A. shoyunusov arab xattotligi


Mushk  kengligi  —  1  mm;  shimoliy  shiqqa  —  0,5  mm


Download 2.26 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/29
Sana15.07.2017
Hajmi2.26 Mb.
#11234
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   29

Mushk  kengligi  —  1  mm;  shimoliy  shiqqa  —  0,5  mm; 

janubiy  shiqqa  —  0,5  mmdan

Bitik joylashtirilgach,  m urabba’  aylana  ichiga  olingan.  Bo'shliq­

lari  sana  va  yana  biror  m a’lumotdan  darak  berilmish  belgilar  mayda

—  xafiy  uchida  xat  qilinishi  mumkin.  Husni  orttirilishi  uchun  gul 

naqshlari  yoki  kalimalar  bitilishi  ham  kuzatiladi.  Keyingi  kitoba  va 

qit’alar,  lavha  kabi  xat  maydonlariga  ham ,  xuddi  mazkur  am allar 

qo'llanib,  muvozanatga  keltiriladi.

kabi  kitobalar  bitilishi  mumkin.

Qisqasi,  xat  uslubida,  o 'z   xususiyatlariga  itoatda  bo'lgan  h ar 

qanday  so'z  majmuasining  siyohga  olinishi  va  bu  uslubga  boshqa 

so'zlarning  ham  moyilligi  asosida yuza  ko'rgan  bitiklar aks  topishlari 

mumkin.


Riqo’  xatining  dukt  tamoyillari,  boshqa  xat  turlaridan  quyidagi 

jihatlari  bilan  farqlanadi:

1. 

Xat-mushkning  ufq  satr  chizig'iga,  xafiy uchini  67,5°  burchak 



holatidan  22,5°  burchak  og'ishlikda  boshlanib,  to  xafiy  uchi  satr

ostiga  tekkuncha  harakatlanadi.  Hosil  qilingan  mushk  dukti  alifni 

ifodalaydi.  A m m o,  so‘z  ishtirokida  alif  2  dukt  no ‘xotiga  teng- 

lashtiriladi.  Bu  jarayon  hosilasi  22,5°  burchak  og‘ishlikdan  =79° 

burchak  bilan  shimolga  yuksaltiriladi.  Mushkning jaliy  qalinligi  vasat 

yoki  nim  jaliy  qalinligiga  o ‘tadi.

Alifi  doim 



III 

iqlim  hisoblanib,  unga  nisbatan  xat  maydoniga 

raqam  etiluvchi  harflar  22,5°  burchak  og‘ishlik  sathida  muvozanat 

saqlaydi.  Ravotlar  kengligi  maxraj  vazniga  mos  duktni  m e’yorida 

bitiladi.  So‘z  ishtirokidagi  MFS  va  MTS  laming <£>  raqamlari  ham 

xususiyatiga  monandlikda  siyohga  olina  borib,  <^>  raqam  harflarning 

«Nun  kosa»  unsurlari,  o‘z  ibtidolarini  ufqqa  qarama-qarshi  yo‘nalish 

(g‘arbdan  sharqqa)ni  22,5°  burchak  og‘ishlikda  0,5  no ‘xot  miqdo- 

ridan,  yana  asliy  xat xususiyatiga  yo‘nalishlarini  davom  etadilar. 

M a­

salan:

Xat  o'zining  keskin  burchaklari  bilan  ifodalanishi  yaqqol  ko‘zga 

tashlanadi.  22,5°  burchak  bilan  necha  iqlim  quyiga  harakat  lozim 

boMgan  bo'lsa,  xuddi  shuncha  (tik  harflarning)  yuksalishlari  va 

mushk  dukti  kengligida  oraliq  masofa  qoldirilishi  takrorlanadi.  Bu 

uslubni 


«zinapoya»dan  tushib, 

yana  qayta 



«zinapoya»ga  chiqish 

deyiladi.

Ya’ni,  sharqdan  g'arb-janubga;  g‘arbi  janubdan  shimoli  sharqi 

janubi  g'arb  tom on.

Unsur tug'lari  doimo  (xafiy hajmda  ham, jaliy hajmda  ham)  67,5° 

burchakni  yodga  olishni  talab  etadi.  Maxraj  bahralari  ham   ayni  shu 

tu g 'n i  22,5°  b urchak  unsuriy  yakunda  ham   ifodalashi  —  xat 

xususiyatidandir.

Kitoba  m aydoni  uch  alif  balandligiga  barobar  hozirlanm og'i 

shart.  C hunki,  kof,  gof,  lom -alif 



(III 

shimoli  rosiy  iqlim ),  mim, 

hoyi  huttiy,  jim ,  chim ,  xe,  a ’yn,  g'aynlarning  ф   raqam   ismiy 

(yakuniy)  unsurlari 



—  asosiy  iqlim  hududlariga  makon  quradilar. 



M isol:

Mazkur bitikdan  xulosa  qilinsa,  fikran  to ‘g‘riligi  m a’lum  boMadi. 

Xat  xususiyatida  yarim  aylana  chizgilarni,  asosan  raqam  ko‘rinish 

harflar  uchun  hozirlanadi.

Ufqiy  vasat  no'xotning  o ‘q  chizig'i  22,5°  burchak  og'ishgani 

tufayli  rosiy  o'q  chiziq  ham  (90°  burchakdan  —  22,25°  -»  112,5° 

burchakga)  kengaygan  va  uning  muqobil janubiy  qismi  xuddi  mana 

shu  og'ishlikga  m onand  holga  kelgan  bo'ladi.

Xatning  muvozanati  —  

chak  bilan  kuzatiladi.  og'ish

M U R A K K A B O T   IL M IN IN G   M O H IY A T L A R I

M urakkabot 

—  arabcha  «minish»,  «bog'lanish»,  «quyulish» 

m a’nolarini  bildiradi.  Xat  ilmida  bu  ta ’limotsiz,  alifbo  harflarining 

so'z  va  m atnni  tashkil  qilishi  g'ayritabiiy  holdir.

U  asosiy  urg'uni,  harflarning  o 'zaro  m onandliklari  va  guruh 

vakillarining  vasat  no'xotiga  taalluqligi  yoki  emasligi,  hamda  satr 

chizig'ini  tashkil  etuvchi  unsurning ufqiy kengliklarda yastanib,  yangi 

satr  maydonini  hosil  qilish  kabi  nozik  jihatlarga  qarata  yo'llaydi.

Murakkabot  ilmiga  xosliklardan  biri  —  vasat  no'xotida  makon 

topgan  murakkab  harflami  doimo  ufqiy  satr chizig'iga  keltirib,  ularga 

satr  chizig'ini  hosil  qilishga  im koniyat  yaratadi.  Bu  tushuncha, 

quyidagi  mazmunlarga  egadir:

— 

Xat  turlarining  farqlanishlari,  ularning  ufqiy  satr  chizig'iga 



nisbatan  og'ish    larini  ifodalashi  bilan  kuzatilishidan  kelib  chiqib, 

og'ish  Z°si  ko'z  ilg'ab  olar  darajaga  yetgach,  bog'lanish  vositasi 

hisoblangan  muttasllik  unsuri  ila  bosib  o'tilgan  og'ishlik  darajasini 

in ’ikosini  ufqiy  satr  chizig'iga  yuksaltirib,  yana  aw algi  boshlanish 

holatini  vujudga  keltiradi.  Bu  tartib  takrorlanishida,  harflarning 

m a’no  anglatuvchi  <1>  raqam  ko'rinishlari  (ya’ni  rosiy  no'xot  keng-



liklariga  rioya  qilgan  holda)  o ‘z  aksini  tasvirlagach,  amalga  kiritiladi. 

Xat  turi  xususiyatiga  yarasha,  ufqiy  satr  bilan  bog'lanish  uchun 

MTSlik  unsuri  yaratiladi.

Misollar:



Shikasta

Izoh:  Xat  san’atida,  barcha  xat  turlarini  ufqiy  satr chizig'ini  hosil 

qilishlik  ham ,  a n ’anaviydir.

«Murakkabot»  ilmi  —  xattotlik  fanining  ulkan  ta ’limiy-amaliy 

imkoniyatlarini  ochib  beradi.  Bu  amal  vasat  no'xotining  doimiy 

ravishda  o'z  hajm  shamoilini,  satr chizig'idan  uzilmagan  holda,  ya’ni 

o'zining  ufqiy  satrini  mustahkam  sobitlikda  saqlasa-da,  harflarning 

guruhlarga  taalluqliklari  sababidan,  3  bo'yiga  cho'zilib,  yoki  torayib, 

shaklini  ko'rsatishi  kuzatiladi.  Bunday  hoi,  tabiiydir,  ammo  kitobat 

va  qit’alaming  xat  bitilish  maydonlari,  qat’iy o'lchov birliklari  asosida 

ijod  qilinadi.  Shundan  ko'rinib  turibdiki,  yuqorida  mazkur  bo'lgan 

«o'yinqarolik»ka  chek  qo'yish,  ham da  uning  oqilona,  ilmiy  tahlilda 

ijobiy  hal  etilishiga  say’-harakat  qilmoq  darkor.

Vasat  no'xotida  makon  topgan  harflarning  bir  necha  barobar 

kattalashuvi  uchun,  albatta,  xat  maydonining  o'zidan  imkon  qidirish 

joizdir.  Bu  im konni  uning  iqlimlaridan  topish  mumkin.  M a’lumki, 

qutb  va  ufqlar  kesishish  nuqtasi  —  har  qanday  TTT4Z.  shaklga 

markaz  nuqtasi  vazifasini  bajaradi.  Markaz  nuqtadan  bir  xil  olislik 

masofada joylashgan  cheklash  nuqtalami,  rosiy  qutbga  nuratib,  45 V  

hosil  qilinsa,  o 'sha  tutashtirib  turgan  nuqta  balandligi,  II  iqlim 

kengliklariga  (ufqi  mutavoz)  satr  chiziq  hosil  qilish  mumkinligini 

bildiradi.  Vasat  no'xotining  ufqiy  (o'q)  satr  chizig'i  0°  da  hisoblan- 

gani  va  yuksaltirilgan  balandlikning  4 5 V   gi  II  chi  iqlim  deb  bel- 

gilangani,  o 'sha  balandlik  (mutavoz)  nuqtadan  tik  nuratib,  ufq  0° 

chiziqqa  tutashtirilishi  natijasida,  I  va  III  iqlimlar  oraliq  masofalari 

aniqlanadi.


Tasvirga  qarang:

Hududiy  iqlimlari

I

i



III

II  iqlim 

I  iqlim 

-----  OV

^   I

II

Vasat  no'xotining  TTT4z.larini  4  ga  taqsimlab,  ufq  chizig'idan 

yuqoriga  qarab  (yoki  quyiga),  sanashda  I-chorak  22,5V   ni  bildiradi. 

Demak,  bu  balandlik  (yoki  chuqurlik)  I  iqlimdir.  Tomonlarning  teng 

yarimlari  —  II  iqlimga,  yarmidan  yana  yarmi  masofa  balandlik,  ya’ni 

1/4  qismi  —  III  iqlimni  bildiradi.

Vasat  no'xotining  ufqiy  satr chizig'i  —  rosiy va  mutavoz  no'xot- 

larni  o'zida  birlashtirsa-da,  ularning  qaram a-qarshi  (diagonal)  o'q 

chiziqlariga  ta ’sir  ko'rsatishga  ojiz.  Ammo,  bu  tengsizlik jum bog'ini 

ijobiy  hal  etgan  chiziq  —  rosiy  (vertikal)  o'q  chizig'idir.  Chunki,  u 

nafaqat  ufqiy  bog'lanishni,  balki  shimol  va  janub  qutblarini  ham 

bog'lash  bilan  tom onlam i  teng  holga  keltirdi.  Uning vujudga  kelishi- 

ga  sababchi,  ufqiy  satr  chizig'idagina  bir  yo'nalishda  «hamroh», 

ammo  biri  ikkinchisiga  hech  vaqt  yetisholmaydigan  rosiy va  mutavoz 

no'xotlardir.  O 'zlari  sezmagan  holda,  ufq  chizig'ida  bir  markaz 

nuqtaga  intilib,  teskari  qutblarni  ufq  yo'nalishiga jamladilar.  M ana 

shu  muloqot,  rosiy  o 'q   chiziqning  paydo  bo'lishiga  turtki  bo'ldi. 

Ya’ni,  TTT4z.lar tutashgach,  ulaming  ichki  qarama-qarshi  burchak­

lari  ham  bir yo'nalishda  bo'lsa  ham,  o 'zaro  kesishish  imkoniga  ega 

bo'ldilar.  Ammo,  ikkinchi  ichki  qaram a-qarshi  burchaklar  imko- 

niyatdan,  umuman  mahrumlar.  Teskari  qutblarni  nurash chiziqchalar 

bilan  tutashtirilgach,  haqiqiy 4  atrofni  ifodalovchi  vasat  no'xoti  hosil 

bo'ldi.  Teskari  ufq  va  qutblarning  tegishli  bo'laklari,  vini  to'ldirish 

uchun  joylarini  topib  o'm ashdilar.

Mushkning  turli  yo'nalish  trayektoriyalarida  harakatlanish  oqiba­

tida  aks  ettirgan  rasm  (186-betga  qaralsin).

Murakkabot  ilmining  ahamiyati,  yuqorida  tahlil  qilingan  vasat 

no'xotining  tarixiga  nazar  tashlab,  ufqiy  satr  chizig'ini,  uning  satr 

ustki  va  satr  ostki  hududlariga  qilinajak  unsurlar  harakatlarida  ro'y 

beradigan  hodisot va  vaziyatlami  to 'g 'ri  baholay  bilishlikni,  amalda 

isbotlashga  qaratadi.


J r i i i uh

Arab  yozuvida  istifoda  qilinuvchi  xat  turiari,  ushbu  vasat  no ‘xotiga 

quyidagicha  ta ’sir  ko'rsatadi:

Jum ladan, 



nasx  xati 

—  uni  11,25 V   og'ishlikga  majbur  etadi. 

Ufqiy  y o 'n alish ,  tabiiy  ufq  chizig'iga  nisbatan,  biroz  janubga 

qiyalashish  holatini  oladi.  Shu  og'ishlik  tufayli  so'z  ishtirokidagi  tik 

(alif unsurlik)  harflar  ham  90°/.  emas,  balki  nishab    siga orttiriladi. 

Ya’ni  90V   +   11,25V   = 101,25V   shimoliy  g'arbga  yuksaladilar. 

Kof,  gof,  lom  harflari  ham  xuddi  shu 

Z.° 

sida  og'iq  ufq  satr chizig'iga 

quyuladilar.

Riqo’  xati 

—  uni  22,50V   og'ishga  va  tik  alif  unsurlik  harflarni 

6 7 V   shimoli  g'arbga  yuksalishga  majbur  etadi.  Bu  unsurlar  —  xafiy 

kengliklarida  chiziladilar.



N asta’liq  xati 

—  uni  «bamaylixotir»  og'ishlik  darajasi  2 2 V   ni 

hech  qanday  «suron»larsiz,  muloyim  va  yengil  parvoz  hissida  itoatga 

buyurib,  tik  harflar  85°—8 7 V   yuksalishini  shimoliy-sharqqa  yo'nalti- 

radilar.  H ar  doim  unsurlar,  biror-bir  o'tkir,  qirrador  qiyofada  bitil- 

maydilar.  Bunga  sabab,  1-dan:  munfasl  guruh  harflari  mufradot 

vaznidan  2—2,5  hatto  3  barobargacha  ixcham lashsalar,  m uttasl 

guruh  harflari,  aksincha,  m e’yor  o'lchovlari  barobarida,  undan  ham 

ko'p  karra  orttirilib  yoziladilar.


N asx,  Riqo’  va  N asta’liq  xatlarida  so ‘zning 

Vasat  no‘xotiga  joylashishi

«Istiqlol»  so‘zining  namunasida



Riqo’  xati 

2 2 ,5 V  

Nasta’liq  xati

Nasx xati

11,25V   ogMsh  -----►

bilan;

ufqiy  satr

ufqiy  satr 

ufqiy  satr

M urakkabot  ilmi,  xat  bitishda,  satr  maydoni  va  undan  joy  olishi 

lozim  harflarning  barcha  xususiyatlarini  hisobga  olish  va  hududiy 

iqlimlarga  moslashtirish  kabi  nozik  hisoblarni  tatbiq  etadi.

Vasat  no'xotining  hududiy  iqlimlari  tasvirida  jadval  keltirilgan. 

Jadval  m a’lumotiga  tayanib,  harf va  so'zlarning  hududiy  iqlim  keng­

liklarini  aniqlash  usulini  qo'llash  bilan,  I—II—III  iqlim  kengliklarida 

makon  topuvchi  harf (<1>  raqam  MFS  yoki  MTS  guruhiga  mansub) 

o'z  hajmini  iqlim talabiga  binoan  kengaytirish  yoki  ixchamlashtirishi 

m a’lum  vaznda  ifodalanadi.

Bu  usulni  qo'llash  tamoyiliga  nazar  solinsa,  ufqiy  kengliklari­

ning  eni  —  to'liq  6  VNo'xotga  teng  (bu  o'lchov  —  yozayotgan  qalam 

mushkining  kenglik  birligiga  nisbat  qilinadi),  balandligi  1,75  VNga 

teng  (chorakam  2  VNo'xot  bo'yi  barobarida).  Ayni  mana  shu  hudud, 

siyoh  sizdirish  kengligi  hamdir.  Bunday  hoi,  kam dan-kam   uchrab 

tursa-da,  u  haqda  bilib  qo'yish  foydadan  xoli  emasdir.

I  iqlim  (shimoliy  kenglik)  ufqiy  satr  chizig'idan  22,5°/.  yuksa- 

lishlikda boshlanadi.  Ammo,  kengliklari,  xuddi  ufqiy  kenglik  singari 

bir  xil  ko'rsatkichga  ega.

II  iqlim  —  ufq  satridan  4 5 V   yuksalishlikda  boshlanadi.  Uning 

kenglik  maydoni  I  iqlimdan  1,5  barobar  ixcham  va  balandligi  I 

iqlim,  ufqiy  iqlimlaming bo'yi  barobarida  ifodalanadi.  Unda  yozilgan 

harf  ham  o'z  hajmini  1,5  barobar  kengaytiradi.  Ill  iqlim,  aw algi- 

laridan  3  barobar  tor  va  ixcham  shamoyilga  ega  bo'ladi.



Vasat  no'xotining  shimoliy  va  janubiy  iqlimlari  hududida  «Sin», 

«Nun»,  «То»  (itqi)  harflarining  joy  olib  ifodalanishi

Qoydani  q o ‘llab,  yozuvga  rioya  qilishga  intiling

Mushk  yurgizish  tamoyili  bir tarzda  tizimlashish  va  iqlim  suratini 

chamalash  malakasini  sinam og'i  lozim.



Satr  chizigMni  ravon  va  muvozanat  saqlash  qobiliyatiga

ega  holni,  Mufradot  jarayonining  tafsiloti  bilan  tanishgach, 

Murakkabot  ilmi  haqidagi  so'z  mohiyati  o'rinli  bo'lur

Mufradot 

—  uch  turlik  TTT4Z.  lik  murabbaMarning  birikkan 

holatin i,  zam in  m akoni  deb  tushunilsa, 

rosiy + v a sa t+ mutavoz 

TTT4Z.  lar  hududiy  iqlimlarida  hosil  boMajak,  alifbo  harflarining 

asl  m a’no  anglatuvchi  qiyofadagi  ikki  qism  tariqada  o'zlashtirish 

mumkin:


1)  rosiy+vasat  no'xot  makonlashuv  ibtidosi;

2)  vasat+ mutavoz  TTT4Z.  yakunlov  intihosi.



Ya’ni, 

har biri  ufqiy  no'xotlar,  o 'z  tabiatiga  ko'ra,  3,5  iqlim  b a­

lan d lik   va  kenglik  (b o 'y   va  en)ga  ega  deb,  faraziy  tay an ch  

tushunchasiga  asoslanilsa,  quyidagicha  tasvir  k o 'z  o 'n g im izd a 

gavdalanadi:  (bu  o'rinda,  yuqorida  qayd  qilinilib  kelinayotganidek, 

xat  tu rlarin in g   og'ish  V   lari,  tasaw u riy   0°ga  tenglik  hisobida 

mushohada  qilinadi).

Izoh: 

Shuning  asosiy  sabablaridan  biri  —  mushk  kengligining 

rosiy  va  ufqiy  o 'lch o v   birlikda  qo'llanuvchi  birlam chi  o 'lch o v  

unsuridir:  agar,  tik  67,5V   og'ishlikdagi  mushk ushlanishi  bilan,  ufqiy 

satr  chizig'iga  yo'llanilsa,  mushkning  6 7 ,5 V   ostidagi  bo'y-basti


ifodalanmas  ekan,  muvozanat  o'lchovi  to 'g 'ri  hisobda  yuritildi  deb 

bo'lmaydi.  Buning  uchun,  mushk  kengligining  1/4  qismga  moslan- 

tirilib,  o'sha  kenglik  hosil  qilgan  ufqiy  uzanish  va  rosiy  yuksalish- 

likdagi  siyoh  izining  o'lchov  birligi  aniqlanishi  shart.  Mushkning 

6 7 ,5 V   og'ishlikda  ufqiy  yastanishdagi  o'lchov  birligi:  satr  chizig'iga 

jaliy  uchi  bilan  xafiy  uchining  1/4  qism  kengligidagi  oraliq  siyohga 

siziladi  va  xafiy  uchi  jaliy  uchi  boshlagan  siyoh  sizish  nuqtasiga 

yetgach,  harakati  tin  oladi.  Natijada  hosil  qilingan  siyoh  izi  mushk­

ning  1/4  qismini  ifodalovchi  unsurning  bo'y-basti  hisobida,  m e’yor- 

ning  etalon  vazifasini  o'taydi.

Mushk  kengligi  2  mm:  shimoliy  shiqqa  ufq  satr chizig'i  ustidan, 

janubiy  shiqqa  satr  chizig'idan  o'zining  ibtidosini  boshlashi  va 

shimoliy  shiqqa  ufqiy  satrga  qo'nilishi  bilan  tin  olishlikda  hosil 

bo'lgan  unsur  «mufradot»  uchun  «me’yorning  bo'y-basti  etaloni» 

sifatida  muomalada  yuritilishi  lozim.

N am unadagi  so'zlar  xat  talabiga  muvofiq  bitilgani  shubhasiz, 

xatning  xususiyatlari  (11,25V   og'ish janubi  g'arbga)ga javob  beradi. 

Chunki  har bir  siyoh  izi joy  olgan  iqlimlar  11,25 V   da  yuksaltirish- 

nurashtirish  usuliga  mosdir.

Garchi,  satr  chizig'ini  hosil  qilish  huquqi,  faqat  MTSLik  xusu- 

siyatlariga  ega  guruh  harflarga  mos-xos  ekan,  ana  shu  xususiyatlar- 

ni  MFS  guruh  harflari  ham  bemalol  uddalashlari  mumkin  (masalan: 

«dabdala»  so'zi).

rosiy  biiiik

u l q i y   b i r l i k

Mushkning  rosiy  va  ufqiy  o'lchov  (etalon)  birlik 

unsurining  hosil  qilinishi  va  ushbu  me’yorning  satr 

hosil  qilinishida  qo'llanishi


1.  Unsur  satrgacha jaliy,  nim jaliy,  vasat,  nim  vasat,  vose’  xafiy, 

xafiy  uchlari  bilan  yozilish  uchun  xattot  o ‘z  ko‘zi  qiri  bilan  mushk 

uchini  lozim  kenglikda  moslab,  chamalab  olgan  holicha,  hech  bir 

tomonga  burilishiga  y o i  qo ‘ymay,  yuqoridan  quyiga  siyoh  tortishi 

darkor.  Shaklning  unsuri  mufradot  va  murakkabot  ta ’limi  asosida, 

ko‘rkam  va  nafis  ifodalanishiga jiddiy  ahamiyat  bilan  yondashishlik 

samarasi  sifatida  bajarilishi  shart.  Ayniqsa,  xat  turini  belgilab  beruv­

chi  harfning  bahra  va  ravotlari  doimo  o ‘qishga  qulay  va  osonlikni 

ta ’minlash  darajasida  ifodalanishi  shart.

2.  Xattot  so‘z  tarkibidagi  harflarni  ko'z  o ‘ngida  tasaw ur  qilib, 

o ‘sha  harflarning  <1>  —  <2>  raqamlarini  xatosiz  imloga  tushirishda, 

unsurning  hajmini  qalam  uchi  aks  etgan  og‘ish    siga  mos  ravishda 

tebratish jarayoni  —  unsurning jihatlarini  mushk  uchida  ifoda  topti- 

rilishiga  bog‘liq.

Agar ravot  unsurlari 

harf birikma 

(grafika,  grafema)  hosil  qilishda 

nomunosib,  xilofiy  imlo  ko‘rinishiga  ega  qilib  yozsa,  xatoga  y o i 

qo'yishi  mumkin.  Bartaraf etish  choralari  esa,  aw alo  satr  chizig'ini 

mujassam  qiluvchi  unsur  m e’yorlarini  puxta  bilmog‘i  shart.  Chunki 

mazkur  unsurlar  o ‘z  shakl-u  shamoyillarini  barcha  xat  turlarining 

xususiyatlariga  xos  ifoda  topishlari  zarur.

Masalan: 

Nasx  xatining  eng  asosiy  xususiyati  —  unsurlarning 

satr  chizig‘ini  hosil  qilishlarida  doimo  mushk  no‘xotining  1,5—2 

iqlimi  barobarida  «bahra»ni  siyoh  izida  sizdiradi  go‘yoki  har bir  harf

o ‘z  Vniga  egadek:

Diqqat: 

mushk  kengligiga  qarab,  harflarning  satr chizig'ini  tashkil 

etuvchi  unsurlar  xoh jaliy  hajmda,  xoh  xafiy  hajmda  yozilishlari  lo­

zim  bo'lganda  ham,  aynan  mushk  satr chizig'iga 



«vasat  no‘xoti»ning 

nazariy  va  amaliy  ta ’rifiga  binoan  muomalaga  keltiriladi.

Mushkning  shimoliy  iqlimlari(ning  rosiy va  ufqiy  kengliklari)  satr 

chizig'ini  tashkil  ettirishda,  q at’iy  rioyani  talab  qiladi.

Xattot  uslubi  qo'llangan  bitiklariga  ham  ushbu  qoida  to'liq  ustu- 

vorlik  etadi.



V

MTS  unsurni 

qo'llash  b-n

^4  Г 

^  

/   JL 

J

ПГ 



V  

Y

Mushk



xafiy

Mushk 

Me’yoriy  vazn 

Mushk 

jaliy 

bilan  bitish 

xafiy

Mushk  kengligida  aw al  iqlim  belgilab  olinib,  so‘ng  o‘sha  kenglik 

m e’yorida  b o ‘shliq  qoldirib,  yangi  satr  iqlimini  hosil  qilish  kerak.

Bu  qonun  xat  bitishlikning  asosidir.  Bo‘shliqlarda  ufq  doim o 

xatning  muvozanati  uchun  m o‘ljal  olinadigan  yo‘ldir.  Ushbu  qonun- 

ga  amal  etilmasa,  xat  xosiyatsiz,  noqis  bitilgan  hisoblanadi.  Uning 

haqqini  ado  etish,  xattot  zimmasiga  yuklanadi.

Ilova: 

Nasx  xati  va  uning  ufqiy  satr  chizig‘ini  hosil  qilishida 

mushk  kengliklarining  munosabatlari:

Sozlanishi:  67,5° L  shimoli  sharq  (rosiy);

Bahra  hosilasi:  11,25°/.  ufqiy janubi  g‘arb;

Satr  chizig‘ini  yuksaltirishi:  67,5°L  shimoli  g‘arbga;

Satr  chizig‘ini  ф   raqam  ismiy  harf bitilishi  uchun  boshlang'ich 

botishi:  67,5°Z  janubi  sharq;

M utavoz  bahrasi:  11,25°/.  janubi-g‘arbga.

Unsur uzunligi 



1,5 

mushk  kengligi.  Qalam  ushlanish  holati: 



Nim 

vasat  (6 7,5 °/.).

Bahralar  kengliklari:  ichki,  tashqi  sirtlar kenglik  daraja  burchaklari

—  nim  jaliy  (78,75°/.)  holatida  bitiladi.

M azkur  hisoblarga  xos  bitik  —  juda  chiroyli  va  xuzurbaxsh 

ko‘rinadi.

Mushk  kengliklarini  sozlash  usuli  —  ulam ing  qarama-qarshi  mos 

kengliklariga  sozlanganligini  ham  bildiradi.

M asalan


I  C|M,7,5V 

R: 

nim  vasat  holatga  sozlanishi  — 

I


Ufq:  nim jaliy  holatga  sozlanganligini  ham  bildiradi.  Va  hokazo. 

Ibtido  unsur  rosiy  nim  vasat  —  1,5  shiqqa  ufqiy  mutavoz  bahra 

yuksakligi:  1,5  shiqqa  keng.  Pasayishi  nim  vasat  ufqiy  iqlim  va  2,5 

shiqqa  —  yuksalish  unsuri:



Izoh:  nasxning  tabiiy  qalam  ushlanish  holati  —  tabiiy  harf shaklini 

bitadi.


H olatlarning  sozlari  qanday  b o ‘lishidan  q at’i  nazar,  bahralar 

og‘ish  daraja  burchaklari  va  ufqiy  og‘ish  burchagi  ifoda  topsa,  bu 

bitiklar  —  su n ’iy  ijodiy  xat  bitilishi  deb  ataladi.

Har  bir  siyoh  izi  uchi  (shaklning  o ‘zaro  muvozanat  holiga javob- 

garligini  his  etm oqda.  Yozuv,  xuddi  mana  shu  mezon  o ‘lchovlari 

munosabatida  bo‘lmog‘i  muhim  vazifadir  (bet  ortida  xat  turlarining 

mezonlar  ilovasiga  qaralsin).


Download 2.26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling