Qidiruv: АЛГЕБРАИК
![]() | Предметларни белгилаш учун (Х, у, z, ) кичик лотин харфларини «Мантикнинг математик тахлили», «Мантикий хисоб» ва 1854 йилда ёзган «Фикрлаш крнунларини тадкик; этиш» китобларида мантикни алгебраик формата келтирди ва математик мантикнинг аксиомалар системасини яратди 12,33 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Суний Интеллект” нима эканлигини тушиниш ва унга таъриф беришдан олдин аввало “Интеллект” Ёки қувватни ҳисоблаш (P=A/t, P=U*I, P=I2*R ),Тўртбурчакни юзасини ҳиссоблаш (S=a*b) ёки тўғри бурчакли учбурчакни катетини ҳисоблаш, Алгебраик тенгламаларни ечиш 347,42 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Суний Интеллект” нима эканлигини тушиниш ва унга таъриф беришдан олдин аввало “Интеллект” Ёки қувватни ҳисоблаш (P=A/t, P=U*I, P=I2*R ),Тўртбурчакни юзасини ҳиссоблаш (S=a*b) ёки тўғри бурчакли учбурчакни катетини ҳисоблаш, Алгебраик тенгламаларни ечиш 347,52 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | 2-va 3-tartibli determinantlar. Determinant xossalari. Minor va algebraik to’ldiruvchi. Yuqori tartibli determinantlarni hisoblash Tayanch iboralar: бирлик матрица, нол матрица, диогонал матрица, тескари матрица, дитерминант учбурчак усули, Саррюс усули, минор, алгебраик тулдирувчи 0,56 Mb. ![]() | o'qib |
![]() | 4-тажриба иши. Matlabда графикларни чизиш Matlabда вектор деганда, координаталари бўйича аниқланган оддий алгебраик векторни ҳам тушуниш мумкин, ёки ўзгарувчининг кетма-кет ҳосил қилинган қийматларидан иборат векторни ҳам тушуниш мумкин 0,54 Mb. ![]() | o'qib |
![]() | Kurs jumíSÍ Kafedra baslıǵı: doc. B. Prenov Qabıllaǵan: B. Mambetkarimov Orınlaǵan: E. Joldasbayeva Nókis 2020 Reje Kirisiw V асрнинг охири биринчи бўлиб номаълумлар ва масалаларда берилган катталиклар учун ҳарфий белгиларни ишлата бошлаган. ХVII асрнинг ўрталарига келиб асосан ҳозирги замонда ишлатилаётган алгебраик белгилашлар қабул қилинди 438,66 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | 1-mavzu. Matrisalar va ularning xossalari. Matrisalar ustida amallar. Determinantlar. Matrisaning determinanti. Minor va algebraik to'ldiruvchilar. Ixtiyoriy tartibli determinantni hisoblash Tayanch iboralar: jadval, qator, ustun, indeks, o’lchov, kvadrat matrisa, birlik matrisa, matrisalarni qo’shish, ayirish, songa ko’paytirish, determinant, tartib, uchburchak usuli, yoyilma, минор, алгебраик тулдирувчи 314,5 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Чизиқли алгебраик тенгламалар системасини ечишнинг матрица, Гаусс ва Гаусс-Жордан усуллари. Reja Tayanch soʻz va iboralar. Chiziqli tenglamalar sistemasini yechishning Gauss usuli, chiziqli tenglamalar sistemasini yechishning Gauss – Jordan modifikatsiyasi, chiziqli tenglamalar sistemasining bazis yechimlari 276,05 Kb. ![]() | o'qib |
1 2
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling