MA’naviyat qalb quyoshi


Download 26.94 Kb.
Pdf просмотр
bet1/7
Sana12.02.2017
Hajmi26.94 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7

MA’NAVIYAT -  
QALB 
QUYOSHI
lumotnoma)
„Ма ’naviyat  insonga  ona  suti,  ota  namunasi, 
ajdodlar  о ‘giti  bilan  birga  singadi
IS L O M   K A R IM O V
www.ziyouz.com kutubxonasi

УДК: 37.017.92 (575.1)(075) 
ББК 71.04  (5У)  я2 
М 34
M a t n l a r n i   t o ' p l a b ,   n a s h r g a  
t a y y o r l o v c  h i l a r :
FARHOD  X O L SA ID O V  
O 'R IN B O Y   BO B O YO R O V  
FERUZA  H A SA N  OVA
M as’ul  muharrir:
NAIM  KARIMOV, 
filologiya fanlari  doktori
T a q r i z c h i l a r :
MUNAW AR  ISMOILOVA, 
pedagogika  fanlari  nomzodi, 
FAXRIDDIN  MUSAYEV, 
Toshkent  Arxitektura  qurilish 
instituti  qoshidagi  akadem ik  litseyi  « Til  va  adabiyot, 
та ’naviyat»  kafedrasi  oliy  toifali  о ‘qituvchisi.
Mazkur  majmua  o'quvchi-yoshlarning  ma'naviy  bilimlarini  shakl- 
lantirishga,  ularni  har  tomonlama  yetuk  bilimli,  o'z  Vataniga,  xalqiga 
e’tiqodi  baland  ruhda  kamol topishiga qaratilgan bo'lib,  ular bilishi  lozim 
bo'lgan dastlabki ma’lumotlami o'z ichiga olgan.
Prezidentimiz  I.Karimov ta’kidlaganidek,  „Xalq  ma’naviyati shunday 
bir buyuk ummonki,  har qaysi avlod undan kuch-qudrat, g'ayrat va ilhom 
olib,  o'zining  naqadar  ulkan  ishlarga  qodir ekanini  namoyon  etadi“.
Kitob umumta’lim maktab o'quvchi va o'qituvchilari, akademik litsey va 
kasb-hunar  kollejlari  talabalari  hamda  keng  kitobxonlar  ommasiga 
moljallangan.
D  0701000000-  28  „ 

4. 
1ft11
“   35 3 (0 4 )-2 0 1 1 
В“, “Г" Па  " rag 1  -  20"
©  «O'qituvchi»  NMIU,  2008-y.
©  «O'qituvchi»  NMIU,  2011-y. 
ISBN  9 7 8 -9 9 4 3 -0 2 -1 
NO  N 
Qayta ishlangan va toidirilgan  nashri.
www.ziyouz.com kutubxonasi

DAVLAT 
RAMZLARI
O 'Z B E K I S T O N   R E S P U B L IK A S IN IN G  
DAVLAT  BAYROGT
★★★★ 
★ ★★★★
O 'z b e k is to n   R e s p u b lik a s in in g   D avlat  b a y ro g 'i  O 'z b e k is to n  
Respublikasi  Oliy  Kengashining 
VII  sessiyasida  1991-yil  18- 
noyabr  kuni  tasdiqlangan.
Davlat  bayrog'i  va  uning  ramzi  bugungi  0 ‘zbekiston  sarha- 
dida  qadimda  mavjud  b o ig a n   davlatlar  bilan  tarixan  bog'liqlikni 
anglatadi  h am da  respublikaning  milliy-madaniy  an'an alarin i 
o ‘zida  mujassamlashtiradi.
Bayroqdagi  moviy  rang  tiriklik  mazmuni 
aks  etgan  mangu 
osmon  va  obihayot  ramzidir.  Timsollar  tilida  bu  —  yaxshilikni, 
donishmandlikni,  halollikni,  shon-shuhrat  va  sadoqatni  bildiradi. 
Amir  Tem ur  davlati  bayrog'i  ham  moviy  rangda  edi.
Bayroqdagi  oq  rang  —  muqaddas  tinchlik  ramzi  b o iib ,  u  kun 
charog'onligi  va  koinot  yoritgichlari  bilan  uygimlashib  ketadi. 
Oq  rang  poklik,  beg'uborlik,  soflik,  orzu  va  xayollar  tozaligi, 
ichki  g o ‘zallikka  intilishning  timsolidir.
Yashil  rang  —  tabiatning  yangilanish  ramzi.  U  ko‘pgina 
xalqlarda  navqironlik,  umid  va  shodumonlik  timsoli  hisoblanadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Qizil 
ch iziq lar 
vujudim izda  j o ‘shib  oqayotgan  hayotiy 
q ud rat  irm oqlaridir.
N a v q iro n   y arim o y   tasviri  bizning  tarixiy  a n ’a n alarim iz 
bilan  b o g ‘liq.  Ayni  paytda,  u  q o 'lg a  kiritilgan  mustaqilligim iz 
ramzidir.
Y u ld u z la r   b a r c h a   u c h u n   ilohiy  s an alg a n .  O 'z b e k i s t o n  
Respublikasi  Davlat  bayrog'idagi  12  ta  yulduz  tasviri  ham  
tarixiy  a n ’analarim iz,  qadimgi  quyosh  yiln o m am izg a  bevosita 
aloqadordir.  Bizning  o 'n   ikki  yulduzga  bo'lgan  e ’tiborimiz 
O 'zbekiston  sarhadlaridagi  qadimgi  davlatlar  ilmiy  tafakkurida 
„nujum   ilm i“  taraqqiy  etganligi  bilan  ham  izohlanadi.  Davlat 
bayrog'im izdagi  o ‘n  ikki  yulduz  tasvirini  o ‘zbek  xalqi  m ad a- 
n iy a tin in g   q a d im iy lig i,  u n in g   k o m illik k a,  o ‘z  t u p r o g ‘ida 
saodatga  intilish  ramzi 
sifatida 
tushunish  lozim.
www.ziyouz.com kutubxonasi

O Z B E K IS T O N   R E SPU B L IK A SIN IN G  
DAVLAT  GERBI
0 ‘zbekiston  Respublikasining 
Davlat  gerbi  O 'zbekiston 
Respublikasi  Oliy  Kengashining  X  sessiyasida  1992-yil  2-iyul 
kuni  tasdiqlangan.
0 ‘zbekiston  Respublikasining  Davlat  gerbi  gullagan  vodiy 
uzra  charaqlab  turgan  quyosh  tasviridan  hamda  o ‘ng  tomonida 
bug'doy  boshoqlari,  so'l  tomonida  ochilgan  paxta  chanoqlari 
surati  tushirilgan  chambardan  iborat.  Gerbning  yuqori  qismida 
Respublika 
jipsligining  ramzi 
sifatida  sakkiz  qirrali 
yulduz 
tasvirlangan:  sakkiz  qirra  ichida  joylashgan  yarimoy  va  yulduz 
musulmonlarning  qutlug‘  ramzidir.  G erb  markazida  himmat, 
oliyjanoblik  va  fldoyilik  timsoli  bo'lgan  afsonaviy  H umo  qushi 
qanotlarini  yozib  turibdi.  Ushbu  ramz  va  timsollar  xalqimizning 
tinchlik,  yaxshilik,  b ax t-sao d at,  farovonlik  yo'lidagi  o rzu - 
umidlarini  ifodalaydi.  G erbning  pastki  qismidagi  respublika 
Davlat  bayrog'ini  ifodalovchi  uch  rangdagi  cham bar  bandiga 
, , 0 ‘zbekiston“  so'zi  bitilgan.
www.ziyouz.com kutubxonasi

,,G erb “  so'zining  tarixi  haqida  qisqacha  m a ’lumot: 
,,G erb “  so ‘zi  nem ischa  ,,erbo“  so‘zidan  olingan  bo'lib, 
shohlar  va  hukmdorlarga 
davlat,  sarhad,  hudud  va  boshqa 
naslga  meros  qoluvchi  mulk  belgisini  anglatadi.
B u n d a n   2500  yil  m u q a d d a m   E r o n d a n   O lto y ga  q a d a r  
cho'zilgan  ulkan  sarhadda  hukm  surgan  O lg ‘uzxon  davrida  ham 
turkcha  ,,tanig'a“  so'zi  aynan  shu  m a ’noni  bildirar  edi.  X I 1 
asrning  mashhur  tarixchisi  Rashididdin  Hamadoniy  „Tanlan- 
gan  tarixlar“  kitobida  shahodat  berishicha,  O 'g'uzxon  o ‘z  mol- 
mulkini  o'gillariga  ulush  sifatida  kichik  davlatlarga  b o ‘lib,  in’oni 
etgan.  Ushbu  davlatlar 
hukmdorlari  ham  o'zlarining  xonlik 
tamg'alariga  ega  edi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

0 ‘zbekiston  Respublikasining  Davlat  madhiyasi  1992-yil 
10-dekabr  kuni  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Kengashining 
XI  sessiyasida  tasdiqlangan.
Davlat  madhiyasi  0 ‘zbekiston  Respublikasi  davlat  suve- 
renitetining  ramzi  bo'lib,  davlat  madhiyasiga  zo ‘r  ehtironi  bilan 
qarash  0 ‘zbekiston  Respublikasida  istiqomat  qiluvchi  har  bir 
fuqaroning  vatanparvarlik  burchidir.  Madhiya  musiqa  va  she’r 
vositasida  ifo d alan adi  h a m d a   davlat  organlari  to m o n id a n  
o ‘tkaziladigan  tantanali  marosimlar  va  boshqa  tadbirlar  vaqtida 
ijro  etiladi.  Madhiya  maxsus  qo n u n   bilan  tasdiqlanadi.
Madhiya 
—  ,,m a d h “ 
(maqtov)  so‘zidan  kelib  chiqqan. 
Madhiya  —  gimn  o ‘z  mustaqilligiga  ega  b o ‘lgan,  rivojlangan  liar 
bir  mamlakatning  alomati  —  ramzidir.
Madhiya  tarixi  qadim  zamonlarga  borib  taqaladi.
0 ‘zb ek isto n   R espublikasining  Davlat  m adhiyasi  s o 'z in i 
shoir  Abdulla  Oripov,  musiqasini  bastakor  Mutal 
(Mutavak- 
kil)  B urhonov  yozgan.
Davlat  ramzlari  —  bu  m am lakatni  mustaqil  davlat  sifatida 
e 'tirof  etish  uchun  sabab  bo ‘ladigan  tushunchalardir.  Mustaqil 
davlat  bo'lish  uchun  har  bir  davlatning  o'z  hududi,  davlat  tili, 
K onstitutsiyasi,  aholisi  (xa lq i),  da vla t  ram zlari,  fu qa ro lig i, 
armiyasi,  Oliy  hokimiyat  organlari,  pul  birligi  bo'lishi  zorur.
www.ziyouz.com kutubxonasi

M utal  (M utavakkil)  B U R H O N O V   musiqasi 
Abdulla  O R IP O V  so'zi
Serquyosh,  hur  o'lkam ,  elga  baxt,  najot,
Sen  o'zing  do'stlarga  yo'ldosh,  mehribon! 
Yashnagay  to  abad  ilm-u  fan,  ijod,
Shuhrating  porlasin,  toki  bor  jahon!
N A Q A R O T :
Oltin  bu  vodiylar 
—  jon  O'zbekiston,
Ajdodlar  mardona  ruhi  senga  yor!
Ulug'  xalq  qudrati  jo'sh  urgan  zamon 
Olamni  mahliyo  aylagan  diyor!
Bag'ri  keng  o'zbekning  o'ch m as  imoni,
Erkin,  yosh  avlodlar  senga  zo 'r  qanot!
Istiqlol  m ash’ali,  tinchlik  posboni,
Haqsevar 
ona  yurt,  mangu  bo'l  obod!
N A Q A R O T :
Oltin  bu  vodiylar 
—  jon  O'zbekiston,
Ajdodlar  mardona  ruhi  senga  yor!
Ulug'  xalq  qudrati  jo'sh  urgan  zamon 
Olamni  mahliyo  aylagan  diyor!
www.ziyouz.com kutubxonasi

0 ‘Z B E K IS T 0 N   -   VATANIM   M A N IM
0 ‘zbekiston  —  suveren  demokratik  respublika.
Rasmiy  nomi 
—  O'zbekiston  Respublikasi.
Hududi  —  448,9  ming  km.  kv.
Aholisi 
—  28  000  000  dan  ortiq  (2010-y.).
Poytaxti  —  Toshkent  shahri.
Davlat  tili  —  o'zbek tili.
Iqlimi  —  issiq-quruq,  m o ‘tadil.
Davlat  tuzilishi  —  Respublika.
Davlat  boshligM  —  Prezident.
Pul  birligi  —  so‘m  (1994-  yil  1-  iyulda  muomalaga  kiritilgan).
Qoraqalpog‘iston  Respublikasi  —  1992-yil  9-yanvar. 
M am lakat  tarkibidagi  viloyatlarning  tashkil  etilgan  vaqti:
1.  Qashqadaryo  viloyati    1924-yil  12-iyul.
2.  Toshkent  viloyati
 
—  1938-yil  15-yanvar.
3.  Samarqand  viloyati
 

 
1938-yil  15-yanvar.
4.  Xorazm  viloyati    1938-yil  15-yanvar.
5.  Farg‘ona  viloyati  —
 
1938-yil  15-yanvar.
6.  Buxoro  viloyati  —
 
1938-yil  15-aprel.
7. Andijon  viloyati   1941-yil  6 -mart.
8.  Namangan  viloyati  —
 
1941-yil  6 -mart.
9.  Surxondaryo  viloyati    1941-yil  6-mart.
10.  Sirdaryo  viloyati    1963-yil  16-fevral.
11. Jizzax  viloyati   1973-yil  29-dekabr.
12. Navoiy  viloyati   1982-yil  20-aprel.
1991-yil  31-avgustda  qabul  qilingan  „O ‘zbekiston  Respub­
likasining  Davlat  Mustaqilligi  asoslari  to ‘g‘risida“gi 
Konstitu- 
tsiyaviy  qonun  Konstitutsiya  uchun  asos  bo‘lib  xizmat  qiladi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Qoraqalpog‘iston  Respublikasi
Andijon  viloyati
Buxoro  viloyati
Farg‘ona  viloyati
Jizzax  viloyati
Namangan  viloyati
www.ziyouz.com kutubxonasi

X 'l .J flB h b t  i d r f
Navoiy  viloyati 
Qashqadaryo viloyati
Sirdaryo viloyati
Samarqand  viloyati 
Surxondaryo viloyati
Toshkent  viloyati
Xorazm  viloyati
www.ziyouz.com kutubxonasi

O  ZBEK ISTO N   RESPUBLIK ASI  PREZIDENTI 
ISLO M   A B D U G ‘ANIYEVICH 
KARIMOV
O'ZBEKISTON  XALQI  QUYIDAGI  YUTUQLARN

HAQLI 
R A V I S H  DA 
I S L O M   K A R I M O V   N O M I   VA  FAO L I  Y A T  I  B I L A N
B O G ‘LA YD I:
DAVLAT  MUSTAQ/LLIGIGA  ER1SHISH  VA  UNI 
MUSTAHKAMLASH;  DEMOKRATIK,  HUQUQIY  DAVLAT  VA 
FUQAROLIK  JAMIYATINING  SHAKLLANISHI;  O'Z 
TARAQQIYOT  YO'LINI  ANIQLAB  OLISH,  BOZOR 
M UN OS A BA TLA RINING  SHAKLLANISHI;
KUCHLI  IJTIMOIY  SIYOSATNING  AMALGA  OSHIRILISHI;
JAMIYATNING  MA'NAVIY  YANG I LA NISH I;
INSONIYAT

JAMIYAT  TAQDIRI  BO'LGAN  SOG'LOM   AVLOD 
UCHUN  KURASH;
MAMLAKAT XALQARO  OBRO'-E'TIBORINING  OSHISHI, 
JAHON  XO'JALIK  ALOQALARINING  RIVOJLANISHI;
SIYOSIY  BARQARORLIKNING,  FUQAROLAR 
OSOYISHTALIGI  VA  MILLATLARARO  HAMJIHATLIKNING 
SAQLANIB  TURISHI.
www.ziyouz.com kutubxonasi


 
1 9 9 1 - y il  2 9 - d e k a b r d a   m uqobiU ik  asosida  o 'tk a z ilg a n  
umumxalq  saylovi  asosida  saylangan.
—  19 9 5 -yil  26 -m a rtd a   b o ‘lib  o'tgan  um um xalq  referendum i 
yakunlariga  ko 'ra ,  /s /от  Karim ovning  P rezidentlik  vakolati
2000-yilga  qadar  uzaytirildi.
—  2000-yiIi  muqobiUik  asosida  o'tgan  saylov  natijalariga  k o ‘ra, 
K o nstitu tsiya ga   kiritilg a n   о ‘zga rtirish la rg a  m uvo fiq ,  Islom  
Karimov  7  y il  muddatga  O 'zbekiston  Respublikasi  Prezidenti 
etib  saylandi.
2007-yil  23-dekabrda  muqobiUik  asosida  о ‘tkazilgan 
umumxalq 
saylovida  Islom  Karimov  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  etib 
qayta  saylandi.
HUKUMAT  BO SH LIG T
0 ‘zbekiston  Respublikasining  Prezidenti  davlat  boshlig‘idir 
va  davlat  hokimiyati  organlarining  kelishilgan  holda  faoliyat 
yuritishini  ham da  hamkorligini  ta'minlaydi.
(O'zR  Konstitutsiyasi

89-modda)
ISLOM  
ABDUG ‘ANIYEVICH  KARIMOV 
O 'Z B E K IS T O N   R E S P U B L IK A S IN IN G  
B IR IN C H I  P R E Z ID E N T I
Davlat  va  siyosat  arbobi,  0 ‘zbekiston  Respublikasining 
birinchi  Prezidenti  Islom  Abdug‘aniyevich  Karimov  1938-yil 
30-yanvarda  Samarqandda  tug‘ilgan.  0 ‘rta  Osiyo  politexnika 
instituti  va  Toshkent  xalq  xo‘jaligi  institutini  tugatgan.  1960- 
yildan  ,,Tashselmash“  zavodida  avval  master  yordamchisi,  so‘ng 
master,  texnolog;  1961 -yildan  C hkalov  nomidagi  T oshkent 
aviatsiya  ishlab  chiqarish  birlashmasida  m uh an dis,  yetakchi 
m uhandis-konstruktor;  1966-yildan  0 ‘zbekiston  Davlat  plan 
komitetida  „Fan  va  yangi  texnikani  joriy  etish“  b o iim in in g   bosh 
mutaxassisi  vazifalarida  mehnat  qilgan  va  shu  tariqa  0 ‘zbekiston
www.ziyouz.com kutubxonasi

Davlat  plan  komiteti  raisining  birinchi  o'rinbosari  lavozimigacha 
bo'lgan  yo‘lni  bosib  o'tdi.
1983-yildan  0 ‘zbekiston  SSR  Moliya  vaziri,  1986-yildan 
0 ‘zbekiston  SSR  M inistrlar  Soveti  raisining  o'rinbosari  — 
respublika  Davlat  plan  komitetining  raisi  vazifalarida  faoliyat 
k o ‘rsatdi.  1986-yildan  O'zbekiston  KP  Qashqadaryo  viloyati 
komitetining  birinchi  kotibi, 
1989-  yil  iyunidan  boshlab  esa 
O'zbekiston  KP  M K   birinchi  kotibi  vazifalarida  ishladi.  1990-yil 
2 4 -m artd a  O 'zbekiston  Oliy  K engashining  sessiyasida  O 'z ­
bekiston  SSR  Prezidenti  etib  saylandi.
I.  A.  Karimov  1991-yil  31-avgustda  O'zbekiston  Respub- 
likasining  davlat  mustaqilligini  e ’lon  qildi.
I.  A.  Karimov  1991-yil  29-dekabrda  birinchi  bor  muqobillik 
asosida  o'tkazilgan  umumxalq  saylovida  O'zbekiston  Respublikasi 
Prezidenti  etib  saylandi.
I.  A.  Karimov  O 'zb ek isto n da  davlat  tuzum ini  m ustah- 
kamlashda,  respublikaning  ichki  va  tashqi  siyosatida  tinchlik  va 
barqarorlikni  t a ’minlashda  jonbozlik  ko‘rsatmoqda.
1995-yil  26-martda  bo'lib  o'tgan  umumxalq  referendumi 
yakunlariga  ko'ra,  l.A.Karimovning  Prezidentlik  vakolati  2000- 
yilga  qadar  uzaytirildi.
I.  A.  K arimov  „Istiqlol  yo'li:  m u a m m o la r  va  rejalar", 
„O'zbekistonning  o ‘z  istiqlol  va  taraqqiyot  yo‘li",  „O'zbekiston
—  kelajagi  buyuk  davlat“ ,  „ 0 ‘zbekiston  —  bozor  m unosa- 
batlariga  o ‘tishning  o ‘ziga  xos  y o ‘li“ ,  „Bizdan  ozod  va  obod 
Vatan  q o lsin “ ,  „ 0 ‘zbekiston  iqtisodiy  islohotlarni  c h u q u r- 
la s h tir is h   y o ' l i d a " ,   , , 0 ‘z b e k is to n   XXI  asr  b o ‘s a g ‘asida: 
x a v fs iz lik k a   t a h d i d ,   b a r q a r o r l i k   s h a r tl a r i  va  t a r a q q i y o t  
kafolatlari“ ,  „Istiqlol  va  ma'naviyat"  va  boshqa  bir  qator  kitoblar 
muallifidir.
I.  A.  Karimov  , , 0 ‘zbekiston  Q ahram oni“  unvoni  va  „Oltin 
Yulduz"  medali  sohibi  (1994),  „Mustaqillik"  (1996),  „Amir 
Tem ur"  (1998)  ordenlari  bilan  mukofotlangan.
I. 
A.  Karimov  xalqaro  hamkorlikni  rivojlantirish,  tinchlikni 
m u sta h k am lash ,  m a 'n a v iy atn i  tiklash,  sportni  rivojlantirish 
sohasidagi  xizmatlari  uchun  bir  qator  xalqaro  tashkilotlar  va 
nufuzli  xorijiy  davlatlarning  orden  va  medallari  bilan  m u k o­
fotlangan.
www.ziyouz.com kutubxonasi

U  oilali,  ikki  nafar  farzandi,  uch  nabirasi  bor.  Rafiqasi 
T.A. Karimova  —  iqtisodchi  ilmiy  xodim.
Bugungi  kunda  dunyo  siyosiy  xaritasida  O'zbekiston  davlati 
o ‘z  chegaralari  bilan  qat’iy  belgilab  qo'yilgan.  Yuzlab  davlatlar 
m am lakatim iz  mustaqilligini  tan  olgan.  D un y o n in g   ko'plab 
mamlakatlarida  davlatimiz  elchixonalari  ishlab  turibdi.  Jahonning 
nufuzli  tashkilotlariga  mamlakatimiz  a ’zo  etib  qabul  qilingan.
Ajdodlarimiz  yillar  davomida  orzu  qilgan  dorilamon  kunlarni 
ko'rish  biz  bugungi  kun  kishilariga  nasib  etdi.  0 ‘lkamizda  tinchlik 
va  xotiijamlikning  barqarorligi,  Vatan  mustaqilligining  tobora 
mustahkam lanayotganligi,  V atanim iz  dunyo  uzra  yuksakroq 
mavqega  ega  bo'layotganligining  sabablari  Prezident  Islom 
Karimov  nomi  bilan  chambarchas  bog'liq.  Yurtboshimiz  har 
bir  sohada  o'tkazilayotgan  tub  islohotlarning,  xususan,  „Ta'lim 
t o ‘g ‘risida“gi  qon u n   va  „K adrlar  tayyorlash  Milliy  dasturi“ 
,,2 0 0 4 -2 0 0 9 -y illa rd a   m aktab   t a ’limini  rivojlantirish  davlat 
umummilliy  dasturi  to ‘g ‘risida“  kabi  o ‘z  vaqtida  isloh  qilingan 
muhim  tarixiy  hujjatlarning 
bosh 
g'oya 
muallifi  hamdir.
www.ziyouz.com kutubxonasi

O bZBEKISTON  -   PREZIDENTLIK  RESPUBLIKASI
O'zbekiston  Respublikasining  Prezidenti  Konstitutsiyaga  va 
qonunlarga  asoslanib  ham da  ularni  ijro  etish  yuzasidan  respub- 
likaning  butun  hududida  majburiy  kuchga  ega  bo'lgan  farmonlar, 
qarorlar  va  farmoyishlar  chiqaradi.
(O'zR  Konstitutsiyasi,  94-modda) 
VAZIRLAR  M AH K AM A SI
O 'zbekiston  Respublikasi  Vazirlar  M ahkam asi  ijro  etuvchi 
hokimiyatni  amalga  oshiradi.  O'zbekiston  Respublikasi  Vazirlar 
M a h k a m a s i  O 'z b e k i s t o n   R e s p u b lik a s i  B osh  v a z iri,  u n in g  
o'rinbosarlari,  vazirlar,  davlat  qo'mitalarining  raislaridan  iborat. 
Qoraqalpog'iston  Respublikasi  hukum atining  boshlig'i  Vazirlar 
Mahkamasi tarkibiga  o 'z lavozimi  bo'yicha  kiradi.
V azirlar  M ah k am a sin in g   tarkibi  O 'z b ek isto n   Respublikasi 
Prezidenti  tom onidan  shakllantiriladi.  O'zbekiston  Respublikasi 
Bosh  vaziri  nomzodi  O 'zbekiston  Respublikasi  Prezidentining 
taqdim iga  b in o an   O 'z b ek isto n   Respublikasi  Oliy  Majlisining 
palatalari  tomonidan  ko'rib chiqiladi  va tasdiqlanadi. Vazirlar M ah ­
kamasining  a'zolari  O'zbekiston  Respublikasi  Bosh  vaziri  taqdi­
miga  b in o an   O 'z b ek iston   Respublikasi  Prezidenti  to m o n id a n  
tasdiqlanadi...
(O'zR  Konstitutsiyasi,  98-modda)
www.ziyouz.com kutubxonasi

Q onun  chiqaruvchi  hokim iyat 
Ikki  palatali  O liy  M ajlis
1.  S e n a t  (yuqori  palata)  —  100  nafar  d e p u ta t  faoliyat 
ko'rsatadi.
2.  Qonunchilik  palatasi  (quyi  palata)  —  150  nafar  deputat 
doimiy  faoliyat  ko'rsatadi.
0 ‘Z B E K IS T 0N   RESPUBLIK ASINING  
FAXRIY  UNVON,  ORDEN  VA  MEDALLARI
1993-  yil  7-  mayda  O 'zbekiston  Respublikasi  Oliy  Kengashi  tom o- 
nidan  birinchi  orden  —  birinchi  va  ikkinchi  darajali  „S o g ‘lom  avlod 
uchun“  ordeni  ta ’sis  etildi.
1994-  yil  5-  m ayda  quyidagilar  ta ’sis  etildi:
—  „ O ‘zbekiston  Qahram oni“  unvoni  va  „Oltin  Yulduz“  medali.
—  „M ustaqillik"  ordeni.
—  ,,D o‘stlik“  ordeni.
—  ,,Ja so ra t“  medali.
—  ,,S h u h rat“  medali.
1995-  yil  30-  avgustda  quyidagilar  ta ’sis  etildi:
—  „M eh n at  shuhrati“  ordeni.
—  Birinchi  va  ikkinchi  darajali  „ S h o n -sh a ra f'  ordeni.
1996-  yil  26-  aprelda:
—  „Amir  T em ur“  ordeni.
1996- yil  29-  avgustda:
—  „Buyuk  xizm atlari  uchun“  ordeni.
1998-  yil  28-  avgustda:
—  ,,E l-yurt  hurm ati“  ordeni.
2000-  yil  30-  avgustda:
—  „Jaloliddin  M anguberdi“  ordeni.
1996-  yil  26-  aprelda  O 'zbekiston  Respublikasining  quyidagi  faxriy 
unvonlari  ta ’sis  etilgan:
„O 'zbekiston  Respublikasi  san ’at  arbobi".
„O 'zbekiston  Respublikasi  fan  arbobi".



■-■'tfT~ T'J 

0*1' 
If 
f
„O 'zbekiston  Respublikasi  xalq  yozuvchisi“:.
„O 'zbekiston  Respublikasi  xalq  artisti";
„O 'zbekiston  Respublikasi  xalq  rassom j".
2  —  Ma’naviyat  —  qalb  quvoshi 

17
www.ziyouz.com kutubxonasi

0 ‘ZBEKIST0N  RESPUBLIKASINING 
ORDEN  VA  MEDALLARI
www.ziyouz.com kutubxonasi

„O 'zbekiston  Respublikasi  xalq  shoiri".
„O 'zbekiston  Respublikasi  xalq  o'qituvchisi“ .
„O 'zbekiston  Respublikasi  xalq  hofizi“ .
„O 'zbekiston  Respublikasi  xalq  baxshisi“  (2000-  yil).
„O 'zbekiston  Respublikasi  xalq  ustasi“ .
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  aloqa  xodimi".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  artist".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan jurnalist".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizm at  ko'rsatgan  irrigator".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  ixtirochi  va  ratsi- 
onalizator".
„O 'zbekiston R espublikasida  xizm at  ko'rsatgan  qishloq  xo'jaligi 
xodim i".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  iqtisodchi".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  quruvchi".
„  O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  m e’m or".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  m adaniyat  xodim i".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  yoshlar  murabbiysi".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  paxtakor".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  pillachi".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  sanoat  xodim i".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizm at  ko'rsatgan  sog'liqni  saqlash  xo­
dim i".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  sportchi". 
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  sport  ustozi". 
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  xalq  ta ’limi  xodim i". 
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  transport  xodim i". 
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  fuqaro  aviatsiyasi  xo­
dim i"  (1996- yil  27-  dekabrda  ta ’sis  etilgan).
„O 'zbekiston  Respublikasida  kom m unal,  maishiy,  savdo  sohasida 
xizmat  ko'rsatgan  xodirn".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizmat  ko'rsatgan  chorvador".
„O 'zbekiston  Respublikasida  xizm at  ko'rsatgan  yurist".
„  O 'zbekiston  iftixori"  (1998-  yil  25-  avgustda  ta ’sis  etilgan).
www.ziyouz.com kutubxonasi

U M U M X A L Q   BAY RAM  KUNLARI
1-yanvar  —  Yangi  yil  bayrami.
8 -m art  —  Xalqaro  xotin-qizlar  bayrami.
21-mart  —  Navro'z  bayrami.
9 -m ay   —  Xotira  va  qadrlash  kuni.
1-sentabr  —  Mustaqillik  kuni.
1-oktabr  —  O'qituvchilar  va  murabbiylar  kuni.
8 -d ek abr  —  O 'zbekiston  Respublikasining  Konstitutsiyasi 
qabul  qilingan  kun.
Iydi  ramazon  hayiti  va  Qurbon  hayitining  birinchi  kunlari 
ham  bayram  sifatida  nishonlanadi  va  dam  olish  kuni  hisoblanadi.
Muhim  ijtimoiy  voqealarga  bag‘ishlangan  yillar
1996-yil 
—  „Amir  T em ur  yili".
1997-yil 
—  „Inson  manfaatlari  yili".
1998-yil  —  „Oila  yili".
1999-yil 
—  „Ayollar  yili".
2000-yil 
—  „Sog'lom  avlod  yili".
2001-yil 
—  „Onalar  va  bolalar  yili".
2002-yil 
—  „Qariyalarni  qadrlash  yili".
2003-yil 
—  „Obod  mahalla  yili".
2004-yil 
—  „M ehr-m uruvvat  yili".
2005-yil 
—  „Sihat-salomatlik  yili".
2006-yil 
—  „H omiylar  va  shifokorlar  yili".
2007-yil 
—  „Ijtimoiy  himoya  yili".
2008-yil 
—  „Yoshlar  yili".
2009-yil  —  „Qishloq  taraqqiyoti  va  farovonligi  yili".
2010-yil  —  „Barkamol  avlod  yili".
2011-yil  —  „Kichik  biznes  va  xususiy  tadbirkorlik  yili".
www.ziyouz.com kutubxonasi

0 ‘Z B E K I S T 0 N   R E S P U B L IK A S IN IN G  
POYTAXTI—T O S H K E N T
0 ‘zbekiston  Respublikasining  poytaxti  —  Toshkent  shahridir. 
Toshkent  Markaziy  Osiyoning  eng  yirik  va  qadimiy  shahar- 
laridan  biri  b o ‘lib,  hozirgi  paytda  aholisi  2  500  000  dan 
oshmoqda.
2009-yilda  shaharning  2200  yilligi  nishonlandi.
0 ‘rta  Osiyo  xonliklari  davrida  Toshkent  70  ming  aholisi  bilan 
savdogarlar  va  kosib-hunarmandlar  shahri  bo'lib,  o 'z  atrofidagi 
aholining  savdo  maydoni  vazifasini  o ‘tagan.
Mustaqillik  yillarida  shahar  tarixida  yangi  davr  boshlandi.  U 
butun  O 'rta  Osiyo  mintaqasida  barcha  shaharlarga  o ‘rnak  b o ‘lib 
turgan  poytaxtdir.
Toshkent  —  ko‘p  millatli  shahar.  Aholisining  53,1  foizini 
o ‘zbeklar,  qolgan 
qismini 
ruslar,  tatarlar,  koreyslar,  qozoqlar 
va  boshqa  millat  vakillari  tashkil  etadi.
Toshkent  shahri  —  2200  yoshda
Toshkent  miloddan  awalgi  III—IV  asrlardayoq  mavjud  edi. 
U ning  shahar  sifatidagi  mavqeyi  Buyuk  ipak  y o i i   b o ‘ylab 
xalqaro  karvon  savdosi  yuzaga  kelgan  davrda  ham   mavjud 
b o ‘lgan.
M azkur  shahar  yillar  davomida  m intaqa  xalqlari  tarixida 
m uhim   ijtimoiy-siyosiy,  iqtisodiy,  m a d a n iy - m a ’rifiy  markaz 
vazifasini  o ‘tab  kelg an .Y o zm a  m a n b a la r d a   k eltirilish icha, 
Toshkentning  qadimiy  nomi  ,,C hoch“  b o ‘lgan.  Ilk  o ‘rta  asrlarda 
u  ,,C h o ch “ ,  ,,Shosh“ ,  ,,Shoshkent“ ,  „M ad in at  ash -S h o sh “ , 
,,Binkat“  va  ,,Tarkan“  deb  nomlangan.
Shahar  ,,Toshkent“  nomi  bilan  dastawal  XI  asrning  mashhur 
allomalari  —  Abu  Rayhon  Beruniy  va  Mahmud  Koshg‘ariyning
www.ziyouz.com kutubxonasi

asarlarida  tilga  olinadi.  „Tosh"  so‘zi  turkcha  b o ii b ,  Shosh 
ko'rinishini  olgan.  „Toshkand  —  toshli  qishloq“  demakdir.
Buyuk  ipak  yo'lida  joylashgan  Toshkent  Yevropa 
mamla- 
katlarining  Xitoy  va  Hindiston  bilan  olib  borgan  turli  aloqalarida 
muhim  rol  o'ynagan.
Toshkentda  turli  jam oat  tashkilotlarining  markazlari,  chet  el 
e lch ix o n alari,  BM Tga  qarashli  ta sh k ilo tlar  v ak o latx on alari 
joylashgan.  Toshkentda  turli  xalqaro  anjumanlar  o'tkazib  tu- 
riladi.
S h a h a r   q iy ofasid a,  ay n iq sa,  m u sta q illik   yillarida  k atta 
o'zgarishlar  ro'y  berdi. 
Bir-biridan  ko'rkam  binolar,  ko'priklar, 
yo'llar  qurildi.  Mustaqillik  maydoni  tubdan  o'zgardi.
Toshkent  shahrida  500  ga  yaqin  fuqarolarning  o'zini  o'zi 
boshqarish  organi—  mahalla  qo'mitalari  mavjud.  Toshkentda  362 
ta  u m u m ta ’lim  maktabi,  11  ta  gimnaziya,  23  ta  akademik  litsey, 
30  ta  oliy  o'quv  yurti  (2003—2004-yil)  faoliyat  ko'rsatmoqda. 
Toshkent  shahri  tumanlari  soni  —  11  ta.  ( 0 ‘zR  Milliy  ensiklo- 
pediyasi.  Т.,  2004.)
P r e z id e n tim iz   I.  A.  K arim o v n in g   200 8 -yi 1  2 -a p reld ag i 
„Toshkent  shahrining  2200  yilligini  nishonlashga  tayyorgarlik 
ko'rish  va  uni  o'tkazish  to 'g ‘risida“gi  qaroriga  binoan,  Toshkent 
shahrining  2200  yilligini  2009-yilda  keng  nishonlash  t o ‘g ‘ri- 
sidagi  taklifi  xalqiniizning  ulug'  bunyodkorlik  va  yaratuvchanlik 
xislatlariga  yangicha  niazmun-mohiyat  bag'ishladi.
Milodiy  VII  asr  o ‘rtasida  C hoch  hukmdorining  elchisi  Sug‘d 
poytaxti  Samarqand  podshosi  huzuriga  elchilik  yorlig‘i  bilan 
borganligi  haqidagi  yozma  m a ’lumotlar  bizgacha  yetib  kelgan.
Abu  R ayhon  B eruniyning  T o sh k en tn in g   geografik  o ‘rni 
haqida  m a ’lumot  beruvchi  manbalariga  ko‘ra,  IX—XI  asrlardagi 
Toshkent  hozirgi  „Eski  shahar“  miqyosidagi  shahar  bo'lgan- 
ligidan  dalolat  beradi.
Toshkent  shahri  bino  b o lg a n id a n   to  hozirga  qadar  uzluksiz 
ravishda  uzoq  Sharqdan  to  G 'arbgacha  bo'lgan  xalqlarning  o ‘zaro 
d o ‘stona  savdo  iqtisodiy  va  madaniy  aloqalariga,  tinch-osoyishta 
rivojlanishiga  xizmat  qilib  kelgan.  Uning  „Sharq  darvozasi“  deb 
nomlanishi  bejiz  emas.
Toshkentlik  buyuk  adiblar,  faylasuflar,  ilohiyotchi  allomalar, 
ta s a w u f   peshvolarining  insoniyat  m a ’naviy  kamoloti  yoMidagi
www.ziyouz.com kutubxonasi

xizmatlari  jahon  miqyosida  chuqur  hurmat  va  e ’tirofga  sazovor 
bo'lgan.
2007- 
yilda  „Is lo m   K o n fe re n s iy a s i“  x alq aro   ta sh k ilo ti 
tom onidan  Toshkent  shahriga  „Toshkent  —  Islom  madaniyati 
poytaxti“  maqomi  berildi.  2007-  yil  doirasida  o ‘tkazilgan  xalqaro 
anjumanlarda  jahonning  eng  yirik  olimlari  tom onidan  Toshkent 
s h ah rin in g   tarixiy  xizm ati  yuksak  d arajad a  e ’t i r o f   etilishi 
shaharning  insoniyat  m a'naviy-m adaniy  hayotida  katta  o ‘rin 
tutishining  isbotidir.
Bugungi  kunda  Toshkent  shahri  mustaqil  O'zbekiston  Res­
publikasining  poytaxtidir.  S haharda  olib  borilayotgan  ulkan 
obodonchilik  ishlari,  o sm ono‘par  inshootlarning  qad  rostlashi 
yurtboshimiz  Islom  Karimov  nomi  bilan  chambarchas  bog‘liq.
Toshkent  shahrining  yuksak  nufuzi  va  xalqaro  e ’tirofini 
hisobga  olib,  U N E S C O   Bosh  Konferensiyasi  2007-  yilning  2- 
n o y ab rid a  T o s h k e n t  s h ah rin in g   2200  yilligini  n is h o n la sh , 
yubiley  tadbirlarida  U N E SC O n in g   ishtirok  etishi  haqida  qaror 
qabul  qildi.
Toshkent  shahri  jahonning  eng  qadimiy  shaharlaridan  biridir. 
A rxeologik  q a z ilm a la r  va  y o z m a   m a n b a la r   b o ‘y ic h a  olib 
borilayotgan  tadqiqotlar  shaharning  2200  yoshda  deb  hisob- 
lanishiga  to ‘la  asos  b o ‘lmoqda.
Shahar  paydo  b o ‘lgan  davrdan  boshlab  to  bugungi  kunga 
qadar  mudofaa  devori  bilan  o ‘ralgan  qal’adan  jahondagi  yirik 
shaharlardan  biri,  O'zbekiston  Respublikasining  poytaxtigacha 
b o ‘lgan  yo‘lni  bosib  o ‘tdi.
1991-  yil  31-  avgustda  Toshkent  shahrida  0 ‘zbekiston  Res­
publikasining  mustaqilligi  e ’lon  qilindi.  Hozirgi  kundaToshkent 
shahri  0 ‘zbekiston  Respublikasining  poytaxti  bo'lishi  bilan 
birga,  mamlakatning  siyosiy  markazi  hamdir.  Bu  yerda  0 ‘z- 
bekiston  Respublikasi  Prezidentining  Qarorgohi,  0 ‘zbekiston 
R espublikasi  Oliy  M ajlisi,  V azirlar  M a h k a m a s i,  ijtim o iy  
harakat  va  partiyalar  ham da  boshqa  jam oat  tashkilotlarining 
markazlari,  chet  el  elchixonalari,  BMT  ga  qarashli  tashkilotlar 
vakolatxonalari  joylashgan.
T o s h k e n t  ch et  ellardagi  b iro d arlash g an   s h a h a rla r  bilan 
d o ‘stona  aloqalarni  rivojlantirishga  salmoqli  hissa  q o ‘shmoqda,  u 
bir  qancha  xorijiy  shaharlar  bilan  birodarlashgan.
T O S H K E N T   shahri  respublikaning  shimoli-sharqiy  qismida, 
Tyanshan  tog‘lari  etaklarida,  440—480  m  balandlikda,  Chirchiq
www.ziyouz.com kutubxonasi

daryosi  vodiysida  joylashgan.  Iqlimi  m o ‘tadil,  yillik  o ‘rtacha 
harorat  13,3°.  Chirchiq  daryosidan  chiqarilgan  va  butun  shahar 
b o ‘ylab  o ‘tadigan  Bo‘zsuv,  Salor,  A nhor,  Qorasuv,  O q q o ‘r- 
g ‘on,  Bo‘rijar,  Oqtepa,  Qoraqamish  va  boshqa  kanallar  uning 
mikroiqlimiga  ijobiy  ta ’sir  ko'rsatadi.
0 ‘zbekiston  mustaqillikka  erishgach,  T oshkentda  boshqa- 
ruvning  tarixiy-milliy  shakli  —  hokimlik  o ‘rnatildi.  1991-  yil  18- 
noyabrda  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Kengashining  „O 'zb e­
kiston  Respublikasi  poytaxti  —  Toshkent  shahri  m aqom i  va 
davlat  hokimiyati  organlari  t o ‘g ‘risida“gi  qaroriga  muvofiq 
Toshkentda  hokini  lavozimi  joriy  etildi.
Toshkent  shahri  gerbi
Toshkent  shahrining  gerbi  (ramzi)  ham   uzoq  tarixga  ega.  Ilk 
o ‘rta  asrlardayoq  Toshkentning  o ‘ziga  xos  ramzi  yuzaga  kelgan. 
VIII  asrda  shaharning  nishoni  qoplon(tog‘  barsi)  b o ig a n .  Buni 
ushbu  asrning  b irinchi  y arm id a  h u k m ro n lik   qilgan  Y abtu 
Tarnovcha  nomi  bilan  zarb  qilingan  tangalarning  old  tom onida 
qoplon,  orqasida  esa  q an g ‘arlarning  ayri  ta m g ‘ali  va  sug‘d 
yozuvida  ,,T arnovcha“  deb  bitilgan  muhri  tasvirida  k o ‘rish 
mumkin.
Toshkentning  0 ‘zbekiston  mustaqilligi  davridagi  gerbi  1996- 
yilda  tasdiqlangan.  2003-  yilda  gerb  tasviriga  qisman  o ‘zgar- 
tirishlar  kiritilgan.
Toshkent  shahri  ilk  o ‘rta  asrlardan  to  hozirgacha  nafaqat 
Markaziy  Osiyo,  balki  butun  sharq  xalqlari  hayotida  muhim 
ijtimoiy-iqtisodiy,  siyosiy,  madaniy-ma'rifiy  markaz  vazifasini 
o ‘tab  kelmoqda.
Markaziy  Osiyo  miqyosidagi  shaharsozlik  Toshkent  vohasi- 
dagi  qadimiy  shaharsozlik  hayot  tarzi  tarixiy  jarayonlarning 
uzviy  davomidir.
T o sh k en t  qadim iy  ikki  daryo  —  A m udaryo  va  Sirdaryo 
oralig‘idan  sirtda,  shimoldagi  cho'l  mintaqasi  bilan  chegaradosh 
hududda joylashgan.  Buyuk  ipak  yo‘li  paydo  b o ‘lgan  miloddan 
awalgi  II—I  asrlardan  boshlab  esa  Toshkent  xalqaro  ahamiyatga 
ega  b o ig a n   ulgurji  savdo  markazlaridan  biriga  aylangan.  Natijada, 
Toshkent  Buyuk  ipak  yo‘lining  shimoliy  va  sharqiy  yo‘nalishlarida 
savdo  munosabatlarini  uyushtirishda  muhim  manzil  b o ‘lib  qoldi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

T o shk en td an   o 'tu v ch i  karvon  y o li n in g   aham iyati  ilk  o ‘rta 
asrlarda  (V—V I11  asrlar)  yanada  ortdi.  Zero,  bu  davrda  o ‘troq 
dehqonchilik  vohalaridagi  shaharsozlik,  ju m lad an ,  Toshkent 
vohasidagi  urbanizatsiya  Janubiy  Qozog‘iston  mintaqasiga  o ‘z 
ta ’sirini  o'tkazdi.  V—VI  asrlardan  boshlab  Janubiy  Q ozog‘is- 
tonning  shaharlar  tizimi  yuzaga  kela  boshladi.
Bular  Taroz,  Turkiston,  0 ‘tror  oraliqlaridagi  dehqonchilik 
madaniyati  niarkazlari  edi.  Bu  shaharlar  IX—XI11  asr  boshlarida 
yanada  rivojlana  boshladi.  Savdo  iqtisodiy  m u n o sab atlarn i 
u y u s h tir is h d a   T o s h k e n t  b ilan   k o 'c h m a n c h i   c h o r v a d o r l a r  
o'rtasida  vositachilik  vazifalari  qisman  shu  shaharlar  zimmasiga 
tushdi.  Janubiy  Qozog‘iston  shaharlarining  shimoliy  o'zbek  lahja 
va  shevalarida  so‘zlovchi  aholisi  Dashti  Qipchoq  bilan  savdo- 
iqtisodiy  munosabatlar  uchun  asosiy  ijtimoiy  tayanch  bo'lib 
xizmat  qilgan.  Toshkent  shahri  qadim  zam onlardan  boshlab 
Samarqand,  Buxoro,  Farg'ona  vodiysi  shaharlari  bilan  uzviy 
aloqalarda  b o ‘lgan.  Shu  tufayli  Toshkent  shahri  orqali  o ‘tgan 
qadimiy  karvon  y o ‘llari  C horsu  m aydoni  va  uning  yonida 
jo y la s h g a n   „E sk i  j o ‘v a “  b o z o r id a   o ‘z a ro   tu t a s h g a n .  Bu 
maydondan  boshlanuvchi  yo'llar  esa  bir  tomoni  Samarqandga, 
ikkinchi  to m o n i  F arg ‘o na  vodiysi  to m o n g a ,  u chin ch isi  — 
Chimkent-Turkiston,  Taroz  yo'nalishiga,  to'rtinchisi  esa  O 'rta 
Sirdaryo  havzasi  orqali  sh im o li-g ‘arbga,  y a ’ni  qadimgi  rus 
yerlariga  qarab  ketgan.  Demak,  Toshkent  o 'rta  asrlarda  Buyuk 
ipak  y o i i   katta  tarm oqlarining  bosh  nuqtasi  b o ‘lib  xizmat 
qilgan.
Toshkent  shahrining  shakllanishi  va  taraqqiyot  bosqichlari 
murakkab  tarixiy  jarayonga  ega.  Toshkent  o lz  hududlarining  bir 
necha  tarkibiy jarliklar  bilan  b o ling an i  sababli,  dastlab  bir  necha 
o ‘zaro  aloqador 
qismlardan  shakllangan  va  yagona  shahar 
organizmi  sifatida  yashagan.  S h ah arn ing   dastlabki  tayanch 
markaziy  b o lg‘inlari  miloddan  avvalgi  III—II  asrlarda  C hoch- 
tepada,  keyinroq  esa,  Toshkent  shahrining  shimoliy  vokzal 
yaqinidagi  h u d u d la rid a ,  nih o y at,  I X - X   asrlard a n   boshlab 
manbalarda  Binkat  va  Toshkent  nomlari  bilan  qayd  etilgan  „Eski 
shahar“ ning  markaziy  qismlarida  rivojlangan.
Xitoyning  tarixiy  manbalarida  Toshkent  Shi,  viloyati  esa  Yuni 
deb  atalgan.  Sosoniylar  davri  Eron  podshosi  Shopurning  milodiy 
III  asrga  oid  o 'r ta   fors-pahlaviy  yozuvli  qoyatosh  bitigida
www.ziyouz.com kutubxonasi

T oshkent  C h o ch   deb  qayd  etilgan.  VII  asr  oxiri  VIII  asr 
boshlariga  oid  sug'd  yozma  manbalarida  ham  Toshkent  Choch 
deb  tilga  olinadi.  Toshkent  vohasida  zarb  qilingan  xilma-xil  ilk 
o 'rta  asr  bronza  tangalari,  ularda  aks  etgan  ,,yag‘b u “ ,  „eltebar", 
,,tu d u n “ ,  ,,xvabu“  kabi  hokim lik  m artab alarin i  bildiruvchi 
atamalarni  tahlil  qilish  jarayonida  C hochning  VI—VIII  asrlarda 
tu rk  xoqonligi  tarkibidagi  nisbiy  av to n o m   huq u q larg a  ega 
konfederativ  tuzilm a  ekanligi  m a ’lum   bo 'ladi.  H o k im lik d a 
markaziy  hamda  mahalliy  boshqaruvning  tangalari  bir  vaqtning 
o 'z i d a   m u o m a l a d a   b o 'l g a n i   bu  d a v l a tn in g   ich k i  tiz im i 
konfederativ  ekanidan  dalolat  beradi.
T o sh k en t  sh ah rin ing   y u q o rid a  qayd  etilgan  Binkat  deb 
nomlangan  davridan  boshlab  so'nggi  ming  yillik  hayoti  asosan 
eski  shahar  miqyosida  kechgan.  Ayni  shu  davrda  shaharning 
tarixiy  dahalarga  b oiin ish i  uchun  zamin  yaratilgan.  Jarliklar  va 
tabiiy  suv  o 'zan lari  bilan  ajralish  qism lararo  m u n o sab atlar 
jadallashgan.  Nihoyat,  bu  jarayon  Shayxontohur,  Beshyog'och, 
Ko'kcha,  Sebzor  dahalari  paydo  bo'lishiga  olib  kelgan.
Har  bir  dahaning  o 'z  markaziy  bozorlari  va  shu  bilan  birga, 
ichki  va  tashqi  savdo  munosabatlariga  xizmat  qiluvchi  markaziy 
„Eski  jo'v a"  bozori  faoliyat  ko'rsatgan.
Shahar  hayotida  dahalarning  ahamiyati  katta  bo'lgan.
T o s h k e n t  shahri  m a h alla  ja m o a tc h ilig i  asosida  uyushib 
yashagan  va  o 'z -o 'z in i  boshqarish  tamoyiliga  amal  qilingani 
holda,  mahalla  oqsoqollari,  ellikboshi,  ponsad,  yuzboshi  kabi 
lavozim  egalari  bo'lgan.
Mahallaning  jamoatchilik  tuyg'usi  ham  juda  qadimiy  hodisa. 
O 'lk a m iz d a   o d a m la rn i  ta b iat  im k o n iy atlarid a n   birgalashib 
foydalanish  ehtiyoji  ibtidoiy  davrlardayoq  ularni  birlashtirgan.
XIX 
asr  oxiri  va  XX  asr  boshlarida  Toshkent  shahri  bo'yicha 
270  dan  ortiq  mahalla  bo'lgan.
Toshkent  shahrining  Hasanboy,  Yunusobod,  Oq  uy,  Bek- 
te m ir,  S hofayziquloq,  C h o 'p o n   ota,  Q a ’ni,  D o 'm b ir o b o d , 
Qozirobod,  Qushbegi,  Salor  va  boshqa  mavzelarida  qadimiy 
zamindorlarning  ko'shk,  saroy,  qo'rg'onlari  joylashgan.  Hozir 
q a d i m iy   T o s h k e n t  s h a h r i  a tr o f in i  o 'r a b   tu r g a n   m a z k u r  
yodgorliklarning  aksariyati  arxeologik  jihatdan  o'rganilgan.  Ular 
Toshkent  shahrining  asosiy  iqtisodiy  zamini  bo'lib  xizmat  qilgan. 
Ayniqsa,  zam indor  mulkchilik  tizimi  paydo  bo'lgan  ilk  o'rta 
asrlarda  ushbu  feodal  mulklari  shaharning  iqtisodiy  ta'm inotida
www.ziyouz.com kutubxonasi

va  o 'z   jangovar  yigitlari  bilan  C h o c h   o 'lkasining  poytaxti 
Chochni  himoya  qilishda  alohida  xizmat  qilgan.  Demak,  shahar 
a tro fla rid a g i  m a v z e la r  s h a h a r   bilan   b ir  ta n ,  b ir  j o n d e k  
yashagan.
Xoja  A hror  Valiy,  Shayx  U m a r  Bog‘istoniy,  Abu  Bakr 
Shoshiy,  Abu 
Sulaymon  Banokatiy,  Hofiz  K o 'h a n iy   kabi 
buyuk  allomalar  shu  hududda  yashab,  ijod  etganlar.
Shaharni  Toshkent  nomi  bilan  birinchilardan  bo'lib  Abu 
Rayhon  Beruniy  va  Mahmud  Koshg‘ariy  o'z  asarlarida  tilga 
olganlar.  Abu  Rayhon  Beruniy  o'zining  „H indiston"  asarida 
Toshkent  nomining  kelib  chiqishi  haqida  so'z  yuritar  ekan, 
„ Toshkand  —  toshli  qishloq"  deb  izoh  beradi.
Arab  manbalarida  shahar  C ho ch n in g  poytaxti,  „M adinat 
ash-shosh“ 
— 
Shosh  shahri  deb  atalgan.
Shuningdek,  mazkur  shahar  va  uning  nomlanishi,  shahar 
n o m in in g   lug‘aviy  m a ’nosi  haqida  Zahiriddin  Muhammad 
Boburning  „B oburnom a"  asarida,  M ahm ud  Koshg'ariy  asar­
larida,  shuningdek,  XVI  asrning  oxiri  va  X V I1  asrlarda  yashab 
ijod  etgan  olim  M ahmud  ibn  Valiyning  asarlarida  ma'lumotlar 
bor.  Vaqt  o'tgan  sayin  Toshkent  nomi  shuhrat  topa  bordi  va 
asrlar  osha  C hoch,  Shosh,  Binkat  deya  nomlangan  shaharning 
mazkur  nomlari  sekin-asta  muomaladan  chiqib  keta  boshladi.
Shahar  h unarm andlari  metalldan  m ehn at  qurollari  yasa- 
ganlar,  ko'nchilik  bilan  shug'ullanganlar,  zeb-u  ziynatlar  va 
ro'zg'or  buyumlari  yasaganlar  va  o 'z  mahsulotlari  bilan  ichki 
hamda  tashqi  savdoni  ta'm inlab  turganlar.
Vizantiyadan  tortib  Xitoygacha  bo'lgan  hududda  topilgan 
tangalar  Toshkentning  qadimiy  va  qizg'in  savdo  markazlaridan 
biri  bo'lganligini  isbotlaydi.  Tarixiy  manbalarga  ko'ra  shahar 
hokimi  ham  o ‘z  tangalarini  zarb  qildirgan.
•k  Jc  'k
XVI  asrda  shahar  yanada  obodonlashgan.  Hunarmandchilik, 
savdo-sotiq  ishlari  rivojlanib,  Turkiston  o'lkasining  madaniy 
markazlaridan  biriga  aylangan.  Arxeologik  tadqiqotlar  natijasida 
qo'lga  kiritilgan  ma'lumotlarga  ko'ra,  bu  davrda  shahar  yangi 
devor  bilan  o'ralib,  m e ’morchilik  obidalari  bunyod  etilgan. 
B ugungi  k u n g a c h a   y etib   k elg an   S h a y x   X o v a n d i  T o h u r
www.ziyouz.com kutubxonasi

m aqbarasi,  Ko'kaldosh  madrasasi,  Baroqxon  madrasasi  kabi 
tarixiy  obidalar  shaharning  ilm-u  m a ’rifat  markazlari  bo'lganli- 
gidan  dalolat  beradi.
Tarixdan  m a ’lumki,  XVI  asrning  ikkinchi  yarmidan  boshlab, 
Q o zo n   va  Astraxon  xonliklari  Rus  davlatiga  b o ‘ysundirila 
boshlandi.  Natijada,  Toshkent  va  Moskva  shaharlari  o'rtasida 
savdo-sotiq  aloqalariga  imkoniyat  tug'ildi,  har  ikkala  tom ondan 
bir-biriga  elchilar  yuborildi.
XVIII  asrga  kelib,  shahar  to'rt  dahadan  iborat  edi.  Shayxon- 
tohur,  Sebzor,  Ko‘kcha  va  Beshyog‘och  dahalari.  H ar  bir 
dahaning  o ‘z  hokimi  bo'lgan.  Shahar  tarixida  bu  davr  Chorho- 
kimlik  deb  atalgan.  S h ah arn i  b oshqarish  b o 'y ic h a   b arch a 
m a'm uriy  lavozimlarga  shaharning  boy  savdogar  va  aslzodalari 
tom onidan  ko'rsatilgan  shaxslar  tayinlangan.
-k  "k  "k
Rossiya  bilan  savdo-sotiqni  rivojlantirish  maqsadida  1779- 
yilda  Toshkentdan  Tobolsk  shahriga  elchilik  missiyasi  jo'natiladi. 
Biroq,  bu  davrda  shahardagi  ichki  ziddiyatlar  va  notinchliklardan 
foydalangan  ko'chm anchilar  shaharga  bir  necha  marta  hujum 
uyushtiradilar.  Buning  natijasida  s h ah ar  atrofidagi  bog'lar, 
dehqonchilik  qilinadigan  dalalar  payhon  qilinadi.  Chorhokimlik 
davri  s h a h a r   hayoti  x o 'jalig in in g   tu s h k u n lik   davri  b o 'ld i. 
Shuning  uchun,  shaharni  yagona  hokim  qo'lida  birlashtirish 
ehtiyoji  tug'ildi.
Bu  davrda  shahar  yaxlit  tashqi  devor  bilan  o'ralgan  va  uning 
uzunligi  14  km  bo'lib,  12  ta  darvozasi  bor  edi.
1784-yil  Shayxontohur  dahasining  hokimi  Yunusxo‘ja  boshqa 
dahalarning  hukmronligini  ham  o 'z  tasarrufiga  oladi,  natijada 
mustaqil  Toshkent  davlati  yuzaga  keladi.  Bir  qancha  harbiy 
yurishlardan  so'ng  u  o'z  atrofidagi  yerlarni  qaytarib  olishga  va 
Toshkent  aholisiga  tinchlik  bermayotgan  ko'chm anchi  qabilalarni 
bo'ysundirishga  erishadi.
Bu  davlat  tashqi  kuchlar  tazyiqida  bo'lsa-da,  yigirma  yildan 
ortiqroq  vaqt  davomida  yashadi.
T o sh k en t  m ahallalarining  m asjidi  va  choyxoncilari  uning 
g a v j u m r o q   y e r l a r i d a   j o y l a s h g a n   b o 'l i b ,   a h o l i n i n g   t ur l i  
m a ’rakalari  u c h u n   z a r u r   b o 'lg a n   u m u m iy   mulki  sifatida 
saqlangan.  Shaharning  eng  gavjum  joylari,  uning  bozorlari 
bo'lgan.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Toshkentda  jahon  mamlakatlari,  BMT  va  Markaziy  Osiyo 
d av la tla rin in g   turli  m a v zu lard ag i  s e m in a r,  sim p o z iu m   va 
qurultoylari  o ‘tkazib  turiladi.  1998-  yilda  U N E S C O   tashkiloti 
Ijroiya  Kengashining  155-sessiyasi,  1999-  yil  19—20-  iyulda 
Afg'oniston  muammosini  hal  etish  b o ‘yicha  6+2  guruhining 
B M T  homiyligidagi  uch rash uv i  b o i i b   o 'td i.  U n d a   tarixiy 
T o sh k en t  deklaratsiyasi  qabul  qilindi.  2000-  yil  sen tabrd a 
U N E S C O   ning  „ D in la r a r o   dialog  va  d u n y o   m a d a n iy a ti“ 
mavzusidagi  xalqaro  kongressi,  2003-  yil  14-  mayda  „Interkon- 
t i n e n t a l “  m e h m o n x o n a s i d a   „ M a r k a z i y   O siyo   XX  a s rd a 
hamkorlik,  sheriklik  va  m u lo qo t“  mavzusida  xalqaro  konfe- 
rensiya,  2004-  yil  iyun  oyida  Shanxay  Hamkorlik  Tashkilotining 
konferensiyasi  o ‘tkazildi.
Toshkentda  mustaqillik  yillarida  iqtisodiyot  va  m a ’naviyat 
sohasida  tub  islohotlar amalga  oshirildi.  Iqtisodiyot  sohasida  bozor 
munosabatlariga  o'tilishi  talablari  asosida  biznes,  ishbilarmonlik, 
xorijiy  sarmoyalar  kiritishni  rag‘batlantirish,  yangi  bank-kredit 
sistemasini  barpo  etish,  mulkni  xususiylashtirishga  doir  bir 
qancha  amaliy  tadbirlar  ko'rildi.  Shaharda  xorijiy  mamlakatlar 
ishbilarmonlari  bilan  hamkorlikda  q o ‘shma  korxonalar,  firmalar 
ochish  tobora  rivojlanib  bormoqda.
M am lakatim iz  mustaqillikka  erishgach,  sh ah ar  qiyofasiga 
sharqona  tus  berilishiga  katta  ahamiyat  berildi.  1991-  yil  1- 
s e n ta b r d a   T o s h k e n td a g i  M a rk aziy   m a y d o n n i  M ustaqillik 
maydoni  deb  atash  haqida  O'zbekiston  Respublikasi  Preziden- 
tining  Farmoni  e'lo n   qilindi.  K o'chalar,  maydonlar,  tashki- 
lotlar,  tum anlar  qayta  nom lana  boshladi.  Hozirgi  kunda  shahar 
markazidagi  eng  katta  xiyobon  Amir  Temur  nomi  bilan  ataladi. 
Uning  markazida  Sohibqiron  Amir  Temur  haykali  o ‘matilgan  va 
Temuriylar  tarixi  davlat  muzeyi  qad  ko‘targan.
Bugungi  kunda  shaharni  obodonlashtirishga  katta  ahamiyat 
b e r ilm o q d a .  K eyingi  y illard a  s h a h a r n in g   ta b iiy  m u h itin i 
buzadigan  korxonalar  shahardan  tashqariga  ko'chirildi.  Sha­
harning  Eski  shahar  qismida  joyning  o ‘ziga  xos  xususiyatlarini 
e ’tiborga  olib,  uni  kompleks  rivojlantirishga  katta  ahamiyat 
berilmoqda.
Shaharning  tarixan  tarkib  topgan  qismini  tubdan  ta ’mirlash 
va  obodonlashtirish  yo‘lida  katta  ishlar  amalga  oshirilmoqda.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Toshkent  —  kecha  va  bugun
Toshkent  shahrining 
tarixi  eramizdan  avvalgi  yillarga  borib 
taqaladi.  Tarixiy  y o zm a  m a n b a la r  va  qadim gi  M in g o 'rik , 
Shoshtepa  tepaliklarida  olib  borilgan  arxeologik  tadqiqotlar 
Toshkent  bundan  2200  yil  oldin  shahar  sifatida  shakllanganini 
tasdiqladi.
Tarixiy  m a ’lumotlarga  ko'ra,  VII—VIII  asrlarda  Shosh  shahri 
va  uning  atrofida  dehqonchilik,  hunarmandchilik  va  savdo-sotiq 
h a r  to m o n l a m a   rivojlangan.  X  asr  oxiri  va  XII  asrn ing  
o'rtalaridan  shahar  Toshkent  deb  atala  boshlangan.  ,,Toshkent“ 
nomi 
dastlab  XI  asrda  Abu  Rayhon  Beruniy  va  M ahm ud 
Koshg'ariy  asarlarida  zikr  etilgan.  XIV—XV  asrlarda  Toshkent 
buyuk  Sohibqiron  Amir  Tem ur  davlati  tasarrufiga  o'tgan.
To sh k en t  shahri  T y ansh an  tog'  tizmalari,  A m udaryo  va 
Sirdaryo  o'rtasida  joylashgan  bo'lib,  eramizdan  avvalgi  260- 
yillarda  vujudga  kelgan.
T o s h k e n t  shahri  m ustaqil  O 'z b e k is to n   R espublikasining 
poytaxti  sifatida  Vatanimizning 
faxri  va  iftixori  hisoblanadi. 
Qadim  va  hamisha  navqiron  Toshkent 
yurtiniizning  ko'rki, 
milliy 
istiqlolimizning  timsoli,  do'stlik  shahri  sifatida  xalqaro 
m aydonda  alohida  nufuzga  ega.  Toshkent  shahriga  Birlashgan 
Millatlar  Tashkiloti,  Yevropa  Ittifoqi,  Yevropada  Xavfsizlik  va 
H a m k o rlik   T ash k ilo ti,  s h u n in g d e k ,  90  dan  ortiq  xalqaro 
nodavlat  tashkilotlar  vakolatxonalari,  40  dan  ortiq  mamlakat 
elchixonalari  joylashgan.
Toshkent  o'zining  yuksak  intellektual  va  madaniy  salohiyati 
bilan  alohida  ajralib  turadi.  Mamlakatimizdagi  markaziy  muassasa 
va  idoralar,  eng  nufuzli  ilm -ziyo  m askanlari  O 'z b e k is to n  
Respublikasi  Fanlar  akademiyasi,  yetakchi  oliy  o'quv  yurtlari, 
fan  va  madaniyat  markazlari,  teatr  va  muzeylar,  kutubxonalar 
Toshkent  shahrida  joylashgan.  Shahar  iqtisodiyotida  sanoat, 
xizmat  ko'rsatish  va  servisni  rivojlantirish,  eksport  va  xorijiy 
investitsiyalarni  jalb  etish  uchun  katta  va  qulay  imkoniyatlar 
mavjud.
O'zbekistonning  ijtimoiy-iqtisodiy  hayotida  Toshkent  shahri 
muhim  o'rin  egallaydi.  U  qudratli  sanoat.  ilmiv  salohiyat  va  har
www.ziyouz.com kutubxonasi

tomonlama  rivojlangan  infratuzilmaga  ega.  Toshkent  shahrida  yirik 
sanoat  korxonalari  mavjud.
2009-yil  1-sentabr  kuni  , , 0 ‘zbekiston“  xalqaro  anjum anlar 
saroyida  T o sh k en t  shah rin in g   2200  yilligiga  bag‘ishlangan 
tantanali  majlis  bo'lib  o ‘tdi.  U n d a  0 ‘zbekiston  Respublikasi 
Prezidenti  Islom  Karimov  ishtirok  etdi.  Prezidentimiz  tantana 
qatnashchilarini,  butun  xalqimizni  Toshkent  shahrining  2200 
yillik  b ay ram i  bilan  q u tla r   e k a n ,  m u sta q illik   biz  u c h u n  
o'zligim izni  anglash,  huquqiy  d em o kratik   davlat,  erkin  va 
farovon  hayot  barpo  etish  uchun  ulkan  im koniyatlar  ochib 
berganini  qayd  etdi.  Milliy  davlatchiligimiz  tarixida  va  ijtimoiy- 
siyosiy  hayotimizda  poytaxtimiz  alohida  o ‘ringa  va  beqiyos 
ahamiyatga  ega  ekanini  t a ’kidladi.
D a v latim iz  rah bari  Islom  K a rim o v n in g   2009-yil  20  - 
avgustdagi  farmoniga  binoan,  yurtimizda  milliy  davlatchilikni 
shakllantirish,  mustaqil  huquqiy  demokratik  davlat  va  fuqarolik 
jamiyati  barpo  etish,  tinchlik  va  barqarorlikni  mustahkamlash, 
davlatlararo  hamkorlik,  xalqlar  o'rtasidagi  d o ‘stlik  munosabat- 
larini  rivojlantirishga  q o ‘shgan  katta  hissasi,  ezgu  a n ’analarni 
saqlash,  madaniy,  m a ’naviy-m a’rifiy  hayotimizni  yuksaltirish, 
yosh  avlodni  Vatanga  m u h ab bat,  milliy  va  u m u m b ashariy  
q adriy atlarg a  h u r m a t  ru h id a  tarb iy alash   borasid ag i  ulkan 
x iz m a tla ri  u c h u n   h a m d a   2200  yillik  yubileyi  m u n o s a b a ti  b ila n  
Toshkent  shahri  „Mustaqillik11  ordeni  bilan  mukofotlandi.
„Toshkent  —  Islom  madaniyati  poytaxti“
T a ’lim,  fan  va  madaniyat  masalalari  bo'yicha  islom  tashkiloti 
A Y S E S K O ( I S E S C O )   to m o n id a n   2 0 0 7 -yilda  „ T o s h k e n t  — 
Islom  madaniyati  poytaxti“  deb  e ’lon  qilindi.
Bu  O'zbekiston  va  o ‘zbek  xalqining  islom  madaniyati  rivojiga 
q o Lshgan  beqiyos  hissasining  yuksak  e ’tirofi 
va  mamlakatimiz 
hayotidagi  ulkan  madaniy-ma'rifiy  voqeadir.
Butun  Osiyo  qit’asining  vakili  b o ‘lgan  Toshkent  bilan  bir 
qatorda  arab  dunyosidan  Fes  (Marokash)  va  Tripoli  (Liviya) 
shaharlari,  shuningdek,  Afrika  q it’asidan  Senegal  poytaxti  — 
Dakar  shaharlari  ham  Islom  madaniyati  poytaxtlari,  deb  e ’lon 
qilindi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

AYSESKOning  asosiy  maqsad  va  vazifalari:
—  Islo m   k o n fe re n siy a si  ta s h k ilo ti  a ’z o la ri  b o 'lg a n   m a m la - 
k a tla r   o 'r ta s id a g i  h a m k o r lik n i  m u s ta h k a m la s h g a   va  u la rn in g  
t a ’lim ,  fa n   va  m a d a n iy a t  so h a sid a   o lib   b o ra y o tg a n   fa o liy a tla rin i 
y a n a d a   riv o jlan tirish ;
—  islom  qadriyatlari  va  g'oyalari  doirasida  fan  taraqqiyoti  va 
hozirgi  zam on  texnologiyalari  natijalaridan  unumli  foydalanish;
—  m u su lm o n   mamlakatlari  xalqlari  orasida  o 'z a ro   h a m ­
korlikni,  ta ’lim,  fan  va  madaniyatni  rivojlantirish  yo'li  bilan 
tinchlik  va  xavfsizlikni  mustahkamlash  va  boshqa  shu  kabi  ezgu 
ishlarga  yoTialtirilgan  bir  qancha  muhim   masalalar.
A Y S E S K O   1979-  yili  Islo m   k o n fe re n siy a si  ta sh k ilo ti  a 'z o la ri 
ta sh q i  ish la r  v a z irla rin in g   o 'n i n c h i   k o n fe re n siy a si  q a ro ri  aso sid a  
ta sh k il  q ilin g a n .
Tashkilotning  shtab-kvartirasi
Rabotda  (Marokash)  joylashgan.
www.ziyouz.com kutubxonasi

SIY O SIY   PARTIYALAR  VA  JAM OAT 
T A SH K ILO TL A R I
0 ‘zbekiston  Respublikasining  siyosiy  partiyalari:
0 ‘zbekiston 
Xalq 
demokratik  partiyasi
—  0 ‘zbekiston  Xalq  demokratik  partiyasi  0 ‘zbekistondagi 
siyosiy  partiyalardan  biri.  1991-  yil 
1-noyabrda  tashkil  etilgan. 
Partiyaning  218  viloyat,  shahar  va  tuman  kengashlari,  13065 
boshlang'ich  tashkiloti  faoliyat  ko'rsatmoqda.
„ O 'z b e k is to n   o v o z i“ ,  „Г о л о с  У з б е к и с т а н а "   gazetalari 
mazkur 
partiyaning  ijtimoiy-siyosiy  nashrlaridir.
O ‘zbekiston  ,,Adolat“  sotsial-demokratik 



Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling