Qidiruv: Фанга

  Фанлар  аро  ва  фан  ичидаги  боғлиқлик
- Toshkent farmatsevtika instituti ekologiya va mikrobiologiya kafedrasi gigiena fani
Huquqiy sohada tizimli tahlil фанидан қайта топшириш якуний назорат натижалари
- Ўқув йили бакалавр 2-курс талабаларининг 3-семестр бўйича қайта
Дифференциал тенгламалар фанидан якуний назорат
- Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti differentsial tenglamalar
Фанни ўқитишда компьютер, ахборот ва бошқа замонавий технологиялар
- Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти
Ихтисослик фанлари
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги
Электроника фани нимани ўргатади
- 1. Электр заряд тушунчаси. Зарядланган зарраларнинг узаро харакати. Электр майдон
  Фазылов  Э.  И.  Turkologica.  II. -Т.:Фан,  2008. -Б.  38]
- Eski turkiy adabiy til leksikasi “ t afakkur b o 'sto n i“
Тарих факультети 302 тарих таълим йўналиши талабаларининг манбашунослик фанидан курс иши мавзулари (2012-2013 ўқув йили)
- Kafedrasi
IV. Подлинность СУЛЬФАНИЛАМИДНЫХ
- I. История открытия
Қораев С. Тошкент топонимлари. – Тошкент: Фан, 1991. – Б. 13; Муҳаммаджонов А
-
II.Фанлар ва аттестат тури
- Умумий ўрта таълим муассасаси битирувчилари шаҳодатнома/аттестат электрон базасига мактаб ҳақидаги маълумотларни киритиш бўйича 2-босқич йўриқномаси
; Фан боби-1; Бўлим-
- Бино ва иншоотлар қурилиши таълим йўналиши талабалари учун
1-Мавзу: «И=тисодий статистика фанининг предмети ва методи»1-Мавзу: «И=тисодий статистика фанининг предмети ва методи»
Xvii асрнинг охирларида шакллана бошлаган. Бу даврга келиб фанга статистика тушунчаси кириб келган. Статистика тушунчасининг илк бор фанга немис олими, фалсафа ва ҳуқуқ профессори Г. Ахенваль (1719-1772) киритган
35.58 Kb. 5
o'qib
Маърузалар матни 1-мавзу: Ижтимоий статистиканинг назарий асослариМаърузалар матни 1-мавзу: Ижтимоий статистиканинг назарий асослари
Xvii асрнинг охирларида шакллана бошлаган. Бу даврга келиб фанга статистика тушунчаси кириб келган. Статистика тушунчасининг илк бор фанга немис олими, фалсафа ва ҳуқуқ профессори Г. Ахенваль (1719-1772) киритган
35.63 Kb. 5
o'qib
1-Мавзу: фанга кириш. Сув таъминоти1-Мавзу: фанга кириш. Сув таъминоти
18.91 Kb. 1
o'qib
Ўсимликларда фенологик кузатувларЎсимликларда фенологик кузатувлар
Xix асрнинг 40 йилларида белгиялик ботаник Ш. Марран томонидан фанга киритилган
1.64 Mb. 1
o'qib
Мавжуд ҳолатМавжуд ҳолат
Iii. Ёшларни илм-фанга кенг жалб қилиш, уларнинг интеллектуал салоҳиятини ошириш
35.05 Kb. 3
o'qib
Дипломатия Режа Фанга кириш. Қадимги Шарқда халқаро муносабатлар ва дипломатияДипломатия Режа Фанга кириш. Қадимги Шарқда халқаро муносабатлар ва дипломатия
Диплом 379.94 Kb. 7
o'qib
Фанга бириктириш маълумотларини шакллантириш Талабаларни фанларга бириктиришФанга бириктириш маълумотларини шакллантириш Талабаларни фанларга бириктириш
484.86 Kb. 1
o'qib
7-синф технологияси ва дизайн йўналиши ёғочга ишлов бериш технологияси (32 соат) Таянч ва фанга оид компетенциялар7-синф технологияси ва дизайн йўналиши ёғочга ишлов бериш технологияси (32 соат) Таянч ва фанга оид компетенциялар
58.41 Kb. 28
o'qib
Ер ҳақидаги фан бўлиб, юнончаЕр ҳақидаги фан бўлиб, юнонча
«Геология» атамасини биринчи бўлиб норвегиялик олим М. П. Эшольт 1657 йилда фанга киритган
82.16 Kb. 30
o'qib
1-Cеместр. Маъруза 45 соат Амалий 30 соат1-Cеместр. Маъруза 45 соат Амалий 30 соат
«Геология» атамасини биринчи бўлиб норвегиялик олим М. П. Эшольт 1657 йилда фанга киритган
1.35 Mb. 2
o'qib
1-маъруза Фанга кириш Режа1-маъруза Фанга кириш Режа
Watermarkдан фарқли равишда махфий маълумотлар, контентга тегишли эмас. У шунчаки махфий маълумотни яшириш учун фойдаланилган
313.91 Kb. 2
o'qib
Кадимги Юнонистонда «Философия»Кадимги Юнонистонда «Философия»
«Философия» атамасига «Фанлар отаси» яни асосий фанга айлантиришган. VII – III асрларда фалсафий тафаккур оламни яхлит ва бир бутун холда тушунишган
40.87 Kb. 1
o'qib
Epigenetik manzara; gomologiya tamoyillari, analogiya; konvergent evolyusiyaEpigenetik manzara; gomologiya tamoyillari, analogiya; konvergent evolyusiya
Richard Owen (1843) фанга киритган, унинг эволюцион моҳияти эса Ч. Дарвиннинг эволюцион таълимоти вужудга келгандан сўнг маълум бўлди
1.17 Mb. 4
o'qib
Темир давриТемир даври
«Темир даври» атамаси, гарчи антик дунёда тош, жез асри тушунчалари қаторида юзага келган бўлсада, фанга 19-а нинг ўрталарида даниялик археолог К. Ю
22.1 Kb. 1
o'qib
Фан ҳақида маълумотФан ҳақида маълумот
Eвропа маданиятига эса, у буюк юнон файласуфи Афлотун асарлари орқали кириб кeлган. Шу тариқа, у аввало, қадимги Юнонистонда алоҳида билим соҳасига, тўғрироғи, «фанларнинг отаси», яъни асосий фанга айланган
28.63 Kb. 1
o'qib

  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling