Iqtisodiy ta’lim va turizm kafedrasi Himoyaga ruhsat beriladi Fakultet dekani


  Kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni rivojlantirish asosida  aholi


Download 1.13 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/52
Sana05.01.2022
Hajmi1.13 Mb.
#225567
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   52
Bog'liq
aholi daromadlarini oshirishda tadbirkorlik faoliyatining orni va bu mavzuni oqitish xususiyatlari

1.3.  Kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni rivojlantirish asosida  aholi 

daromadlari shakllanishiga ta’siri. 

O’zbekiston iqtisodiyoti da kichik biznes va xususiy tadbirkorlik ulushining o’sib 

borishi-ichki  bozorni  sifatli  va  raqobatbardosh  tovarlar  bilan  to’ldirishning 

zamonaviy talablarini  hisobga  olgan  holda, xizmat ko’rsatish sohasi kengayishining 

jahon  bozori  talablariga  mos  eksport    tarkibi  ko’payishining,  yangi  ish  o’rinlari  

yaratishning,  avvalo,  yoshlarni    ish  bilan  ta`minlashning  va  shu  asosda  aholi 

daromadlari  va  turmush  farovonligini  oshirishning  asosiy  omillaridan  biri 

hisoblanadi. 

Xususiy  mulkchilikni  rivojlantirish  yo’lida  ortiqcha  byurokratik  to’siqlarni 

bartaraf  etish,  kichik  biznesgа  yangi  imtiyozlar  yaratish  respublikamiz  iqtisodiy 

qudrati  va  eksport  salohiyatini  oshirishda  muhim  ahamiyatga  ega.  Shu  bois  so’nggi 

yillarda  bir  qator  qonun  va  me`yoriy-huquqiy  hujjatlar  qabul  qilindiki,  bularning 

ijrosi sohani sifat jihatdan yangi bosqichga ko’tarish imkonini berdi. Yangi tahrirdagi 

"Tadbirkorlik  faoliyati    erkinligining  kafolatlari  to’grisida",  "Oilaviy  tadbirkorlik 

to’grisida”,  “Xususiy  mulkni  himoya  qilish  va  mulkdorlar  huquqlarining  kafolatlari 

to’risida", "Tadbirkorlik faoliyati sohasidagi ruhsat berish tartib-taomillari tug’risida" 

gi O’Uzbeksiton Respublikasi qonunlari ana shular jumlasidandir. O’tgan yili sohada 

ruhsat  berishga  oid  80  ta  tartib-qoida,  shuningdek,  litsenziyalanadigan  faoliyat 

turlarining  15  tasi  bekor  qilingani,  moliyaviy  hisobot  topshirishning  shakllari  va 

davriyligi  1,5  barobar  qiskartirilgani  davlatning  tadbirkorlik  sub`ektlari  faoliyatiga 

aralashuvi  tubdan  qiskarganining  amaliy  ifodasidir.  Bu  kabi  imtiyozlar  2013  yilda 

ham davom ettirilib, 1 yanvardan boshlab 65 ta statistik hisobot shakli va 6 ta soliq 

hisoboti shakli bekor qilingani e`tiborga molik. 

Shu  bilan  birga,  tadbirkorlik  sub`ektlarini  ro’yxatga  olish,  ularni  muhandislik-

kommunikatsiya  tarmoqlariga  ulash,  eksport  to’vrlarini  bojxonada  rasmiylashtirish 

tartib-taomillari  ham  sezilarli  darajada  soddalashtirildi.  Gap  shundaki,  ayni  paytda 

biznesni ro’yxatga  olish jarayoni "bir darcha" tamoyili asosida atigi ikki kun ichida 

amalga oshirilayaptiki, bu eng yaxshi xalqaro amaliyot talablariga to’la mos keladi

6



"Oilaviy  tadbirkorlik  tugrisida"gi  Qonunga  asosan,  iqtisodietimizda  xo’jalik 



faoliyatining oilaviy korxonalar shaklidagi xalkimiz mentaliteti va an`analariga to’liq 

                                                           

6

 Ernazarov E.Тadbirkorlik ravnaqi va huquqiy asos. /Хalq so’zi/, 2013 20 fevral, №35



 


25 

 

mos  keladigan  yangi  tashkiliy-  huquqiy  shakli  joriy  etildi.  Ularga  keng  imtiyozlar, 



preferentsiyalar va kafolatlar berildi. Buning natijasida qonun qabul qilingan paytdan 

boshlab o’tgan yarim yil mobaynida mamlakatimizda 600 dan ortiq shunday korxona 

tashkil etildi. 

"Obod  turmush  yili"  Davlat  dasturida  2013  yilda  tijorat  banklari  tomonidan 

kichik biznes va xususiy tadbirkorlik sub`ektlari faoliyatini rivojlantirish uchun jami 

269,6 milliard so’m hajmida, ya`ni 2012 yildagiga nisbatan 1,3 barobar ko’p kreditlar 

ajratish  ko’zda  tutilmoqda.  Jumladan,  oilaviy,  xususiy  tarbirkorlik  va 

hunarmandchilikni  rivojlantirishga  110,1  milliard  so’mlik  kreditlar,  shaxsiy 

yordamchi ва dehqon xo’jaliklariga qishloq xo’jalik mahsulotlarini etishtirish hamda 

qoramollar sotib olish uchun 106 milliard so’m ajratilishi rejalashtirilgan. Kollej va 

litseylarning 15 ming nafardan ortiq bitiruvchisi o’z biznesini yo’lga qo’yishi uchun 

jami 53,5 milliard so’mlik kreditlarga ega bo’ldilar. 

Korporativ  xaridlar  tizimi  kichik  biznesni  rivojlantirishni  rag’batlantirishning 

muhim shakllaridan biridir. 2013 yilda tizimga jalbetilgan soha sub`ektlari sonini 1,3 

barobar ko’paytirish rejalashtirilmoqda. Xususan, ustav fondida davlat ulushi mavjud 

bo’lgan 2086 yirik korxonada korporativ xaridlar mexanizmini joriy etish va xaridlar 

umumiy hajmida kichik biznes ulushini 25foizga etkazish belgilangan. 

O’zbekistonda amalga oshirilayotgan iqtisodiy islohotlarning hozirgi bosqichi 

kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlikni  rivojlantirish,  unga  keng  iqtisodiy  erkinlik 

berish  bilan tavsiflanadi. Shu  jihatdan, hozirgi kunda  respublikamizda kichik biznes 

va  xususiy  tadbirkorlik  faoliyatini  rivojlantirishga  alohida  e`tibor  berilmoqda. 

Chunki,  kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  sohasini  rivojlantirish  masalasiga 

davlatimiz iqtisodiy siyosatining strategik vazifasi, aholi farovonligini oshirish omili 

sifatida qaralmoqda. 

Kichik biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  sohasiga  davlat  tomonidan  katta  e`tibor 

berilishi  hamda  ko’llab-quvvatlanishi  natijasida  uning  mamlakat  yalpi  ichki 

mahsulotidagi ulushi yildan yilga ortib bormoqda. 

Xususan,  2000  yilda  yalpi  ichki  mahsulotning  qariyb  31  foizi  iqtisodiyotning 

faol rivojlanib borayotgan ushbu sektori ulushiga to’g’ri kelgan bulsa, 2008 yilda bu 

ko’rsatkich 48,2 foizni, 2009 yilda 50,1 foizni, 2010 yilda 52,5 foizni, 2011 yilda esa 

54 foizni tashkil etdi yoki 2000 yilga nisbatan 23 foizga o’sdi. 



26 

 

Mamlakatimizda  ish  bilan  band  aholining  74  foizidan  ortig’i  aynan  kichik 



biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  sohasida  bandligi  bu  sohaga  e`tiborni  yanada 

kuchaytirishni, jumladan tijorat banklari tomonidan kreditlar ajratishni ko’paytirishni 

va  shu  asosida  yangi  ish  o’rinlarini  tashkil  etish,  barqaror  daromad  manbalarini 

shakllantirishga zamin yaratish zarurligini taqozo etadi. 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 


Download 1.13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling