Иқтисодиёт ва бозорнинг мазмуни нимадан иборат?


Moliya bozorining iqtisodiyotdagi ahamiyati va o‘rni


Download 1.93 Mb.
bet11/21
Sana18.06.2023
Hajmi1.93 Mb.
#1596211
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21
Bog'liq
Молия бозори жавоб

Moliya bozorining iqtisodiyotdagi ahamiyati va o‘rni
Moliya bozorining bozor munosabatlari tizimidagi ahamiyati uni tomonidan quyidagi qulay sharoitlarni ta‘minlanishi bilan bog‗liq asosiy vazifalari asosida belgilanadi:
- iqtisodiyotning real sektoriga investitsion moliya resurslarni samarali jalb qilinishi;
- kapitalni samarasiz tarmoqdan samaralisiga qayta taqsimlanishi;
- davlat budjetiga xizmat ko‗rsatishi, uning kamomatini (defitsitini) qoplash uchun pul mablag‗larini samarali jalb qilinishi;
- iqtisodiyotning holatini aniq bozor indikatorlari yordamida baholanishi;
- inflyatsiya sur‘atlari (templari) va valyuta kurslari o‗zgarishiga operativ ta‘sir ko‗rsatilishi;
- davlatning kredit-pul va budjet-soliq siyosatini obyektiv va mutanosiblikda olib borilishi;
- mulkka egalik huquqini ishlab chiqarish vositalariga qayta taqsimlanishi;
- jahon globallashuvi jarayonlariga milliy iqtisodiyotni integrallashuvi.

Молия бозорида электрон савдо тизимини тушунтириб беринг.


Elektron savdo tizimi – bu tovarlarning (savdo obyektlarining) birjadan tashqari savdosini tashkiliy vositalar va ahborot texnologik kommunikatsiyalar majmuasi yordamida bir butun informatsion fazoda tashkillashtiruvchi tashkiliy-huquqiy shaklda (yuridik shaxs maqomida) tuzilgan murakkab tarmoqlangan savdo tizimi bo‗lib, o‗z qatnashchilariga bitishuv to‗g‗risida shartnoma tuzish, tuzilgan shartnoma parametrlarini tekShirish, kliringni (hisob-kitobni) amalga oshirish, bitishuv talablarini ohirigacha ijro qilish (to‗lovni amalga oshirish va qimmatli qog‗ozlarni yangi egasiga berish) bo‗yicha qulay va yetarli imkoniyatlarini beruvchi tashkillashgan bozor mexanizmi
Bunda savdo qatnashchilari bir-birlari bilan virtual informatsion, uzluksiz savdo rejimida real tovarlar savdosi muomalasiga kiradilar. Ushbu tizimda turli hil tovar (jumladan qimmatli qog‗ozlar) muomalada bo‗lishi mumkin.
Qimmatli qog‗ozlar bo‗yicha birjadan tashqari savdolar tashkilotchisining faoliyati deganda, investorlarga vositachilarni yollamasdan turib savdolarda qatnashish imkoniyatini beruvchi arizalar qabul qilish punktlari, maxsus kompyuter savdo tizimlaridan foydalanishning belgilangan qoidalari bo‗yicha qimmatli qog‗ozlar savdosini tashkil qilish faoliyati tushuniladi.
Birjadan tashqari listing - qimmatli qog‗ozlarning birjadan tashqari savdoga ularni birjadan tashqari byulleteniga kiritgan xolda, savdoga qo‗yishdir.
Birjadan tashqari savdolar tashkilotchisi qonun hujjatlarida o‗rnatilgan tartibda o‗tkazilayotgan savdolarning oshkoraligi va ommaviyligini ta‘minlashi lozim.
Elektoron savdo tizimi faoliyati o‗ziga quyidagi bosqichlarni kiritadi:
- tizimga kirish va uni himoyasi;
- savdo obyekti to‗g‗risidagi bozor informatsiyasini ko‗rib chiqish (kuzatish);
- tizimga bitishuvlarni sodir qilishga talablarni (buyruqlarni) kiritish;
- uzluksiz savdo rejimija bitishuvlarni tuzish;
- buyruqlar hisobi kitobini yuritish;
- tizimdan foydalanuvchilarga bitishuvlar to‗g‗risidagi informatsiyani tarqatish;
- har bir bitishuv bo‗yicha tizimning faoliyatini nazorat qilish.
Elektron savdo tizimlarining ijobiy tomonlariga quyidagilarni kiritish mumkin:
- savdo operatsiyalarini kunning istalgan vaqtida amalga oshirish imkoniyati;
- jahon fond bozorlariga turli regionlardan brokerlarning maksimal kirishi;
- nisbatan kichik miqdordagi operatsion harajatlar;
- savdoda qatnashchilari to‗g‗risidagi informatsiyani yuqori darajada mahfiyligi (konfidentsialligi);
- traditsion birja savdosidan farqli (odatda haridorning birgina qulay narxi va sotuvchining narxi), bir vaqtning o‗zida bir necha qulay narxlarni ko‗rish imkoni mavjud.

Фонд бозорларида савдо тизимини ташкил этиш босқичлари нималардан иборат ?


Тошкент фонд биржасидаги қимматли қогозлар савдо тизими­ни тушунтириб беринг.

Биржадан ташқари уюшган бозор фаолиятини ёритиб беринг.
Биржадан ташқари бозор деганда, фонд биржасини четлаб ўтиб қимматли қоғозлар билан савдо қилиш тушу­нилади. Қимматли қоғозлар билан фонд биржасида ҳамма вақт ва ҳар доим муомалалар қатъий тарзда ўрнатилган тартиб қоидалар асосида бозорнинг иштирокчилари ора­сидан танланадиган биржа воситачилари ўртасида ўтказилса, биржадан ташқари бозор алоқа ва компьютер тизимларига асосланиб ўтказилади ва бунда битимлар олдиндан белгилаб қўйилган жойда тузилиши шарт бўлиб ҳисобланмайди. Биржадан ташқари бозор фонд биржасига ўхшаб уюшган ҳам бўлиши мумкин, аммо кўпинча бундай бозорлар уюш­маган тарзда мавжуд бўлади. Қимматли қоғозларнинг биржадан ташқари бозори билан бир қаторда қимматли қоғозларнинг яна бир савдо-сотиқ амалга ошириладиган бозори борки, у фанда “кўча” бозорлари сифатида эътироф этилади. Қимматли қоғозларнинг бир­жадан ташқари ва “кўча” бозорлари бир хил тоифадаги бо­зорлар ҳисобланмайди. Биржадан ташқари бозор уюшган ва уюшмаган тарзда мавжуд бўлиши мумкин бўлиб, унда майда улгуржи савдолари ўтказилса, “кўча” бозори учун уюшма­ганлик хусусияти хосдир. Биржадан ташқари бозорда фонд биржаларида котировкада қўйилмаган қимматли қоғозлар киритилади ва уларнинг савдоси амалга оширилади. Бундай қимматли қоғозлар етарлича даромадга эга бўлмаган, улар­нинг эмитентлари заиф молиявий барқарорликка эга бўлган қимматли қоғозлар бўлиб ҳисобланади. Биржадан ташқари бозорда қимматли қоғозларни муомаласи билан фонд дў­конлари шуғулланади.
Фонд дўконлари қимматли қоғозларни жисмоний шахслар учун биржадан ташқари кичик улгуржи ва чакана савдоларни амалга оширувчи инвестицион институтларнинг таркибий бўлинмаси ҳисобланади. Фонд дўконлари инве­стицион воситачилар, инвестицион ва бошқарув компа­ниялари томонидан ташкил этилиши мумкин.

Электрон-савдо тизими фаолиятини тушунтиб беринг.


Elektron savdo tizimi – bu tovarlarning (savdo obyektlarining) birjadan tashqari savdosini tashkiliy vositalar va ahborot texnologik kommunikatsiyalar majmuasi yordamida bir butun informatsion fazoda tashkillashtiruvchi tashkiliy-huquqiy shaklda (yuridik shaxs maqomida) tuzilgan murakkab tarmoqlangan savdo tizimi bo‗lib, o‗z qatnashchilariga bitishuv to‗g‗risida shartnoma tuzish, tuzilgan shartnoma parametrlarini tekShirish, kliringni (hisob-kitobni) amalga oshirish, bitishuv talablarini ohirigacha ijro qilish (to‗lovni amalga oshirish va qimmatli qog‗ozlarni yangi egasiga berish) bo‗yicha qulay va yetarli imkoniyatlarini beruvchi tashkillashgan bozor mexanizmi
Bunda savdo qatnashchilari bir-birlari bilan virtual informatsion, uzluksiz savdo rejimida real tovarlar savdosi muomalasiga kiradilar. Ushbu tizimda turli hil tovar (jumladan qimmatli qog‗ozlar) muomalada bo‗lishi mumkin.
Qimmatli qog‗ozlar bo‗yicha birjadan tashqari savdolar tashkilotchisining faoliyati deganda, investorlarga vositachilarni yollamasdan turib savdolarda qatnashish imkoniyatini beruvchi arizalar qabul qilish punktlari, maxsus kompyuter savdo tizimlaridan foydalanishning belgilangan qoidalari bo‗yicha qimmatli qog‗ozlar savdosini tashkil qilish faoliyati tushuniladi.
Birjadan tashqari listing - qimmatli qog‗ozlarning birjadan tashqari savdoga ularni birjadan tashqari byulleteniga kiritgan xolda, savdoga qo‗yishdir.
Birjadan tashqari savdolar tashkilotchisi qonun hujjatlarida o‗rnatilgan tartibda o‗tkazilayotgan savdolarning oshkoraligi va ommaviyligini ta‘minlashi lozim.
Elektoron savdo tizimi faoliyati o‗ziga quyidagi bosqichlarni kiritadi:
- tizimga kirish va uni himoyasi;
- savdo obyekti to‗g‗risidagi bozor informatsiyasini ko‗rib chiqish (kuzatish);
- tizimga bitishuvlarni sodir qilishga talablarni (buyruqlarni) kiritish;
- uzluksiz savdo rejimija bitishuvlarni tuzish;
- buyruqlar hisobi kitobini yuritish;
- tizimdan foydalanuvchilarga bitishuvlar to‗g‗risidagi informatsiyani tarqatish;
- har bir bitishuv bo‗yicha tizimning faoliyatini nazorat qilish.
Elektron savdo tizimlarining ijobiy tomonlariga quyidagilarni kiritish mumkin:
- savdo operatsiyalarini kunning istalgan vaqtida amalga oshirish imkoniyati;
- jahon fond bozorlariga turli regionlardan brokerlarning maksimal kirishi;
- nisbatan kichik miqdordagi operatsion harajatlar;
- savdoda qatnashchilari to‗g‗risidagi informatsiyani yuqori darajada mahfiyligi (konfidentsialligi);
- traditsion birja savdosidan farqli (odatda haridorning birgina qulay narxi va sotuvchining narxi), bir vaqtning o‗zida bir necha qulay narxlarni ko‗rish imkoni mavjud.

«Тошкент» РФБнинг листинг комиссияни функциялари нималар­дан иборат?


Qo‗yidagi ko‗rsatkichlar listingning mezonlari hisoblanadi:
17. birjada qimmatli qog‗ozlar sotilishining tezligi va miqdori,
18. real aktivlar miqdori;
19. qimmatli qog‗ozlar soni yoki aksiyalar (aksiyalar paketlari)egalarining soni;
20. jalb etilgan sarmoyaning umumiy qiymati;
21. daromadlilik (foydalilik);
22. daromadlilik (foydalilik);
23. emitentning moliyaviy axvoli.

Bunda listing ro‗yxatiga kiritilgan emitentlar ular faoliyatining o‗ziga xos xususiyatlarini inobatga olgan holda qo‗yidagi guruhlarga bo‗lingan:


a) ishlab chiqarish korxonalari;
b) tijorat banklari;
v) investitsiya fondlari (kompaniyalari).
Aksiyadorlik jamiyatining moliyaviy axvoli va investitsion jozibadorligi 41 ta ko‗rsatkich asosida amalga oshirildi. Bunga umumiqtisodiy ko‗rsatkichlar, balans likvidligining ko‗rsatkichlari, likvidlik koeffitsientlari, moliyaviy barqarorlik ko‗r satkichlari, moliyaviy koeffitsientlar, aktivlarni boshqarish ko‗rsatkichlari, foydalilik (rentabellik) ko‗rsatkichlari, aksiyadorlik jamiyatini boshqarish samaradorligining ko‗rsatkichlari. Tahlil qilish uchun kompyuter dasturi ishlab chiqilgan edi.
«Тошкент» РФБнинг листинг талабларини гапириб беринг.

«Тошкент» РФБнинг истиқболни ривожлантириш булимининг асосий вазифалари нималардан иборат?


«Тошкент» РФБнинг индекси хақида гапириб беринг.

Молия бозори рисклари ва уларнинг турлари хақида гапириб беринг.


Инвестицион портфель рисклари нималардан иборат?
Умуман олганда, информациянинг ноаниклиги мос равишда рискни келтириб чикаради.
Рискларни вакт омили буйича ретроспектив (утмишдаги та- рихий), жорий вактдаги ва келажакда содир буладиган рискларга ажратиш мумкин. Ретроспектив рискларни бахдлаш жорий вактда­ги ва келажакдаги рискларни аникрок прогноз килишга ёрдам беради.
Рискларни бошкарилиши буйича уларни ташки ва ички бош- каришга ажратиш мумкин. Рискларни ташки омилларини назо- рат килиш ичкисидан мушкулрок хисобланади.
Содир булиш омиллари буйича рисклар табиий (абиоген, био­ген), антропоген (техноген, биоген), иктисодий ва сиёсий булиши мумкин.
Сиёсий рисклар - сиёсий холатни узгарувчанлиги билан белги- ланадиган рисклар.
Ицтисодий (тижорат) рисклар - иктисодиётдаги нохуш узга- ришлар билан белгиланадиган рисклар.
Уз навбатида сиёсий ва иктисодий рисклар ички ва ташки бу­лиши мумкин.
Камрови буйича рисклар куйидаги турларга ажралади:
и халкаро доирада; п тармок ичида;
а мамлакат доирасида; и корхона рисклари.
п худудий доирада;

Инвестицион портфелни шакллантириишинг кетма-кетлигинн ёритиб беринг.


Порфелни шакллантириш куйидаги кетма-кетликлардан ибо- рат:
1. Куйидагилар тахлил килиниб, дастлабки мониторинги ут- казилади:
► кимматли когозлар бозори, унинг сегментлари ва индика- торлари;
► эмитентларнинг молиявий-иктисодий курсаткичлари;
► кимматли когозларнинг инвестицион сифат курсаткичлари.
2. Дастлабки мониторинг (тахлилий кузатиш) натижалари асо­сида куйилган инвестицион максадга (масалан, юкори даромад олиш) мос келувчи портфелнинг бошлангич таркиби учун камида акциялар ва облигацияларнинг икки пакетини белгилаб олиш.
3. Режалаштирилган инвестицион маблагларни танлаб олинган пакетларга инвестицион максадга эришишни таъминловчи дивер­сификация тамойили асосида таксимлаш.

Инвестицион портфелни баҳолашда кулланиладиган моделларни айтиб беринг.


Бугунги кун да дунё амалиётида кеиг кУлланилаётган мукобил молиявий активлар моделлари куйидагилар хисобланади.
1. Анъанавий молиявий активларни бахолаш модели (Traditio­nal Capital Asset Pricing Model).
2. Молиявий активларни бахолашнинг нол-бета (ß) модели (zerobeta Capital Asset Pricing Model).
3. Молиявий активларни бахолашнинг ички вактлараро мо­дели (Intertemporal Capital Asset Pricing Model).
4. Арбитраж бахолаш модели (Arbitrage Pricing Model).
5. Молиявий активларни бахолашнинг истеъмолга асосланган модели (Consumption-based capital asset pricing model).
6. Молиявий активларни бахолашнинг Фама-Френч уч омилли модели (Fama and French three factor Model).

Инвестицион портфелни даромад ва риск уртасидаги богликлиги хақида гапириб беринг.


Хорижлик олимлардан бири Д.Бриден1 1979 йилдаги тадкикоти- да портфель даромадига Караганда ахоли жон бошига истеъмолнинг усиши дисперсияси активларни рискдан олинган мукофот билан мутаносиб тарзда богланишга эга эканлигини аниклаб, мазкур мо- делни куллаш оркали кушимча долларнинг тулов киймати юкори булса, истеъмол пасаяди, кушимча инвестиция киймати паст бул­са, окилона истеъмол юкори булади, деган хулосани берди.
Таъкидлаш жоизки, ССАРМ моделидан фойдаланганда купрок риск инобатга олинади. Агар риск юкори даражаси булса, истеъмол паст булади ва активларни сотиб олиш даражаси хам паст була­ди. Бошкача килиб айтганда, жамгариш даражаси усади. Рискли активлардан кутилаётган даромад юкори булса, жорий истеъмол кискаради. Жорий истеъмол кискарганлиги сабабли, инвесторнинг жорий фойдаси хам мос холда камаяди. Натижада, активлардан кутилаётган даромад хам кискаради, бу эса, келгусидаги даромад истеъмолининг кискаришига олиб келади. Шундан келиб чикиб, узгарувчи омил холатидаги активларнинг нокулай узгариши ин­весторнинг келажакдаги истеъмолига таъсир килади.

Инвестицион портфель рискларини аниқлашни бир омилли моделини гапириб беринг.


Бир факторли моделнинг пайдо бўлиши Марковиц моделини соддалаштиришга уринишдан бошланади, чунки унинг ечими П2 параметрларини баҳолашни (коварянс матрицасини топишни) талаб қилади, бу ўша йилларда кўп сонли активлар билан ишлашни чеклайди. Шунинг учун тадқиқотчилар ҳисоблашнинг осонроқ усулини топишга ҳаракат қилишди.
Ва ечим Уилям Sharp томонидан бир факторли бозор моделида таклиф қилинган, унинг ғоялари узоқ муддатли активлар рентабеллигини баҳолаш модели (CАПМ) учун асос сифатида ишлатилган. Бир факторли бозор модели қуйидаги тахминларга асосланади.
Аслида, бу model оддий бир омилли чизиқли регрессияни ёки хавфсизликнинг характерли чизиғини (характерли чизиқ) ўрнатади–хавфсизликнинг кутилаётган рентабеллигини унинг бета коеффициентига "бозор рентабеллиги – қоғоз рентабеллиги" текислигига боғлиқлигининг график тасвири

Тизимли рисклар қайси рискларни уз ичига олишини ёритиб бе­ринг.


Tизимли риск- макроиктисодий омиллар таъси- рида бутун молия бозор конъюнктурасининг узгаришлари билан боглик булиб, унга фоиз ставкаларнинг узгариши ва инфляцион рисклар киради. Мазкур риск диверсификация килиб булмайдиган риск хам дейилади. Тизимсиз риск (юник) - бу молия бозоридаги ич- ки омилларни хисобга олган холда, бозор индекси, бозор капитал- лашуви ва акцияларнинг бозор кийматига боглик рисклардир. Маз­кур риск диверсификация килиб буладиган риск хам дейилади.



  1. Макродаражадаги рисклар нималардан иборат?

Mакроиктисодий омиллар таъси- рида бутун молия бозор конъюнктурасининг узгаришлари билан боглик булиб, унга фоиз ставкаларнинг узгариши ва инфляцион рисклар киради. Мазкур риск диверсификация килиб булмайдиган риск хам дейилади.

Микродаражадаги рисклар нималардан иборат?


Микро даражадаги риск-бу алоҳида фирмалар даражасидаги риск. Хавф турларининг моҳиятини тушуниш учун ушбу рискларнинг пайдо бўлиш омилларини кўриб чиқиш керак.

риск даражасига таъсир қилувчи омиллар объектив ва субъектив бўлиши мумкин.


Объектив омиллар:
- ишлаб чиқариш жараёнидаги кутилмаган ўзгаришлар (ускунанинг ишдан чиқиши, унинг ахлоқий қариши) ;
- янги технологияларни ишлаб чиқиш ва жорий етиш,
- маҳаллий табиатнинг табиий таъсири;
- компанияда бизнес маълумотларининг етишмаслиги;
- компания ичидаги молиявий муаммолар,
- мотивация механизмининг етишмаслиги.
Субектив омиллар:
- бошқарув, ишчи ходимлар ва мутахассисларнинг паст сифати;
- компания раҳбарияти томонидан шартномаларга риоя қилмаслик-ходимларнинг таваккалчилик қобилиятининг йўқлиги:
- қарор қабул қилишда хатолар;
- етакчи ходимларнинг касаллиги.

Арбитраж молиявий активларни баҳолаш назарияси хақида гапириб беринг.


Арбитраж нархлари назарияси (АПТ) молия фанида активларни нархлашнинг умумий назарияси бўлиб, унда молиявий активларнинг кутилаётган рентабеллигини турли макроиқтисодий омиллар ва бозор кўрсаткичларининг чизиқли функцияси сифатида моделлаштириш мумкинлигини таъкидлайди, бунда ҳар бир омилнинг ўзгаришига сезгирлик даражаси бета коеффициенти билан ифодаланади муайян омилга боғлиқ.

Кейинчалик АПТ модели ёрдамида ҳисобланган рентабеллик даражаси актив нархини тўғри аниқлаш учун ишлатилади – жорий актив нархи АПТ модели томонидан белгиланган рентабеллик даражаси ёрдамида дисконтланган ҳолда кутилган давр охиридаги келажакдаги актив нархига тенг бўлиши керак. Агар нарх фарқ қилса, арбитраж механизмлари нарх оғишларини бартараф етиши керак.



Download 1.93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling