Menejment nazariyasi


Download 24 Kb.

bet6/20
Sana13.11.2017
Hajmi24 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20
d)  matritsali,  loyihali
2.  O liy  um um davlat  boshqaruv  organlari:
a)  qonun  chiqaruvchi,  ijro  etuvchi,  sud
b)  M oliya  vazirligi,  Qishloq  va  suv  xo'jaligi  vazirligi,  korpo- 
ratsiyalar,  assotsiatsiyalar
c)  Davlat  m ulki  qo'mitasi,  Davlat  statistika  qo'mitasi
d)  xoldinglar,  aksiyadorlik  jam iyatlari,  sudlar
3.  M enejm entning  tashkiliy  tuzilm alari  bozorning  qaysi  talab- 
lariga  javob  berishi  kerak?
a)  tashkiliy  tuzilm a  chiziqli,  oddiy  va  tushunarli  bo'lishi  kerak
b)  tashkiliy  tuzilm a  egiluvchan  va  bozor  o'zgarishlariga  mos- 
lashuvchan  bo'lishi  kerak
c)  tashkiliy  tuzilm a  bo‘g ‘in  va  pog'onalarga  ega  bo'lishi  kerak
d)  tashkiliy  tuzilm a  funksional  bo'lishi  kerak
4.  Tashkiliy  tuzilm aga  ta’sir  ko'rsatadi:
a)  ishlab  chiqarilayotgan  m ahsulot  tarkibi
b)  tayyorlash  texnologiyasi
c)  mexanizatsiya  va  avtomatizatsiya  darajasi
d)  ishchilar  malakasi  va  yuqorida  keltirilganlar
5.  Tashkiliy  tuzilmalarni  loyihalashtirishda  qo'llaniladigan  uslublar
a)  tizim li  yondashuv
b)  holatli  yondashuv
c)  iqtisodiy  yondashuv
d)  m aqsadli  yondashuv,  iqtisodiy  m odellashtirish,  iqtisodiy 
m atem atik  uslub

1.  M e nejm entning   tashkiliy  tuzilm asi  nima,  uning  qaysi  turlari 
m avjud?
2.  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Konstitusiyasi  Davlat  boshqaruvi 
va  xo'jalik  hokimiyati  qanday  taqsim langan?
3.  D a v la t  b o s h q a ru v i  o r g a n la r in in g   t u z ilis h i  q a n d a y   va 
« 0 ‘zbekiston  Respublikasida  m a ’muriy  territorial  tuzilish  masala- 
larini  hal  qilish  tartibi  to‘g ‘risida»gi  Q o n u n n in g   ahamiyatli  tomon- 
larini  tushuntirib  bering.
5.  M enejm ent  bosqichlari  va  m enejm ent  bo‘g ‘inlari  nim a?
6.  M enejm entning  chiziqli  tuzilm asini  tushuntirib  bering.
7.  M e ne jm e ntning  funksional  tuzilm asini  tushuntirib  bering.
8.  M e n e jm e n tn in g   chiziqli-funksional  tuzilm asini  tushuntirib 
bering.

7-bob.  MENEJMENT  USULLARI
7.1.  M enejm entning  iqtisodiy  usullari
7.2.  M enejm entning  tashkiliy-farmoyish  usuli
7.3.  M enejm entning  ijtimoiy-psixologik  usullari
M enejm ent  usullarini  iqtisodiyotning  m a ’lum   aniq  sohalarida 
am al  q ilish n in g   turli  yo'llari  orasidagi  u m u m iy   hodisa  sifatida 
ajratish  m um kin.  M asalan,  m enejm ent  darajalari  bo'yicha  menej­
m ent  usullari  (davlat  sektorini  boshqarish  usullari,  sex,  korxona, 
b irla s h m a ,  m in ta q a n i  bosh q arish   u s u lla r i)  yoki  ta rm o q la rn i 
boshqarish  usullari  (sanoat,  transport,  qishloq  xo'jaligini  boshqa­
rish  usullari)  haqida  so‘z  yuritish  m u m k in .  S h uningd e k,  turli 
subyektlar  tom onidan  qo'llaniladigan  m enejm ent  usullarini  ajratib 
ko'rsatish  m um kin.  D avlat  boshqaruvi  usullari  jam oat  tashkilot- 
larini  boshqarish  usullari  yoki  iqtisodiyotning  ayrim   sohalarida 
qo'llaniladigan  m enejm ent  usullari  (ishlab  chiqarishni,  moliyaviy 
sohani,  fan  va  maorifni  boshqarish  usullari)ni  ham   ko'zda  tutish 
lozim .
Boshqaruv  tashkilotlari  tizimi  bilan  turli-tumanligi  bu  tashkilot­
lar  faoliyati  usullarini  ajratish  uchun  asos  bo'lib  xizmat  qiladi.  Bu 
yerda  so‘z  vazirliklar,  assotsatsiyalar,  aksiyadorlik  jam iyati,  dav­
lat  qo'm italarini  boshqarish  usullari  haqida  bormoqda.
Va  nihoyat,  turli  turkum g a  kiruvchi  ishlovchilar  boshqaruv 
faoliyatida  menejerlar,  direktorlar,  bo'lim lar  boshliqlari  tom oni­
dan  qo'llaniladigan  m enejm ent  usullarini  ajratib  ko'rsatish  m um ­
kin.
Dem ak,  menejment  nazariyasi  va  amaliyotida  turli  menejment 
usullari  mavjuddir.  Ular  menejment  usullarining  har  bir  guruhi  o'z 
xususiyatlariga  ega  bo'lgan  tizim ni  tashkil  etgan.
M illiy  xo'jalikni  boshqarishda  quyidagi  usullardan  foydalanila- 
di:  iqtisodiy,  tashkiliy,  ijtim oiy,  psixologik  va  huquqiy.  M enej­
m entning  bu  usullari  o'zaro  uzviy  bog'liqdir,  shu  sababli  ularning 
birortasiga  ortiqcha  aham iyat  berish  butun  ishlab  chiqarishning 
m e’yorda  borishi  buzilishiga  olib  keladi.

7.1.  M enejm entning  iqtisodiy  usullari
Hozirgi  davrda  bozor  iqtisodiyotini  boshqarishning  iqtisodiy 
usullari  m uhim   aham iyat  kasb  etmoqda.
M enejm entning  iqtisodiy  usullari  kishilarga  iqtisodiy  manfaat- 
lar  orqali  ta ’sir  ko'rsatadi.
Iqtisodiy  usullarn in g   m ohiyati  xodim lar  va  ishlab  chiqarish 
iam oasiga  ular  m anfaatli  bo'lishini  ta ’minlovchi  iqtisodiy  sharoit 
yaratishdan  iboratdir.  M enejm ent  usullari  tizimida  iqtisodiy  usullar 
yetakchi  o'rinni  egallaydi.
Iqtisodiy  usullar  iqtisodiy  ta’sir  vositalari  yig'indisidan  (narx, 
kredit,  biznes-reja,  foyda,  soliqlar,  ish  haqi,  iqtisodiy  rag'batlantirish 
va  h.k.),  ya’ni  xo'jalik  faoliyatiga  ta ’sir  etishning  har  bir  jam oa 
mos  xo'jalik  bo'g'ini  bilan  o'zviy  aloqada  amal  qilishini  ta ’minlovchi 
tadbirlardan  iboratdir.
Bozor  m exanizm ining  m uhim   vazifalaridan  biri  biznes-reja  va 
bozorning  uzviy  bog'liq  bo'lishiga  im kon  yaratuvchi  pul  va  tovar 
resurslari  to'g'ri  nisbatini  ta ’minlashdir.
Bozor  -  bu  tovar-pul  m unosabatlarining  doim o  saqlanuvchi 
b alansidir.  B ozor  m u n o sa b a tla ri  sharoitida  rejali  iq tisodiyotga 
nisbatan  q at’iy  m enejm ent  tiz im i  o'rnatiladi.  Bozor  tam oyillari 
x o'jalik  rahbarlaridan  tashabbuskorlik,  korxona  faoliyati  masala- 
lari  bo'yicha  yuqori  natijalarga  erishish  m aqsadida  qayishqoqlik, 
tavakkalchilikni  talab  etadi.
Bozor  iqtisodiyoti  m a’muriy-buyruqbozlik  tizimiga  nisbatan  qara- 
ma-qarshi  tizim  bo'lib,  bozorda  narx,  soliq,  kredit  vositasida  tartib- 
ga  solish.  eng  avvalo,  ijtim oiy  maqsadda  am alga  oshiriladi.  Bozor 
iqtisodiyoti  sharoitida  narx  va  ish  haqi  o'zgarishini  q at’iy  tartibga 
solmay,  barqarorlikka  erishib  bo'lmaydi.
Shunday  qilib,  m enejm entning  iqtisodiy  usullari  juda  keng  im- 
koniyatlarga  ega  bo'lib,  ular  m ohirona  va  o'z  vaqtida  tashkiliy- 
farmoyish,  ijtimoiy-psixologik  va  huquqiy  usullar  bilan  qo'shib  olib 
borilgan  taqdirda  yaxshi  natijalarga  erishish  m um kin.
Korxonalar,  aksiyadorlik  jamiyatlari,  firmalarda  m uhim   m enej­
m ent  usullaridan  biri  -   biznes-rejalardir.  U  iqtisodiy  jarayoniarni 
um um m illiy  m anfaatlarni  ko'zlab,  xo'jalik  amaliyotida  obyektiv  iqti-

sodiy  qonunlardan  foydalanish  asosida,  ongli  ravishda,  bir  maqsadga 
intilgan  holda  menejmentning  o'zaro  uzviy  bog'liq  tizimidan  iboratdir.
Biznes-reja vositasida  hal  etiladigan  asosiy vazifalar quyidagilardan 
iborat:  iqtisodiyot  rivojlanish  yo'nalishlari  va  maqsadlarini  amalga 
oshirish  yo'llarini  ko'rsatish,  iqtisodiyotning  barqaror,  m utanosib 
o'sishini  ta ’minlash,  moddiy,  mehnat  va  m oiiyaviy  resurslarni  tar- 
moqlar  va  ishlab  chiqarishlar  o'rtasida  taqsimlash  va  qayta  taqsim- 
lash,  fan-texnika  taraqqiyoti  yutuqlarini  joriy  etishni  ta ’m inlash; 
tarmoqlararo  integratsiya,  tarmoq  ichida  ixtisoslashuv  va  sanoat 
kooperatsiyasini  chuqurlashtirish,  x o'jalik  yurituv ch i  subyektlar 
faoliyatini  tezkor  tartibga  solish  va  koordinatsiya  qilish.
Biznes-reja  korxona,  aksiyadorlik  jam iyati,  konsernlar  faoliya- 
tin in g   ham m a  tom onlarini:  m ahsulot  ishlab  chiqarish  va  sotish, 
m oddiy-texnikaviy  t a ’m inot  va  ishlab  chiqarish  fondlaridan  foy­
dalanish, m ehnat va ish  haqi, jam oada ijtimoiy jarayonlar va  h.k.larni 
qamrab  oladi.  Bozor  munosabatlari  sharoitida  ularga  rejalashtirish 
borasida  keng  huquqlar  beriladi.
7.2.  M enejm entning  tashkiliy  farmoyish  usuli
Xo'jalik  tashkilotlarining  ishlab  chiqarishni  boshqarish  bo'yicha 
faoliyati  m enejm entning  turli  tashkiliy-farmoyish  usullarini  qo'llash 
bilan   b o g 'liq d ir.  M e n e jm e n tn in g   tashkiliy- farm oy ish   u s u lla ri 
boshqaruvchi va boshqariluvchi tizim lar samarali faoliyat  yuritushuni 
ta ’minlovchi  ta ’sir  etish  tizim idan  iboratdir.  M e n e jm e n tn in g  tash­
kiliy-farmoyish  usullari  iqtisodiy usullarni  to'ldirib,  bozor iqtisodiyoti 
qonunlari,  huquqiy  aktlarni  hisobga  olish  va  bajarishga  asoslanadi.
D avlat  m axsus  tu z ilg a n   boshqaruv  tashkilo tlari  vositasida 
b o shqariladigan  tiz im g a   m a ’m uriy  va  ta s h k iliy   jih a td a n   t a ’sir 
o'tkazadi.  M enejm ent  tizim ida  tashkiliy  usullar  um um iy  maqsadga 
erishish  uchun  ishlab  chiqaruvchilarning  ham korlikdagi  harakati 
tartibga  solinadigan  m a ’muriy hujjatlar asosida  amalga oshadi. Tash- 
kiliy-farmoyish  usulini  qo'llash  asosini  m enejm entning  barcha  tamo- 
yillariga  rioya  qilish  tashkil  etadi.
N im a  sababdan  m enejm entning  m a ’muriy-farmoyish  usullari 
m a ’muriy  shakllar  bilan  qo'shib  olib  boriladi?  Bu  ko'p  hollarda  tash-

kiliy  ta’sir  m a’muriy  huquqni  qo'llash,  ya’ni  qaror  va  farmoyishlarni 
amalga  oshirishga  asoslanadi.  Lekin,  «menejmentning  tashkiliy-far- 
moyish  usuli»  tushunchasi  « m a ’m uriy  boshqaruv  usuli»  tushun- 
chasidan  bir  m uncha  kengdir,  chunki  tashkiliy-farmoyish  usullari 
m enejm entning  turli  darajalariga  turli  ko‘lamda  va  shaklda  tashkiliy 
ta’sir  etishni  o'rganish  masalalarini  ham  qamrab  oladi.  Tashkiliy- 
farmoyish  usullari  tashkiliy  aniqlikni  ta’minlaydi,  tashkiliy  tizim,  me­
nejm entning  har  bir  bo'g'ini  vazifalarini  belgilab  beradi,  boshqaruv 
apparati  intizomi  va  faoliyati  samaradorligini  ta’minlaydi,  ishda  tar- 
tib  o'rnatadi,  qaror  va  farmoyishlarni  bajaradi,  kadrlarni  tanlaydi, 
joy-joyiga  qo'yadi  va  h.k.
Menejmentning tashkiliy farmoyish usullari ularning ishlab chiqaruv- 
chilarga  ta’sir  etish  manbalari  va  yo'nalishlari  bo'yicha  turlarga  ajrati- 
ladi.  Bunga  bog'liq  qolda  ta’sir  etishning  tashkiliy-farmoyish  usullari 
uch  guruhga  bo'linadi:  tashkiliy-barqarorlashtiruvchi,  farmoyish  va  intizom.
Ta’sir  etishning  tashkiliy-barqarorlashtirish  usullarining  asosiy 
maqsadi  hamkorlikda  ishlash  uchun  tashkiliy  asos  yaratishdir,  ya’ni 
vazifa,  m ajburiyat,  javobgarlik  va  vakolatlarni  taqsimlash,  tartib 
o'rnatish  va  h.k.
M a ’muriy  ta’sir  tashkiliy  shakllarining  ikki:  tashkiliy  reglament- 
lash  va  tashkiliy  m e’yorlash  turi  mavjud.  Tashkiliy  reglamentlash 
vositasida  davlat  boshqaruvchi  va  boshqariladigan  tizim ga  ularning 
maqbul  nisbatini,  tashkiliy  tizim ini  va  har  bir  darajada  m enejm ent 
chegaralarini  aniqlash  maqsadida  ta’sir  etadi.  Tashkiliy  reglament- 
lashga  misol  qilib  lavozimlar  haqida  N izom ni  ko'rsatish  m um kin. 
Tashkiliy  m e ’yorlash  hujjatlari  vositasida  xom  ashyo,  m ateriallar 
sarfini  m e ’yorlash,  m ahsulotlar  ishlab  chiqarishga  m ehnat  sarfi, 
ishlab  chiqarish  fondlaridan  foydalanish,  texnikaviy  va  texnologik 
me’yorlar  (standartlar,  m e’yorlar,  qayta  ishlov  berish  usuli,  tartibi 
va  h.k.),  ishlab  chiqarishni  tashkil  etish  m e’yorlari  (m aqbul  ishlan- 
ma  ko'lami)  yaratiladi.
Ta’sir etishning farmoyish  usullari  cheklovchi  hujjatlarda  ko'zda 
tutilm agan  mavjud  vaziyatdan  kelib  chiqqan  holda  kundalik  jadal 
boshqarish  m aqsadida  qo’llaniladi.  Farm oyish  ta ’sirin in g  asosiy 
maqsadi  boshqaruv  apparatining  aniq  harakati,  boshqaruvning  bar- 
cha  bo'linm a  va  xizmatlari  barqaror  ishlashini  ta’minlab  berishdari

iborat.  T a ’sir  e tis h n in g   farm oyish  usullari  b uy ruq,  farm oyish, 
ko'rsatm a  va  boshqa  m e ’yoriy  hujjatlar  asosida  amalga  oshiriladi.
Buyruq 
-  bu  rahbarning  qo‘l  ostidagi  xodimlardan  m a'lum  
vazifani  bajarishni  yozm a  yoki  og'zaki  ravishda  talab  qilishidir. 
Buyruq  faqat  chiziqli  m enejm ent  tizim i  rahbari  tomonidan  beriladi.
Farmoyish 
-   xodimlardan  ayrim  ishlab  chiqarish  va  xo'jalik 
masalalarini  hal  etishni  talab  qilishdir.  Farmoyish  boshliq o‘rinbosarlari, 
xizmatlar  boshliqlari  tomonidan  ular  ega  bo'lgan  vakolatlar  doirasida 
beriladi.
M enejm ent  amaliyotida  qo'llaniladigan  ta ’sir  qilish  usullaridan 
biri  -  
og'zaki  ko'rsatm adir. 
T a’sir  etishning  bunday  shaklini 
barcha  darajadagi  rahbarlar,  lekin  ko'pincha  quyi  darajadagi  ko- 
mandirlar,  brigada  boshliqlari,  ustalar  qo'llaydilar.
Farmoyish  vositasida  ta’sir  etish  bajarish  muddatlari  bilan  farq 
qiladi.  Buyruq va farmoyishlar uzoq yoki qisqa m uddatga mo'ljallangan 
bo'ladi.
H ar  bir  buyruq  yoki  farm oyishda  qanday  vazifa  bajarilishi, 
qachon  bajarilishi  kerakligi  belgilanadi.  T a’sir  etishning  farmoyish 
usuli  tashkiliy  ta ’sirga  nisbatan  uning  bajarilishini  nazorat  qilishni 
ko'proq  talab  etadi.  Ijro  etishning  borishi  nazorat  qilingandan  so'ng 
yana  farmoyish  bilan  ta ’sir  etishga  ehtiyoj  tug'iladi.  Farmoyish 
usulining  qo'llanish  ko'lam i  boshqaruv  kadrlari  malakasi,  tashab- 
buskorligi  va  qobiliyatiga  bog'liqdir.
Korxonani  boshqarishda  farmoyish  bilan ta ’sir etish faqat  qonun- 
ga  zid  bo'lm agan  holdagina  bajarilishi  q at’iy  bo'lgan  huquqiy  kuch- 
ga  ega  bo'ladi.  S h u  sababli  barcha  tizim dagi  tashkiliy-farmoyish 
faoliyati mavjud qonunchilikka bo'ysungan holda amalga oshishi lozim.
Intizom iy  ta ’sir  usullari  tashkiliy  barqarorlashtiruvchi  va  far­
moyish  vositasida  ta ’sir  etish  usullarini  to'ldirib,  intizom iy  talablar 
va  m ajburiyatlar  tizim i  vositasida  tashkiliy  aloqalar  barqarorligini 
ta ’m inlashga  qaratilgandir.
7.3.  M enejm entning  ijtimoiy-psixologik  usullari
M e n e jm e n tnin g ijtimoiy-psixologik  usullari  -  bu  ishlab chiqaruv- 
chi  va  ayrim  shaxslarga  ularning  ijtim oiy  ehtiyojlari  va  psixologik

xususiyatlariga  ta ’sir  etish  bilan  boshqarish  vositasidir.  M e n e j­
m entning  ijtimoiy-psixologik  usullarini  qo'llash  korxonada  yuz  be- 
rayotgan  ijtim oiy  hodisalarni  chuqur  o'rganish,  xodimlar  nerv  siste- 
masi  kayfiyatiga  ta’sir  etuvchi  psixologik  (ruxiy)  omillarni  bilishni 
talab  etadi.
Ishlab  chiqarish  sharoitida  sotsiologiya  kishilar  ijtim oiy  aloqa- 
si  shakllanishining  asosi  bo'lgan  m ehnat  omillarini  o'rganadi,  ijti­
moiy  tizimlar,  shu  jum ladan,  ishlab  chiqarish  tizim i  rivojlanishi  va 
amal  qilish  qonuniyatlari,  kishilarning  jam iyatning  turli  qatlamida- 
gi  xulq-atvori  qonuniyatlarini  tadqiq  qiladi.  Ijtim o iy   psixologiya 
guruh  va  om m a  psixologiyasining  xususiyatlari,  ularning  shaxs- 
ning  ongi  va  xulqiga  ta ’siri,  kishilar  faoliyatini  rag'batlantiruvchi 
omillar,  kayfiyat,  ijtim oiy  fikrni  shakllantiruvchi  omillarni  o'rganadi. 
Shaxs  psixologiyasi  oliy  nerv  faoliyati  turlari  va  inson  tempera- 
menti,  xarakteri,  shaxsning  irodasi,  qobiliyati,  hissiyoti,  xotirasi, 
anglash  va  his  etish  qobiliyatini  o'rganadi,  m ehnat  psixologiyasi 
m ehnat  faoliyati,  shu  jum ladan,  rahbar  va  mutaxassislar  (kasbiy 
xususiyat  va  qobiliyatlari,  kadrlarni  o'qitish  usullari,  ish  va  dam 
olish  tartibi,  kadrlarni  tanlash  va  baholash  usullari,  m ehnat  jarayo- 
nining  psixologik  jihatlari)  faoliyatini  o'rganadi.
K ishilarning   fikrlash  usulida  o'zgarish  yuz  berishi  va  ular 
madaniy  hamda  bilim  darajasining  ortib  borishi  bilan  ijtimoiy-psixo­
logik  usullarning  aham iyati  ham  ortib  boradi.  Bunday  sharoitda 
shaxsning  ehtiyoj  va  m anfaatlari  m a ’naviy  soha  tom on  o'zgarib 
boradi.  O 'z  m ehnatidan  qoniqishning  m uhim   om ili  bo'lib  ishlab 
chiqaruvchilarning  rahbar  bilan  o'zaro  yaxshi  m unosabati,  ishlab 
chiqarishdagi  qulay  ijtimoiy-psixologik  vaziyat  xizm at  qiladi.
M enejm entning  ijtimoiy-psixologik  usullari  ishlab  chiqarishda 
m avjud  ijtim oiy  m exanizm ni  (o'zaro  m unosabat  tizim i,  ijtim oiy 
ehtiyojlar)  qo'llashga  asoslanadi.  M enejm entning  ijtim oiy  usullari 
ijtim oiy  tartibga  solish  vositasida  amalga  oshiriladi.
Ijtimoiy tartibga  solish  usullari  turli  guruhlar va shaxslar maqsadi 
va  manfaatlarini  aniqlash  va  rostlash  yo'li  bilan  ijtimoiy  munosabat- 
larni  tartibga  solish  va  uyg'unlashtirish  maqsadida  qo'llaniladi.
Ular  jum lasiga  ijtim oiy  tashkilotlar  nizom lari,  shartnom alar, 
o'zaro  m ajburiyatlar,  ishchilam i  tanlash,  taqsim lash  va  ijtim oiy

ehtiyojlarni  qondirish  tizim i  kiradi.  Ijtim oiy  tartibga  solish  usullari 
inson  om ili  faolligini  oshirish,  boshqaruvni  dem okratlashtirish 
maqsadida  ham  qo'llaniladi.
M enejm entning  psixologik  usullari  jamoada  maqbul  psixologik 
holat  tashkil  etish  yo‘li  bilan  kishilar  o'rtasidagi  m unosabatlarni 
tartibga  solishga  qaratilgandir.  Psixologik  usullarga  kichik  guruh 
va  jam oalarni  tashkil  etish,  m ehnatni  insoniylashtirish,  m alakali 
kadrlar  tanlash,  ularni  o'qitish  va  h.k.lar  kiradi.
Kichik  guruh  va  jamoalarni  tashkil  etish  usulini  qo'llash  kichik 
guruhdagi  ishchilar  o'rtasidagi  maqbul  miqdoriy-sifat  nisbatini  an- 
iqlash  im konini  beradi.
M ehnat  faoliyatini insoniylashtirish deganda ranglar, m usiqaning 
ruxiy  ta’siridan  foydalanish,  bir  xil,  o ‘zgarmas  m ehnatni  bartaraf 
etish,  ijodiy  yondashuvni  kengaytirish  tushuniladi.
Kasbiy  tanlashning mohiyati  -  kishilarning ruxiy  xususiyatlarini 
ular  bajaruvchilariga  eng  mos  bo'ladigan  qilib  tanlashdan  iborat. 
Shaxsning  ruxiy  xususiyatlari  jum lasiga  uning  qiziqish  va  mayllari, 
qobiliyati,  tem peram ent  va  xarakteri  kiradi.  Shu  sababli  rahbar 
shaxsga  rahbarlik  qilganda  o'z  oldiga  inson  ruxiy  xususiyatlari 
shakllanishi  va  rivojlanishini  o'rganish,  uning  qiziqish  va  qobiliyati, 
temperament  va  fe’Iini  bilish  vazifasini  qo‘yishi  kerak.
Shaxsning  ruxiy  xususiyatlarini  inson  faoliyatida  ajratib  tush- 
unib  bo'lmaydi,  chunki  kishi  qobiliyati  va  f’eli  xususiyatlari  uning 
faoliyati  hamda  xulqida  namoyon  bo'ladi.  Inson  hayoti  va  om m aviy 
faoliyati  uning  ruxiy  holatini  shakllantiradi.  Insonning  qanday  hayot 
kechirishi,  nim a  bilan  shug'ullanishini  bilm ay  u n in g   qanday  vu­
judga  kelganligi,  u  yoki  bu  narsaga  qobiliyati  rivojlanganligi,  fe’li 
shakllanganligini  anglab  bo'lmaydi.
Inson,  avvalo,  o'zini  ijodiy  shaxs  sifatida  baholaydi.  Ishchi 
m ehnatga  bunday  nuqtai  nazardan  qaramaydi:  moddiy  ehtiyojlar 
birlamchi  bo'lib,  ular  qoniqqandan  so'ng  nisbatan  yuksak  insoniy 
ehtiyojlar  ilgari  suriladi.
Inson  faoliyati  m a’lum   rag'batlantiruvchi  omillarga  asoslangan 
bo'lib, m a’lum  maqsadga erishishga qaratilgandir.  Rag'batlantiruvchi 
om il  -  m aqsad  m un osab ati  inson  faoliyati  o'zagidir.  U m u m iy  
m a’noda  rag'batlantiruvchi  omil  -  bu  insonni  faoliyat  yuritish  uchun

undovchi  omil  bo‘lib,  maqsad  esa  inson  uni  am alga  oshirishi  nati- 
jasida  erishishni  xohlagan  narsadir.  Rag'batlantiruvchi  omil  kishi 
xulqining ichki  kuchidir.  Psixologiyada uzoq va qisqa  rag'batlantiruvchi 
omil  ajratiladi.  Agar  inson  faoliyatini  rag'batlantiruvchi  omil  va  o ’z 
oldiga  qo'ygan  maqsad  yaqin  kelajakka  m o'ljallangan  bo'lsa,  u  qisqa 
m uddatli,  agar  ular  uzoq  istiqbolni  qam rab  olsa,  uzoq  m uddatli 
deyiladi.  Rag'batlantiruvchi  omil  darajasi  bilan  insonning  mehnat- 
ga,  yutuq  va  muvaffaqiyasizlikka  nisbatan  bo'lgan  m unosabati  uz- 
viy bog'liqdir.  Faqat  uzoq m uddatli rag'batlantiruvchi  omil m ehnatga 
ijodiy  m unosabatda  bo'Iish  manbaidir.
R ahbarga  xos  bo 'lg an   m u h im   xususiyat  kishilar  faoliyatini 
rag'batlantiruvchi  omillarni  yaxshi  bilish,  har  bir  kishini  u  yoki  bu 
vazifani  bajarishga  qiziqtira  olishdir.  Bu,  ayniqsa,  u  yoki  bu  korxo- 
naga  ishga  kirib,  ularni  kelajakda  nima  kutishini  bilish  lozim  bo'lgan 
yoshlar  bilan  ishlashda  muhimdir.  Rahbar  ishini  kim,  qachon,  qaysi 
skripkani  chalishi,  qaysi  asbobda  musiqa  chalishini  o'rgangan,  kim 
noto'g'ri  chalishi  m um kinligini,  kimni  qaysi  yerga  qo'yish  kerakligi- 
ni  bilishi  lozim  bo'lgan  dirijyor  mehnati  bilan  solishtirish  m um kin.
Kishi  ruxiy  xususiyatlarining  u  bajaradigan  ish  talablariga  mos 
kelm asligi,  o'z  kasbidan  qoniqm aslik  uni  o'zgartirishga  harakat 
qilishga,  xato  qilish  ehtimoli  ortishiga  va  natijada  m ehnat  unum- 
dorligi  pasayishiga  olib  keladi.  Aksincha,  agar  inson  o'z  qobiliyati- 
ni  to'liq  nam oyon  qila  oluvchi  ish  bilan  band  bo'lsa,  u  o'z  mehnati- 
dan  m am n un  bo'ladi,  kasbni  tez  egallaydi  va  m ehnat  unum dorligi 
yuqori  bo'ladi.
In so n   u c h u n   faqat  m o d d iy   ra g 'b a t  m u h im   deb  hisob lash  
noto'g'ri.  U nga  juda  ko'p  narsa  -  um um iy  ishda  o'z  xissasi  bor- 
ligini  his  etish,  o'zini  m ehnat  orqali  namoyon  etish,  o'z  malakasi 
bilan  g'ururlanish,  o'rtoqlari  hurm atiga  sazovor  bo'Iish  va  h.k.lar 
ham  m uhim dir.  Ko'pchilik  kishilar  shaxsiy  farovonlikka  boshqalar 
hisobiga  erishilgan  shaxsiy  m uvaffaqiyat  orqali  emas,  m am lakat 
iq tis o d iy o tig a   q o 's h g a n   m e h n a ti  h isobiga  erishish  lo z im lig in i 
ta ’kidlaydilar.
Iz lan is h lar  m e hn atg a  nisbatan  m uno sab atg a  ta ’sir  etuvchi 
rag'batlantiruvchi omillar quyidagi  tartibda taqsim lanishini  ko'rsatdi: 
mehnat  mohiyati,  ish  haqi,  yuqori  lavozim ga  ega  bo'Iish  imkoniya-

ti,  ishning  qiziqarliligi,  mehnatni  tashkil  etish,  m a’m uriyatning  ish- 
chiga  nisbatan  munosabati.
Xulosa
M enejm ent  usullari  -  rahbarning  ishlab  chiqarish  korxonalari- 
n ing  qo'yilgan  maqsad  vazifalariga  erishishga  rahbarlik  qilishini 
m uvofiqlashtirish.
M enejm entga  quyidagi  uslublar  xos:  iqtisodiy,  tashkiliy-far­


Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling