G. I. Ishmuradova, G. M. Mirzayeva

2. Topshiriq. Savollarni javoblar bilan juftlang:  

№

  Sanalar 

 

Voqealar 

1.  Katta  molekulalari (makromolekulalar) bir 

xil 

strukturali 

zvenolardan 

tuzilgan 

birikmalar nima  deb ataladi?  

A  karbozanjirli 

polimer 

2.  Agar polimerlarning asosiy zanjirlari bir xil 

atomlardan tashkil topgan bo'lsa, u qanday 

ataladi?  

B  geterozanjirli 

polimer 

3.  Agar  polimerlarning  asosiy  zanjirlari 

uglerod  atomlaridan  tuzilgan  bo'lsa,  nima  

deyiladi?  

V  gomozanjirli 

polimer 

4.  Har xil atomlardan tashkil topgan bo'lsa, u 

qanday ataladi? 

G  asosiy zanjir 

5.  Polimerlar molekulalarida  nima mayjud? 

D  polimerlar 

1- 

2- 

3- 

4- 

5- 

To`g`ri   javoblar: 

1-D 

2-V 

3-A 

4-B  5-G 

 

3.  Topshiriq.  Kalandr  vallari  joylashish  sxemasidagi  

nomlanishini aniqlang. 

Kalandr vallarining 

joylashish sxemasi 

Raqam

lar 

Uchburchak shaklda 

 

G- tuzulma 

 

vertikal 

 

W-tuzulma 

 

Z-tuzulma 

 

 

 

 

S-tuzulma 

 

Rasmli  va ko’p javobli nostandart test javobi:  

Kalandr vallarining 

joylashish sxemasi 

Raqam

-lar 

Uchburchak shaklda 

2 

G- tuzulma 

5 

vertikal 

1,3,4 

W-tuzulma 

8 

Z-tuzulma 

6 

 

 

S-tuzulma 

7 

33 

88 

---

  

Yog‘ochning  rangi  yog‘och  materiallarning  turlari  va 

sifatini  aniqlashga  imkon  beradigan  muhim  xossalaridan  biridir. 

Yog‘ochning  rangi,  avvalo,  uning  turiga  va  o‘sish  sharoitiga 

bog‘liq.  Ko‘pgina  yog‘ochlar  (qayin,  tol,  arg‘uvon,  terak,  archa) 

oqish rangli bo‘lib, nursiz izlari bo‘ladi. Eman, shumtol-jigarrang, 

qora  qayin,  akatsiya-och  qizg‘ish,  yong‘oq,  qayrag‘och-qoramtir 

bo‘ladi.  Aksariyat  daraxtlar  kesilgandan  so‘ng  ularning  yog‘ochi 

qoramtir  bo‘lib  qoladi.  Bu  narsa  havo  tarkibidagi  kislorodning 

ta’siri  natijasidir.Yog‘ochning  tovlanishi  (yaltiroqligi).  Yog‘och 

nurlarning  yo`nalishi  va  zichligiga  bog‘liq  holda  tovlanadi. 

Yog‘ochning  tovlanishini  sun’iy  ravishda  orttirish  uchun  loklash 

va mumlash mumkin. 

Yogochning  teksturasi  (tabiiy  guli).  Randalash,  yo`nish 

jarayonida  yog‘och  tolalari,  o‘zak  qismlari  va  yillik  halqalari 

kesilishi natijasida yog‘ochning teksturasi namoyon bo‘ladi. Shuni 

aytish  kerakki,  yog‘och  materiallarning  zichligi  qanchalik  yuqori 

bo‘lsa,  ularning  teksturasi  (tabiiy  guli)  ko‘pincha  bir  xil 

ko‘rinishda  bo‘ladi.  Lekin  turli  bargli  daraxtlarning  tuzilishi  bir-

biridan  farq  qilganligi  sababli  ularning  teksturasi  ham  har  xil 

ko‘rinishda  bo‘ladi.  Yog‘ochning  tongi  va  kechki  yog‘ochlik 

qismining  ranglaridagi  farqiga,  tolalarning  yirik,  mayinligi  va 

yo`nalishiga  ham  bog‘liq  bo‘ladi.  Yog‘ochni  kesish  yo`nalishi 

teksturaning o‘zgarishida katta o‘rin tutadi. O‘zak turlari va yillik 

halqalari  aniq  bilinadigan  yog‘ochlarning  tabiiy  gullari  juda 

chiroyli  bo‘ladi.  Teksturalari  chiroyli  bo‘lgan  yog‘ochlardan 

mebel  korxonalarida  pardoz  materiali  sifatida,  qoplam  material-

shpon  tayyorlashda  keng  foydalaniladi.  Yog‘ochlarda  sun’iy 

gullar  ham  hosil  qilinadi.  Buning  uchun  tolalarning  yo`nalishiga 

parallel qilib yoki ma’lum burchak ostida bo‘yoqlar surtiladi.  

Yog‘ochning  hidi.  Yog‘ochlar  tarkibidagi  smolalar,  efir 

moylari,  oshlash  kislotalaridan  qaysi  birining  mavjudligiga  va 

miqdoriga  bog‘liq  holda  har  xil  hidli  bo‘ladi.Yog‘ochning  o‘zak 

qismi o‘tkir hidli bo‘lib, unda  yuqoridagi moddalar ko‘p bo‘ladi. 

Yangi  kesilgan,  shuningdek,  ignabargli  daraxtlar  yanada  o‘tkir 

1)  Normal  bosimda,  2)  Uglerodli  (yoki  grafitli)  tolalarni  yoki 

matoni  fenolli  smola  bilan  to'yintirish,  3)  Bog'lovchini  berilgan 

harorat  va  bosimda  qotirish,  4)  Vakuum  sharoitida,  5)  Kerakli 

o'lchamlargacha  mexanik  ishlash,  6)  Bosim  ostida,  7)  Karboni-

zatsiyalash  maqsadida  kerakli  atmosferada  qizdirish,  8) 

Vakuumda  to'yintirish  va  bosim  ostida  quyish  elementlari 

birgalikda.