O’zbekiston respublikasi оliy ta’lim, fan va innovatsiyalar vazirligi тоshkent davlat iqtisodiyot universiteti


Download 286.95 Kb.
bet1/2
Sana25.09.2023
Hajmi286.95 Kb.
#1687609
  1   2
Bog'liq
Glaballashuv Xojiakbar


O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI
ОLIY TA’LIM, FAN VA INNOVATSIYALAR VAZIRLIGI
ТОSHKENT DAVLAT IQTISODIYOT UNIVERSITETI


“Iqtisodiyot” fakultet




“Fundamental iqtisodiyot” kafedrasi

Ro’yxatga olindi № __________




Ro’yxatga olindi № __________

“______” ___________2023y.




“______” ___________2023y.
FUNDAMINTAL IQTISODIYOT” KAFEDRASI
GLOBAL IQTISODIY RIVOJLANISH” FANIDAN


KURS ISHI
Mavzu: Globallashuv sharoitida shakllangan megapolislar va ularning amal qilish shart-sharoitlari
Bajardi: MEK-56 guruhi talabasi Ismatov Xajiakbar
Теkshirdi:_________________________

Кurs ishi taqrizgа topshirilgan sanа
“____” _______2023 y.




Кurs ishi taqrizdan qaytarilgan sana
“____” _______2023 .

Кurs ishi himoya qilingan sana
“____” _______2023y.

Baxo “_____” _________



___________


(imzo)
___________
(imzo)
___________
(imzo)

Коmissiya a’zolari:
__________________

__________________


__________________





TOSHKENT – 2023


Мундарижа:
Kirish
1. Глобаллашув шароитида табиий монопол ташкилотлар фаолиятини давлат томонидан тартибга солиш
2.asdfad
3.asda
4.asdas
Xulosa
Foydalanilgan adabiyotlar

Кириш
Жаҳон иқтисодиётида XX-XXI асрлар бўсағасида янги – глобаллашув деган тушунча пайдо бўлди. Глобаллашув муаммолари тарихчилар, иқтисодчилар, технологлар, файласуфлар ва кўплаб мамлакатларнинг ҳукмрон доиралари ҳамда жамият вакиллари томонидан баҳс-мунозарага сабаб бўлмоқда. Глобаллашув тарафдорлари ва унга қарши бўлганларнинг мавжудлиги ушбу тушунчанинг турлича талқин қилинишини англатади. Глобаллашув тарафдорларининг фикрича, глобаллашув иқтисодий ўсишни рағбатлантиради, аҳоли фаравонлигини оширади, янги иш ўринлари яратилишига имкон беради. Глобаллашувга қарши бўлганлар эса, у ривожланаётган мамлакатларда савдо экспансиясининг кучайиши, иқтисодий жиноятларнинг ортиши (қалбаки маҳсулотлар ишлаб чиқариш, ноқонуний реэкспорт, наркотик моддалар савдосининг ошиши ва ҳ.к.), ишлаб чиқаришнинг атроф-муҳитни ифлослантириши, техника хавфсизлигига амал қилмаслик, болалар меҳнатидан фойдаланиш ва бошқа нохуш ҳодисалар билан боғлиқ муаммоларнинг кучайишига олиб келади, деб ҳисоблайдилар. Умуман олганда, нима бўлганда ҳам глобаллашув жараёнини тўхтатиб бўлмайди. Таҳлилчилар глобаллашув жаҳон иқтисодий ривожланишининг у ёки бу ижтимоий-иқтисодий, технологик ва экологик тенденцияларга қандай таъсир кўрсатишини ўрганишлари лозим.
ХХ асрнинг 80-йилларидан бошлаб, жаҳоннинг кўплаб мамлакатлари глобаллашувнинг иқтисодий ва техникавий ютуқларидан фойдаланиб яшамоқдалар. Бунинг натижасида фазо ва вақт қисқариб, мамлакатлар ўртасидаги ўтиб бўлмас чегаралар йўқолиб, одамлар барча даврларга нисбатан чуқурроқ, бевосита ва кўп томонлама алоқаларга киришмоқдалар. Айни пайтда бу холат салбий ходсаларга сабаб бўлмоқда, чунончи, узоқ масофалар билан қилинган алоқалар, яқинлари билан муносабатни узоқлаштирмоқда, ўз насл –насабидан бегоналашувига сабаб бўлмоқда. Дунё, одамлар ва қадриятлар ўз қадр-қимматини йўқотиши билан, қавм-қориндошликдан, миллий маданиятдан, ўз тарихидан узоқлашиб кетмоқда. Оқибатда, ўз миллатининг келажагига хавф туғдирадиган салбий ходисаларнинг инсонлар маъанавиятига таъсир этувчи мафкуралашган ҳолдаги глобаллашувига пайдо бўлмоқда. Худди шу ҳолатдан фойдаланган ҳолда, ёшлар онги уларнинг қалбига ҳужум қилувчи турли ҳил мафкуравий хуружлар пайдо бўлмоқда. Бундай ғоявий курашлар даврида ҳар бир омамлакат ўз ёш авлодини сақлаб қолиш, уларни миллат ва мамлакат манфаатларига содиқ, эл-юрт корига яровчи фидоиий, соғлом дунёқарашга эга инсонлар қилиб тарбиялаши лозим. Бу борада бизнинг мамлакатимизда олиб борилаётган ишлар бутун жаҳонга намуна бўлмоқда. Мустақилликка эришилганидан сўнг, мамлакатимизда катта ижобий ўзгаришлар рўй берди, ўз қадр қимматимиз, миллий давлатчилигимиз, маданиятимиз, тилимиз ва динимизни, миллий қадриятларимизни тиклаб, жахон хамжамиятида ўзимизга муносиб обрў эътибор қозонишга эришдик.




  1. Download 286.95 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling