Маъруфжон йўлдошев
Download 240.02 Kb.
|
73
Яшаш учун ейиш керак. Товушларнинг рангига каранг Каранг тез рангларнинг товушига. машк. Куйидаги матнни укинг ва унда ишлатилган дублетларнинг хамда куп кулланилган «-гох» аффиксининг услубий ахамиятини изохланг. Жамоа - колхоз идораси ёнидаги ховлимиздан чикиб, цишлоц шуроси - цишлоц совети - цишлоц кенгашигача пиёда келдим. Йул четида турган эдим «Тез тиббий ёрдам» машинаси секин келиб тухтади. Карасам, шароб - май - ароц - вино заводида бош му%андис инженер булиб ишловчи кудамиз Аскар аканинг куёви %аким - табиб - духтир - врач Косимжон экан. Йул булсин, деди. Депара - но%ия - туман - район марказигача ола кетинг, дедим. Бир зумда белгиланган манзилго% -унвон - адресига етиб келдик. Сунг «Алдар куса» номидаги Дехкон бозори ёнидан тайёрагох - куналга - учиш майдони - аэропортга катновчи тезюрар - экспресс автобусига утирдим. Х,айрият, тайёра - учцич - учоц - самолёт - аэропланга чипта - билет - чек сероб экан. Эсон-омон Тошкентга хам келиб тушдим. Хамма ёкка давлат тили макоми берилгани сезилиб турибди... Низомий номли олийго% - дорилмуаллимин - пединститутга етиб келдим. Жиянни суриштирдим. Ётоцхона - хобго% - общежитийда дейишди. У ерда хам йук экан... Таксигохга келиб такси ёлладим. Хайдовчига, тугри олийго% - дорилмуаллиминга хайданг дедим. Тушунмади. Пединститутга, дедим. Э, бундай демайсизми, ака деди. Ха, шунака, деб гулдирадим, тилимизга давлатго%, олийго%, макомго% берилган, шунака булди, акаго%, дедим... Яхшиям жияним кутиб турган экан овкатланмокчи булдик. Кафего%га кирсак шароби йук экан. Ресторанго%га кира колайлик, дедим. Овкатланиб, ётокго%га кайтдик. Хобго%га чузилиб бошимга чойшабни тортдим. Ётган еримда овознигор - радиони куйиб, бироз цушиц нигор - концерт эшитдим. Овознигорнинг унолгич - сузолгич - микрофони яхши ишламас экан. Учириб куйдим. Сунг мизчироц - стол лампани ёкиб, чошгох олганим мажалла - ойнома - жарида - рузнома - %афталик - уч ойлик - олти ойлик... ларни вараклай бошладим. (Н.Аминов) Фойдаланилган адабиётлар Абдурахмонов F., Мамажонов Н . Узбек тили ва адабиёти. -Т: «Узбекистон», 1985. Абдуллаев А. Узбек тилида экспрессивликнинг ифодаланиши. -Т: «Фан», 1983, 88-б. Абдупаттоев М.Т. Узбек матнида суперсинтактик бутунликлар. -Т., НДА., 1998. Бобоев Т. Узбек шеър тузилиши асосларини урганиш. - Т., 1991. Бобоев Т Аруз вазнларии урганиш. - Т., 1991. Бобоев Т., Бобоева З. Бадиий санъатлар. ТДПУ, 2001, 120-б. Бобоев Т. Адабиётшунослик асослари. - Т: «Укитувчи», 2002. Бобоева С. Х,амид Олимжон поэзиясининг лексик хусусиятлари. - Т: «Фан», 1989. Бозоров О.О. Узбек тилида гапнинг коммуникатив (актив) тузилиши. -Фаргона, НДА., 2004. Боймирзаева С.У. Ойбек прозасининг лингвостилистик талкини ва муаллифлик услуби. -Самарканд, НД., 2003. Ёкуббекова М. Узбек халк кушикларининг лингвопоэтик хусусиятлари. -Т: «Фан», 2005, 162-б. Ёкуббекова М. Узбек халк кушикларида ухшатиш. -Т: «Фан», 2005, 93-б. Жамолхонов X,. Йулдашев М. Бадиий матннинг лисоний тахлили (Маърузалар матни). - Т., ТДПУ., 2000. Зуннунов А., Хотамов Н. Адабиёт назариясидан кулланма. -Т: «Укитувчи». Исаева Ш.Б. Адабий жараён: Узбек тарихий асарларида характерлар рухияти. - Т., ТДПУ., 2004. Йулдошев Б. Фразеологик услубият асослари. -Самарканд, 1999. Йулдошев М. Чулпон сузининг сирлари. -Т: «Маънавият», 2002.
Download 240.02 Kb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling