3. Расмда кўрсатилган кулачак ролигини тезланиш қонунияти билан харакатланаётган кулачокли механизмни лойихалаш


Olti bo’g’inli krivoship-kulisali mexanizmning tezlanish rejasini qurish


Download 1.45 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/4
Sana12.11.2020
Hajmi1.45 Mb.
#144613
1   2   3   4
Bog'liq
ЕМ-748 топширик PDF


1.3. Olti bo’g’inli krivoship-kulisali mexanizmning tezlanish rejasini qurish. 

 

3-rasm.Olti bo’g’inli krivoship-kulisali mexanizm. 



Tezlаниш – burchak va chiziqliga bўlinadi. 

Zvenolar  burchak  tezlанишга  ega  bўladi,  shatun  ham,  har  bir  vaqt  oralig’ida 

qandaydir nuqta atrofida aylanyapti deb faraz qilish mumkin. (absolyut harakatdagi 

oniy  aylanishlar  markazi  yoki  nisbiydagi  sharnir  zveno).  Polzun  bundan 

mustasnodir,  u  ilgarilanma  harakatlanadi.  Odatda  burchak  tezlаниш  grek  harifi  ε 

bilan  belgilanadi  va  ular  rad/s

2

  larda  ўlchanadi.  Burchak  tezlаниш  ikki  yўnalish 



bўyicha  harakatlanadi:  soat  strelkasi  yўnalishi  bўyicha  va  soat  strelkasiga  qarama-

qarshi. CHiziqli tezlанишга zveno nuqtalari va ilgarilanma harakat qiluvchi polzun 

kiradi.  CHiziqli  tezlаниш  vektor  kattalikdir  va  u  lotin  harifi  a  bilan  belgilanadi. 

CHiziqli tezlанишларни absolyut, nisbiy va relyativga ajratamiz. 



Absolyut tezlаниш

 – bu quzg’almas stoykaga nisbatan tezlаниш. Tezlаниш bu 

nuqtaning indeksiga qarab belgilanadi, misol а



В

 yoki а



С



Nisbiy  tezlаниш

  –  zvenodagi  bir  nuqtaning  ikkinchi  nuqtasiga  nisbatan 

tezlанишиi. Asosan shatundagi nuqtalarning nisbiy tezlанишлариni kўrib chiqamiz, 

misol, а

СВ

 яъни С nuqtaning В nuqtaga nisbatan tezlаниши.  



Relyativ tezlаниш 

– bu bir zvenodagi nuqtani mos ravishda tushuvchi boshqa 

zvenodagi  nuqtaga  nisbatan  tezlанишi.  Tosh  va  kulisaning  bir-biriga  nisbatan 

ilgarilanma  harakatini  hisobga  olgan  holda,  relyativ  tezlаниш  bu  kulisani  toshga 

nisbatan tezlанишi. 

Tezlанишlarni  aniqlashda  grafoanalitik  va  analitik  metodlar  mavjud. 

Grafoanalitik  metodlardan  eng  kup  tarqalgani  tezlаниш  rejasi  va  kinematik 

diagrammalar  usuli.  Analitik  metodlar  va  kinematik  diagrammalar  keyinroq  kўrib 

chiqiladi.  Bu  erda  tezlанишklarni  aniqlashni  tezlанишlar  rejasi  yordamida  kўrib 

chiqamiz. 

Tezlанишlar rejasi – bu absolyut, nisbiy va relyativ tezlаниш vektorlarda aniq 

masshtablarda  qurilgan  kupburchak.  Buning  yordamida  mexanizmda  oniy  chiziqli 

va  burchakli  tezlанишlar  berilgan  holatlar  uchun  aniqlanadi  (huddi  shunday 

uzatishlar  nisbatan  ham  topiladi,  bu  tug’rida  keyinroq  gaplashamiz).  Bu 

kupburchakda absolyut tezlаниш vektorlar tezlаниш rejasining qutbidan tashqariga 

qarab  yўnalgan  bўladi,  nisbiy  tezlаниш  vektorlari  esa,  absolyut  tezlаниш 

vektorlarining oxirlarini birlashtiruvchi vektorlardir. 

Mexanizmning B nuqtasining tezlanishini aniqlash: 

 

𝑎



𝐵

̅̅̅̅ = 𝑎


𝐵

𝑛

̅̅̅̅ + 𝑎



𝐵

𝜏

̅̅̅̅ ; 



bu  yerda: 

a

B



n

-  B  nuqtaning  normal  tezlanishi  bo’lib,  uning  son  qiymati 

quyidagiga teng. 

a

B



n

=Ꞷ

1



2

*l

AB



 ; m/s

2

 



bu yerda: Ꞷ

1

 – yetaklovchi zvenoning burchak tezligi , rad/s 



l

AB

 – yetaklovchi zvenoning haqiqiy uzunligi , m 



𝑎

𝐵

𝜏



  –  B  nuqtaning  urinma  tezlanishi  bo’lib,  uning  qiymati  quyidagicha 

aniqlanadi. 

𝑎

𝐵

𝜏



=

𝞮

1



*l

AB

 ; m/s



2

                                                                                                                                                                 

bu yerda: 

𝞮

1



- yetaklovchi zvenoning burchak tezlanishi, rad/s

2

 



Berilgan  mexanizmda  yetaklovchi  zveno  o’zgarmas  burchak  tezligi  bilan 

harakatlangan-ligi sababli quyidagilarni aniqlaymiz: 

𝞮

1

=



 

𝑑Ꞷ

1



𝑑𝑡

 =0 , chunki 

   Ꞷ

1

=const 



Natijada B nuqtaning tezlanishi quyidagiga teng bo’ladi. 

a

B



n

=Ꞷ

1



2

*l

AB 



 m/s

2

 



Tezlanish masshtab koeffitsiyentini aniqlash: µ

a



𝑎

𝐵

𝑛



(П𝑃)

 ; 


𝑚/𝑠

2

𝑚𝑚



 

bu yerda: (пb)- ixtiyoriy kesma uzunligi bo’lib,(пb)=……mm qabul qilinadi. 

   Kulisa B* nuqtasining  tezlanishi aniqlash. 

Tekis  parallel  harakat  teoremasidan  foydalanib,  quyidagi  vektor  tenglamalarni 

hosil qilamiz: 

𝑎

𝐵



̅̅̅̅ = 𝑎


𝐵

𝑛

̅̅̅̅ + 𝑎



𝐵𝐵

𝑘



̅̅̅̅̅̅ + 𝑎

𝐵𝐵



𝑟

̅̅̅̅̅̅ ; 

𝑎

𝐵



̅̅̅̅ = 𝑎

𝐸

̅̅̅ + 𝑎



𝐸𝐵

𝑛



̅̅̅̅̅̅ + 𝑎

𝐸𝐵



𝜏

̅̅̅̅̅̅ ; 

bu  yerda:

  𝑎


𝐵𝐵

𝑘



-  kulisa  va  toshning  karolis  tezlanishi  bo’lib,  uning  qiymati 

quyidagicha aniqlanadi. 

𝑎

𝐵𝐵

∗=



𝑘

2 ∗ Ꞷ


2

∗ 𝑉


𝐵𝐵

  ; m/s



2

 

bu yerda: Ꞷ



2=

3



 – mexanizmning kulisa zvenosining burchak tezligi, rad/s 

  𝑎


𝐵𝐵

𝑘



-  karolis  tezlanishini  yo’nalishi,  kulisaning  burchak  tezligi  yo’nalishi 

bo’yicha 

 𝑉

𝐵𝐵



  

tezlikni 90

0

 burilgan yo’nalishi bo’yicha yo’nalgan bo’ladi. 



  

𝑎

𝐵𝐵



𝑟

-  kulisa  va  toshning  mos  ravishda  ustma-ust  tushuvchi  B  va  B* 



nuqtalarining  relyativ  tezlanishilari  bo’lib,mexanizmning  EB  zvenosiga  parallel 

ravishda yo’nalgan bo’ladi. Bu vektorlarning son qiymati no’malum. 

   

𝑎

𝐸



- mexanizm E nuqtasining absolyut tezlanishi bo’lib, uning qiymati E nuqta 

qo’zg’almas tayanch bo’lganligi sababli nolga teng. 

   

𝑎

𝐸𝐵



𝑛

-  B/  nuqtaning  E  nuqtasiga  nisbatan  normal  tezlanishi  bo’lib,  uning 



yo’nalishi  B*  nuqtadan  E  nuqtaga  qarab  yo’nalgan  va  EB*  zvenoga  parallel 

yo’nalgan bo’ladi. Son qiymati esa quyidagiga teng bo’ladi. 

                                                           𝑎

𝐸𝐵



𝑛

= Ꞷ


3

2

× 𝑙



𝐸𝐵

 , m/s



2

 


bu yerda: Ꞷ

3

- mexanizmning kulisa zvenosining burchak tezligi, rad/s 



𝑙

𝐸𝐵



- mexanizm EB* kesmasinining haqiqiy uzunligi;   

𝑙

𝐸𝐵



=E

𝐵



× µ


𝑙

 , mm 


𝑎

𝐸𝐵



𝜏

-  mexanizmning  B*  nuqtasining  E  nuqtasiga  nisbatan  urinma  tezlanishi  , 

m/s

2

 



Ushbu  tezlanishning  son  qiymati  no’malum,  yo’nalishi  esa  EB*  zvenoga 

perpendikulyar yo’nalgan bo’ladi. 

    Yuqoridagi  vektor  tenglamalardagi  no’malum  vektorlarnianiqlash  maqsadida 

tezlanish  rejasi  quriladi.Tekislikdan    ixtiyoriy  “п”  nuqta  qabul  qilinadi.  Qabul 

qilingan “п” nuqta orqali  mexanizmning yetaklovchi zvenosi AB ga parallel B dan 

A  ga  qarab  yo’nalgan  nur  chiziq  o’tkaziladi.  O’tkazilgan  nur  chiziqga   

𝑎

𝐵

𝑛



 

tezlanishni  ifodalovchi  “пb”  kesmani  joylashtirib  “b”  aniqlanadi.  “b”  nuqta  orqali  

𝑉

𝐵𝐵



  tezlikni    Ꞷ

yo’nalishida  90



0

  ga  buril-gan  holatiga  nur  chiziq  o’tkaziladi.  Bu 

nur chiziq 

  𝑎


𝐵𝐵

𝑘



 tezlanishini tezlanish rejasida ifodalaydi. 

  𝑎


𝐵𝐵

𝑘



 tezlanishni kesma 

uzunligi (bn)=

 

  𝑎


𝐵𝐵∗

𝑘

µ



𝑎

 =…….mm gat eng bo’ladi. Bu kesmani tezlanish rejasidagi “b” 

nuqta  orqali  o’tkazilgan  nur  chiziqga  joylashtirib  “n”  nuqtani  aniqlaymiz. 

Aniqlangan  “n”  nuqtadan 

𝑎

𝐵𝐵



𝑟

  tezlanishni  ifodalash  maqsadida  mexanizmning  (3-

rasm) EB* zvenosiga parallel to’g’ri chiziq o’tkaziladi. 

    E nuqtasining tezlanishi nolga teng bo’lganligi sababli, tezlanish rejasida “п” 

va  “e”  nuqtalar  ustma-ust  tushadi.Tezlanish  rejasidagi  “e”  nuqta  orqali 

mexanizmning  (3-rasm)  EB*  zvenosiga  parallel  B*  dab  E  ga  qarab  yo’nalgan  nur 

chiziq o’tkaziladi. Ushbu nur chiziq 

 𝑎

𝐸𝐵



𝑛

 tezlanishning kesma uzunligi (пm)=



 

 𝑎

𝐸𝐵∗



𝑛

µ

𝑎



 

=…….mm  ga  teng    bo’lib,  ushbu  kesmani  tezlanish  rejasiga  qo’yib  “m”  nuqta 

aniqlanadi.  Aniqlangan  “m”  nuqta  orqqali  EB*  zvenosiga  perpendikulyar  to’g’ri 

chiziq o’tkaziladi. Bu to’g’ri  chiziq 

𝑎

𝐸𝐵



𝜏

 tezlanishni ifodalaydi.  

     Tezlanish  rejasida 

𝑎

𝐸𝐵



𝜏

  va   



𝑎

𝐵𝐵



𝑟

    tezlanishlarni ifodalovchi  to’g’ri  chiziqlar 

kesishish  nuqtasi  “b*”  nuqtani  hosil  qiladi.Natijada  tezlanish  rejasida(4-rasm) 

ko’pburchak пbkb*n hosil  bo’ladi. Ko’pburchak tomonlari  no’malum vektorlarni 

ifodalaydi. Tezlanish mas- shtab koeffitsiyenti yordamida quyidagilarni aniqlaymiz: 

a

B



= (пb*)


×µ

a

 ;  m/s



2

      


a

BB



=(bb*)

×µ

a



 ;  m/s

2

      



 

a

BB



r

=(nb*)



×µ

a

 ;  m/s



2

 

a



EB

n



= (mb*)

×µ

a



 ;  m/s

2

           



a

EB



𝑎

𝐵



   ; m/ 


 

 

 



(4-rasm).Olti bo’g’inli krivoship-kulisali mexanizmning tezlanish rejasi. 

  Mexanizmning C nuqtasini tezlanishini aniqlash. 

    Berilgan  mexanizmda  E

,

  B  va  C  nuqtalar  bir  to’g’ri  chiziqda  yotganligi 



sababli,  tezlanish  rejasida  ham  bir  to’g’ri  chiziqda  yotishi  lozim.  Bu  qoida  orqali 

quyidagi  tenglamani  hosil  qilamiz

: 

𝑬𝑪

𝑬𝑩



=

(п𝒄)



(п𝒃

)



      bu  yerda:  EC  va  EB* 

mos 


ravishda mexanizmning kesma uzunliklar

,

 (пc) va (пb*) tezlanish rejasidagi kesma 



uzunliklari.  Yuqoridagi  tenglamadan  quyidagiini  aniqlaymiz

:  (

п𝒄) =

𝑬𝑪

𝑬𝑩



×

(п𝒃



)=……. mm      Aniqlangan kesmani tezlanish rejasiga C nuqtaning 

tezlanish qiymatini quyidagicha aniqlaymiz. 

a

c



=(пc)*µ

a

 ; m/s



2

 

   Berilgan mexanizmning



 “D” 

nuqtasi tezlanishini aniqlash:  

Tekis  parallel  harakat  teoremasidan  foydalanib,  quyidagi  vektor  tenglamani 

hosil qilamiz: 

𝑎

𝐷

̅̅̅̅ = 𝑎



𝐶

̅̅̅ + 𝑎


𝐶𝐷

𝑛

̅̅̅̅̅ + 𝑎



𝐶𝐷

𝜏

̅̅̅̅̅ 



bu  yerda: 

𝑎

𝐶𝐷



𝑛

    mexanizmning  CD  zvenosining  normal  tezlanishi,  uning  son 

qiymati quyidagicha aniqlanadi. 

𝑎

𝐶𝐷



𝑛

= Ꞷ


4

2

× 𝑙



𝐶𝐷

 ; m/s


2

 

bu yerda: Ꞷ



4

- mexanizm CD zvenosi burchak tezligi , rad/s 

4

=



 

𝑉

𝐶𝐷



𝑙

𝐶𝐷

 ; rad/s  l



CD

- mexanizm CD zvenosining haqiqiy uzunligi , m 

   Ushbu normal tezlanishning yo’nalishi D nuqtadan C nuqatag qarab yo’naladi 

va  CD  zvenoga  (3-rasm)  parallel  yo’nalgan  bo’ladi.

  𝑎

𝐶𝐷

𝜏



-  mexanizmning  CD 

zvenosining urinma tezlanishi. Ushbu vektorning son qiymati no’malum, yo’nalishi 

esa  CD  zvenoga  perpendikulyar  yo’naladi. 

a

D



-  D  nuqtaning  absolyut  tezlanishi 

bo’lib, yo’nalishi abscissa o’qiga parallel yo’nladi. 

    Yuqoridagi  vektor  tenglamadagi  no’malumlarni  aniqlash  maqsadida 

tezlanishdan  foy-dalaniladi.  Tezlnish  rejasidagi  “c”  nuqta  orqali  mexanizm  D 

nuqtasidan  C  nuqtaga  qarab  yo’nalgan  va  CD  zvenoga  parallel  nur  chiziq 

o’tkaziladi.  Ushbu  chiziq 

𝑎

𝐶𝐷

𝑛



   tezlanishni  ifodalaydi.  Kesma  uzunligi  esa  (ck)= 

𝑎

𝐶𝐷



𝑛

µ

𝑎



=…mm  ga  teng  bo’ladi.  Natijada  tezlanish  rejasida  “k”  nuqtani  hosil  qilamiz. 

“k”  nuqta  orqali  mexanizmning  CD  zvenosiga  perpen-dikulyar  to’g’ri  chiziq 

o’tkaziladi. Vektorlarni qo’shish xossasiga ko’ra 

a

D



 ifodalash maqsadida “п” nuqta  

orqali  abscissa  o’qiga  parallel  to’g’ri  chiziq  o’tkaziladi.  Natijada  yuqorida 

o’tkazillgan ikki to’g’ri chiziq kesish nuqtasi “d” nuqtani hosil qiladi. 

    Tezlanish rejasida (пcmd) to’rtburchak hosil bo’ladi. To’rtburchak tomonlari 

orqali quyidagilarni aniqlaymiz

a

D



=(пd)

×µ

a



 ; m/s

2

 



𝑎

𝐶𝐷

𝜏



=(kd)

×µ

a



 ; m/s

2

 



a

CD

=(cd)



×µ

a

 ; m/s



2

 

     Mexanizm zvenolarining og’irlik markazlari tezlanishlarini aniqlash



𝑎

𝑠

1



=

𝑎

𝐵



2

= (п𝑠


1

) × µ


𝑎

 ; m/s


2

  yetaklovchi zveno uchun 

a

s

2



= a

B



  ; m/s

2

  toshning og’irlik markazi tezlanishi 



a

s

3



= (п𝑠

3

) × µ



𝑎

 ; m/s


2

 – kulisaning og’irlik markazi tezlanishi 

a

s

4



=(п

𝑠

4



)

 ) × µ


𝑎

 ; m/s


2

 – shatunning og’irlik markazi tezlanishi 



a

s

5



= a

D

 ; m/s



2

 – chiquvchi zveno og’irlik markazi tezlanishi 

    Mexanizm zvenolarining burchak tezlanishlarini aniqlash

Yetaklovchi zveno uchun: 

𝞮

1

=0 chunki Ꞷ



1

=const 


-Tosh va 3-zveno uchun: 

𝞮

2



𝞮

3



 ; rad/s

2

 



-Kulisaning burchak tezlanishi: 

𝞮

3



=

𝑎

𝐸𝐵∗



𝜏

𝑙

𝐸𝐵∗



 ; 

rad/s


2

 

-Shatunning burchak tezlanishi: 



𝞮

4

=



𝑎

𝐶𝐷

𝑛



𝑙

𝐶𝐷

 



; rad/s

2

 



-Chiquvchi zveno burchak tezlanishi: 

𝞮

5



=0 , chunki 

a

D



 to’g’ri chiziqli bo’ylab harakatlanadi. 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

1.4. Olti bo’g’inli krivoship-kulisali mexanizmning kuch tahlili. 



1.4.1. Машина ва механизмларга таъсир этувчи кучлар. 

Umuman,      harakatdagi      har      qanday      zvenoda      quyidagi  tashqi  kuchlar  va 

momentlar bo‘lishi mumkin: 

a) 

zvenoning  o‘z  og‘irligi;  bu  ham  kuch      bo‘lib,  uning  vektori 



hamma  vaqt  er  markazi._tomon  yo‘nalgan;  uni  G

i

  harfi  bilan  bel- 



gilaymiz; 

b) 


zveno 

o‘zgaruvchan 

tezlik 

bilan 


ilgarilanma 

harakat 


qilsa, 

inersiya  kuchi  paydo  bo‘ladi;  bu  kuchni  F

in

 

harfi 



bilan 

belgilay- 

miz; 

 

v) 



zveno  o‘zgaruvchan  tezlik  bilan  murakkab  harakat  qilsa,  u 

holda,      zvenoda    F

in

    kuchdan    tashqari,  yana  inersiya  kuchining  mo- 



menti      ham    paydo  bo‘ladi;  bu  momentni  M

i

  harfi  bilan  belgi- 



laymiz; 

g) 


mexanizm  zvenolari        bir-biri  bilan  oliy  yoki  quyi  kine- 

matik      juftlar      orqali      bog‘lanadi.      SHuning  uchun  mexanizmning 

harakati      vaqtida      shu      kinematik      juftlarda      reaksiya  kuchlari 

paydo  bo‘ladi.  Bu  kuchlarni  R

12



R



23

R



34

 

bilan 



belgilaymiz. 

Bu 


erda  R

12

—  1  -  zvenoning  2  zvenoga  ta’sir  kuchi;  R



23

—  2  zvenoning 

3  zvenoga      ta’sir      kuchi      va      R

34

—3  zvenoning  4  zvenoga  ta’sir 



kuchi.  

Jismni qo‘zratuvchi sabab - kuch deb ataladi. 

Har  qanday  mexanizm  yoki  mashina  biror  texnologik  protsessni  qanday 

bajarishini  uning  tarkibidagi  zvenolarga  ta’sir  etayotgan  kuchlar  gruppasi  bilan 

tanishib  o‘tmasdan  turib  o‘rganib  bo‘lmaydi.  Mexanizmga  yoki  mashinaga  ta’sir 

etayotgan  barcha  kuchlarni  asosan  quyidagi  beshta  gruppaga  bo‘lib  o‘rganish 

maksadga muvofiqdir. 

Mexanizm yoki mashinani harakatlantiruvchi kuchlar. 

Mashinaga ta’sir qiladigan foydali   qarshilik  kuchlari. 

Mashina  harakati  vaqtida  paydo  bo‘ladigan    zararli      kar- 

shilik kuchlari. 

Mashina tarkibidagi zvenolarning og‘irlik kuchlari. 

Mashina 


zvenolarining 

egri 


chiziqli 

va 


o‘zgaruvchan 

tezlik- 


dagi  harakatlari  vaqtida  paydo  bo‘ladigan  inersiya  kuchlari      va 

shu kuchlarning momentlari. 



YUqorida aytib o‘tilgan kuchlarning har birini aloxida-alohida ta’riflaymiz: 

Harakatlantiruvchi  kuchlar.  Mashinaning  qabul  organiga  (zvenosiga)  ta’sir 

qilib,  uni  harakatga  keltiruvchi  kuch-larga  karakatlantiruvchi  kuchlar  deyiladi. 

Harakatlantiruvchi kuchlarning yo‘nalishlari harakat yo‘nalishi bilan bir xil bo‘-ladi, 

shuniig uchun harakatlantiruvchi kuchning bajargan ishi musbat bo‘ladi.  



Foydali  qarshilik  kuchlari.  Qaiday  kuchning  ishy-ni  mashina  engishi  zarur 

bo‘lsa,  u  kuchga  foydali  qarshilik  kuchi  deyiladi»  Asosan  mashinalar  foydali 

qarshilik kuchlarini engish uchun ishlaydi.  

Zararli  qarshilik  kuchlari.  Zararli  qarshilik  kuchlari  mashinaning  harakati 

vaqtida paydo bo‘ladi. Mashina harakatlanayotganda uning zvenolariga tashqi muhit 

ham ta’sir qiladi (masalan, havo, suv va hokazolar). Bunday  kuchlarning bajargan 

ishlari ham manfiy bo‘ladi. 



Og‘irlik  kuchlari.  Mashinaning  gorizontga  nisbatan  xarakat  qiluvchi 

qismlarining og‘irlik markazlari o‘zgarganda  og‘irlik kuchlarining bajargan ishlari 

ham o‘zgarib boradi. Bu kuchlarning bajargan ishlari harakat qiluvchi zvenolarning 

orirlik  markazi  ko‘tarilishi  yoki  pasayishiga  qarab  musbat  yoki  manfiy  bo‘lishi 

mumkin.  

Inersiya  kuchlari.  Mashina  qismlarinikg  (zvenolarining)  egri  chiziqli  va 

o‘zgaruvchan tezlikdagi xarakatlari vaqtida inersiya kuchlari paydo bo‘ladi. Ayniqsa 

katta tezlik bilan notekis harakatlaiuvchi zvenolarda inersiya kuchlari ko‘p bo‘ladi. 

Tezlik  o‘zgarmas  bo‘lsa,  ilgarilanma-qaytar  harakat-lanuvchi  zvenoning  inersiya 

kuchi  bo‘lmaydi.  Tez  yuradigan  mashinalarda  inersiya  kuchlarini  hisobga  olish 

dinamik  xisob-lashning  asosiy  masalasi  hisoblanadi.  Inersiya  kuchlarini  alo-hida 

diqqat bilan quyidagi paragrafda o‘rganamiz. 

1.4.2. Berilgan olti bo’g’inli mexanizmning kuch режасини қуриш. 

    Kuch tahlidan maqsad mexanizm harakatlanish jarayonida knematik juftlarda 

hosil bo’ladign reaksiya kuchlarini aniqlashdan iborat. Kuch rejasi bu bu kuchning 

vektor yo’-nalishlarini kursatuvchi kupburchak. 

    Berilgan  mexanizmning  kuch  tahlilini  qurish  uchun  mexanizmni  assur 

guruhiga  kiruv-chi  oxirgi  ikkta  harakatlanuvchi  zvenosini  ajratib  olamiz  va  bu 

zvenolarga ta’sir qiluvchi barcha kuchlarni ko’rib chiqamiz. 


 

S

5



  nuqtadan  vertikal  pastga  beshinchi  zvenoning  og’irlik  kuchi  G

5

,  hamda 



yuqoriga  yo’n-algan  R

56

  reaksiya  kuchlari  ta’sir  qiladi.  S



5

  nuqtada  og’irlik 

markazining  tezlanishi  yo’na-lishiga  qarama-qarshi  yo’nalishda  F

in5


  inersiya  kuchi 

ta’sir qiladi. 

    Mexanizmning  D  nuqtasida  CD  zvenoga    //  yo’nalishda 

R

54



n

  kuchi  unga 

perpendikulyar yo’nalishda esa 

 R

54



τ

 reaksiya kuchlari ta’sir qiladi. Xisob kitoblarda 

bu kuchlarni teng ta’sir etuvchi nolga teng deb olinadi. 

    To’rtinchi  zvenoning  og’irlik  markazi  S

4

  nuqtadan  vertikal  pastga  yo’nalgan 



G

4

  og’ir-lik  kuchi,  og’irlik  markazining  tezlanish  yo’nalishi  a



s4

  ga  qarama-qarshi 

yo’nalishda F

in4


 inersiya kuchi ta’sir qiladi.  

    Mexanizmning  C  nuqtasidan  CD  zveno  yo’nalishida   

R

34

n



    va  unga 

perpendikulyar  yo’nalishda 

 R

34

τ



    reaksiya  kuchlari  ta’sir  qiladi.  To’rtinchi 

zvenoning  og’irlik  markazidan  ta’sir  qiluvchi  burovchi  moment  M

4



𝞮



4

  ning 


yo’nalishiga qarama-qarshi yo’nalishda ta’sir qiladi va quyidagicha hisoblanadi:  

M

4



𝞮

4



* J

4

  ;  



bu yerda: 

 

𝞮



4

- to’rtinchi zvenoning burchak tezlawwnishi. 

𝞮

4

=



 

𝑎

𝐶𝐷



𝜏

𝑙

𝐶𝐷



  

J

4



- to’rtinchi zvenoning inersiya moment. J

4

=



 

𝑚

4



𝑙

𝐶𝐷

2



10

  ;  


N*m 

    Mexanizm  muvozanat  holatida  turganligi  sababli  ung  ta’sir  qiluvchi 

kuchlarning vektor yig’indisi nolga teng. 

𝑅

34

𝑛



̅̅̅̅̅

(𝑎𝑏)


+

𝑅

34



𝜏

̅̅̅̅̅


(𝑏𝑐)

+

𝐺



4

̅̅̅


(𝑐𝑑)

+

𝑃



𝑖𝑛4

̅̅̅̅̅


(𝑑𝑒)

+

𝐺



5

̅̅̅


(𝑒𝑓)

+

𝐹



𝑖𝑠ℎ

̅̅̅̅̅


(𝑓𝑘)

+

𝑃



𝑖𝑛5

̅̅̅̅̅


(𝑘𝑚)

+

𝑅



56

̅̅̅̅̅


(𝑚𝑎)

= 0 


𝑅

34

𝜏



  reaksiya  kuchining  qiymatini  topish  uchun  D  nuqtaga  nisbatan  moment 

tenglamasini hosil qilamiz. 

∑ 𝑀(𝐷) = 0 

𝑅

34



𝜏

× (𝐷𝐶) − 𝐺

4

× 𝐻


1

− 𝑃


𝑖𝑛4

× 𝐻


2

𝑀



4

µ

𝑙



= 0 

𝑅

34



𝜏

=

𝐺



4

× 𝐻


1

+ 𝑃


𝑖𝑛4

× 𝐻


2

+

𝑀



4

µ

𝑙



(𝐶𝐷)

 

    Mexanizmga ta’sir qiluvchi og’irlik kuchlari quyidagicha aniqlanadi: 



G

4

=m



4

*g ; 


G

5

=m



5

*g ; 


    Mexanizmga ta’sir qiluvchi inersiya kuchlari quyidagicha aniqlanadi: 

P

in4



=m

4

*a



s4

 ; 


P

in5


=m

5

*a



s5

 ; 


F

ish


- ishqalanish kuchining qiymati variantda berilgan. 

    Kuch  rejasini  qurish uchun  kuch  masshtab  koeffitsiyentini kiritamiz. Buning 

uchun eng katta kuchni tanlab ixtiyoriy kesmaga bo’lib olamiz. 

µ



=

 

𝑒𝑛𝑔 𝑘𝑎𝑡𝑡𝑎 𝑘𝑢𝑐ℎ



(𝑖𝑥𝑡𝑖𝑦𝑜𝑟𝑖𝑦 𝑘𝑒𝑠𝑚𝑎)

  ; 


    Kuch  masshtab  koeffitsiyentidan  foydalanib  barcha  kuchlarning  vektor 

uzunliklarini aniqlaymiz: 

(bc)=

 

𝑅



34

𝜏

µ



𝐹

  ;                         (ef)=

 

G5

µ



𝐹

   ;


 

(cd)=


 

G

4



µ

𝐹

      ;                        (jk)=



 

Fish


µ

𝐹

   ;



 

(de)=

Pin4


µ

𝐹

      ;                      (km)=



 

Pin5


µ

𝐹

   ; 



𝑅

34

𝑛



  va 

𝑅

56



 reaksiya  kuchlarining  qiymatini  kuch  rejasini  qurish  orqali 

aniqlaymiz. 

     Tekislikda  b  nuqta  tanlab  (bc)  kesmani 

𝑅

34



𝜏

 

yo’nalishida,  (cd)  kesmani 



G

4

 



yo’nalishda,  (de)  kesmani   

𝑃

𝑖𝑛4



  yo’nalishda,  (ef)  kesmani  G

5

  yo’nalishda  (fk) 



kesmani F

ish


 yo’nalishida, (km) kesmani P

in5


 yo’nalishida joylashtirib hosil bo’lgan 

m  nuqtadan  R

56

  reaksiya  kuchining  yo’nalishida  o’tkazilgan  to’g’ri  chiziq  bilan  b 



nuqtada 

𝑅

34



𝑛

 yo’nalishida  chiquvchi to’g’ri chiziqlar kesishish nuqtasini a nuqta deb 

belgilaymiz. 

𝑅

34



𝑛

 va 


𝑅

56

 reaksiya kuchlarining qiymati quyidagicha topiladi. 



𝑅

34

𝑛



=(ab)*

µ

F



 ; 

𝑅

56



=(ma)*

µ



 

 



 Kuch  taxlilining  keying  bosqichida  mexanizmdagi  kulisa  va  toshga  ta’sir 

qiluvchi kuch-larni ko’rib chiqamiz. 



 

    Kulisaning C nuqtasidan R

34

 natijaviy reaksiya kuchining yo’nalishiga qaram-



qarshi  yo’nalishda  R

43

  reaksiya  kuchi  ta’sir  qiladi.  S



3

  og’irlik  markazidan  vertical 

pastga  yo’nal-gan  G

3

  og’irlik  kuchi  hamda 



a

S3

 



yo’nalishiga  qarama-qarshi 

yo’nalishda P

in3

 inersiya kuchi ta’sir qiladi. B nuqtadan zvenoga parallel yo’nalishda 



R

63

n



  hamda  perpendikulyar  yo’nalishda   

R

63



τ

  tayanchning  reaksiya  kuchlari  ta’sir 

qiladi.Mexanizmdagi toshning markazi A nuqtadan vertikal pastda toshning og’irlik 

kuchi G


2

a



S2

 

yo’nalishiga qarama-qarshi yo’nalishda P



in2

 hamda birinchi zvenoning 

ikkinchi zvenoga ta’sir reaksiya kuchlari 

R

12



n

 va 


R

12

τ



 lari ta’sir qiladi. 

    Mexanizm Assur guruhiga kirganligi sababli unga ta’sir qiluvchi kuchlarning 

vektor yig’indisi nolga teng. 

𝑅

12



𝑛

̅̅̅̅̅


(𝑎𝑏)

+

𝑅



12

𝜏

̅̅̅̅̅



(𝑏𝑐)

+

𝐺



2

̅̅̅


(𝑐𝑑)

+

𝑃



𝑖𝑛2

̅̅̅̅̅


(𝑑𝑒)

+

𝑅̅



43

(𝑐𝑓)


+

𝐺

3



̅̅̅

(𝑓𝑘)


+

𝑃

𝑖𝑛3



̅̅̅̅̅

(𝑘𝑚)


+

𝑅

63



𝜏

̅̅̅̅̅


(𝑚𝑎)

+

𝑅



63

𝑛

̅̅̅̅̅



(𝑛𝑎)

= 0 


    Kulisaga 

𝞮

3



  burchak  tezlanish  yo’nalishiga  qaram-qarshi  yo’nalishda  M

3

 



burovchi moment ta’sir qiladi:  

M

3



𝞮

3



*J

3

=



𝑎

𝐵𝐶

𝑙



𝐵𝐶

×

𝑚



3

×𝑙

𝐵𝐶



2

10

 ; 



    

Mexanizga ta’sir qiluvchi og’irlik kuchlari quyidagicha hisoblanadi

      G


2

= m


2

*g

  



;    

       G


3

= m


3

*g ; 


      Inersiya kuchlari quyidagicha hisoblanadi: 

P

in2



= m*

a

S2



  ;   

P

in3



= m

3

*



a

S3

  ; 



     

𝑅

12



𝜏

  reaksiya  kuchining  qiymatini  topish  uchun  B  nuqtaga  nisbatan  moment 

tenglama-sini hosl qilamiz. 

𝑅

12



𝜏

∗ (𝐴𝐵) − 𝑃

𝑖𝑛2

× 𝐻


3

− 𝐺


2

× 𝐻


4

− 𝑃


𝑖𝑛3

× 𝐻


5

− 𝐺


3

× 𝐻


6

+

𝑀



3

µ

𝑙



= 0 

𝑅

12



𝜏

=

𝑃



𝑖𝑛2

× 𝐻


3

+ 𝐺


2

× 𝐻


4

+ 𝑃


𝑖𝑛3

× 𝐻


5

+ 𝐺


3

× 𝐻


6

𝑀



3

µ

𝑙



(𝐴𝐵)

  ; 


    

𝑅

63



𝜏

̅̅̅̅̅ reaksiya kuchining qiymatini topish uchun B nuqtaga nisbatan moment 

tenglamasi-ni hosil qilamiz. 

𝑅

63



𝜏

̅̅̅̅̅ × (𝐵𝐴) − 𝐺

3

× 𝐻


7

− 𝑃


𝑖𝑛3

× 𝐻


8

+

𝑀



3

µ

𝑙



= 0 

 𝑅

63



𝜏

̅̅̅̅̅ =


𝐺

3

× 𝐻



7

+ 𝑃


𝑖𝑛3

× 𝐻


8

𝑀



3

µ

𝑙



(𝐵𝐴)

  ; 


    Berilgan  kuchlarning  eng  kattasini  tanlab  kuch  masshtab  koeffitsiyentini 

aniqlaymiz. 

                                        µ

F

=



 

𝑒𝑛𝑔 𝑘𝑎𝑡𝑡𝑎 𝑘𝑢𝑐ℎ

𝑖𝑥𝑡𝑖𝑦𝑜𝑟𝑖𝑦 𝑘𝑒𝑠𝑚𝑎

  ; 


   Masshtab  koeffitsiyentdan  foydalanib  kuchlarning  vektor  uzunliklarini 

aniqlaymiz. 



(bc)=

 

𝑅



𝜏

µ

𝐹



 ;                       (mn)=

 

𝑅



34

𝜏

µ



𝐹

  ;     


(cd)=

 

𝐺



2

µ

𝐹



  ;                        

(de)=


 

𝑃

𝑖𝑛2



µ

𝐹

 



;                       

(ef)=


 

𝑅

43



µ

𝐹

 ; 



(jk)= 

𝐺

3



µ

𝐹

   ; 



(km)= 

𝑃

𝑖𝑛3



µ

𝐹

 ; 



𝑅

12

𝑛



  va 

𝑅

63



𝑛

  reaksiya  kuchlarining  qiymatini  kuch  rejasini  qurish  orqali 

aniqlaymiz. 

 

P



M

-muvozanatlovchi  kuchning  qiymatini  topish  uchun  O  nuqtaga  nisbatan 

moment tengla-masini hosil qilamiz. 

𝑃

𝑀



× 𝑂𝐴 + 𝑃

𝑖𝑛1


× 𝐻

1

− 𝐺



1

× 𝐻


2

− 𝑅


21

× 𝐻


3

= 0 


                                      

𝑃

𝑀



=

𝐺

1



×𝐻

2

+𝑅



21

×𝐻

3



−𝑃

𝑖𝑛1


×𝐻

1

𝑂𝐴



 ; 

Kuchlarning vektor yig’indisi nolga teng. 

 

𝑃

𝑀



(𝑎𝑏)

̅̅̅̅̅ +


𝑅

21

(𝑏𝑐)



̅̅̅̅ +

𝑃

𝑖𝑛1



(𝑐𝑑)

̅̅̅̅̅ +


𝐺

1

(𝑑𝑒)



̅̅̅̅̅ +

𝑅

61



(𝑒𝑎)

̅̅̅̅̅ = 0 

Kuchlar qiymati quyidagicha hisoblanadi. 

𝑅

21



= 𝑅

12



P

in1


=m

1

*



a

S1

 



G

1

= m



1

*



   Eng katta kuchni tanlab masshtab koeffitsiyentini hosil qilamiz. 

µ

𝐹



=

 

𝑒𝑛𝑔 𝑘𝑎𝑡𝑡𝑎 𝑘𝑢𝑐ℎ



𝑖𝑥𝑡𝑖𝑦𝑜𝑟𝑖𝑦 𝑘𝑒𝑠𝑚𝑎

 

    Kuchlarning vektor uzunliklarini aniqlab kuch rejasini quramiz. 



(ab)=

 

𝑃



𝑀

µ

𝐹



 

;                      (cd)=

 

𝑃

𝑖𝑛1



µ

𝐹

  ; 



(bc)=

 

𝑅



21

µ

𝐹



 ;                      (de)=

 

𝐺



1

µ

𝐹



  ; 

     Kuch tahlilining oxirgi bosqichida krivoshipga ta’sir qiluvchi kuchlarni tahlil 

qilamiz. 

 


   Krivoshipning  A  nuqtasidan  R

12

  natijaviy  reaksiya  kuchiga  qarama-qarshi 



yo’nalishda  R

21

  reaksiya  kuchi  va  zvenoga  perpendikulyar  yo’nalishda  P



M

 

muvozanatlovchi  kuch  ta’sir  qiladi.  Krivoshipning  og’irlik  markazi  S



1

  nuqtadan 

vertikal pastga G

1

 og’irlik kuchi va a



s4

 ning yo’nalishiga qarama-qarshi yo’nalishda 

P

in1


  inersiya  kuchi  ta’sir  qiladi.  O  nuqtadan  tayanchning  reaksiya  kuchi  R

61

  ta’sir 



qiladi. R

61

 ning qiymati va yo’nalishini kuch rejasi-dan keltirib chiqaramiz. 



 

R

61



 reaksiya kuchining qiymatini quyidagicha hisoblaymiz. 

R

61



=(ea)*

 µ

𝐹



 ;

 

 



 

 

 



      

 

 



 

 


Download 1.45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling