Ызбекистон республикаси олий ва ырта махсус таълим вазирлиги


O’smirlarda irodaviy xislatlar  shakllanishida idrok jarayonini rivojlantirish


Download 0.5 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/30
Sana02.01.2022
Hajmi0.5 Mb.
#196423
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   30
Bog'liq
osmirlarda irodavij xislatlar shakllanishining psixologik xususiyatlari

1.2.O’smirlarda irodaviy xislatlar  shakllanishida idrok jarayonini rivojlantirish 

ko’nikmalarini shaklantirish usullari. 

 

    Idrokning anglangan bo’lishi uning tafakkuri bilan, narsaning mohiyatini tushunib 

etishi bilan chambarchas bog’liqdir. Narsani ongli idrok etish unga fikran nom berish, 

ya’ni idrok etilgan narsani narsalarning muayyan guruhiga, sinfiga kiritish, uni so’z 

vositasida umumlashtirish demakdir. Idrok qo’zg’atuvchining retseptorlarga bevosita 

ta’siri  natijasida  xosil  bo’lsa  ham,  pertseptiv  obrazlar  hamisha  muayyan    ma’noli 

ahamiyatga ega bo’ladi. Xatto o’zimizga notanish narsani ko’rganimizda ham uning 

bizga  tanish  ob’ektlar  bilan  o’xshashlik  jihatlarini  payqab  olishga,  uni  qandaydir 

toifaga  kiritishga  urinamiz.  Idrok  shunchaki  sezgi  a’zolariga  ta’sir  qiladigan 

qo’zg’atuvchilarning  oddiy  yig’indisi  bilan  belgilanmaydi,  balki  mavjud 

ma’lumotlarni  yaxshilab  talqin  qilish,  izohlab  berish  yo’llarini  jadal  izlash  bo’lib 

hisoblanadi. Shu nuqtai nazardan olganda, goh shakl, goh fon (ikki qiyofali rasmlar), 

navbatma-navbat  idrok  etiladigan  "ikki  mazmunli"  deb  atalmish  rasmlar  diqqatga 

sazovordir. Fikrimizga yakun yasarkanmiz, idrok faol jarayon ekanligi haqida xulosa 

chiqarishimiz mumkin. 

   Idrok  sub’ektning  bundan  oldingi  tajribasiga  bog’liq  bo’ladi.  Kishining  tajribasi, 

bilimlari qanchalik boy bo’lsa, uning idroki ham shunchalik boy bo’ladi, buyumda u 

shunchalik  ko’p  narsalarni  ko’ra  oladi.  Idrokning  mazmuni  kishi  oldiga  qo’yilgan 

vazifa  bilan  ham,uning  faoliyati  sabablari  bilan  ham  belgilanadi.  Masalan,orkestr 

ijrosida  musiqaviy  asar  tinglanganda,  biron-bir  sozning  tovushini  alohida  ajratishni 

oldimizga maqsad qilib qo’yganda, biz uning uddasidan chiqishimiz mumkin, bunday 



 

 

15 



paytda  o’sha  sozning  tovushini  birinchi  o’ringa  qo’yamiz  va  u  idrok  etish  ob’ektga 

aylanadi, boshqa barcha tovushlar esa idrok etish fonini tashkil etadi. 

Biz  yoshlarni  xar  tomonlama  tarbiyalashda  idrok  jarayonining  axamiyatini 

kursatish  bilan  birga,  avvalo  shaxsning  uzi  nima,  uning  psixologik  xislari  xakida 

umumiy tushuncha berib utishimiz kerak. 

Shaxs deb, konkret kishini aytamiz. Xar bir kishi jamiyat a’zosi bulib, individual 

jismoniy va psixik xususiyatlari bilan bir-biridan farklanadi. 

Shaxsning  psixologik  xususiyatlariga  extiyojlar,  kizikishlar,  dunyokarash, 

kobiliyat, temperament va xarakterlari kiradi. 

Shaxsning  muxim  belgisi-  unda  odamga  xos  maxsus  extiyojlarning 

mavjudligidir. 

Extiyojlar – odamning kun kurishi va yashashi uchun zarur narsalardir. 

Odam  yashamok,  kun  kechirmok  uchun  uz  extiyojlarini  kondirishi  kerak. 

Extiyojlar xayvonlarda xam bor. Ammo xayvonlarda fakat biologik, tugma extiyojlar 

buladi- ovkatlanish, saklanish, nasl koldirish extiyojlari bor. 

Odamda  esa  biologik  extiyojlardan  tashkari  yana  yuksak    extiyojlar-  bilish, 

ma’naviy,  estetik,  mexnat  extiyojlaribor.  Bu  extiyojlar  tugma  emas-  ular  tarixan 

tarakkiy etgan. 

Kizikish-  kishining  uz  xayotida  dunyoda  ma’lum  bir  narsani  eng  muxim,  eng 

kimmatli xisodlab, shu narsaga erishmok uchun intilishdir. 

Dunyokarash-  odamning  tabiat  va  ijtimoiy  xodisalarga  karashlari,  tasavvurlari 

va tushunchalari tizimi. 

Dunyokarash  shaxsning  ma’lum  ijtimoiy  tuzumda,  konkret  faoliyati  jarayonda 

vujudga  keladi.Masalan,  ukishda,  uyinda,  mexnatda,  idrok  jarayonida,  san’atda  va 

boshkalarda. 

Kobiliyat- 

kishining 

muayyan 


faoliyatiga 

bulgan 


layokatidir.Kishilar 

kobiliyatinixoyat  xilma-xil  buladi,  xar  bir  kasb  kishidan  mexnatda,  ijodiyotda  va 

ukishda ma’lum kobiliyatni o’quvchi etadi. 

Xar  bir  odamning  kobiliyati  tarakkiyot  maxsulidir.Kishining  kobiliyati  uning 

tugma layokati asosida, muxitga boglik ravishda, olayotgan ta’lim-tarbiyasiga karab, 

shuningdek kishining uz ustida ishlashi bilan boglik xolda usib kamol topib boradi. 




 

 

16 



Odam  muayyan  layokat  bilan  bilan  tugiladi.  Odam  tugridan-tugri  tabiiy  zotdir. 

Tabiiy zot sifatida shu bilan birga, u kisman tabiiy kuchga layokatlar va kobiliyatlar, 

instinktlar tarikasida mavjuddir. 

Tugma  layokat-  tayyor,  kamolatga  etgan  kobiliyat  emas,  balki  kobiliyatning 

usishi  uchun  tabiiy  zamindir,  u  kelgusida  kobiliyatga  aylanishi  mumkin.Bunday 

imkoniyatlar tegishli sharoit mavjud bulgandagina ruyobga chika oladi. 

Temperament- lotincha «temperamentum» suzdan olingan bulib,buning ma’nosi 

aralash  demakdir.Temperament  deganda  biz,  odatda,  insonning  tabiiy,  tugma 

xususiyatlari bilan boglik bulgan individual xususiyatlarni tushunamiz. 

I.P.Pavlov  temperamentni  kuyidagicha  ta’riflaydi.  «  Xar  bir  kishining  va 

shuningdek,  xar  bir  ayrim  xayvonning  xam  umumiy  xarakteristikasidir,  xar  bir 

individning  butun  faoliyatlariga  muayyan  kiyofa  beradigan  asab  tizimining  asosiy 

xarakteristi 

kasidir.» 

Temperament,  psixologik  jixatdan  olganda,  xissiyotning  kuzgalishida  va 

kishidagi umumiy xarakatchanlikda kurinadigan individual xususiyatdir. 

Ma’lumki, barcha temperamentlarni kadimdan 4 tipga : 

  xolerik 

  sangvinik 

  melanxolik 

  flegmatik temperamentga ajratish rasm bulgan. 

Xarakter deganda shaxsda muxit va tarbiya ta’siri ostida tarkib topgan va uning 

irodaviy faoliyatida, tevarak atrofdagi olamga (kishilarga, mexnatga, buyumlar), uz-

uziga  bulgan  munosabatlarida  namoyon  buladigan  individual  xususiyatlarini 

tushunamiz. 

Shaxsga  oid  bulgan  bu  psixologik  xususiyatlar  konkret  sharoitda  namoyon 

buladi. Konkret sharoit xar bir jamiyatning tarakkiyotiga karab xarakterlanadi. 

Masalan, mustakil demokratik jamiyatimizda ishlab chikarish vositalariga egalik 

umumiydir. Shu sababli ta’lim-tarbiya ishlari uchun umumiy xarakterga egadir. 

Idrok jarayoni xam shaxs faoliyatining eng muximlaridan biridir. 




 

 

17 



Chunki  jismoniy  kobiliyatsiz  demokratik  jamiyat  xam  va  jamiyat  xakida 

tushunchalarni  xam  tasavvur  kilib  bulmaydi.  Idrok  jarayonida  shaxs  jismoniy 

jixatdan  kamolatga  etadi,  jismoniy  rivojlanish  esa  shaxsda  psixik  sifatlarni  usishiga 

ta’sir  kursatadi.  Bu  ikkalasi  bir-biri  bilan  organik  ravishda  boglangan  bulib,  ularni 

ajratib karash mumkin emas. Demak, bundan ma’lumki kishilarni demokratik ruxda 

tarbiyalashda katta axamiyatga egadir. 

Shundlay kilib shaxs tabiiy mavjudod bulib u psixologik xususiyatlarga egadir. 


Download 0.5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling