2- ma’ruza: Bog’lovchi va yuklamalar. Ularning grammatik xususiyatlari. Bog’lovchi, yuklamalarning qo’llanishiga ko’ra turlari. Grammatik ma’no va vazifasiga ko’ra bog’lovchi, yuklamalarning turlari

2. Ergashtiruvchi bog`lovchilar 

Ergashtiruvchi  bog`lovchilar  qo`shma  gap  tarkibidagi  sodda gaplarni  bir-

biriga  tobelanish  yo`li  bilan  bog`laydi. 

Ergashtiruvchi  bog`lovchilar  grammatik  aloqalarni  ifodalash  va ma’nolariga 

qarab:  1)  aniqlov  bog`lovchisi;  2)  sabab  bog`lovchilari;  3)  chog`ishtiruv 

bog`lovchilari;  4)  maqsad  bog`lovchisi;  5)  shart  va  to`liqsizlik  bog`lovchilariga 

bo`linadi. 

1)  aniqlov  bog`lovchlariga   ya’ni,  -ki  (-kim)  so`zlari  mansub  bo`lib,  ular  

ergash  gaplarni  bosh gapga  bog`lash  uchun  qo`llanadi.  Bilib  qo`yki,  seni  Vatan 

---

7 

 

kutadi.  Mirzo  Ulug`bek  joyiga  o`tirmagan  ham  ediki,  saroybon  kirib,  ikkinchi 

nomani tutdi. (O.Y.)  Aniqlov  bog’lovchilari  ya’ni, -ki,  (kim)  ergash  gaplarni  bosh 

gapga     bog’lash uchun  ishlatiladi,  bosh gapda ifodalangan  fikrni  aniqlab  izohlab 

ko’rsatadi:    Dalani     aylangan     kishi      ravshan     ko’radiki,      ishimizda behad 

kamchiliklar  bor.    Julqinboy,  ya’ni  Abdulla    Qodiriy  o`zbek  romanchiligining  

asoschisidir. Ba’zan -ki  ot tarkibidagi    so’zlar   bilan   kelib   ta'kidlash     ma’nolarini        

anglatadi.      Bunday     chog’da      u    bog’lovchi    emas          yuklama          vazifasini     

anglatadi:   Shunday   zamondamizki    ilm    texnika    yo’li   hammaga   ochiq.