Коррекциянинг «юқоридан қуйига» тамойили


Download 34.56 Kb.
Sana09.04.2023
Hajmi34.56 Kb.
#1347018
Bog'liq
Коррексия назариялари


Ривожланиш нормативлиги тамойили. Ривожланиш нормативлиги деганда онтогенетик тараққиётнинг ёш босқичлари, уларнинг бир бирларининг ўрнини изчил эгаллашлари жараёни назарда тутилади. «Психологик ёш» Л.С.Выготский томонидан киритилган тушунчадир. Бу «шахс тузилишини, унинг фаолиятини шундай янги тоифасики, у боланинг онгини, муҳитга бўлган муносабати, унинг ички ва ташқи оламини, айни вақтдаги ривожланишини асослаб, аниқлаб берадиган психик ва ижтимоий ўзгаришлардир.» (Л.С.Выготский, 1984, с.248)

Коррекциянинг «юқоридан қуйига» тамойили. Л.С.Выготский томонидан илгари сурилган ушбу тамойил коррекцион иш йўналишини очиб беради. Психологнинг диққат марказида ривожланишнинг 9 эртанги куни туради, коррекцион фаолиятнинг асосий мазмуни: мижоз «тараққиётининг истиқболли ҳудуди»ни яратишдир (бундай мижозлар Л.С.Выготскийда болалар эди). «Юқоридан қуйига» тамойилига биноан коррекция илгарилаб борувчи ҳарактерга эга бўлиб, у янги психологик ҳосилаларни ўз вақтида шакллантиришга йўналтирилган психологик фаолият сифатида тузилади. 4. Коррекциянинг «қуйидан юқорига» тамойили. Ушбу тамойил амалга оширилаётганда коррекцион

Герман Гессе ёзганидек: ҳар биримиз фақатгина одам, фақатгина синов, фақат қаергадир ҳаракатланаётган бир нарсамиз. Лекин у мукаммаллик бор жойга ҳаракатланиши керак. қандайдир мукаммаллик таълимотига эмас, балки ўз-ўзини мукаммаллаштиришгадир.



ПСИХОДИНАМИК ЙЎНАЛИШ
: классик психоанализ(Фрейд), Адлернинг индивидуал психологияси, Юнгнинг аналитик психологияси, Ранкнинг иродавий терапияси, Штекелнинг фаол аналитик терапияси, Фромм-Райхманннинг интерперсонал психотерапияси, Хорнининг характерологик анализи (таҳлили), гуманистик психоанализ(Фромм), Кляйннинг эго-анализи, Салливаннинг интерперсонал психотерапияси ва б.к.лар Мазкур йўналиш асоси – З.Фрейднинг ишларидир.
Масалан, Фрейд асосан катарсис методидан, Юнг фаол тасаввур методидан, Хорни ҳаёт йўлларини биргаликдаги таҳлили методларидан фойдаланишган булсалар, Салливан психиатрик интервью методларини қўллаган.
 V.V.Davidovnazariyasi. Ushbu nazariya kichikmaktab Yoshidagi o‘quvchilarning ilmiy tushunchalarni o‘zlashtirishini tashkil qiladi. Bunda o‘quvchilar tomonidan ta’lim jarayonida nazariy tushunchalar tizimini o‘zlashtirilishi lozim bo‘lib, bu o‘z o‘rnida xususiydan umumiy bilimlarga o‘tilishni ta’minlaydi.
Научный вклад[править | править код]
Основной круг интересов Божович — детская психология. В этой области Божович написаны труды по проблемам развития личности ребёнка, формирования его мотивации, по экспериментальному исследованию аффективных конфликтов, самооценок и динамики уровня притязаний в детском возрасте, личностной направленности, условиям формирования гармоничной личности и др Лев Выготский шогирди
С.Л.Рубинштейн психологик фаолият назарияси вакили хисобланиб, шуни тасдиклаганки, инсон хиссиётлари - «бу унинг оламга муносабати, беихтиёр кайгуриш шаклидаги нимани хис этаётгани ва килаётгани». С.Л.Рубинштейнга кура, эмоцияларнинг белгилари куйидагилар: карама-каршилик, субъектив холат ва объектга муносабат; зурикишнинг бушашишга, асабийлашишнинг тинчишига карама-каршилиги. Олим фикрича, эмоциялар ёки аффектлик - узга хос усул билан борликни акс этувчи узгача билиш жараёнлари. Шунинг учун эмоционал жараёнларни билиш жараёнларига карши куйиб булмайди. С.Л.Рубинштейнга кура, эмоциялар табиати ва вазифалари инсон эхтиёжларининг кондирилишига йуналтирилган фаолияти жараёни ва органик виртул жараёнлари окими билан аникланади. Эмоциялар сигнал берувчи эхтиёжларнинг кондирилиши ёки кондирилмаслигига кура инсон керакли натижага эришиши учун уз фаолиятини мувофик равишда кайта куриши мумкин.
Дании́л Бори́сович Элько́нин (16 февраля 1904, Полтавская губерния — 4 октября 1984, Москва) — советский психолог и педагог, автор оригинального направления в детской и педагогической психологии. Кандидат педагогических наук (1940), доктор психологических наук (1962), член-корреспондент АПН СССР (1968) Занимался такими вопросами, как психологическое развитие детей в разном возрасте[3], психологией игры и вопросами учебной деятельности школьников[4], а также проблемой развития речи и обучения чтению у детей[5].
Основным вкладом Даниила Борисовича в советскую и мировую педагогику была разработка и внедрение новой системы обучения — «развивающее обучение».

Download 34.56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling