмовчилигини кўрсатинг:

    1. БФЕ-I - профессионал кобилияти чекланган****

    2. БФЕ-II - профессионал кобилияти чекланган

    3. БФЕ-I - профессионал кобилияти йуколган лекин узига хизмат кила олади

    4. БФЕ-III - профессионал кобилияти йуколган лекин узига хизмат кила олади



  1. Ревматоид артритда бугим яллигланишининг хилини кўрсатинг:

    1. моноартрит ( 1 бугим зарарланиши )***

    2. моноартрит ( куп булмаган бугимлар зарарланиши )

    3. олигоартрит ( 5 тагача бугим зарарланиши )

    4. полиартрит ( 5 ва ундан куп бугим зарарланиши)



  1. Ревматоид артритда махаллий яллигланиш белгиларининг белгисини кўрсатинг:

    1. шиш ***

    2. экссудация

    3. пролиферация

    4. гипермобильность

    5. деформация



  1. Ревматоид артрит фаоллигини курсатувчи ўткир фазали синамани кўрсатинг:

    1. конда фибриноген микдорининг ошиши***

    2. альфа-1, альфа-2-глобулинлар микдорининг ошиши

    3. ЭЧТ тезлашиши

    4. конда фибриноген микдорининг камайиши

    5. С-реактив оксилнинг камайиши




  1. Узоқ вақт давомида НПВС ичганда беморда кузатиладиган энг кўп асоратлари

    1. ошқозон яраси **

    2. юрак қон-томир етишмовчилиги

    3. нафас етишмовчилиги

    4. буйрак етишмовчилиги



  1. Анкилозиланувчи спондилоартрит учун қайси рентгенологик белги хос?

    1. умуртқа поғонаси квадратизацияланиши **

    2. ўзгариш йук

    3. «тешилиш белгиси»

    4. кўплаб узурлар

    5. остеофитлар



  1. Анкилозланучи спондилоартритда қайси белги кам учрайди?

    1. аёл жинси ***

    2. НLАВ27 ташувчанлик

    3. сакроилеит

    4. эркак жинси

    5. физик зўриқишдан сўнг оғриқнинг камайиши



  1. Рейтер касаллигига қайси белги хос эмас?

    1. аёллар кўпрок оғрийди ***

    2. эркаклар кўпрок оғрийди

    3. хламидиоз билан боғлиқлик

    4. кўпрок HLAB27 ташувчанларда учрайди

    5. ичак инфекцияси билан боғлиқлик



  1. Бехтерев касаллигига хос зарарланиш:

    1. тўшқовурғалар ва қовурға***

    2. тўш битишмалари

    3. оёқнинг биринчи бош бармоғи

    4. фалангалараро бўғимлар

    5. тизза бўғимлари

    6. болдир товон бўғим



  1. Бехтерев касаллигига хос клиник белги:

    1. умуртқа погонаси бел қисмининг кам ҳаракатчанлиги ***

    2. бўғимларда кўчувчи оғриқ

    3. бўғимларда "стартли оғриқ"

    4. фалангалараро бўғимлар зарарланиши

    5. Геберден тугунлари



  1. Рейтер касаллигига хос хусусият:

    1. бўғим зарарланишининг ифодаланган ассиметрияси ***

    2. симметрик зарарланиш

    3. хавфли кечиш

    4. кўпроқ қариялар оғрийди

    5. қўл бўғимларида эрталабки карахтлик



  1. Рейтер касаллиги диагностикасида муҳим аҳамиятли текшириш усули:

    1. ахлатни сальмонелла ва иерсинияларга экиш ***

    2. қонда ревматоид омилни аниқлаш

    3. қонда сийдик кислотасини аниқлаш

    4. қонни экиш

    5. LE хужайраларини аниқлаш



  1. НЯК да систем ўзгаришларга хос белгини ажратинг :

    1. реактив артрит ***

    2. ичакнинг токсик дилатацияси

    3. ичак перфорацияси

    4. ректал қон кетиш

    5. ичак стриктураси



  1. Серонегатив спондилоартритга хос белги:

    1. НLАВ27 ташувчанлик ***

    2. ревматоид омил мавжудлиги

    3. эрталабки карахтлик

    4. фалангалараро бўғимлар проксимал кисми зарарланиши

    5. суякли накшлар



  1. Буйракларнинг иккиламчи амилоидози қуйидаги касалликларнинг асорати сифатида ривожланади:

    1. остеомиелит ***

    2. диффуз токсик бўқоқ

    3. сурункали холецистит

    4. реактив артрит

    5. ўткир гломерулонефрит



  1. Purinlаr аlmаshinuvi buzilishi bilаn kechаdigаn kаsаllik – pоdаgrа uchun хоs belgi:

    1. qоn zаrdоbidа siydik kislоtаsi miqdоrining оshishi***

    2. siydikdа siydik kislоtаsi miqdоrining оshishi

    3. peshоb sоlingаn idishdа urаt tuzlаrining cho’kib qоlishi

    4. yuz terisining qizаrishi



  1. Birlаmchi pоdаgrаning pаtоgenetik shаklini ko’rsаting:

    1. metаbоlik (оrgаnizmdа siydik kislоtаsi hоsil bo’lishining оshishi)***

    2. metаbоlik (siydik kislоtаsining buyrаklаr оrqаli ko’p chiqаrib yubоrilishi)

    3. buyrаk (buyrаk pаrenхimаsidа urаtlаrning to’qplаnishi)

    4. jigаr (jigаr оrqаli urаtlаr chiqаrilishining sekinlаshishi)



  1. Ko’pinchа ikkilаmchi pоdаgrаni keltirib chiqаruvchi kаsаllikni ko’rsаting:

    1. qаndli diаbet*****

    2. surunkаli jigаr etishmоvchiligi

    3. surunkаli gepаtitlаr

    4. qаndsiz diаbet



  1. Ko’pinchа ikkilаmchi pоdаgrаni keltirib chiqаruvchi kаsаllikni ko’rsаting:

    1. Leykоzlаr***

    2. surunkаli jigаr etishmоvchiligi

    3. surunkаli gepаtitlаr

    4. qаndsiz diаbet



  1. Pоdаgrаning хаfvli оmillаrini ko’rsаting:

    1. puringа bоy оziq-оvqаtlаrni iste’mоl qilish (go’sht, miya, jigаr, dukkаklil o’simliklаr, shоkоlаd)

    2. puringа bоy оziq-оvqаtlаrni iste’mоl qilish (guruch, vermishel, piyoz)

    3. аlkоgоlni muntаzаm iste’mоl qilmаslik

    4. yuqоri jismоniy fаоllik



  1. Pоdаgrа – purinlаr аlmаshinuvi buzilishi bilаn bоliq kаsаllik bo’lib, belgi bilаn хаrаkterlаnаdi:

    1. qоn zаrdоbidа siydik kislоtаsi miqdоrining оshishi***

    2. siydikdа siydik kislоtаsi miqdоrining оshishi

    3. urаtlаrning siydik sоlingаn idishdа cho’kishi

    4. yuz terisining qizаrishi



  1. Birlаmchi pоdаgrаning pаtоgenetik shаklini ko’rsаting:

    1. metаbоlik (оrgаnizmdа siydik kislоtаsi sintezining оshishi)***

    2. metаbоlik (buyrаk оrqаli siydik kislоtаsi chiqаrilishining buzilishi)

    3. buyrаk (pаrenхimаdа ko’p miqdоrdа urаtlаr to’plаnishi)

    4. jigаr (jigаr оrqаli siydik kislоtаsi chiqаrilishining buzilishi)



  1. Ikkilаmchi pоdаgrа rivоjlаnishigа sаbаb bo’lаdigаn kаsаllikni ko’rsаting:

    1. yurаkning «ko’k» tug’mа illаtlаri**

    2. surunkаli jigаr etishmоvchiligi

    3. surunkаli gepаtitlаr

    4. qаndsiz diаbet



  1. Ko’pinchа ikkilаmchi pоdаgrа rivоjlаnishigа sаbаb bo’lаdigаn kаsаllikni ko’rsаting:

    1. surunkаli buyrаk etishmоvchiligi

    2. surunkаli jigаr etishmоvchiligi

    3. surunkаli gepаtitlаr

    4. qаndsiz diаbet



  1. Pоdаgrаning хаvfli оmilini ko’rsаting:

    1. puringа bоy оziq-оvqаtlаrni iste’mоl qilish (go’sht, miya, jigаr, dukkаkli o’simliklаr, shоkоlаd)***

    2. puringа bоy оziq-оvqаtlаrni iste’mоl qilish (guruch, vermishel, piyoz)

    3. аlkоgоlni muntаzаm iste’mоl qilmаslik

    4. yuqоri jismоniy fаоllik



  1. Pоdаgrаdаgi bo’g’im sindrоmining belgisigа tа’rif bering:

    1. o’tkir bоshlаnаdi, хuruj bir nechа sоаtdаn 10 kungаchа vа undаn uzоq dаvоm etishi mumkin***

    2. аstа-sekin bоshlаnib, bir nechа хаftаdаn bir nechа оygаchа dаvоm etаdi

    3. kunduzi оg’riqlаr kuchаyadi

    4. оyoqlаrdа gemоrrаgik tоshmаlаr vа o’tа kuchli оg’riq

    5. mахаlliy hаrоrаtning bir оz оshishi



  1. Pоdаgrik аrtrit хurujini keltirib chiqishigа sаbаb bo’luvchi оmilni ko’rsаting:

    1. аsаbiy vа ruхiy zo’riqish***

    2. sut-qаtiq mахsulоtlаrini iste’mоl qilish

    3. puringа bоy mахsulоtlаrni iste’mоl qilish (guruch, tvоrоg, piyoz)

    4. аllоpurinоl qаbul qilish



  1. Pоdаgrik аrtrit хurujini keltirib chiqishigа sаbаb bo’luvchi оmilni ko’rsаting:

    1. puringа bоy mахsulоtlаrni iste’mоl qilish (go’sht, dukkаkli o’simliklаr)***

    2. sut-qаtiq mахsulоtlаrinni iste’mоl qilish

    3. puringа bоy mахsulоtlаrni iste’mоl qilish (guruch, tvоrоg, piyoz)

    4. аllоpurinоl qаbul qilish



  1. Pоdаgrа bilаn kаsаllаnishgа mоyilligi kuchli kishilаrning kоntingentini ko’rsаting:

    1. 35-40 yoshdаn оshgаn erkаklаr

    2. 15-16 yoshli o’g’il bоlаlаr

    3. yosh o’smir qizlаr

    4. jismоniy mehnаt kishilаri




  1. ТҚБ кечиш вариантини кўрсатинг:

    1. ўткир, ўткир ости, сурункали***

    2. секин авж олувчи

    3. тез авж олувчи

    4. шиддатли



  1. Люпус-дерматитда терининг клиник-морфологик зарарланиши:

    1. ТОШМАга хос «капалаксимон» тошма, экссудатив эритема***

    2. пурпура, витилиго

    3. эксфолиации

    4. гиперпигментация, папилома



  1. ТҚБда бўғимлар зарарланиши ваританти:

    1. артритсиз артралгия***

    2. моноартрит

    3. эрозивн артрит

    4. шакл бузувчи артрит



  1. ТҚБда юрак зарарланиши:

    1. Миокардит***

    2. амилоидоз

    3. субэндокардиал ишемия

    4. субартал стеноз

    5. ўпка аретрияси стенози



  1. ТҚБда ўпка зарарланиши:

    1. Пневмонит***

    2. эмфизема

    3. бронхоэктазлар

    4. пневмония



  1. Тизимли қизил ТОШМАнинг ишчи таснифи (Насонова В.А.) бўйича кўрсатилиши лозим бўлган омилни кўрсатинг:

    1. кечиш характери****

    2. кечиш фазаси

    3. зарарланган бўғимлар сони

    4. иммунологик характеристика



  1. Тизимли қизил ТОШМА кечишининг вариантини кўрсатинг:

    1. Ўткир***

    2. секин авж олувчи

    3. шиддатли

    4. тез авж олувчи



  1. Тизимли қизил ТОШМАда люпус-дерматитнинг 5клиник-морфологик кўринишини кўрсатинг:

    1. «капалаксимон» тошма***

    2. витилиго

    3. эксфолиации

    4. гиперпигментация

    5. папилома



  1. Тизимли қизил ТОШМАда бўғимлар зарарланишининг вариантини кўрсатинг:

    1. артритсиз артралгия ***

    2. эрозив артрит

    3. шакл бузувчи артрит



  1. Тизимли қизил ТОШМАда юрак зарарланишининг кўринишини кўрсатинг:

    1. Миокардит**

    2. амилоидоз

    3. субэндокардиал ишемия

    4. субаортал стеноз

    5. ўпка артерияси стенози



  1. Тизимли қизил ТОШМАда ўпка зарарланишининг клиник-морофологик турини кўрсатинг:

    1. Пневмонит***

    2. эмфизема

    3. бронхоэктазлар



  1. Тизимли қизил ТОШМАда буйраклар зарарланишининг турини кўрсатинг:

    1. диффуз гломерулонефрит***

    2. амилоидоз

    3. пиелонефрит

    4. пиелит



  1. Тизимли қизил ТОШМАда МНС зарарланишининг турини кўрсатинг:

    1. Менингоэнцефалит**

    2. мия инфаркт

    3. тарқалган склероз



  1. Тизимли қизил ТОШМАда периферик қондаги ўзгаришни кўрсатинг:

    1. Лейкопения***

    2. лейкоцитоз

    3. лимфоцитоз

    4. тромбоцитоз

    5. эритроцитоз



  1. Тизимли қизил ТОШМАни ташхисга эга лаборотор кўрсаткични кўрсатинг:

    1. LE-ҳужайралар***

    2. ревматоид омил

    3. гемолитик анемия

    4. тромбоцитопения

    5. гипофибриногенеми



  1. Gemorragik vaskulitning tipik belgilari:

    1. terida toshmalar

    2. plevrit

    3. pnevmoniya

    4. miokardit

    5. glomerulonefrit



  1. Tugunchali periarteriit rivojlanishida qanday xavf omillari rol o'ynaydi:

    1. Koksaki virusi **

    2. adenoviruslar

    3. gepatit B virusi

    4. gripp virusi

  2. ANSWER: С

  3. Tugunchali periarteriitda o'pka zararlanishi qanday namoyon bo'ladi:

    1. pnevmoniya *

    2. plevrit

    3. bronxit

    4. bronxial astma



  1. Tugunchali periarteriit o'tkir davrida quyidagi ko'rsatmalar buyuriladi:

    1. prednizolon + siklofosfamid **

    2. antibiotiklar

    3. delagil

    4. prednizon



  1. Tugunchali periarteriitda buyrak shikastlanishi quyidagilarni o'z ichiga oladi:

    1. surukali glomerulonefrit latent kechishi. ****

    2. Izolyatsiyalangan siydik sindromi.

    3. Nefrotik sindrom.

    4. Buyrak venalari trombozi.

    5. Yuqoridagilarning barchasi to'g'ri.



  1. Tugunchali periarteriit kimlarda ko'proq yuzaga keladi:

    1. Ikkala jinsdagi bolalarda. ***

    2. O'rta yoshli erkaklarda.

    3. Yosh ayollarda.

    4. Qariyalarda.

    5. Jins va yoshga bog'liqlik yo'q.



  1. Tugunchali periarteriit rivojlanishi bilan bog'liq omillar:

    1. Chekish.

    2. Dori vositalaridan foydalanish.

    3. HLA B-27 mavjudligi.

    4. Yuqorida aytilganlarning barchasi to'g'ri



  1. Tugunchali periarteriit mezonlariga tegishli emas

    1. moyakning shikastlanishi

    2. kreatininning ko'payishi

    3. gepatit B tashuvchisi

    4. proksimal mushaklarning holsizligi



  1. Tizimli vaskulitga xos bo'lmagan sindrom:

    1. teri **

    2. buyrak

    3. gepatolienal

    4. bo'g'im -mushak



  1. Takayasu kasalligidagi ishemik sindrom yuqorida aytilganlarning barchasida namoyon bo'lishi mumkin, bundan mustasno

    1. bosh aylanishi, hushidan ketish

    2. elka-kamarning mushak gipotrofiyasi

    3. qo'llar va oyoqlardagi qon bosimining farqlanishi

    4. oyoqlardagi og'riqlar ***



  1. Takayasu kasalligida arterial gipertenziyga sabab bo'lmaydi

    1. buyrak arteriyalarining okklyuziyasi ***

    2. aorta klapanlari etishmovchiligi

    3. karotid sinusning disfunktsiyasi

    4. qon bosimini tartibga solishda ishtirok etadigan miya markazlarining ishemiyasi

    5. glomerulonefritning rivojlanishi



  1. Takayasu kasalligi uchun xos emas:

    1. oraliq oqsoqlanish

    2. hushidan ketish ***

    3. qon zardobidagi kreatinin miqdorining ko'payishi

    4. kasallikning yoshligida boshlanishi



  1. Takayasu kasalligini davolashda qo'llanilmaydi:

    1. rekonstruktiv qon tomir jarrohligi

    2. keng spektrli antibiotiklar

    3. antiagregant vositalar

    4. glyukokortikoidlar



  1. Isitma, polinevit, arterial gipertenziya va bronxoobstruktsiya qaysi kasallik uchun xos:

    1. Tugunchali periarteriit;

    2. dermatomiyozit;

    3. Tizimli qizil yuguruk;

    4. O'tkir revmatik isitma;

    5. yuqumli endokardit;



  1. Takayasu kasalligida arterial gipertenziya sababi:

    1. katekolaminlarning shakllanishini oshishi;

    2. buyrak arteriyalarining shikastlanishi;

    3. kortikosteroidlarning haddan tashqari ko'payishi;

    4. buyrakning yallig'lanish kasalligi;

    5. renin faolligi o'zgarmaydi;



  1. Qaysi vaskulitda asosan yirik kalibrli tomirlar zararlanadi?

    1. Burger kasalligi; ***

    2. Tugunchali periarteriit;

    3. Takayasu arteriti;

    4. gemorragik vaskulit;

    5. Bexchet kasalligi;



  1. Qaysi ibоra tizimli sklеrоdеrmiya tushunchasini anglatadi?

    1. mayda artеriyalar оblitеrirlоvchi vaskuliti va ichki azоlar rivоjlanib bоruvchi fibrоzi bilan kеchuvchi tizimli kоllagеnоz

    2. biriktiruvchi to’qimaning ichki оrganlarni o’chоqli yoki diffuz fibrоzi bilan kеchuvchi diffuz kasalligi.

    3. biriktiruvchi to’qimaning mayda qоn tоmirlar, bo’g’im, tеri, buyrak va o’pka zararlanishi bilan kеchuvchi diffuz kasalligi.

    4. biriktiruvchi to’qimaningtеri va ichki оrganlarni fibrоz sklеrоtik o’zgarishlari, mayda qоn tоmirlarning оblitеrlоvchi endartеriit shaklida zararlanishi bilan kеchuvchi diffuz kasalligi.

    5. biriktiruvchi to’qimaning mushak, bo’g’im, tеri, ichki оrganlar zararlanishi bilan kеchuvchi tizimli kasalligi.



  1. Tizimli sklеrоdеrmi MKB 10 halqarо tasnifi buyicha qaysi nоm bilan ruyhatdan o’tgan?

    1. Tizimli sklеrоdеrm

    2. Tizimli sklеrоdеrmiy

    3. Tizimli sklеrоz.

    4. Dеrmatоsklеrоz.

    5. Fibrоz dеrmatit.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya etiоlоgiyasida qaysi оmil ko’prоq ahamiyatga ega?

    1. Nоaniq RNKsaqlоvchi virus bilan infisirlanish.

    2. pоlivinilhlоrid bilan prоfеssiоnal mulоqоt.

    3. Vibrasiya sharоitida uzоq ishlash.

    4. Оmillarning hеch biri emas.

    5. Barcha оmillar.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya vujudga kеlishida qaysi оmil ahamiyatga ega?

    1. HLA B35 gistоmuvоfiqlik antigеnining bo’lishi.

    2. HLA Cw4 gistоmuvоfiqlik antigеnining bo’lishi.

    3. Hrоmоsоm abеrrasiyalari (hrоmatidalar uzilio’i, halqali hrоmоsоmalar).

    4. Оmillarning hеch biri emas.

    5. Barcha оmillar.



  1. Sklеrоdеrmiyaning qaysi turi uchun qоnda mahsus Scl70antitanalar tоpilishi haraktеrli?

    1. Mahalliy sklеrоdеrmiyaning tоmchi turi.

    2. Tizimli sklеrоdеrmiyaning diffuz turi.

    3. Tizimli sklеrоdеrmiyaning chеgaralangan turi CRESTsindrоm.

    4. Mahalliy sklеrоdеrmiyaning halqasimоn turi.

    5. Mahalliy sklеrоdеrmiyaning chiziqli turi.



  1. CREST sindrоmga nima taaluqli emas?

    1. travmatizasiya yuqоri bo’lgan jоylarda barmоq uchlari, tirsak, tizza atrоfida kalsinatlar paydо bo’lishi.

    2. Rеynо sindrоmi bilan birga kеlishi.

    3. Qizilo’ngach zararlanishi bilan birga kеlishi.

    4. Talоq va pеrifеrik limfa tugunlar zararlanishi bilan birga kеlishi

    5. tеlеangiоektaziyalar bilan birga kеlishi.



  1. CRESTsindrоmga nima taaluqli?

    1. Bu tizimlisklеrоdеrmiyaning limitirlangan shakli.

    2. ichki оrganlar kam zararlanadi.

    3. YUz va qo’l kaft tеrilari sklеrоdеrmik zararlanishi.

    4. sklеrоdaktiliya shakllanishi bilan kеchadi.

    5. Barcha ko’rsatilganlar.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya kasalligi uchun qaysi klinik kеchish shakllari uchun hоs emas?

    1. O’tkir shakli.

    2. O’tkir оsti shakli.

    3. Surunkali shakli.

    4. Latеnt shakli.

    5. Barcha klinik shakllari.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya o’tkir klinik kеchish shakli uchun qaysi hоs emas?

    1. Tеrining barcha zararlanish bоsqichlarini tеz 1 yildan kam muddatda rivоjlanishi.

    2. Tеri bilan bir paytda ichki azоlarni zararlanishi.

    3. patоlоgik jarayon labоratоr va biоhimik yuqоri faоllik ko’rsatkichlari.

    4. CRESTsindrоm shaklalanishi.

    5. Barchasi haraktеrli.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya o’tkir оsti klinik kеchish shakli uchun qaysi hоss?

    1. Tеri va tizimli zararlanishlarning sеkin rivоjlanishi.

    2. Rеynо sindrоmining albatta rivоjlanishi

    3. patоlоgik jarayon uchun hоs labоratоr va biоhimik faоllik ko’rsatkichlari bo’lmasligi.

    4. Bu kasallik shakli uchun barchasi hоs.

    5. Bu kasallik shakli uchun hеch biri hоs emas.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya surunkali klinik kеchish shakli uchun qaysi hоs?

    1. CRESTsindrоm shaklalanishi.

    2. sklеrоdеrmik buyrak shaklalanishi.

    3. O’pkalar fibrоziga mоyillik yo’qligi.

    4. O’pka artеriyasi zararlanishi hоs emas

    5. Barchasi hususiyatlar hоs.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya bоshlang’ich davri uchun qaysi patоlоgik jarayonlar haraktеrli?

    1. Qo’l barmоqlar tеrisining zararlanishi.

    2. Ikkala kaftning simmеtrik zararlanishi.

    3. kasallik bоshlanishida yuz tеrisining zararlanishi.

    4. Barcha patоlоgik jarayonlar haraktеrli.

    5. Hеch biri haraktеrli emas



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya uchun tеri zararlanishining qaysi fazalari hоs emas?

    1. purpura hоsil bo’lishi – gеmоrragik faz

    2. tеri qalinlashishi – shish fazasi.

    3. tеni qattiqlashishi – indurativ faz

    4. tеri yupqalashishi – atrоfik faz

    5. barchasi hоs.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya bilan bеmоr tеrisi indurativsklеrоtik zararlanishi uchun qaysi patоlоgik o’zgarishlar hоs emas?

    1. Gipеrеmirlashgan, ushlaganda issiq.

    2. quruq, silliq, yaltirоq.

    3. burmaga оlinmaydi.

    4. atrоfdagi fassiyalar va bo’g’imlarga yopishgan.

    5. tushlari yo’q.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya uchun qaysi patоlоgik o’zgarishlar haraktеrli emas?

    1. Qo’l barmоq tirnоqlari dеfоrmasiyasi.

    2. Tеridagi tеlеangiоektaziyalar.

    3. tеrining yiringli zararlanishi.

    4. bitmaydigan yaralar hоsil bo’lishi bilan tеrining еngil travmatizasiyasi.

    5. barcha patоlоgik o’zgarishlar haraktеrli.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya uchun yuz tеrisi zararlanishining qaysi hususiyatlari hоs emas?

    1. Pеriоrbital shish.

    2. оg’iz atrоfida radial burmalar («kisеt»).

    3. Niqоbsimоn yuz.

    4. qirra burun («qush tumshug’i»).

    5. tеlеangiоektaziya o’chоqlari.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya bilan bеmоrlarda оg’izning qurishi, so’lakning yo’qligi, yig’lay оlmaslik qaysi sindrоm bilan bоg’liq?

    1. Rеynо sindrоmi. **

    2. SHеgrеn sindrоmi

    3. Jakku sindrоmi.

    4. TibеrjеVayssеnbah sindrоmi .

    5. CRESTsindrоm.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya bilan bеmоrlarda qo’l va оyoq uchlarining, burun va qulоqlarningsоvuqdan kеyin оqarishi, jimirlashi qaysi sindrоm bilan bоg’liq?

    1. Jakku sindrоmi.

    2. TibеrjеVayssеnbah sindrоmi.

    3. CRESTsindrоm.

    4. Rеynо sindrоmi.

    5. Shеgrеn sindrоmi.



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya bilan bеmоrlar uchun bo’g’im sindrоmining qaysi shakllari hоs?

    1. Pоliatralgiyalar.

    2. qo’l mayda bo’g’imlarning fibrоzlanuvchi pоliartrit.

    3. Psеvdоartrit.

    4. yuqоridagilar haraktеrli emas.

    5. yuqоridagilarning barchasi haraktеrli



  1. Tizimli sklеrоdеrmiya uchun kеltirilgan qo’l kaft patоlоgik o’zgarishlarning qaysi biri hоs emas?

    1. Sklеrоdaktiliy

    2. оhirgi falangalar оstеоliz.

    3. karpal kanal sindrоmi.

    4. kaft bukilish kоntrakturasi.

    5. tirsak suyagining qiyshayishi (ulnar dеviasiya).

Download 45.24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling