Мавзу: Ўзбекистон хавосини саклаш муаммолари


Download 1.44 Mb.
bet7/7
Sana06.02.2023
Hajmi1.44 Mb.
#1171249
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
auroekologiya

Vohalarda irrigatsiya eroziyasi va deflyatsiya hodisalari keng miqyosda rivojlangan, bularning har biri alohida muammo hisoblanadi. Respublikadagi sug`orma yerlardan 2,9 mln ga yer deflyatsiya va irrigatsiya eroziyasiga uchragan. Buning oqibatida tuproqlarning hosildorligi me`yordan ancha past, har yili paxta, g`alla va boshqa ekinlardan kam hosil olinmoqda. Bu muammo sho`rlanishdan keyingi ustuvor muammo hisoblanadi., bu ham o`z yechimini sabrsizlik bilan kutmoqda. Tog` yonbag`irlaridagi eroziya, lalmi yerlardagi tuproq yuvilishini e`tiborga olinsa dolzarbligi yanada ortadi.

  • Vohalarda irrigatsiya eroziyasi va deflyatsiya hodisalari keng miqyosda rivojlangan, bularning har biri alohida muammo hisoblanadi. Respublikadagi sug`orma yerlardan 2,9 mln ga yer deflyatsiya va irrigatsiya eroziyasiga uchragan. Buning oqibatida tuproqlarning hosildorligi me`yordan ancha past, har yili paxta, g`alla va boshqa ekinlardan kam hosil olinmoqda. Bu muammo sho`rlanishdan keyingi ustuvor muammo hisoblanadi., bu ham o`z yechimini sabrsizlik bilan kutmoqda. Tog` yonbag`irlaridagi eroziya, lalmi yerlardagi tuproq yuvilishini e`tiborga olinsa dolzarbligi yanada ortadi.
  • Tekislikdagi vohalarda grunt suvlari sathini ko`tarib ketganligi ham eng dolzarb va qta muhim ekologik muammodir. Sug`orma yerlarni zahmatkashligi yer va binolar poydevorini osti

Атмосфера хавоси ифлосланишининг ижтимоий- иктисодий окибатлари

  • Инсоннинг ифлос хавода нафас олиши купгина кунгилсиз окибатларга олиб келади, баъзан бу хол улим билан тугайди.
  • Атмосфера хавоси таркибида кургошин, маргимуш, мис ва бошка овир металларнинг каттик, бирикмалари, олтингугур г гази, углерод оксиди, фтор бирикмаси, азот оксиди, аммиак, углеводородлар, бошка газсимон ва суюк, моддалар микдори РЭМ даражасидан ошиб кетса бундай хаво тарик организмга катта таъсир курсатади. Чунончи, олтингугурт (II) оксиди ва унинг бошка бирикмалари хар хавода 0,85 мг дан зиёд булганда кузнинг шиллик, пардасини ва нафас олиш йулини яллиглантиради; олтингутурт гази РЭМ 0,05 мг дан ошганда организмнинг огир бронхит, гастрит, ларингит билан огришига олиб ке- лади, нафас олиш йулида илгаридан мавжуд булган касалликларни кузгайди, бош миянинг баъзи вазифаларини узгартиради, гипогликемия ва гиповитаминозлар пайдо була бошлайди, болаларнинг усишида оркада колиш юз беради, упкада янги элементларнинг вужудга келиши кузатилади.
  • Углерод оксидининг РЭМ 0,5 мг дан ортиши гемоглобин харакатини кучайтиради, тукималард~ кислороднинг етишмаслигига олиб келади, асаб ва юрак-кон томирлари тизимларининг бетартиб харакатини келтириб чикаради, атесклерознинг келиб чикишига сабабчи булади. Бош айланиш, бош окрик, кучли ялликланиш, юракнинг кучли уриши, уйкунинг бузилиши кузатилади.
  • Фтор, фторли водород бирикмалари микдори РЭМ 0,005 мг цан зиёд булса, тери ва кузнинг шиллик пардаси нескин яллигланади, бурундан кон келади, тумов, йуталиш, атеросклероз кучаяди. Азот икки оксиди микдори РЭМ 0,06 дан ортса организмда упка ва нафас йулларини кучли яллиглайди, уларда шамоллашнинг вужудга келишига кумаклашади, кон босими камаяди.
  • Курюшин ва унинг бирикмалари РЭМ 0,0017 мг дан ортганда тупланиш хусусиятига эга булади (организмда захарли моддаларнинг йигилиши)ионнинг таркибини узгартиради ва мия суягига таъсир курсатади, мускулларнинг кучсизланишини оширади, асаб тизимини бузади, бош миянинг шамоллаши, буйрак ва жигарнинг зарарланиши кузатилади. Болалар учун хавфли, жисмоний исиши секинлашади. Табиий кувшин таъсирида организмда модда алмашуви бузилади, болаларнинг аклий жихатдан оркада колиши ва миянинг хроник касалланиши содир булади. Атмосфера хавосининг ифлосланиши нафакат нисон саломатлиги, шунингдек, чорва молларининг касалланишига фаол таъсир этади. Турсунзода шах- ридаги алюминий корхонасининг 80-йиллар ва 90-йилларнинг бошида Узбекистондаги Сариосиё, Узун туманларининг хавосини кучли тарзда ифлослаган даврида куплаб чорва молларининг, касалланиши, жойларда улимига хам олиб келди. Шунингдек маданий экинзорларнинг щриши, дарахтзорларнинг зарар криши содир булди. Айникса, Сариосиё туманидаги бочар фторидли водород газининг таъсирида жиддий зарар курди, довруги достон булган Дашнобод анорлари, узум, урик, полиз экинзорлари тутзорлар бириди ёки мевалар пншса хам уз жойида корайиб колаверди.

Foydalanilgan adabiyotlar ro`yhati:

  • O`zbekiston tabiatini muhofaza qilish – Vahobov X., Rafiqov A – O`z MU , Toshkent-2001
  • Ekologiya (10 klass) - YE.A. Kriksunov., V.V.Pasechnik – Moskva “Drofa” 2004
  • Ekologiya (umuta`lim maktablari, akademik litseylar va kollejlar uchun) – A.S.To`xtayev – Toshkent “O`qituvchi” 2001
  • Inson va tabiat – A.S.To`xtayev ., E.Turdiqulov – Toshkent “O`qituvchi”2003
  • www.ziyonet.uz

Download 1.44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling