М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин


Download 7.43 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/218
Sana04.09.2023
Hajmi7.43 Mb.
#1672532
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

Ж алоб: а
И - г 1

4
---------
—5м.
Г2- ! 2 
*5 
4
www.ziyouz.com kutubxonasi


Жавоб-. 
va~=Vq + а
^ 3
 + аг(г -f- a JA = â м/с; s — v0(/¡ + 
¿2

(3

f6)+ 
+ < V a ^ + *з"К* + í'sj + ^ a ^ 'J +
*4
-^&) + <М4^ - - f /¿) — 82,5 м;
ö*i's('2 *Нз*Н«+*б)+ a-*\~2 +^+Í5)+ a*^í'2 "^ 6)
V,pT=Vo+ 
i + ï ï + V K + i
_5'9 “ ,C-
3,12. 
^ = 2 м/с бошлаигич тезлик билан харакатланаётган 
жисм олтинчи (А/, = /с— /5= 1с) секундда A s= 24 м йулни 
утган булса, у кандай а тезланиш билан ^аракат килган? Жисм- 
нинг ун олтинчи (A¿2 
^6 = 1с) секундда босиб утган
йули ÄSj ни топинг.
Ж авоб: а - 2 
- 4 , 9 м/с»;
-
*‘í
fc 
h
i
16 15
Asa- O b (/r t-íj6 )+ lA S | - *»o(*e-- 7 8 м.
i«—‘s
4 - § . ЭРКИН ТУШ И Ш . Ю К О РИ ГА ТИК ОТИЛГАН
Ж ИСМ НИ НГ Х А Р А К А Т И
M a c а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
1-масала. Икки жисм турли баландликдан ерга бир вацтда 
ташланган. Биринчи жисм íj= 2 c да, иккинчиси эса ^ ^ с да 
тушган. Биринчи жисм ерга тушган пайтда иккннчи жисм 
ердан нанча Н  баландликла булган?
Бералган. £ = ),« м/с1; / ,= 2 с; t-¿ = 4 с.
7опиш керак. /У = ?
Ели лиши. Биринчи ва иккинчн жисмнинг баландликлари hx 
ва Л2 мос равишда цуйидагига тент булади:

g‘í 

e ñ
h, = — ва Л2 ■=** — .

2
2
2
Жисмлар *ар хил баландликдан бошлангич тезликсиз туша 
бошлаганда, улар ÿ3apo параллел равишда куча боради. Шу- 
нииг учун биринчи жисм ерга тушган пайтдаги иккинчи жисм­
нинг ердан баландлиги f i  жисмлар тушиш баландликларининг 
фаркига тенг булади:
9,* м/с» 


Ж а в о б ; Я -
68,8
м.
(16са—4са) = 4,9- 1 2 cz= 58,8 м.
2'масала. Эркин тушабтган жисм охирги /?, = 196м йулни 
= 4 с да утган булса, жисмнинг тушиш вацти t ва тушиш 
баландлиги h топилсин.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Берилган: 
9,8 м/с*: 
— 4 с; Л, = 196 м.
Топиш керак: / = ? Л = ?
Ечилиша. Бунга ухшаш масалаларни ечиш учун бошлан- 
рич
тезликсиз эркин тушаётган иккига жисмнинг йули фор- 
мулаларини тузиш керак. Бунинг учун бошлангич тезликсиз 
тушаётган жисмнинг ( вактда тушиш баландлиги А ва жисмни 
охирги Л, йу^лни утгунча (яъни 
^ вактда) тушиш баланд­
лиги А —А, учун Йул формулаларини ёзамиз:
— ва А—-А.= —-- — .
2
1
2
Бу икки тенглама биргаликда ечилса
б^лади. Буидан топилиши керак б^лган ва^тни аницлаймиз:
+
. 19ь м _ =2 С4-5 с=7 с.


9,8 м/са-4 с 
^
Жисмнинг бошлангич тезликсиз эркин тушиш баландлиги А 
Куйидагига тенг б^лади:
= 4,9-49 м =240,1 м.
Жавоб'. ¿«*?с; Л—240.1 м.
масала. чзл = А м/с тезлик билан кутарилаётган аэростат 
гондоласидан Ердан А = 4 0 м баландликда юцорига аэростатга 
нисбатан 
б м/с тезлик билан жисм отнлган. Жисм канча 
Ь вактдан кейин Ерга тушади? Ш у пайтда аэростат кандай Л 
баландликда б^лади?
Берилган: ¿-»10 м/с*; А ,«4 0 м ; v ít=4 м/с; ^2 = б м/с. 
Топиш керак-. Ь =» ? А = ?
Ечалиши: Вактнинг ихтиёрий ( моментида жисмнинг Ердан 
5 масофага текис тезланувчан ^аракат билан кучиши куйидаги 
формуладан аннкланади:
з — А, + (х»1 +

Download 7.43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling