Нуктага нисбатан куч моменти


Download 47.94 Kb.
Sana05.01.2022
Hajmi47.94 Kb.
#203651
Bog'liq
2 5197330334227632044


0

БИЛЕТ №7

  1. Нуктага нисбатан куч моменти

Кучнинг бирор нуктага нисбатан моменти деб, шу кучнинг модулини(сон кийматини), унинг шу нуктагача булган елкасига купайтмасига айтилади.

  1. Каттик жисмнинг текис ва текис айланма харакат

Ҳаракати давомида жисмда олинган ҳар қандай кесма

узига параллел цолса, жисмнинг бундай ҳарсғатига

илгарилама ҳаракат дейилади. Ҳаракат давомида жисмнинг иккита нуқтаси доимо

цўзғалмай қолса, жисмнинг бундай ҳаракати қузғалмас

ўқ атрофидаги айланма ҳаракат дейилади

  1. Динамиканинг биринчи масаласи.

m,F ma`lum bo`lib,harakat qonunini aniqlash

  1. Динамика умумий тенгламаси .

F=ma

БИЛЕТ №8


  1. Ўққа нисбатан куч моменти

Кучнинг бирор ўқда олинган ихтиёрий нуцтага нисбатан

моментининг мазкур ўқдаги проекцияси куянинг берилган

ўққа нисбатан моменти дейилади

  1. Тезланишларни қўшиш ҳақидаги теорема




  1. Боғланишлар классификацияси

  2. Система массалар маркази ва унинг координаталари


БИЛЕТ №9

  1. Жуфт куч ва унинг моменти

Miqdorlari teng parallel va qarama qarshi tomonga yo`nalgan ikkita kuchdan iborat sistemaga juft kuch deyiladi.






  1. Нуктанинг ҳаракати координаталар усулида берилганда унинг тезланишини топиш.

  2. Механика асослари ва ЕТТ система

  3. Нуқтанинг мажбурий тебранма ҳаракати

_____ х — а 31П (к( + а) 4---- — 51П (р( + Р),

к2—р'*


дан кўрамизки, моддий нуқтанинг қайтарувчи ва гармоник уйғотувчи куч таъсиридаги ҳаракати хусусий ҳамда

уйғотувчи куч таъсиридан буладиган гармоник тебранма ҳаракатларнинг йиғиндисидан иборат экан. (14.28) формула таркибига кирувчи, тенглама билан ифодаланувчи ҳамда уйғотувчи куч частотаси билан буладиган гармоник ҳаракат моддий. нуцтанинг мажбурий тебранма ҳаракати дейилади. Бу ҳаракат бошланғич шартларга боғлиқ эмас.



БИЛЕТ №10

  1. Жуфт кучларни эквивалентили ва кўшиш ҳакидаги теорема

Эквивалент жуфтлар деб шундай (икки хил кучлардан ташкил топган) жуфтларга айтиладики, улар бир текисликда жойлашган булиб, жуфтларни ташкил этувчи кучларнинг модуллари турлича булиб, уларнинг елкалари хам тегишли равишда бошкача булади, лекин уларнинг моментлари, хам сон киймати жихатдан, хам йуналиши жихатдан бирхил булишлари шарт.

  1. Нуктанинг ҳаракти вектор усулда берилганда унинг тезланишини аниклаш.




  1. Лагрантнинг 2-чи тур тенгламаси

  2. Динамика қонунлари

Dinamika I.Nyuton ta'riflab bеrgan to’rtta aksiomaga (qonunga) asoslanadi. Birinchi aksioma (inеrsiya qonuni): Ikkinchi aksioma (dinamikaning asosiy qonuni) F  m , Uchinchi aksioma (ta'sir va aks ta’sir qonuni) To’rtinchi aksioma (kuchlar ta'sirining erkinlik prinsipi)

БИЛЕТ №11

  1. Пуансо методи.

қуйидаги Пуансо ғпеоремасини ифодалайди: куяни жисмнинг бир нуқ•тасидан бошқ нуқтасига

ўзига параллел равишда кукиришни кукирилган куч.қаторига моменти берилган кучнинг келтириш марказига нисбатан моментига тенг жуфтни қўшиш билан бажариш мумкин.

  1. Нуктанинг уринма ва нормал тезланиши




  1. Система харакат микдорининг узгариши хакидаги теорема.

  2. Нуктанинг эркин тебранма ҳаракати

х = a sin(kt+a)

тенгламага биноан ҳаракагланса, бундай ҳаракат эркин тебранма ҳаракат дейилади

БИЛЕТ №12

  1. Текисликдаги кучлар системасини берилган марказга келтириш

  2. Текис шакл нуктаси тезлигининг кутб ёрдамида аниклаш.

  3. Нукта харакат микдорининг узгариши хакидаги теорема

  4. Жисмнинг инерция моменти.

Inersiya momenti tenzor fizik kattalik boʻlib, oʻq atrofida aylanma harakatdagi inertlik oʻlchovidir. Jism massasining undagi taqsimoti bilan xarakterlanadi: inersiya momenti elementar massalarning asos koʻplik (nuqta, chiziq yoki tekislik) dan masofa kvadratiga koʻpaytmalari yigʻindisiga teng. Xalqaro birliklar tizimida oʻlchov birligi: kg·m² bilan be. Belgisi: I yoki J.
Download 47.94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling