"Анатомия ва гистология" кафедраси спланхнология, респиратория ва арогениталия


Download 0.5 Mb.
bet16/44
Sana09.04.2023
Hajmi0.5 Mb.
#1343537
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44
Bog'liq
Ан.маъ.2 кит

Меъда ости бези.
Pancreas дейилиб, корин бушлигининг орка томонида 1-2 бел умурткалари каршисида, меъданинг оркасида кундаланг холатда ётади. узунлиги 16-22см, огирлиги 70-90г. У caput pancreatis,carpus pancriatis, couda pancreatusга булинади. Унинг кемтик жойи - collum pancreatus дейилади. 3та юзаси тафовут этилади: facies pasterior, anterior, Inferior. 3та киргоги мавжуд. Margo anterior, inferior, suferior. Безнинг кутарилган кисми эса - tuber amentale дейилади. Безнинг думи талок дарвозасигача етади. У экстропфитонеал хисобланади.
Баъзан кушимча без - pansreas accessorium хам учраши хам мумкин.
Жигар ости бези хазм аъзолари системасига куядиган ширадан ташкари яна инсулин деган гармон хам ишлаб чикаради ва уни тугридан - тугри конга куйиб туради. Меъда ости безининг майда найчалари бир-бири билан кушилиб, ductus panereaticus га уланади. Ductus panсreaticus умумий ут йули ductus choledochus билан кушилиб, papilla duodeni majorга очилади.
Жигар
Жигар - hepar корин бушлигининг юкори каватида жойлашган булиб, диафрагмага тегиб туради. Унда сохалар - regio hypochondrica dextra, redio epigostrica propria, reпio hepochondrica sinistra мавжуд. Огирлиги 1500г. жойлашишига караб юfзалар тафовут этилади: fasies diaphragmatica, visceralis, pasterior. Жигарнинг чап булагига юрак тегиб туриш учун бу ортиклик - impressio cordiaca булади. lig. falsiforme hepatus жигарни 2 га ажратиб туради. Жигарнинг унг ва чап булаги (lobus dextra et sinistra) фаркланади. Жигарнинг олд кирраси хомила даврида lig. umblicalisдеб аталган ва тугилгандан сунг lig.teresга айланган.
Меъда узининг кичик эгрилиги билан жигарнинг чап булагига теuиб туради ва уз изи - impressio gastrica ни колдиради. Жигарда унг ва чап чукурчалар билан кундаланг чукурча бирлашиб "Н" харфини хосил килади. Кундаланг чукурча сохаси жигарнинг дарвозаси - porta heрatis деб аталади.
Бундан ташкари жигарда - imperessio esophagea, imperessio vertebralis, Imperessio repalis et suprarenalis, imperessio gastriq imperessio duodenalis, imperessio colica мавжуд.
Диафрагма билан жигар уртасида lig. coroharium heratis тортилган.
Жигарнинг каттагина кисми унг ковурга ости сохасида чап булагининг озгина кисми чап ковурга ости сохасида жойлашган. Жигарнинг юкори чегараси диафрагма гумбазининг пастки юзасига мос келиб, унинг энг кутарилиб чиккан жойи 4-ковурга оралигига келади.
Жигарда tunica (serosa) нинг остида tunica fubrosa мавжуд. фиброз парда жуда пишик. Фиброз парда кон томирларни хам урагани учун fibrosa perivascularis деб аталади. Жигарга кирувчи кон-томирлар ёнида лимфалар ва нервлар булади. жигарнинг хусусий артерияси - a.hepatica propria хамда дарвоза венасига киришдан олдин унг ва чап булакларга тармоклар чикарaди. Жигар хужайралари орасида жойлашган майда ут найчалари ductuli biliferi утни булакчалари аро найча - ductuli interlobularis га куяди.
Жигарда 5 та найсимон тур мавжуд.

  1. ут йуллари.

  2. Дарвоза вена тармоклари.

  3. Артериялар.

  4. Жигар веналари.

  5. Лимфа томирлар.


Download 0.5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling