"Анатомия ва гистология" кафедраси остеология, синдесмология ва миология фанидан маъруза матнлари


Download 0.72 Mb.
bet27/73
Sana09.04.2023
Hajmi0.72 Mb.
#1346416
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   73
Bog'liq
ADav

Болдир мускуллари.
Болдирда жойлашган мускуллар асосан уч гурухга олд, латерал ва орка гурухларга булинади.
Болдирнинг олдинги гурух мускуллари:
Катта болдирнинг олдинги мускули (m. tibialis anterior).
Бармокларни ёзувчи узун мускул (m. extensor digitorm longus).
Бош бармокни ёзувчи узун мускул (m. extensor pallicis ljngus).
Болдирнинг орка гурух мускуллари:
Болдир мускули (m. gastrocremius).
Камбаласимон мускул (m. soleus).
Товон мускул (m. pantoris).
Таким мускуи (m. popliteus).
Катта болдир орка мускули (m. tibialis posterior)
Бош бармокни букувчи узун мускул (m. flexor hallusis langus).
Латерал гурух мускуллар:
Кичик болдир узун мускули (m. peroneus langus).
Кичик болдир калта мускули (m. peroneus brevis).
Оёк панжа мускуллари.
Оёк панжасининг уст томонидаги мускуллар.
Бармокларни ёзувчи калта мускул (m. extensor digitorum brevis). Бош бармокни ёзувчи калта мускул (m. extensol hallucis brevis). Оёк панжасининг томонидаги мускуллар.
Бош бармокни узоклаштирувчи мускул (m. abductor hallucis).
Бош бармокни букувчи калта мускул (m. fexor hallucis bcevis).
Бош бармокни якинлаштирувчи мускул (m. adductor hallucis).
Жимжилокни узоклаштирувчи мускул (m. abductor digiminimi).
Жимжилокни букувчи калта мускул (m. flexor diditi minmi brevis).
Бармокларни букувчи калта мускул (m. flexor digitorum brevis).
Оёк кафтнинг квадрат мускули (m. guadronis plontarae).
Оёк панжасининг чувалчангсимон мускуллари (m. lumbricales).
Суяклараро мускул (m. inter ossei).
Оёк фасциялари.
Оёкда юза ва чукур фасциялар тафовут килинади. Оёкнинг юза фасцияси бошка ерлардаги юза фасциялар каби тери остида жойлашган булиб, диккат билан препаровка килинмаган терига куйилиб чикади. Чов каналидан пастки сохада соннинг юза фасцияси жойлашган булиб, faseia lata деб аталади. Fascia lata ни одам танасидаги фасцияларни энг пишиги деса булади. бу фасция чов бойламидан, ёнбош суякнинг кирраларидан бошланди, юкори орка томонда эса думба фасциясига давом этади. Сонларнинг ён томонларида fascia lata яна хам калинлашади ва ёнбош кулга хамда хусусий сон фасциясини тарангловчи мускул (m. tendos fascia lata) га туташади.
Fascia lataнинг соннинг латерал томонидаги калинлашган жойи апоневрозга ухшайди ва 45 см кенгликдаги пишик лента franсes iliolubalis га айланиб, болдиргача давом этади. Хамда паст томонда кичик болдир суягининг боши coput fibula га бирикади. Сон фасцияси думба фасциясига давом этади. Шу фасциянинг пастки учи тупиккача келиб таъсир килиши, яъни уни улиш ва ташкарига булишнинг боши шунда экан.
Соннинг сербар фасцияси чов бойлами остида (соннинг олд томонида чукурча хосил килади) бу чукурча овалсимон булгани туфайли fossa ovalis деб аталади. Бу ерда оёкнинг юза (сон фасцияси остида жойлашган) веналарига куйилади. Шунинг учун бу жой hyatus sappenus деб аталади.
Соннинг сербар фасцияси сон мускулларини ураб ётар экан, ана шу мускуллар орасида суякка караб усиклар чикади. Бу усиклар мускуллараро тусик (septum inter musculare) деб аталади. Бу тусик асосан иккита медиал ва латерал томонда булиб, латерал томондаги тусик олд гурух мускулларини орка гурухдан, медиал томонидаги эса медиал гурух мускулларини ажратиб туради. Соннинг сербар мускули остида соннинг хусусий фасцияси жойлашган. У сон мускулларини ураб ётади ва бундан ташкари варакларга ажраб, соннинг айрим мускуллари учун фасциал кинлар хосил килади. Ана шундай фасциялар хосил булган кинларда тилувчи мускули ва соннинг сербар фасциясини таранг килувчи мускул ётади.
Думба фасцияси (fascia glutea) анча нозик булиб, думба мускулларини устидан ураб ётади. хамда улар орасига бир канча фасциал тусиклар чикаради. Думба фасцияси пастга давом этиб, сон сербар фасцияси орка гурух мускулларини ураб ётган кисмигача давом этади.
Орка томонда (fascia lata) таким фасцияси (fascia poplitea)гача давом этади. Таким фасцияси эса пастга-болдир фасциясигача давом этади.
Болдир фасцияси (fascia cruris)fascia lata нинг бевосита давомидир. Болдир фасцияси юкорида суяк усикларига бириккан булиб, болдир сохасида эса болдир мускулларини ураб ётади. Мускулдан хам ерларда эса бевосита суякка ёпишган. Болдирнинг орка томонида (fascia cruris) икки варакка булинади.юза вараги болдирнинг уч бошли мускулини ураса, чукур вараги (fascia profunda) ана шу уч бошли мускулнинг остидан ураб, юза кават мускулларини чукур кават мускулларидан ажратиб ётади. Болдир фасцияси болдирнинг латерал томонида иккита мускуллар аро тусик хосил килади. Бу тусикнинг олд томонидагиси (septum inter muscularis anterior) орка томонидагиси (septum inter muscularis posterius) деб аталади. Олд ва орка мускуллараро тусиклар кичик болдир мускулларини олд ва орка гурух мускулларидан ажратиб туради.
Болдирнинг олд юзасини ураган фасция тулик сохасига келганда медиал томондан латерал томонга караб утган фиброз тукима бойламга кушилиб кетади.

Download 0.72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling