Evfemizm Tabu va evfema tushunchasi dialektikaning sabab va oqibat qonuniga bo‘ysunadi: tabu evfemani keltirib chiqaradi


Download 25.34 Kb.
Sana27.03.2023
Hajmi25.34 Kb.
#1298667
Bog'liq
Evfemizm


Evfemizm

Tabu va evfema tushunchasi dialektikaning sabab va oqibat qonuniga bo‘ysunadi: tabu evfemani keltirib chiqaradi; tabu paydo bo‘lishi bilan evfema qo‘llash zaruriyati tug‘iladi. Tabu asos (denotat, tayanch, ob’ekt, manba, birlamchi), evfema – tarqatma, hosila, ziynatlovchi, pardozlovchi, yopuvchi, pardalovchi nutqiy shakl.


Tabu (tabu, tabo, taboo) so‘zi Polineziyaning Tonga tilidan olingan bo‘lib, man etmoq, taqiqlamoq tushunchasini anglatadi. Biroq uning Polineziya va Melaneziya shevalarida qo‘llanadigan tapu, kapu, tambu kabi dialektal sinonimlari «man etmoq» tushunchasi bilan birga, «kiyali» (zararli, ziyon yetkazish kuchiga, xossasiga ega bo‘lgan narsalar) degan ma’noni ham anglatadi. Masalan,
Tabu va evfemiya etnolingvistikaning o‘rganish obyekti ekanligi va bu fan haqidagi fikrlar dastlab I.T.Gerder (XVIII asr) va V.Gumboldt (XIX asrning boshi)dan boshlangani bilan, u XIX asr oxiri va XX asr boshlarida fan sifatida shakllana boshlagan. Shu asosda Amerika yerli xalqlari madannyatining urf-odatlarini tadqiq qilgan etnograf olim F.Boas, lingvist, etnograf E.Sepir va ularning izdoshi B.Uorflar davom ettirgan. Bundan tashqari, N.I.Tolstoyning etnolingvistikaga bag‘ishlangan qator ishlari diqqatga sazovor.
Tabu va evfema hodisasi til va tafakkurning paydo bo‘lishi bilan uzviy shakllangan, taraqqiy etgan, insonning muomala ehtiyoji, notiqlik talabi asosida tilning o‘zi kabi evolyutsion bosqichlarni bosgan, endilikda o‘z o‘rganish obyektiga ega bo‘lgan supernutqiy qatlamdir.
Bugungi tabu va evfemika tadqiqi shuni ko‘rsatadiki, kishilar o‘rtasidagi aloqa vositalari voqelikni bayon etish – uni ifodalash usuli darajasiga ko‘ra bir-biri bilan uzviy bog‘langan uch qatlam: til (xabar, aloqa), nutq (munosabat, muloqot), supernutq (evfemik, ekspressiv-emotsional muomala)dan tashkil topadi.
Nutq – tilning, evfemik qatlam esa nutqning evolyutsiyasidir. Evfemik nutq tafakkurning, inson aql-zakovatining oliy formasi, «qaymog‘i», voqelikning pardozlangan, «parda ichiga olingan», beozorlashtirilgan, yumshatilgan obrazli ifodasidir.
Tabu va evfemiya – tarixiy – etnografik kategoriya. Lekin u uslubiy vosita sifatida qachon, loaqal qaysi asrda paydo bo‘lganligi va shakllanganligini isbotlovchi matnlar mavjud emas. Bundan qatьi nazar, evfemik nutq til kabi qadimiy bo‘lib, ibtidoiy tuzumga, urug‘, qabila tillariga borib taqaladi.
Gap shundaki, tabulashtirish va evfema qo‘llash udumi til taraqqiyotining barcha bosqichlarida, hamma xalqlarda, barcha ijtimoiy qatlam va guruhlar nutqida o‘ziga xos tarzda amal qilgan. Biroq o‘tmishda evfemik qatlam, tilning tarixiy taraqqiyot bosqichlari deyarli o‘rganilmagan.
Tabu va evfemiya etnografik yoki etnolingvistik planda, asosan, XIX asrning ikkinchi yarmidan boshlab har xil sabablar munosabati bilan tadqiq qilina boshlagan. Tabu va evfemiya hodisasining paydo bo‘lish sabablari, ularning qanday maqsadlarda qo‘llanilishiga doir umumtilshunosliqda, turkologiyada, jumladan, o‘zbek tilshunosligida anchagina manbalar: ilmiy ishlar, maqolalar, yo‘l-yo‘lakay aytilgan fikrlar mavjud.
O‘zbek tilshunosligida Ne’mat Ismatullayev tomonidan evfemizmlar ilmiy planda o‘rganilgan. Olim 1964-yilda «Hozirgi o‘zbek adabiy tilida evfemizmlar» mavzuida nomzodlik ilmiy darajasini olish uchun dissertatsiya himoya qilgan. Muallif o‘zining bu tadqiqotida birinchi bo‘lib tabu va evfemizmga doir boy ma’lumotlar to‘plagan, ularga munosabat bildirgan, umumlashtirgan, ilmiy va amaliy xulosalarga kelgan.
N.Ismatullaev o‘zbek tilidagi evfemizmlarning paydo bo‘lish sabablari haqida axborot beradi, ularni guruhlaydi (masalan, zaharli hashoratlar nomi o‘rnida qo‘llanadigan evfemizmlar, yirtqich hayvonlar nomi o‘rnida qo‘llanadigan evfemizmlar, xotin-qizlar tilida ishlatiladigan evfemizmlar kabi) va har bir ijtimoiy qatlam nutqida qo‘llanadigan evfemizmlarning muomaladagi ahamiyatini, lug‘at tarkibini boyitishdagi qimmatini tahlil qilib bergan.
Bu ish shu soha bilan bog‘liq masalalarni, jumladan, evfemizmni keyingi bosqichda o‘rganish uchun asos bo‘lib xizmat qildi.
Tabu va evfemizm mavzusi ana shu mavjud ishlardan foydalanib, birinchi marta 1983-yilda oliy maktab uchun tuzilgan va nashr etilgan «O‘zbek tili stilistikasi» nomli darslikda ancha keng yoritilgan. Unda mualliflar evfemizmning nutq vositasi sifatidagi ahamiyati, hatto, kontekstual va individual evfemizmlar haqida ham to‘xtalib o‘tganlar.
Ushbu satrlar muallifi tomonidan ham N.Ismatullaevning tabu va evfemizm haqidagi qarashlari davom ettirilib, 1997-yilda «Evfemik vositalarning funksional-uslubiy xususiyatlari» mavzusida nomzodlik dissertatsiyasi yoqlangan, mavzu keng rejada ishlanib, «O‘zbek nutqining evfemik asoslari» nomli monografiya e’lon qilingan va «Bir so‘z lug‘ati», «So‘z qo‘llash san’ati» (hamkorlikda), «O‘zbek tilining qisqacha evfemik lug‘ati» kabi ishlar nashr qilingan.
Shuni ham ta’kidlash kerakki, tabu va evfemizm ibtidoiy din, ongi ojiz odamlarning g‘ayritabiiy dunyoqarashi, xurofot, bid’at, rasm-rusumlar ta’sirida paydo bo‘lgan eskilik qoldiqlari, bular jamiyatning keyingi taraqqiyotida madaniylashgan bosqichlarida yo‘q bo‘lib boradi degan qarashlar o‘zini oqlamaydi.

Абдиев М. Ҳозирги давр касб–ҳунар лексикаси // Ўзбек тили ва адабиёти, 2002, №1, 65–66-б. Абдиев М. Соҳавий лексиканинг систем таҳлили (Самарқанд вилояти касб-ҳунарлари материаллари асосида). ДДА. – Т., 2005. Абдуазизов А. Фоностилистик воситаларнинг ўрганилишига доир // Ўзбек тили ва адабиёти, 1985, №2, 24-б. Абдуллаев Ф. Ўзбек тили лексикасининг баьзи бир масалаларига доир // ЎзР ФА Тил ва адабиёт институти асарлари. –Т.: Фан, 1949. 25-б. Абдурасулов Ё. Нутқ жараёнида сўз маъносини кучайтириш усул ва воситалари // Нутқ маданияти масалалари. – Т.: 1993. 118–121-б. Абдураҳмонов X. Ўзбек халқ мақоллари тили синтаксиси //Адабиётшунослик ва тилшунослик масалалари. –Т.: 1961. Агаян А.Э. Введение в язикознание. –Ереван, 1960. Аджиев А.М. Кумикские свадебно-обрядовие загадки. «Киритмелер» // Советская тюркология. –Баку,1985, №4, С. 23–27. Айдарав Т. Ареальная характеристика диалектной лексики казахских говоров Узбекистана: Автореф. дисс.... докт. филол. наук. – Алма-ата, 1980. Ал-Ҳаким ат-Термизий. Наврўз ва табиат сирлари. –Т.: Меҳнат, 1991. Ахметов Э.К. Туркi тiлдерiндегi табу мен эвфемизмдер: Автореф. дисс...д-ра филол. наук. Алматы Ғўлўм, 1995. Бакиров П. Ўзбек тилида номинацентрик мақоллар // Ўзбек тили ва адабиёти, 2004, № 1, 78–80-б. Баскаков Н.А. Пережитки табу и тотеизма в языках народов Алтая // Советская тюркология. Баку, 1975, №2. С.17. Баскаков Н.А. Принципы выбора признаков для наименования гор у алтайцев // Исследования по восточной филологии. – М., 1974. С.23. Бегматов Э.А. Исм чиройи. –Т.: Фан, 1994. Бегматов Э.А. Номлар ва одамлар. –Т.: Фан, 1966. Бердимуродов А. Будданинг ғаройиб сири. –Т.: Даракчи, 2001, 14 июл. Богатырев П.Г. Магические действия, обряды и Закарпатье // Вопросы теории народного искусства. –М., 1971. Гафурова Л.Х. Бытовая лексика современного узбекского языка. –Т.: Фан, 1991. Ергазиева Н.И. Взаимосвязь прозвищ, табу и эвфемизмов в казахском языке // Ономастика Узбекистана. –Т.: 1989. 118–120-б. Ермолаева Л.С., Сабанеева М.К. К проблеме морфо– синтаксиса // Вопросы языкознания, №6, 1986. С.65. Жувонмардиев А. Рақамлар ҳарфга айланганда. –Т.: 1966. Исматуллаев Н. Ҳозирги ўзбек тилида эвфемизмлар. ТошДПИ нинг «Илмий асарлар»и, 42-т., 1-китоб, 1963. Исматуллаев Н. Эвфемизмларнинг луғат составини ва сўз маъноларини бойитишдаги аҳамияти. Тош ДПИнинг «Илмий асарлар»и, 2-китоб, 1964. Исматуллаев Н. Эвфемизмы в современном узбекском языке: Автореф. дис....канд. филол. наук. –Т.: 1963. Йўлдошев Б. Фразеологик услубият асослари. –Самарқанл, 1999. Йўлдошев Б. Ўзбек тилида фразеологик воситаларнинг услубий-функционал хусусиятлари. ДД. –Т.: 1993. Кичкилов Ҳ., Қобилов Э. Чўпон таёғининг хосиятлари // Мулоқот, №3, 2003. Мираҳмедова 3. Ҳозирги ўзбек тили анатомия терминологияси. НДА. –Т., 1994. Мирзаева С. Ўзбек халқ афсун-дуолари фольклор жанри сифатида // Ўзбек тили ва адабиёти, 1992, №2. 31–34-б. Михайловская Н.Г. Русская речь. –М.: Наука, 1985. Мукаррамов М. Кўчимларнинг ўзаро муносабати // Ўзбек тили ва адабиёти, 1976, №5, 52–53-б. Муҳаммад Боқир. Баҳоуддин Балогардон. –Т.: Ёзувчи, 1993. Муҳаммад Исо ибн Турсунбой ибн Юнусҳожи. Ислом дини ва ибодати қоидалари. -Т.: Ўзбекистон, 1993. Неъматов Ҳ. Сўз, унинг тил ва нутқдаги ўрни // Ўзбек тили ва адабиёти, 1988, №6, 23–27-б. Нишонова Н. Ўзбек тилида «ҳайвон» архисемали лексемалар мандонининг мазмуний таҳлили. НДА. –Т., 2000. Нурмонов А. Сўз ҳақида сўз // Ўзбек тили ва адабиёти, 1991, №5, 67–71-б. Нурмонов А. Тасдиқ ва инкорнинг паралингвистик воситалар ёрдамида ифодаланиши // Ўзбек тили ва адабиёти, 1979, №1, 32-б. Нурмонов А., Маҳмудов Н., Солихўжаева С., Аҳмедов А. Ўзбек тилининг мазмуний синтаксиси (А.Ҳожиев таҳририда). –Т.: Фан, 1992. Об-ҳаво даракчилари. Тўплам. –Т.: 1996 (Тўплаб нашрга тайёрловчи М.Жўраев). Омонтурдиев А. Юристлар нутқи // Қонун ҳимоясида, 2000, №10, 21–23-б. Омонтурдиев А. Ўзбек нутқининг эвфемик асослари. –Т.: А.Қодирий номидаги халқ мероси, 2000. Омонтурдиев А. Бир сўз луғати. –Термиз: Бойсун, 1996. Омонтурдиев А. Ўзбек тилининг қисқача эвфемик луғати. –Т.: 1997. Омонтурдиев А., Омонтурдиев Ж. Сўз қўллаш санъати. –Термиз: Жайхун, 1994. Омонтурдиев Ж. Навоийда сўзнинг тасаввуфий талқини // Тафаккур, 2004, №4. Отамирзаева С. Олтин бешик сарвари // Саодат, 2003, №2, 25-б. Ота Раҳим. Тил ва эл ули//Гулистон, 1990, № 5,24–26-б. Очилов К. Соғим қўшиқлари ҳақида // Ўзбек тили ва адабиёти, 2004, № 2, 72–75-б. Очилов К. Суннат тўйининг халқ оғзаки ижодида тасвирланишига доир//Ўзбек тили ва адабиёти, 2004, №5, 64–66-б. Пардаев 3. Ўзбек тилининг заргарлик терминологияси. НДА. –Т., 1994. Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг фразеологик луғати. –Т.: Қомус, 1992. Раҳматуллаев Ш., Юнусов Р. Жой лексемаси семаларининг лексик контексти. –ТошДУ: Илмий асарлар, 1975. Раҳимов С. Сурхондарё ўзбек шевалари луғати. –Т.: 1995. Сайфиддинова Ж. Жонзотлар ҳаёти // Тафаккур, 4-сон, 2004. 53–55-б. Самойлович А.Н. Женские слова у алтайских турков // Язык и литература. –Л., 1929. –Т.III. Самойлович А.Н. Запретные слова в языках казах-киргизской замужней женьщины. –СПб., 1915. Саримсоқов Б.И. Ўзбек маросим фольклорининг жанрлар состави, генезиси ва поэтикаси. Автореф. дисс... докт. филол. наук. –Т.: 1987. Сари мсаков Б.И. Узбекский обрядовый фольклор, его жанровый состав, генезис и поэтика: Автореф. дис....докт. филол. наук. –Т., 1987. Сафарова Ғ. Гипонимия в узбекском языке (на материала обшеупотребительных зоонимов). Автореф. дис.... канд. филол. наук. –Т., 1990. Тошалиев И. Стилистик норма муаммолари // Ўзбек тили ва адабиёти, 1984, №5. Тошева Г. Совчилар қадами етган уй //Мулоқот, №3, 2002. Тоғаева Д. Инс-жинслар ҳақида ўзбек оғзаки ҳикояларининг образлар системаси // Ўзбек тили ва адабиёти, 1991, № 6. Турсунов Р. Ёр-ёрларнинг мусиқий табиати //Ўзбек тили ва адабиёти, 1990, № 1. Турсунова –Т. Ўзбек тилида гиламчилик лексикаси тарихидан. –Т.: ТошДПИ Илмий асарлар, 87-том. Тўйчиев Б. Яйлов, қишлов, керага ва олтин сўзларининг шаклланиши // Ўзбек тили ва адабиёти, 2000, №3. Умурқулов Б. Бадиий адабиётда сўз. –Т.: Фан, 1993. Файзиев Т. Мирзо Улуғбек авлодлари. –Т.: Ёзувчи, 1994. Файзиева X. Бойсун-Шўрчи ўзбек шеваларида отларнинг ёши, туси, жинсига кўра номланиши // Тилшуносликнинг долзарб масалалари ва Нутқ маданияти муаммолари (Республика конференция материаллари). –Термиз, 2004. Чориев З. Тарих атамаларининг қисқача изоҳли луғати, (иккинчи нашри). Т.: Академия, 2002. Чўлпон. Кеча ва кундуз. –Т.: Адабиёт ва санъат, 1991. Шоабдураҳмонов Ш. Антропонимик формантларнииг таркибий-функционал ривожи ҳақида // Ўзбек тили ва адабиёти, 2003, №4. Яхшиева Г.Т. Ўзбек тилида фонографик услубий воситалар АКД. Т.: 1997. Ўзбекистон Республикаси жиноят кодекси. –Т.: 1995. Қиличев Э. Ўзбек тилининг практик стилистикаси. – Т.: Ўқитувчи, 1985. Қобилов Э. От ҳақида нималар биламиз// Мулоқот, №3, 2002. Қурбонов Т., Йўлдошева А. Орнитонимлар – услубий восита сифатида// Тилшуносликнинг долзарб масалалари ва нутқ маданияти муаммолари (Республика конференция материаллари). –Термиз, 2004. Қўнғуров Р. Ўзбек тилининг тасвирий воситалари. – Т.: Ўқитувчи, 1992. Қўчқоров Н. Халқ қарғиш ва олқишларининг тарихийлик принциплари // Ўзбек тили ва адабиёти, 1991, №6. Ҳаким Термизий. Наврўзнома ва солнома. –Т.: Меҳнат, 1991.


Bog‘lanuvchi so‘zlar: leksikologiya, semiotika, so‘z, so‘z-gap, sozning nomlash vazifasi, so‘zning ma’nosi, so‘zning estetik vazifasi, so‘z o‘yini, tabu, parafraza, paronimlar.
Download 25.34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling