2-mavzu. Jamiyat falsafasi. Hozirgi zamon jamiyatning global muammolari va jamiyatni rivojlantirish istiqbollari. Pedagogik amaliyotda mantiqiy fikrlashning ahamiyati. Etika fanining predmeti, asosiy muammolari va kasbiy axloq


Jamiyat  taraqqiyoti  to`g’risidagi  nazariyalar


Download 0.74 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/28
Sana05.01.2022
Hajmi0.74 Mb.
#227141
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28
Bog'liq
tezXuZt5HdhSlLX4N4qkYUxs0xTUTCwP

Jamiyat  taraqqiyoti  to`g’risidagi  nazariyalar.  Falsafiy  tafakkur  tarixida 

jamiyatning  mohiyati  va  rivojlanishiga  oid  turli  nazariyalar  mavjud.  Xususan, 

nemis  faylasufi  Hegel  jamiyatning  shakllanishi  va  rivojlanish  sabablarini  mutlaq 

ruhning  rivojlanishi  bilan,  L.  Feyerbax  din  bilan  bog’lagan,  ijtimoiy  taraqqiyot 

sabablarini  diniy  ong  taraqqiyotidan  izlagan.  Frantsuz  mutafakkiri  O. Kont 

jamiyatning  rivojlanish  sabablarini  insoniyat  ma`naviy  taraqqiyotining  uch 

bosqichi  (teologik,  metafizik,  pozitiv  bosqichlar)  bilan  izohlagan.  K.  Marks 

jamiyatning  rivojlanish  sabablarini  sinfiy  kurash  va  inqilobiy  o`zgarishlar  bilan 

bog’lagan,  barcha  ijtimoiy  hodisa  va  jarayonlarni  sinfiy  nuqtai  nazardan 

tushuntirgan.  Ijtimoiy  ziddiyatlarni  sun`iy  ravishda  mutlaqlashtirgan  va 

ziddiyatlarni  hal  etishning  asosiy  usuli  sifatida  ijtimoiy  inqilobni  amalga 

oshirishni,  mulkdorlar  sinfini  tugatishni  taklif  etgan.  Ijtimoiy  amaliyot  bunday 

nazariyaning bir yoqlama va xato ekanini ko`rsatdi. 

Jamiyat taraqqiyoti ko`p bosqichli jarayon ekani to`g’risidagi qarashlar AQSh 

faylasufi  O.  Toffler  tomonidan  ilgari  surilgan.  Bunday  qarashga  ko`ra  jamiyatlar 

taraqqiyotiga  binoan,  agrar  jamiyat,  industrial  jamiyat,  postindustrial  jamiyatga 

ajratilgan.  Adabiyotlarda  jamiyat  taraqqiyoti  borasida  tsivilizatsiyali  yondashuv 

g’oyasi  ilgari  surilmoqda.  Bunday  yondashuvga  ko`ra  har  bir  xalq  o`zining 

betakror,  noyob,  o`ziga  xos  va  o`ziga  mos  turmush  tarzini  saqlab  qolgan  holda, 

boshqa  xalqlar  tajribalaridan  ijodiy  foydalanish  orqali  ijtimoiy  taraqqiyotning 

o`ziga xos modelini yaratadi. 

Jamiyat hayotiga barqarorlik va beqarorlik ham xos. Har bir inson o`z oldiga 

qo`ygan  maqsadlariga  erishish  uchun  osoyishtalik  va  tinchlikka  muhtoj  bo`lgani 

kabi, jamiyat ham o`z oldiga qo`ygan vazifalarni ado etishi uchun ijtimoiy-siyosiy 

barqarorlikka ehtiyoj sezadi. 

Barqarorlik - jamiyat taraqqiyotining tadrijiy rivojlanishi, ijtimoiy tizimning 

muayyan  darajadagi  bir  tekis  faoliyat  ko`rsatish  imkoniyatidir.  U  turg’unlik 

tushunchasidan  keskin  farqlanadi.  Ijtimoiy-siyosiy  turg’unlik  tushunchasi 

jamiyatdagi mavjud siyosiy, iqtisodiy, ma`naviy tizimning tanazzuli alomatidir. 




Beqarorlik  ichki  va  tashqi  jarayon  va  tahdidlar  natijasida  vujudga  keladi. 

Beqarorlik  bir  ijtimoiy-siyosiy  tuzumdan  boshqa  bir  ijtimoiy-siyosiy  tuzumga 

o`tish  davrida  keskinlashishi  mumkin.  Jamiyat  barqarorligining  izdan  chiqishi 

kishilar  psixologiyasidagi  salbiy  o`zgarishlarda,  qonunlarning  ishlamasligida, 

ijtimoiy burchning ado etilmasligida, ijtimoiy ideallarning yo`qolishida, g’oya va 

mafkuraga loqaydlikning kuchayishida, turli jinoiy guruhlarning paydo bo`lishida, 

ijtimoiy  adolat  mezonlarining  buzilishida,  davlat  idoralarining  aholini  boshqarish 

qobiliyati  kuchsizlanishida,  turli  ziddiyatlarning  keskinlashuvida  o`z  ifodasini 

topadi. 


Download 0.74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling