2-боб. Ер ишлари технологияси ва механизациялаш § 10. Грунтларнинг ќурилиш ћоссалари
Канал ќазишдаги ер ишлари ћажмини аниќлаш
Download 3.39 Mb. Pdf ko'rish
|
2.боб 10-26пр
13.2. Канал ќазишдаги ер ишлари ћажмини аниќлаш
Бунинг учун каналнинг бўй профили тузилган ва лойићалаш натижасида аниќланган каналнинг кўндаланг кесим ўлчамлари топилган бўлиши керак (13.2.1-расм). b h h h 1 m 2 m h mh mh b/2 b/2 13.2.1-расм. Канал кўндаланг кесими Каналнинг кўндаланг кесими, кўпинча, трапеция шаклида бўлиб унинг кўндаланг кесими юзаси ўзгармас ќисмини ќазиш бўйича ер ишлари ћажмлари оддий герметрик формулалардан фойдаланиб топилади. Ћисобларни соддалаштириш маќсадида солиштирма ћажмлар (W) ћисобидан (1 метр узунликдаги (1му) ћажмлардан) фойдаланилади ва тўла ћажмларни (V) топиш учун солиштирма ћажмлар канал узунлигига (L) кўпайтирилади, яъни: W=(b + mh)h 1му, м 3 Бу ерда: b- канал ости кенглиги, м. 59 m - канал ёнлари ќиялик коэффиценти; h- каналнинг чуќурлиги, м. Агар канал кўндаланг кесимида ћар хил грунт ќатламлари бўлса, у ћолда солиштирма ва тўлиќ ћажмлар ќуйидаги ифодалар ёрдамида ћисобланади (13.2.1-расм). канал кўндаланг кесимидаги пастики (биринчи) ќатлам грунти учун W 1 =(b + mh 1 )h 1 1му, м 3 V 1 =W 1 L; м 3 канал кўндаланг кесимидаги устки (иккинчи) ќатлам грунти учун W 2 =(b +2 mh 1 +mh 2 )h 2 1му, м 3 V 2 =W 2 L; м 3 бу ерда, W 1 ва W 2 –ћар бир ќатламнинг солиштирма ћажми, м 3 V 1 ва V 2 –ћар бир ќатлам учун тўлиќ ћажм, м 3 . Ћисоблаш натижаларини ќуйидагича текшириб кўрилади: W=W 1 +W 2 ; м 3 /1му V=W L; м 3 V=V 1 +V 2 ; м 3 Одатда, ќурилиш машиналари билaн канал ќазилганда, лойића ўлчамларидан 15-20 см ќолдириб кавланади, бунга сабаб, ќурилиш машинаси ишчи жићози тишларининг изи, грунт табиий структурасини бузмасдан 60 ишлашга ћаракат ќилиш ћамда ќўл кучи ёки махсус текисловчи чўмичсиз канал кесимидаги нотекисликларни силлиќлаш имконияти йўќлигидир. Шунинг учун ќурилиш машинаси ќолдириб кетган нотекис ќатлам, нисбатан кичик параметрли ќурилиш машинасида ёки махсус чўмич таќиб, айрим ћолларда эса ќўл кучи ёрдамида текисланади. Каналнги кўндаланг кесими ўзгаручи бўлаги ва нотўѓри шаклдаги ќазилма ва тўкма ќисмлари ћажмларини ћисоблаш учун (призматоид) га келтирилади (13.2.2-расм). Икки ќўшни кесим оралигидаги канал участкасида ер ишлари ћажми (м 3 ) соддалаштирилган формула бўйича ћисобланади: L F L F F V 2 2 1 . Бу ерда F 1 ва F 2 –ќўшни пикетлардаги канал кўндаланг кесимининг майдони, м 2 ; F-участка ўртасидан ўтказилган кесим, м 2 ; L- F 1 ва F 2 кесимлар орасидаги масофа, м. 2.5-расм.Тўкма ва ќазилманинг кесими (призматоид) Агарда канал бўлаги кўндаланг кесимини солиштирма ћажмга келтирилса, W 1 = F 1 · 1 му, м 3 /1му; W 2 =F 2 ·1 му, м 3 /1му; 61 3 ур 2 1 м , L W 2 W W V бу ерда: V-канал маълум бўлагининг ћажми; W 1 -каналнинг бир томонидаги кўндаланг кесими солиштирма ћажми; W 2 - каналнинг иккинчи томонидаги кўндаланг кесими солиштирма ћажми; L- кўндаланг кесимлар орасидаги масофа. Ќўлда бажариладиган ишлар юзалари ќуйидагича аниќланади: V к.и. =[b+2h (1+m 2 )] L; м 2 Фаќат канал ёнларининг ќуруќ ќисми текисланади, агарда бошланѓич маълумотларида ер ости сувининг чуќурлиги берилган бўлса, b=0 ва h=h 2 деб ќабул ќилиниб, ќўл ишлари ћажми ќуйидаги ифода билан ћисобланади. Vќ.и. 2 =2 h 2 (1+m 2 ) L; м 2 Кўндаланг кесимда ћар хил грунтлар берилса, ќўл ишлари юзалари ћар ќайси ќатлам учун алоћида топилади, яъни юќоридаги ќатлам учун ифодадан, пастдаги ќатлам учун эса ќуйидагича топилади: Vќ.и. 1 =[b+2 h 1 2 (1+m 2 )] L; м 2 Ќўл ишларининг тўла юзаси ќатламдаги юзалар йиѓиндиси билан солиштирилади. Vќ.и.= Vќ.и 1 + Vќ.и 2 ; м 2 62 ер ости суви чуќурлиги берилганда эса, Vќ.и = Vќ.и 2 ; м 2 деб ќабул ќилинади. Ћисоб натижалари 13.2.1-жадвалга ёзиб ќўйилади. Download 3.39 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling