М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин


Download 7.43 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/218
Sana04.09.2023
Hajmi7.43 Mb.
#1672532
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

( 
\
Ж а л о б : Л — т I 
Н-------- -------у — 3,5 Ж.
16 
6. А — 6 м баландликдан тушаётган о т » 2 кг массалн 
тош Ерга 
м/с тезлик билан урилган б^лса, у ^аводаги
^аракати давоиида канча А  иш бажарган?
Ж а л о б : А  — /п 
— 53,6 Ж.
16.7. Гидростанция турбиналарнга А=*20 м баландликда 
о , « 5 м/с тезлик била» ок&ётган сув тушиб, ундан и,«=4м/с 
тезлик билан яициб кетади. Гурбиналардан *ар ¿ = I с да 
^таетган сувнинг *ажми 1/=6 м3. Агар сганциянинг фойдали 
Нуввати А/ф = 0,9 М В т булса, унинг фойдали иш коэффициег 
ти у\ ни тоиинг. Сувнинг зичлнгн р = 1 • 103 кг/м3 га тенг.
2^* • /
Ж а л о б : п ~
------ -- - 0,75 « 75 %.
рУ(^А — и{ + г»5)
16.8. .Массаси / я » 200 г булган ва и =*30 м/с тезлик би­
лан юкорига вергикал отилган жисмнинг *аракат бошланган- 
дан ¿ = 2 с кейинги потенциал №т1 ва кинетнк 1У'К1|11 энергия- 
ла| или тошшг.
Ж а л о б : 1Р|10Т =* т ц  
— — ) = 79,2 Ж ; 1ГК1Ш - ~ (V -  г / } 1- *0,8 Ж .
16.9 
А,=* 10 м баландликдан юкорнга вертикал отилган 
т  =800 г массалн жисмнинг кинетнк энергияси №КШ1=* 196 Ж
бул:*а, у Ер снртндан кзндай к баландликка к^тарнладн?
Г К11„
www.ziyouz.com kutubxonasi


16.10. 
Массаси т = \20 т булган вагон тиргакка ^ = 0 ,2 м/с 
тезлик билан якинлашиб урилганда, вагоннинг иккала буфер 
пружинаси Д/ — 4 см дан сицилган. Хар цайси пружинага таъ- 
сир цилувчи куч нинг максимал кийматнни топинг.
mv*
Ж авоб: F
~ —
- Ы 0 < Н.
1U
III боб. С Т А ТИ КА
+
Айланиш уцига эга булмаган жисмга таъсир цилаётган 
кучларнинг геометрик (вектор) йигиндиси нолга тенг булса» 
жисм мувозанатда булади, яъни:
? . + £ + . . . + £ - 2 £ = ° -
(|1|Л>
*—1

Айланиш укига эга булган жисмга таъсир килаётган F, 
кучнинг / куч елкасига купайтмасига М  куч моменти дейила- 
ди:
М = F. • 
(III. 2)
бунда / — айланиш 5’^идан куч куйилган тутри чизиккача бул­
ган маеофа.
ф
Айланиш укига эга булган жисм мувозанатда булиши 
учун унга таъсир килувчи куч моментларининг геометрик йи- 
гиндиси нолга тенг булиши керак.
Д +
. . . +лГ„ =
>. 
(ш. з)
¿—1
ф  
Бир томонга й^налган икки параллел кучнинг тенг таъ» 
сир этувчиси шу кучларнинг алгебраик йигиндисига тенг бу- 
либ, уларга параллел ва бир томонга йуналгандир (3.1-раем):
# = F [  + К, ёки  
-f/7,, 
(UI. 4)
бунда R — тенг таъсир этувчи 
куч, унинг куйилиш нуктаси- Q 
га нисбатан 
ва F 3 кучларнинг ' 
моментлари ^заро тенгдир:
Л Л = - ^ а .
(Ш. 4а)
#
Карама-царши томонга йу- 
налган икки параллел кучнинг 
тенг таъсир этувчиси уларникг 
геометрик йигиндисига ёки ал­
гебраик айирмасига тенг булиб
кичик куч томонга йуналгандир 
(3.2- раем):
www.ziyouz.com kutubxonasi


ft = /г1 + F 2 ёки R —F 2 — F 1
(III. 5)
R — нинг к^йилиш нуктаси цуйи- 
даги шартдан аникланади (3.2- 
расм):
(Ш. 5а)
#
Жисмлар 
системасининг 
огирлик маркази, яъни система
огйрлиги Р =  Р , ~Ь Я 2 + . . . +
(/ е=1, 2, . . .)нинг
i=l
куйилиш нуктасининг г0. м радиус-вектори куйидаги муноса- 
батдан аникланади:
- р* ' Р л +
р - + р ' г’’ ° У ) т 1, 
(ш . 6)
бунда r f (г = 1 , 2, . . .) — системадаги жисмлар вазиятларини 
аникловчи радмус-векторлар.
17-§. Ж И С М Л А Р Н И Н Г М У В О З А Н А Т И
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
/- масала. Пристанга боглаб куйилган катерга сувнинг 
/*,= 400 Н оцим кучи ва шамолнинг оким йуналишига пер­
пендикуляр булган F.t — ЗСО Н босим кучи таъсир килмокда. 
Катерни ушлаб турган троснинг таранглик кучи Т ни топинг 
(3.3- раем).
3.2 -раем
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 7.43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling