Baqo umarov


Br"  +  Br' Ajralish  reaksiyalari  ham  radikal  ta’sirida  amalga  oshadi  (ER).  Yuqori


Download 24 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/35
Sana26.09.2017
Hajmi24 Kb.
#16530
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35

Br"  +  Br'
Ajralish  reaksiyalari  ham  radikal  ta’sirida  amalga  oshadi  (ER).  Yuqori 
alkanlaming  krekingida  (pirolitik  parchalanish)  С  -  С  bog'lari  gomolitik 
uziladi:
R-CH
2
-CH
2
-CH
2
-C H
2
-R ’ 
*  R-CH
2
-C H
2
  +  CH
2
-C H
2
-R'
Hosil  bo'lgan  radikallar juda  beqaror  va  ularning  har  xil  parchalanishi 
kuzatiladi.  Reaksiyaning keyingi bosqichlari turli yo'nalishda amalga oshadi:
R - C H
2
- C H
2
 
-------►
 
R- 

CH
2
= C H
2
•CH
2
 -  CH
2
 - R
1
 
-------►
 
CH
2
  =  CH
2
  + 
R
1
B. 
Nukleofil 
reaksiyalar
Bunda  substrat (yoki  uning  qismi) nukleofil reagent ta’sirida reaksiyani 
boshlaydi. Nukleofil o'rin olish reaksiyalarida (SN)  nukleofil reagent substrat 
tarkibidan  atom  yoki  atomlar  guruhini  siqib  chiqaradi  va  bog'  geterolitik 
uziladi:

I  5+ 
6- 
1 6 + 6 -
—  С — X  

:  Y ~  
------- ► 
— С — Y  

: X “

nukleofil 
I
elektrofil 
(
reagent
)
(substrat)
Monogalogenli  hosilalarga  ishqorning  suvli  eritmasi  ta’siri  bunga  misol 
bo'ladi:
5 +  
8 -
CH
3
  -C H
2
 -   Cl 
+   ~ :0H  
------- ►
 
CH
3
  -C H
2
  -   OH  +  (:CI  :)"
Nukleofil o'rin olish reaksiyalari olingan substratning tuzilishi va tabiatiga 
ko‘ra ikki bosqichda  (SN1) yoki bir bosqichda  (SN2)  amalga oshishi mumkin.
Ikki bosqichli mexanizmda (SN1)  dastlab bir nukleofil o'rinbosar ajraladi, 
ikkinchi bosqichda boshqa  nukleofil  zarracha hosil  bo'lgan  karboniy ioniga 
birikadi.  Bu reaksiyaning birinchi bosqichini amalga oshirish uchun aktivlanish 
energiyasi sarflanadi.  Reaksiyaning ikkinchi bosqichi juda oson amalga oshadi:
5 + 8 -  
,

С —   X 
« _ -------- * 
— V  
+ 
:  X~
II 
—   C+  +  :  Y
Bir bosqichli (SN2)  reaksiyada begona nukleofil zarrachaning hujumi va 
substrat  tarkibidagi  nukleofilning  ajralishi  bir bosqichda  sodir  bo'ladi:
8
-  
8
  +
X — CH2  +  :Y
I
R
Sn2  reaksiyalarning  yana  bir  ahamiyatli  tomoni  shundaki,  substrat 
molekulasi tuzilishi o'zgaradi (inversiya hodisasi). Oddiyroq qilib aytganimizda, 
optik  faol  D-moddao'zining  antipodi  L-izomerga aylanadi (yoki  aksincha 
L->  D):
U
 

w

— С 
---------- 
X  С 

--------- - 
С — Y

A lkenlarda  doim o  С  =   С  bog'larida  birikish  radikal 
(AR) 
yoki 
(AE) 
m exanizm   b o ‘yicha  amalga  oshadi,  chunki  qo'shbog'  katta  elektron  bulut 
zichligiga  ega.  A m m o  aldegid  va  ketonlam ing  karbonil  guruhi  C = 0   dagi 
kislorod atom ining yuqori  elektromanfiyligi  tufayli  uglerod ato m ida qism an 
m usbat zaryad yig‘iladi  va nukleofil  zarrachaning hujum iga moyil bo'ladi:
/О Н
R - C C ^  

HCN 
-----------►
 
R - C H

^ " C N

g+  6- 

О Г  
FT 

OH
" C = 0   +  :C = N:  -----


CN 

CN
Nukleofil  ajralish  reaksiyalarida  (E N)  nukleofil  o 'rin   olish  reaksiyasidek 
(C H ),  ikki  bosqichli  reaksiyada  karboniy ioni  yoki  bir  bosqichli  reaksiyada 
oraliq  kom pleks  hosil  bo'ladi.  Shunga  k o 'ra ,  E N1  va  E N2  reaksiyalari 
m exanizmlari  o'rganilgan.  E N,  reaksiyalari  bilan  SN  reaksiyalarining  o 'z aro  
raqobati  natijasida  alm ashib  turadi.  M asalan,  agar etil  xloridiga  ishqorning 
suvli  eritm asi  o 'rn ig a  spirtli  eritm asi  ta ’sir etsak,  SN1  reaksiyasi  o 'rn ig a  ikki 
bosqichli  ENl-degidrogalogenlash  reaksiyasi am alga oshadi  va to 'yinm agan 
uglevodorod  olinadi:
"OH

C H 3 ~ C H 2 - C
1
 
----------►
 
C H 3 - C H 2+ 
+  С Г
II 
C H 3 - C H 2+ 
----------►
 
H+ 

CH2 =  CH2
H+  +  “ ON  ----------- ►  HOH
D.  Elektrofil  reaksiyalar
N ukleofil  substratga  (yoki  m olekulaning  nukleofil  m arkaziga)  reagent 
to m o n id a n   hujum   bilan   boshlanadigan  jara y o n lar  elektrofil  reaksiyalar 
deyiladi. 
O 'rin  olish  reaksiyalari  (S E)  natijasida  substrat  m olekulasidan 
ajraladigan  zarracha  elektron juftini  uglerod atom iga qoldiradi.
8 - 6  + 
6 - 8  +
^   С —   X  +  Y+ 
--------------►
 
—  Y 

:  X  +
O 'rin   olish  reaksiyalari  arom atik uglevodorodlar uch un  xosdir.  Reaksiya 
ikki bosqichda amalga oshib, aw al  zarracha arom atik halqa bilan n-kom pleks 
hosil qiladi va keyin areniy kationiga aylanadi.  Reaksiyaning uchinchi bosqichida

H +  ioni  ajralib,  m usbat  zaryadli  areniy  kationi  barqarorlash adi.  Areniy 
kationidagi  m usbat  zaryad butun  arom atik halqa b o ‘ylab  delokallashadi,  bu 
reaksiyada  katalizator  sifatida  (A1C13,  F eC l3)  ishlatiladi:
C l - C l  

AICI3 
-----------►
 
С Г - Cl  AICI3
C l - C l  

AlCl, 
----------- ►
 
СГ 

А
1
СЦ
7t-kompleks 
a-kompleks
H+  +  AICI
4
 
-------- ►
 
HCI 

AlCb
O datda,  alkenlardagi 
С  
=  
С  
qo‘shbog‘lari  birikish  reaksiyalariga  oson 
kirishadi,  chunki qo'shbog' elektron bulut zichligi  katta va  uning 7c-elektronJari 
harakatchandir.  Etilen  bilan  vodorod  xloridining  birikish  reaksiyasi  bunga 
misol  b o ‘ladi.  Birinchi  bosqichda  HCI  dagi  bog1  geterolitik  uzilib,  H +  ioni 
substrat  qo'shbog'i  bilan  я -kom pleks  hosil  qiladi.  Ikkinchi  bosqichda  Eakljv 
yutgan я -kompleks karboniy ioniga aylanadi. Reaksiyaning uchinchi bosqichida 
C +  ioni reaksiyaning birinchi  bosqichida  hosil bo 'lgan  elektron  jufti tutgan 
nuldeofil 
С Г  
bilan  birikadi:
5
 + 
8- 
H+
1 CH2  =  CH2 
+  
H   - > C
 1 
-------- ►
 
CH2  =£jCH2 
+  
С Г
H+
II 
CH2  ,1,  CH2 
-------- ►
 
CH3 -  +с н
2
III 
СНз 
-  +CH2 

С Г  
-------- ►
  CH3 -  с н
2
  -  Cl
G aloidvodorod o 'rniga galogenlar ham  qo'shbog 'g a elektrofil  m exanizm  
bo'yicha birikadi.  M olekulaning qutblanishi erituvchi yoki  katalizator ta ’sirida 
kechadi,  yoki  reagent  m olekulasi  substrat  q o 'sh b o g 'ig a  yaqinlashgach, 
qutblanadi  va bog'  geterolitik  uziladi.  M asalan,  brom lash  reaksiyalarida  Br2 
molekulasi geterolitik parchalanib  Br+  va  Br -  ionlariga aylanadi.  Br+kationi 
biriksa,  Br 
anioni  nukleofil  birikib,  reaksiyani  tugatadi.

Organik  kimyo.  Vitalizm.  Organik  birikmalaming  tuzilish  nazariyasi. 
Radikallar nazariyasi. Iplar nazariyasi.  Kimyoviy tuzilish. Izomeriya tushunchasi. 
Stereokimyo.  Organik  moddalarning  xomashyo  manbalari  (toshko'mir, 
qo‘ng‘ir ko‘mir,  neft, tabiiy gazlar, slanets, torf, o'simliklar va tirikjonivorlar 
dunyosi.
Organik moddalarni  tozalash  usullari  ( haydash,  fraksiyalb haydash, suv 
bug'i  bilan  haydash,  qayta  kristallash,  sublimatlash  yoki  quruq  haydash, 
ekstraksiyalash, xromatografik usullar). Organik moddalarning sifat va miqdoriy 
tahlili.  Zamonaviy  fizik-kimyoviy  tadqiqot  usullari  (UB-,  IQ-,  YAMR-, 
EPR  spektroskopiyalari,  mass-spektrometriya,  rentgenstruktur  tahlil, 
belgilangan atomlar usuli, nazariy kvant-kimyiviy hisoblashlar).  Moddalarning 
sindirish  ko‘rsatkichi,  dipol  momenti.  Elektromagnit  to'lqinlar. 
Monoxromator.  Eritmadan  o'tgan  nur  intensivligi.  Buger-Lambert-Ber 
qonuni. Asosiy va qo'zg'algan holat. Aylanma, tebranma va elektron o'tishlar. 
Valent va  deformatsion  tebranishlar.  Simmetrik va antisimmetrik tebranish 
chastotalari.  Yadrolarning  magnit  xossalari.  Yadro  magnit  rezonansi. 
Protonlaming  elektron  qurshovi  va  magnit  rezonansi.  YAMR  spektrining 
parametrlari (kimyoviy siljish, signallaming intensivligi, signallaming ajralishi). 
Paskal  diagrammasi.  Spin-spin  ta’sir,  spin-spin  ta’sir  kostantasi  (SSTK). 
YAMR  spektroskopiya  etalonlari.  Mass-spektrometriya.  Molekulyar-ion, 
kation.  kation-radikal,  bo'Iakli  ionlar.
Struktur,  fazoviy,  dinamik  izomeriya  turlari.  Optik  izomeriya,  optik 
antipodlar,  enentiomerlar,  ratsemat  aralashma,  diastereomerlar.Organik 
moddalarning sinflanishi. Funksional guruhlar.  Kimyoviy bog' tabiati. Kovalent 
bog*.  Induktiv  effekt.  Semipolyar  bog',  vodorod  bog'.  Bog'  energiyasi. 
Atom va molekulyar orbitallar.  Elektron orbitallarining gibridlanishi.  Organik 
reaksiya turlari.  O'rin olish, birikish,  ajralish qayta guruhlanish reaksiyalari. 
Reaksiya mexanizmi.  Gomolitik va geterolitik mexanizmlar. Radikal, nukleofil 
va  mexaniznlar.
Nazorat savollari
1.  XIX  asrgacha  yashab,  ijod  etgan  olimlardan  qaysi  birlari  organik 
moddalar  bilan  ishlagan?
2.  Bersellius  Y.Ya.,  Vyoler  F.,  Gmelin  L.,  Shorlemmer  K.,  Kuper  R., 
Kekule A.,  Butlerov A.M.  kabi  olimlarning hayoti va ijodiy faoliyati  haqida 
nimalarni  bilasiz?

3.  Organik kimyo fani va predmetini siz qanday ta ’riflagan b o 'lar  edingiz?
4.  X IX asrning birinchi yarm igacha bo'lgan  davrdagi  organik kim yoning 
nazariy asoslari  haqida gapirib  bering.
5.  Sizning  fikringizcha,  hozirgi  zam on  talabalari  tip la r  va radikallar 
nazariyasi  bilan  tanishuvi  kerakm i?
6.  O rganik m oddalarga xos xususiyatlarni bilasizm i?  Fikringizni  reaksiya 
tenglam alari  va  m isollar bilan  izohlang.
7.  Izomeriya  hodisasini tushuntirib bering.
8.  Yer  yuzida  tarqalgan  organik  m oddalar  xom ashyo  m anbalarini  qayd 
qiling.
9.  Organik birikm alam ing sinflanishida nim alarga e ’tibor beriladi?
10.  G eom etrik izomeriya qaysi  uglevodorodlarda  uchraydi?
11.  O ptik izomeriya  hodisasini  kim kashf etgan?
12.  O rganik  birikm alar tarkibidagi  atom lar  va  atom   guruhlari  bir-biriga 
ta ’sir  ko‘rsatadim i?
13.  Sirka  kislota  am idi  uchun  Lyuis  form ulasini yozing.  Bu  birikm adagi 
azot  atom ini  to ‘la  tavsiflang  (valentligi,  kovalentligi,  koordinatsion  soni).
14.  Hozirgi kunda organik birikmalaming tuzilishini A.M.  Butlerov va kvant- 
kimyoviy nazariyalar asosida tushuntiriladi.  Nega bu  ikki  nazariya bir-birini 
rad  etm aydi?
15.  T o ‘lqin  funksiyasi,  elektron  orbital  va  elektron  bulut  term inlarining 
m ohiyatini  oshib  bering.
16.  Qutblilik va qutblanuvchanlik  so'zlarining mohiyati nim ani anglatadi?
17. 
“ E lektron  orbitallarining  gibridlanishi  fizikaviy  h o d isa” 
degan 
tu shun chani  izohlang.
18.  N ega  H 2C = 0   molekulasidagi 
С 
atom ining  8+  zaryadi  H 2C (O C H 3)2 
m olekulasidagi  С  atom i zaryadiga nisbatan  kattaroq?
19.  H 2C = 0   va  C H 2= C H - C H = 0   m olekulalaridagi  n -b o g ‘lar tizimi 
orasida qanday farq bor?
20.  1 1 ^ = 0  va 
R
2
C=PR
3
 (R—
eng oddiy uglevodorod radikallari) birikmalari 
tarkibidagi  o 'rinbosarlarning  m ezom er effektlari  orasida  farq borm i?
21.  C 1C H 2N (C H 3)2 
birikm asining  suvdagi  eritm asi  ion  xossalarini 
nam oyon  qiladi.  Buning sababi  nim ada deb o'ylaysiz?
22.  ( C H 3)2C = C H C 2H 5  m oddaning  geom etrik  izom erlarini  yozing  va 
nom lang.
23.  A nalitik va  organik  kimyo  ham da  fizikaviy va  organik  kim yo  fanlari 
orasida genetik aloqalar mavjudmi?
24.  Organik m oddalarning termik parchalanishi natijasida m etil,  izopropil 
va 
u c h l a m c h i - b u t \ \
  radikallari  hosil  b o 'ld i,  ularning  qaysi  biri  barqaror  va 
qaysi  biri juda  beqarorligini tushuntiring.

25.  Organik m oddalarni sinflarga ajratishda nimaga e ’tibor berish lozim?
26.  Organik birikm alardagi  kimyoviy bog‘  tabiatini  va uning hosil  bo'lish 
m ohiyatini  tushuntiring.
27.  Uglerod atom idagi  gibridlanish  hodisasi  nim ani  tushuntiradi?
28.  Kimyoviy reaksiya turlari  va mexanizmlarini tushuntirib bering.
Adabiyotlar
1.  Грандберг И .И .  О рганическая химия.-  М осква,-  “Д р о ф а”.-  2002.- 
С -  3-144.
2.  Pirm uxam edov I.  Organik kimyo.- T oshkent.-  “ M editsina” .-  1987,-  5
— 58-  betlar.
3.  В ивю рский  В.Я.  Вопросы,  упражнения и задачи  по органической 
хим ии  с  ответам и  и  реш ен и ям и .-  М осква.-  “ В ладос” 
1999.-  688  с.
4.  U m arov  B.B.  Fizikaviy  tadqiqot  usullari  fanidan  m a’ruzalar  m atn i.- 
Buxoro.-  “Z iy o -R iz o g ra f’.-  2000,-  176-bet.
ATSIKLIK  BIRIKMALAR 
ALKANLAR
U glerod  va  vodoroddan  tarkib  topgan  eng  oddiy  organik  birikm alarga 
uglevodorodlar deyiladi.  Uglerod  uglerod  bog'ining  tabiatiga  qarab  ular bir 
necha guruhga bo'linadi.  M olekulasida har  bir uglerod atom i boshqa uglerod 
atom lari  bilan  oddiy  a -b o g '  hosil  qilgan  to'yingan  organik  birikm alarga 
a l k a n l a r
  yoki  to'yingan  uglevodorodlar  deb  aytiladi.
Alkanlar (to'yingan uglevodorodlar)  atom lari  orasidagi  u -b o g 'la r mavjud 
va bu  m olekulalarda uglerod atomi  sp3-gibridlangan  holatda  bo'ladi  (uglerod 
atom ining  birinchi  valent  holati).
A l k a t t l a r n i n g  g o m o l o g i k   q a t o r i
Alkanlarlaming dastlabki  eng oddiy vakillari  -  m etan va etan molekulalarini 
o 'z a ro  taqqoslasak,  etan  molekulasi  m etan  m olekulasidan  C H 2-guruh bilan 
farq  qilishini  k o'ram iz.  Xuddi  shunday  propan  etan d an ,  butan  prop and an, 
pentan  butan d an  
va  hokazolar  C H 2-guruh  bilan  farq  qiladi.  D em ak, 
uglevodorodlarning h ar  bir a ’zosi  o'zidan  oldingi va keyingi  a ’zosidan  C H 2- 
guruh  bilan  farq  qiladi.

Kimyoviy  xossalari  jihatdan  o'xshash  bo'lib,  molekulalarining  tarkibi 
jihatidan  bir-biridan  bir  yoki  bir  necha  CH2-guruh  bilan  farqlanadigan 
birikmalar gomologlar  deb  ataladi  va  ular  gomologik qatorrti hosil  qiladi.
To'yingan  uglevodorodlarning  umumiy  formulasi  CnH
2n+2
  bilan  ifoda­
lanadi  (n — uglerod atomlari soni, 
2
n  + 
2
  esa vodorod atomlarining soni).
Izomeriyasi  va  tuzilishi
Tarkibi va  molekulyar massasi  bir xil,  ammo tuzilishi  har xil  bo'lib,  fizik 
va  kimyoviy xossalari jihatidan  farqlanadigan  birikmalar izomerlar deyiladi.
Alkanlarning  gomologik  qatorida  izomeriya  hodisasi  C,vakildan,  ya’ni 
butandan boshlanadi.  Butan ikkita, pentan  uchta, geksan esa beshta izomerga 
ega.  Masalan:
C
4
H
10
  ning  izomerlari:
^Нз
H3C - C H 2- C H 2- C H 3 
H 3 C - C H - C H 3
I  
I I
C
5
H
1
J  ning izomerlari:
СНз 
СНз

I
Н зС-С Н 2- С Н 2- С Н 2-С Н з 
Н з С -С Н -С Н 2-С Н з 
H3C-C-CH3
СНз
1
 
II 
III
Ikkala holda ham  ushbu uglevodorodlar bir xil  molekulyar formulalarga 
(C
4
H,0vaC 
5
H,2)  va molekulyar massaga ega bo'lib, ammo tuzilishlari bilan 
farqlanadi.  Birinchi  holda  uglerod  atomlari  tarmoqlanmagan  zanjir  yoki, 
boshqacha aytganda, normal zanjir hosil qiladi.  Ikkinchi va uchinchi hollarda 
esa  uglerod  zanjiri  tarmoqlangan  yoki  izo-tuzilishdagi  zanjir  hosil  qiladi. 
Bunday  birikmalar  izo-birikmalar  deyiladi.
Uglerod atomi o'zidan boshqa faqat bitta uglerod atomi bilan bog'langan 
bo'lsa, birlamchi  (I), ikkita uglerod atomi bilan bog'langan bo'lsa, ikkilamchi 
(II), uchta uglerod atomi bilan bog'langan bo'lsa,  uchlamchi (III) va nihoyat, 
to'rtta  uglerod  atomi  bilan  bog'langan  bo'lsa,  to'rtlamchi  uglerod  atomi 
(IV)  deb  ataladi.
Masalan:

Bir yoki bir necha vodorod atomlari siqib chiqarilgan uglevodorod qoldig'i 
uglevodorod  radikali  —  R  deyiladi.  Agar  radikalda  alkanga  nisbatan  bitta 
vodorod  atom i  kam   b o ‘lsa,  u  holda  bir valentli  —  alkil  bo'lad i.  Alkillar  sof 
holatda beqaror bo'lib,  kimyoviy  reaksiyaga kirishish  qobiliyati ju d a yuqori 
bo'lgan  zarrachadir.  Alkil  radikallarining nomi tegishli  alkan nom idagi —an 
qo'shim chasini  —il  qo'shim chasiga alm ashtirish  bilan  hosil  qilinadi.
Masalan:
CH4

t r
-----
*
 
-СНз 
C2H 6 
Г н  

-C2H 5
 
va  hokazo
metan 
metil 
etan 
etil
Nomenklaturasi
O rganik  birikm alarni  nom lashda  asosan,  trivial,  ratsional  va  xalqaro 
(IU PA C   -   Intern atio nal  U nion  o f Pure  and  Applied  C hem istry  inglizcha 
nazariy  va  am aliy  kim yo 
xalqaro  ittifoqi  so 'z la rin in g   b o sh   h arflari) 
nom enklaturalardan foydalaniladi.  IUPAC  nomenklaturasi maxsus komissiya 
tom onidan  ishlab  chiqilgan  qoidalarni  1957  va  1965-  yillarda  o'tkazilgan 
syezdlarida  k o 'rib  chiqib,  kimyogarlarga tavsiya qildi.  Bu  n o m enk latu rad an 
ilmiy adabiyotlarda va darsliklarda keng foydalaniladi.  Ba’zida bu nom enklatura 
radikal-funksional  nom enklatura  deb  ham   yuritiladi.  IU P A C   to m o n id an  
karbotsiklik  va geterotsiklik birikm alar uchun  maxsus  nom lash  tartibi  ishlab 
chiqilgan.  N o m enklaturaning  asosiy  vazifasi  m oddaning  nom lanishi  bilan 
uning  tuzilish  form ulasini  to 'g 'ri  yozish  yoki  yozilgan  tuzilish  form ulasiga 
qarab  uni  nom lash  im koniyatini  berishdan  iborat.
G om ologik  qatordagi  dastlabki  to 'rtta   vakillari:  m etan,  etan ,  propan  va 
butan trivial  nom ga ega.  Shu qatordagi boshqa vakillami  nom lashda molekula 
tarkibidagi uglerod atomlari sonining grekcha nomi asos qilib olinadi.  Masalan, 
C
5
H
12
  tarkibli  uglevodorod pentan,  C
6
H l
4
-geksan,  C
7
H (6-geptan va hokazo.
Uglevodorodlarni  ratsional  nomenklatura bo'yicha nom lashda m etan nomi 
asos  qilib  olinadi.  B archa  tuzilishga  ega  bo'lgan  uglevodorodlar  m etanning 
hosilasi  deb  qaraladi,  masalan:
+  C H 3 
+ C H 3 
+ C H 3 
C H 3
C H 4 
- H  
C H
3
+ C H
3

- H   *  CHj-jCHz'l-CHs 
- Н Г 
С Н з-[СН '|-С Н з
metan 
metilmetan 
dimetilmetan 
trimetilmetan
Murakkab tuzilishdagi  uglevodorodlaming nomlanishi:

C H 3- C H - C H 2-j 
С Н 2- С Н 2- С Н ,- С Н з  
СН з 
сн2-сн3
metil-etil-birlamchi  butil-izobutil-metan
IUPAC nomenklaturasi bo'yicha tarmoqlangan zanjirli alkanlarni  nomlash 
quyidagicha amalga oshiriladi.  Birikmani nomlashda asosiy zanjirdagi uglerod 
atomlarining  soniga  mos  keladigan  uglevodorod  nomi  tanlab  olinadi.  Eng 
uzun  va  eng  murakkab  tuzilishdagi  uglerod  atomlari  zanjiri  asosiy  zanjir 
hisoblanadi.  Agar  uglevodorod  zanjirida  ikki  yoki  bir  necha  bir  xil  uzun 
zanjir  mavjud  bo'lsa,  u  holda  eng  ko'p  tarmoqlanish  soniga  ega  bo'lgan 
hosila  asosiy  zanjir  sifatida  tanlanadi.  Asosiy  zanjir  aniqlangandan  keyin 
uglerod atomlarini to'g'ri  raqamlash kerak.  Raqamlash yon o'rinbosar yaqin 
tomondagi  uglerod  atomidan  boshlanadi.  Agar  turli  radikallar  zanjirning 
ikki  uchidan  baravar  uzoqlikda  turgan  bo'lsa,  raqamlash  uglerod  atomlari 
soni  kam  bo'lgan  kichik  radikal  tomondan  boshlanadi,  masalan:
Alkanlar tabiatda keng tarqalgan moddalar bo'lib, uning quyi gomologlari 
(C, dan C
4
 gacha) tabiiy gazning asosiy qismini tashkil etadi,  neft esa alkanlar 
aralashmasining asosiy tabiiy manbayi sanaladi.  Bundan tashqari,  alkanlaming 
ayrimlari  o'simlik dunyosi qoldiqlaridan ham  ajratib olingan.
Laboratoriyada  alkanlar  turli  sintetik  usullar  bilan  olinadi.  Ularning 
ayrimlarini  ko'rib  chiqamiz:
Download 24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling