Anafilaktik shok


Download 0.56 Mb.
Sana02.11.2023
Hajmi0.56 Mb.
#1739617
Bog'liq
Anafilaktik shok

Anafilaktik shok

202-DI guruhi talabalari

K.Ikromov

X.G’aniyev

Reja:

  • 1. Anafilaktik shokni nima
  • 2.Kelib chiqish sabablari
  • 3.Birinchiyordam
  • 4.Foydalaniladigan dori vositalar

Таърифи

  • Анафилактик шок аллергик реакциянинг тезкор типи булиб, организмга аллергенни кайта юборилганда юзага келади. Куйидаги тез ривожланувчи умумий белгилар билан характерланади: АКБ пасайиши, тана харорати пасайиши, кон ивиши, МНС бузилишлари, кон томирлар утказувчанлигининг ошиши, аъзолар силлик мушакларини спазми.

Anafilaktik shok kechishining bir necha turlari tafovut qilinadi.

    • Gemodinamik turida:
  • yurak qon-tomir tizimining faoliyati buzilishi,
  • yurak sohasida og'riq,
  • arterial bosimni tushishi,
  • oqarish yoki giperemiya,
  • aritmiya
  • Bu holatlar ba'zan yurakning ishemik kasalligiga yoki infarktga sabab bo'lishi mumkin.

Etiologiyasi

  • Anafilaktik shok — moddalarga, jumladan, organizmga mos kelmaydigan dorilarga nisbatan bo'ladigan allergik reaksiyaning eng og'ir ko'rinishlaridan biri hisoblanadi.
  • Penitsillin, streptomitsin, mahalliy og'riqni qoldiruvchi vositalar, qoqsholga qarshi va boshqalar zardoblar hamda vaksinalar ham anafilaktik shokga sabab bo'ladi.

Клиника

  • Анафилактик шокнинг клиник манзараси яколлиги эшак еми, терида енгил кичишиш, умумий холсизлик, бошда огирлик, куркиш хисси каби енгил куринишлардан тортиб то огир кечадиган яшин тезлигида ривожланувчи уткир томир коллапси куринишларида намоен булади, баъзан улим билан тугайди.

Etiologik faktorlar:


Лекарственные
Средства
ПЕРОРАЛЬНО
ИНЪЕКЦИОННО
Химикаты
Угарный
Газ
Растения

Биринчи ёрдам.

  • Терапия беморни коллапс холатидан олиб чикишга, гемодинамик мувозанатни тиклашга, томир утказувчанлигини камайтиришга ва асоратларни олдини олишга каратилади. Бемор еткизилади, оек томони баландрок кутарилиб, совук нарса куйилади. Буйинбог ва екалар ечилади, огиз бушлиги тозаланиб, тили фиксация килинади. Агар анафилактик шок мушак ораси, тери остига инъекциядан еки хашарот чакканидан сунг ривожланса, шу жойга совук нарса куйиш мумкин, юкоридан жугут богланади, 0.1% - 0.3 – 0.5 мл адреналин тери остига юборилади.

Биринчи ёрдам

  • Агар дори вена ичига юборилган булса, игнани чикармасдан 0.1% - 0.3 – 0.5 мл адреналин юборилади. Глюкокортикостероидлардан преднизолон 60–90 мг еки дексаметазон 8-12 мг в/и еки м/о юборилади. Кон босимини кутариш максадида мезатон 1%-1 мл килса булади. Агар юрак етишмовчилиги кузатилса юрак гликозидлари строфантин 0.05% - 0.5 мл еки корглюкон 0.06% - 0.5 мл килинади. Бронхоспазм намоен булганда кушимча эуфилин 2.4% - 5 мл в/и эхтиеткорлик билан АКБ назорат килган холда юборилади.
  • агар адреналин киритилиши натижасиз бўлса, гемодинамикани стабилизация қилиш ва циркуляция бўлаётган қон ҳажмини тиклаш учун полиглюкин томчилатиб юборилади;
  • – бронхоспазмни йўқотиш учун 5–10 мл 2,4 % эуфилин юборилади
  • – шу билан биргаликда антигистамин (димедрол, супрастин, пипольфен) препаратлар юборилади;
  • – вена ичига кортикостероидлар (преднизолон, гидрокортизон) юборилади.

Download 0.56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling