Математик моделлаштиришнинг асосий тушунчалари, масалаларни эхмда ечиш боскичлари ва алгоритмлар назарияси


Алгоритм тушунчаси ва унинг вазифаси


Download 185.5 Kb.
bet5/6
Sana11.02.2023
Hajmi185.5 Kb.
#1190207
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
54 хатича 2014

6. Алгоритм тушунчаси ва унинг вазифаси
Алгоритм сузи урта асрларда пайдо булиб, буюк узбек мутафаккири Ал-Хоразмийнинг (783-855) ишлари билан европаликларнинг биринчи бор танишиши билан богликдир. Бу илмий ишлар уларда жуда чукур таасурот колдириб алгоритм (algoritmi) сузининг келиб чикишига сабаб булдики, у Ал-Хоразмий исмининг лотинча айтилишидир.
Алгоритм деганда, берилган масалани ечиш учун маълум тартиб билан бажарилиши керак булган чекли сондаги буйруклар кетма-кетлигини тушунилади.
Бирор масалани компьютерда ечишда энг мухим ва маъсулиятли ишлардан бири куйилган масалани ечиш алгоритмини яратиш булиб, бу жараёнда бажарилиши керак булган хамма булажак буйруклар кетма-кетлиги аникланади. Маълумки, компьютернинг узи хеч кандай масалани ечмайди, балки программа куринишида ёзилган алгоритмни бажарувчи хисобланади холос. Шунинг учун, алгоритмда йул куйилган хато хисоблаш жараёнининг нотугри бажарилишига олиб келади, бу эса уз навбатида ечилаётган масаланинг хато натижасига олиб келади.
Бирор сохага тегишли масалани ечиш алгоритмини яратиш, алгоритм тузувчидан шу сохани мукаммал билган холда, куйилган масалани чукур тахлил килишни талаб килади. Бунда масалани ечиш учун керак булган ишларнинг режасини туза билиш мухим ахамиятга эга. Шунингдек, масалани ечишда иштирок етадиган объектларнинг кайсилари бошлангич маълумот (масалани ечиш учун зарур булган маълумотлар) ва кайсилари натижалигини аниклаш, улар уртасидаги узаро богланишни аник ва тула курсата билиш лозим.
2.5 Алгоритмни ифодалаш усуллари, унинг хоссалари ва унга куйиладиган талаблар
Масалани ечишнинг алгоритмини турли усуллар билан ифодалаш мумкин:



  • суз билан;

  • блок-схемалар шаклида;

  • формулалар оркали;

  • алгоритмик тиллар оркали ва х.з.

Энди бирор усулда тузилган алгоритмнинг айрим хоссалари ва алгоритмга куйилган баъзи бир талабларни куриб чикайлик:





  1. Алгоритм хар доим бир кийматлидир, яъни уни бир хил бошлангич кийматлар билан куп марта куллаш хар доим бир хил натижа беради.

  2. Алгоритм биргина масалани ечиш коидаси булиб колмай, балки турли-туман бошлангич шартлар асосида маълум турдаги масалалар тупламини ечиш йулидир.

  3. Алгоритмни куллаш натижасида чекли кадамдан кейин натижага эришамиз ёки натижага эришиш мумкин эмаслиги хакидаги маълумотга эга буламиз.

Юкорида келтирилган хоссаларни хар бир ижрочи узи тузган бирор масаланинг алгоритмидан фойдаланиб текшириб куриши мумкин. Масалан,




ax2+bx+cк0

квадрат тенгламани ечиш алгоритми учун юкорида санаб утилган алгоритмнинг хоссаларини куйидагича текшириб куриш мумкин:


- агар квадрат тенгламани ечиш алгоритми бирор усулда яратилган булса, биз ижрочига бу алгоритм кайси масалани ечиш алгоритми эканлигини айтмасдан a,b,c ларнинг аник кийматлари учун бажаришни топширсак, у натижага эришади ва бу натижа квадрат тенгламаларнинг ечими булади, Демак, алгоритмни ижро этиш алгоритм яратувчисига боглик эмас;


- худди шунингдек, a,b,c ларга доим бир хил кийматлар берсак, алгоритм хар доим бир хил натижа беради, яъни туликдир;
- яратилган бу алгоритм факатгина битта квадрат тенгламанинг ечиш алгоритми булиб колмай, балки у a,b,c ларнинг мумкин булган барча кийматлари учун натижа хосил килади ва шу турдаги барча квадрат тенгламаларнинг ечиш алгоритмидир;
- алгоритмнинг охириги хоссаси уз-узидан бажарилади, яъни квадрат тенгламани ечиш албатта чекли кадамда амалга оширилади.

Дастур тузувчи учун ЭХМнинг иккита асосий параметри энг мухимдир: компьютер хотирасининг хажми ва тезкорлиги. Шунингдек, алгоритм тузувчидан икки нарса талаб килинади. Биринчидан, у тузган дастур компьютер хотирасидан энг кам жой талаб этисин, иккинчидан, энг кам амаллар бажариб масаланинг натижасига эришсин. Умуман олганда, бу икки талаб бир-бирига карама-каршидир, яъни алгоритмнинг ишлаш тезлигини ошириш, алгоритм учун зарур хотирани оширишга олиб келиши мумкин.


Алгоритм тузишда куйидагиларга амал килинса, куйилган масаланинг натижасини тез ва тугри олиш мумкин:



  • куйилган масалани тугри укиш ва тушиниб олиш, масаланинг асосий максадини ажрата билиш;

  • ишга дахлдор кийинчиликларни аник куриш ва ортикча, масала ечимига катта таъсири булмаган параметрларни йукота билиш;

  • куйилган масалани бир-бирига боглик булмаган мустакил булакларга ажрата олиш ва улар орасидаги богликликни тугри ташкил этиш;

  • куйилган масаланинг ечимини олишда хар бир булак ечимларни тупламини бир бутун холга келтириш;

  • масала ечимини содда ва тушунарли тилда баён эта олиш.

Hulosa

Men “------------” guruh talabasi ------------------------------------------------------------------ bajargan Bitiruv malakaviy ishim natijasida shularni hulosa qilmoqchimanki, men kollejda “Kompyuter va ofis jihozlarini ta’mirlash bo’yicha usta” mutahassisligini 3 yil davomida o`qib shu mutahassislikni sir-asrorlarini o`rgandim va shu diplom loyihamni yaratdim. Bu bitiruv malakaviy ishimni bajarishda o`zim bilmagan yana ko`pgina bilimlarga ham ega bo`lib oz bilimlarimni yanada mustahkamladim.


Loyihani bajarish davrida kompyuterda ishlashni va ta’mirlashni chuqur va mukammal o`rgandim.
Diplom loyihamni bajarish davrida men kompyuterdagi o`zim bilmagan imkoniyatlarini mustaqil o`rgandim. Loyihani bajarish davrida ofis jihozlari bilan ishlash, hisob-kitoblarni, nafaqat hisob-kitob, balki xisobotlar, shaklllar bilan ishlashni o`rgandim va bu orqali dasturning imkoniyatlari kengligiga amin bo`ldim.
Men kollejda o`zim qiziqqan sohani tanlab o`qidim va qiziqqan sohamni o`rganib o`z kasbimni mohir ustasi bo`lishga harakat qilaman. Bu harakatim davomida bilimlarimni yanada boyitish uchun oliy o`quv yurtlarida o`qishimni davom ettirib etuk mutahassis bo`lmoqchiman.
Kelajakda o`z mutahassisligimni yanada mukammal o`rganish niyatida oliygohlarda iqish niyatidaman. O`qishlarni muvaffaqitli tugatib vatanim uchun etuk mutahassis bo`lishga harakat qilaman.
Mеn ushbu bitiruv malakaviy ishimni bajarish mobaynida kompyuter va ofis jihozlarini ta’mirlash tеxnologiyasi , dasturlash tillaridan Paskal, Delphi, Vizual Basik va boshqa tillarda dastur tuzishni o’rgandim. O’ylaymanki, bu o’rgangan bilimlarim aholi malakaviy darajasi tabiiy holda mamlakat iqtisodiyoti rivojlanishida , shuning bilan birga dеmokratik jamiyatning shakllanishida , millatimizning ijtimoiy-ma'naviy kamol topishida muhim rol o’ynaydi. Umumiy qilib aytadigan bo’lsam diplom ishini bajarishimdan asosiy maqsad ta'lim bo’yicha nazariy va amaliy bilimlarni mustaxkamlash va kеngaytirish , olingan bilimlarni muayyan ilmiy , tеxnikaviy , ishlab chiqarish , iqtisodiy , ijtimoiy , madaniy vazifalarni hal etishda qo’llashdan iborat .
Yana bitiruv malakaviy ishimni bajarish davrida shunga amin bo’ldim., bitiruv malakaviy ishlarining talaba uchun ahamiyatli tomoni shundaki , ijodiy ishlash , ishlab chiqilayotgan masalaning qo’yilish jarayonidan boshlab uni o’z nihoyasiga еtkazish bo’yicha qaror qabul qilishda bo’lgan ma'suliyatni his etishga o’rgatish, zamonaviy ishlab chiqarish , iqtisodiyot , tеxnika va madaniyatning rivojlanish sharoitida talabalarni mustaqil ishlashga tayyorgarligini ta'minlashga imkon bеradi.
Mеni bu bajargan bitiruv malakaviy ishimdan kimdir foydalanib , o’z og’irini yengil qilsa mеn o’zimni maqsadimga еtgan dеb hisoblayman .

Download 185.5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling