Kasbiy ta‟lim fakulteti mehnat ta‟limi va chizmachilik kafedrasi


korpuslarining tebranishlari (titrashi) majburiy tebranishlardir


Download 1.01 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/101
Sana09.01.2022
Hajmi1.01 Mb.
#264536
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   101
Bog'liq
sut bo'cha

korpuslarining tebranishlari (titrashi) majburiy tebranishlardir. 

Korxonalarda  titrashni  ham  iloji  boricha  kamaytirish  chora-tadbirlari  ko’riladi.  Shovqinni 

kamaytirish  uchun  mashinalaming  aylanuvchi  qismlari  o'z  vaqtida  yog'lab,  rezinali  detallarga 

almashtiriladi.  Titrash  va  shovqinning  oldini  olish  uchun  mashina  va  uskunalaming  pol  sathiga 

to'g'ri joylashishi hisobga olinadi. Ulaming biriktiruvchi qismlari o'zaro yaxshi biriktiriladi. 

Titrash  deb,  nuqta  yoki  mexanik  tizimning  hech  bo'lmaganda  bitta  koordinata  bo'ylab  vaqt 

birligida  navbatma-navbat  ortib  yoki  kamayib  turishiga  aytiladi.  (GOST  24346-80)  Titrash mashina 

va  mexanizm  qismlaridagi  kuchlaming  nomuvofiqlik  harakati  natijasida  kelib  chiqadi.  Bunga 

mexanizmlaming  chiziqli  harakatini  aylanma  harakatga  aylantirishdagi  krivoship-shatun 

mexanizmlarining  harakati,  stanoklaming  silliqlovchi  va  qirquvchi  qismlarida  sodir  bo'ladigan 

titrashlar misol  bo'ladi. Umuman mexanizmlarda muvozanatning buzilishi  titrashni  kelib chiqishiga 

sabab bo'ladi. Titrashning inson organizmiga ta’siri asosan uning mexanizmda kelib chiqishida ta'sir 

ko'rsatuvchi  kuchlar  bilan  uzviy  bog'liq.  Bunda  ta'sir  ko'rsatuvchi  va  titrash  hosil  qiluvchi  kuchlar 

butun  tizimiga  yoki  uning  bir  bo'lagiga  ta’sir  qilish  mumkin.  Sinusondal  qonuniyat  asosida  hosil 

bo’layotgan titrashning birliklari sifatida, titrash amplitudasi Xm, titrash tezligi Vm, titrash tezlanishi 

Q, titrash davri T va titrash chastotasi bilan tavsiflanadi. Titrash parametrlarining absolyut qiymatlari 

juda  keng  chegarada  o'lchanganligi  ilmiy  tekshirish  ishlarida  titrashning  logorifmik  darajasi 


Download 1.01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling