Gimnastikaning amaliy turlari


Gimnastikaning sog`lomlshtiruvchi turlari


Download 163.87 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/7
Sana05.01.2022
Hajmi163.87 Kb.
#221242
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
15 GIMNASTIKA TURLARI

 

Gimnastikaning sog`lomlshtiruvchi turlari 

 

Gimnastika mashqlari hamda ixtisosining xilma-xilligini xisobga olib, turli 



pеdagogik  vazifalarni  hal  qilish  uchun  ulardan  foydalanishdan  ortirilgan 

tajribalarni  nazarda  tutib,  GIMNASTIKAni  mustaqil  turlarga  ajratish  mumkin. 

(1968 yil butun ittifoq konfеrеntsiyaga tasdiq). 

1-guruh. Gimnastikaning sog`lomlashtiruvchi (UR) turlari. 

Bu  gruppa  asosiy  (umumiy),  gigiеnik  va  atlеtik  gimnastikani  o`z  ichiga 

oladi.  Gimnastikani  bu  turlari  shug`ullanuvchilarni  har  yoqlama  garmonik 

jismoniy  kamolotga  еtkazish,  salomatligini  mustahkamlash  va  harakat 

funktsiyalarini takomillashtirish maqsadida qo`llaniladi. 

2-guruh. Gimnastikaning sport turlari. 



 

Bu gruppaga sport gimnastikasi, badiiy gimnastika va akrobatika kiradi. Bu 



turlar sport yo`nalishiga ega bo`lib, sport turlari sifatida taqdim etiladi. Bulardan 

maqsad,  mashqlarni  ijro  etish  tеxnikasida  yuksak  kamolotga  erishish,  yuksak 

sport  mahorati  ko`rsatish  hamda  har  yoqlama  yuksak  jismoniy  tayyorgarlik 

asosida murakkab mashqlarni bajara bilishga erishishdan iboratdir.  



3-guruh. Gimnastikaning amaliy turlari. 

Bunga  quyidagilar:  ish  kuni  tartibiga  kiritiladigan  korxona  gimnastikasi 

(mеhnatkashlarni  sog`lomlashtirish,  ish  qobiliyatini  o`stirish  asosida  mеhnat 

unumdorligini oshirishga yordamlashadi). Maxsus jismoniy tayyorgarlik ko`rish 

qo`llaniladigan profеssional-amaliy, harbiy-amaliy va sport amaliy gimnastikasi. 

(Bular  asosan  mеhnatda,  mudofaa  va  sport  faoliyatida  eng  yuqori  natijalarga 

erishishni  ta'minlaydi).  Turli  xastalik  va  jarohatlarni  davolash  u  qo`llaniladigan 

ish 


qobiliyati 

va 


salomatlikni 

tiklashga 

yordam 

bеradigan-davolash 

gimnastikasi. 

Yuqorida  zikr  etilgan  gimnastika  turi  gimnastikaning  umumiy  yo`nalishini 

asosan  saqlab  qolib,  mashqlarning  o`ziga  xosligi  va  mеtodik  usullar  bilan  bir-

biridan farq qiladi.  

 

 Umumrivojlantiruvchi mashqlar. 



 

  Bunday  mashqlardan  turli  dastlabki  holatlardan  o`quvchilar  organizmiga 

ta`sir  ko`rsatuvchi  hamda  mashqlarni  bajarish  malakasi  va  ko`nikmalarini  hosil 

qilish maqsadida foydaniladi.  

  Rostlangan  qo`llarni  harakatlantirishga  o`rgatishni  bir  qo`lni    alohida 

harakat  qildirishdan  boshlab,  keyin  ikkinchi  qo`lni  harakatlantirishga  o`tgan 

ma`qul.    Harakat  bajarilayotganda,  ya`ni  bir  qo`l  harakat  qilayotganda 

gavdaning  boshqa  qismlari  qo`shilib  harakatlantirmasligiga  e`tibor  beriladi. 

Harakatlar aniq bajarilishiga   erishmoq kerak. Masalan, “ O`ng qo`l  

oldinda ” holatida turish kerak bo`lsa, qo`l yelka balandligida bo`lib, kaft 

ichkariga qaragan, barmoqlari rostlangan va hokazo bo`lishi kerak.  



 

   Mashq  shug`ullanuvchilarga  qarab  turgan  holda  ko`rsatiladi.  Mashqni 



ko`rsatishni boshlash uchun “ Dastlabki holatni egallash !” so`ngra menga qarab 

turib  “  Mashqni  boshlang  ”  buyrug`i  beriladi.  o`qituvchi  mashqni  guruh  bilan 

birgalikda 2 – 3 marta takrorlaydi.  

   Umumrivojlantiruvchi  mashqlarni  boshlang`ich  sinf  o`quvchilari  bilan 

birgalikda  bajarganda  barcha  harakatlar  buyruq  asosida  emas,  balki  topshiriq 

bo`yicha  bajariladi.    O`qituvchi  “  Menga  o`xshab  dastlabki  holatni  egallanglar  

diqqat  bilan  qo`l,  gavda,  oyoqlarimga  qaranglar  ”,  “  Mashqni  men  bilan  birga 

boshlang ! ”, “ Menga o`xshab bajaringlar ! ” deb aytadi.  

   Mashqni  bajarishni  tugallash  uchun  “  Mashqni  tugating  !  ”  topshirig`i 

beriladi.  

  O`qituvchi  mashq  boshlashdan  oldin  egallanadigan  dastlabki  holatni 

aytadi  va  har  bir  sanoqda  nima  qilish  kerakligini  tushuntiradi.  Keyin  u  “ 

Dastlabki  holatni  egallang  !  ”  degan  buyruqni  beradi.  Ijroni  tekshiradi  va 

navbatdagi  mashqni  (  agar  zarur  bo`lsa,  qaysi  tomonga  yoki  qaysi  qo`l  yoki 

oyoqdan  boshlashni  aytib)  “  Boshlang  !  ”  degan  buyruqni  beradi.  Harakat 

davomida    sanab  boradi  va  qo`llar  yuqoriga,  oldinga  engashing,  to`g`riling, 

nafas oling kabi metodik ko`rsatmalardan foydalaniladi.  

  O`quvchi  mashqni  ko`rsatish  bilan  barobar  uni  qanday  bajarish 

lozimligini  tushuntiradi,  murakkab  joylariga  diqqat  bilan  e’tibor  berishni 

ta`kidlaydilar.  

   So’ngra,  tushuntira  borib  o`rgatishni  qo`llaniladigan  buyruqlar  orqali 

dastlabki  holatni  “  Egallang  ”  yoki  mashqni  “  Bajaring  ”,  yo  “  Tugallang  ” 

degan buyruqlarni beradi.  

   Umumrivojlantiruvchi mashqlarni o`rgatishga “ Dastlabki holatni  

egallang  !  ”  buyrug`ini  so’ng,  mashqni  bajarish  uchun  buyruqlar  beradi. 

Masalan, “ cho`qqayib tayaning – bir ! ”, “ Tayanib yoting – ikki ! ”,  

“  Qo`llarni  buking  –  uch  !  ”  va  hokazo.    Har  bir  holatni  bajarganda 

noaniqliklarni shaxsan  tuzatadi, metodik  ko`rsatmalar beradi.  




 

   Mashqlar  oson  va  murakkabligiga  qarab,  ba`zida  qismlarga  ajratib 



bajariladi,  so`ng  mashq  yaxlit,  lekin  past  sur`atda  va  keyin  borib  odatdagidek 

sur`atda bajarish taklif etiladi.  

   Alohida  mashqlarni  tanlash  va  umumrivojlantiruvchi  mashqlar 

majmuasini tuzishdan oldin bu mashqlar kimlarga mo`ljallanganligini va qanday 

maqsadda  qo`llanilishini  aniq  bilish  zarur.  Chunki  tanlanadigan  mashqlarning 

mazmuni,  ularning  bu  majmuada  belgilanadigan  vazifaga  bog`liqdir. 

Umumrivojlantiruvchi  mashqlar  yordamida  hal  qilinadigan  xususiy  vazifalarga 

muvofiq  badantarbiya  mashg`ulotlari  turli  shakllarda  (  ertalabki  badantarbiya, 

jismoniy  tarbiya  daqiqalari,  gimnastika  darsi,  atletika  gimnastika  va  hokazo  ) 

o`tkaziladi.  

   Mashqlar  majmuasini  tuzganda  mashg`ulot  o`tkaziladigan  vaqt, 

shug`ullanuvchilarning  yoshi,  jinsi  va  jismoniy  tayyorgarligi  hisobga  olinishi 

kerak.    Hal  qilinadigan  vazifaga  ko`ra,  ularning  soni  gigienik  gimnastika 

majmuasida 8 tadan 15 tagacha, ritmik gimnastika majmuasida 50-65 ta bo`lish 

mumkin.  

 

  Mashqlar majmuasini tuzganda ularni quyidagicha navbatlantirish: 



- Gavdani to`g`ri tutish, kerilib cho`zilish.  

- Qo`llarni aylantirish va siltash mashqlarini bajarish. 

- O`tirib turish.  

- Gavdani  oldinga,  orqaga,  yon  tomonlarga  engashtirishlar  va  aylanma 

harakatlar bajarish. 

-  Boshni yon tomonlarga, oldinga engashtirish va burish. 

- Tayanib yotgan holatda qo`llani bukib – yozish. 

-  O`tirgan va yotgan holatlarda oyoqlarni ko`tarish.  

-  Oyoqlarni oldinga, orqaga va yon tomonlarga siltash. 

- Turgan  joydan  yurish  va  yugurish  tartibida  navbatlashtirish  maqsadga 

muvofiqdir.  

Mashqlar  majmuasidagi  mashqlarni  4  –  8  martadan  takrorlash,  ya`ni 

kuchni  rivojlantiruvchi  mashqlarni  asosiy  ish  bajaruvchi  mushak  guruhlarida 



 

10 


toliqish sezilgunga qadar, qayishqoqlikni  rivojlantiruvchi mashqlarni esa yengil 

– elpi og`riq sezguncha bajarish mumkin.  

 

Gigiena talabiga asosan tuzilgan kun tartibi yoshlar organizmining sog`lom 



bo`lishiga,  ularning  ish  qobiliyatining  yuqori  bo`lishiga  va  nihoyat 

o`zlashtirishning  yaxshilanishiga  imkon  beradi.      Kun  tartibini  noto`g`ri  tashkil 

qilish  yoki  unga  rioya  qilmaslik  organizmning  tez  charchab  qolishigi,  uning 

sog`lig`ining zaiflashib qolishiga va o`zlashtirishning pasayishiga sabab bo`ladi. 

To`g`ri  tuzilgan  kun  tartibi  har  bir  ishni  malum  vaqtda  bajarish,  malum 

vaqtda  ovqatlanish  va  dam  olishni  taminlaydi.  Bunday  rejimni  bajarish,  bir 

tomondan,  kishi  organzmining  sog`lom,  uning  ish  qobiliyatining  yaxshi 

bo`lishiga imkon bersa, ikkinchi tomondan yoshlarga tarbiyaviy tasir ko`rsatadi. 

Ya`ni,  har  bir  ishni  bajarish,  dam  olish  va  ovqatlanish  vaqtiga  nisbatan  bolaga 

refleks hosil bo`ladi. Masalan, har kuni malum bir vaqtda ovqatlanish natijasida 

shu  vaqt  yaqinlashuvi  bilanoq  oshqozon-ichak ishi  kuchayadi,  ishtaha  ochiladi. 

Ma`lum  vaqtda  aqliy  mehnat  bilan  shug`ullanish  natijasida  shu  vaqtga  kelib 

miya nerv hujayralarining ish qobiliyati oshadi, o`zlashtirish yaxshi bo`ladi. 

 

 




Download 163.87 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling