7-мавзу. Шартли операторлар. Такрорлаш операторлар. Функция ва процедуралар эълон қилиш ва аниқлаш


Download 167 Kb.
bet4/9
Sana22.04.2023
Hajmi167 Kb.
#1381730
TuriПрограмма
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
7-мазу Шартли операторлар.

if B1 then if B2 then S1 else S2

бу оператор қуйидагича тушунилиши мумкин:


1)if B1 then begin if B2 then S1 else S2 end



  1. if B1 then begin if B2 then S1 end else S2

Такрорловчи ва бўш операторлар.


Режа:

  1. Параметрли такрорлаш оператори;

  2. repeat такрорлаш оператори;

  3. while такрорлаш оператори;

  4. Бўш оператор.



1. Параметрли такрорлаш оператори
Юқорида санаб ўтилган жараёнлардан бири, такрорланувчи жараёнларни ҳисоблашни шартли операторлардан фойдаланиб ҳам ташкил этса бўлади, лекин бундай жараёнларни ҳисоблашни такрорлаш операторлари ёрдамида амалга ошириш осонроқ кечади.
Такрорлаш операторларининг 3 хил тури мавжуд:



  • параметрли такрорлаш оператори;

  • repeat такрорлаш оператори;

  • while такрорлаш оператори.

Ечилаётган масаланинг моҳиятига қараб, программа ёзувчи ўзи учун қулай бўлган такрорлаш операторини танлаб олиши мумкин.


Операторнинг қуйидаги кўринишдаги ҳоли амалда кўпроқ ишлатилади:




for k:= k1 to k2 do S;

бу ерда for (учун), to (гача), do (бажармоқ) - хизматчи сўзлари;


k - цикл параметри ( ҳақиқий типли бўлиши мумкин эмас);


k1 - цикл параметрининг бошланғич қиймати;
k2 - цикл параметрининг охирги қиймати;
S - цикл танаси.

Операторнинг ишлаш принципи:





  • цикл параметри (цп) бошланғич қиймат k1 ни қабул қилиб, агар бу қиймат k2 дан кичик бўлса, шу қиймат учун S оператори бажарилади;

  • цп нинг қиймати янгисига ўзгартирилиб ( агар k сон бўлса ўзгариш кадами 1 га тенг, белгили ўзгарувчи бўлса навбатдаги белгини қабул қилади, ва ҳ.к.) яна S оператори бажарилади ва бу жараён k > k2 бўлгунча давом эттирилади. Шундан сўнг, цикл оператори ўз ишини тугатиб бошқаришни ўзидан кейинги операторга узатади.

Агар биз операторларнинг неча марта такроран ҳисобланишини аниқ билсак, у холда параметрли такрорлаш операторидан фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.
Мисол: Қуйидаги қўш йиғинди — кўпайтманинг қийматини ҳисоблаш алгоритми ва дастурини тузинг:

Program SikIik; {дастур номи}
Uses crt;
Var c, a,y,p:Real; {ўзгарувчиларни эълон қилиш}
k,n:integer;
Begin read(a); {Дастурнинг асосий қисмининг бошланиши}
y:=0; c:=-1;
for k:=2 to 5 do
begin p:=1; {1-цикл танасининг бошланиши}
for n:=2 to 6 do
begin { 2-цикл танасининг бошланиши}
p:=p*c*(exp((n+1)*ln(k)-exp((1/n)*ln(a))))/ln(3*sqr(k)+exp(k));
end; {2-цикл танасининг охири}
c:=-c;
y:=y+p; end; {1-цикл танасининг охири}
Writeln('Y=',y);
end.

Айрим пайтларда, цикл параметрини ўсиб бориш эмас, балки камайиш тартибида ўзгартириш мумкин, бу ҳолда цикл оператори қуйидаги формада ёзилади:



Download 167 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling