Мундарижа: Кириш
Download 0,78 Mb.
|
Olloyor dip
- Bu sahifa navigatsiya:
- Нефть заҳиралари Нефть захираси қуйидаги формула билан аниқланади: Q Н (2-3) бу ерда Q
Конденсат заҳиралари
ГКЗ захираларини биринчи ҳисоблаш материалларини кўриб чиқишда, муаллифнинг версиясида, жорий инвентаризацияни ҳисоблаш муаллифлари таъкидлаганидек, конденсат захиралари методик жиҳатдан нотўғри ҳисобланган. 1 м3 қуруқ газда конденсатнинг потенциал таркиби қуруқ газ ўрнига хом газ миқдори билан кўпайтирилди, чунки кўрсатмаларга мувофиқ ёки резервуар газида потенциал таркибни қайта ҳисоблаш керак эди. Резервуар (хом) газга қараб, потенциал конденсат миқдори 607 г / м3 эди. Ушбу қиймат ГКЗ томонидан тасдиқланган. Конденсатни олиш коэффициенти 0,54 га тенг қабул қилинди. Ушбу қиймат "ЎзЛИТИНЕФТГАЗ" ОАЖ томонидан инвестицияларни жалб қилиш йиллари бўйича тахминий капитал қўйилмаларни ҳисобга олган ҳолда амалга оширилган конни оқилона қайта ишлашни дастлабки техник-иқтисодий асослаш асосида олинади. Аниқланган газ захираларини ҳисобга олган ҳолда конденсат захиралари: баланс – 52 034∙103 т; олинган – 28 098∙103 т. Шу жумладан коннинг Жанубий қисмида: ҚК.БАЛ = 6 926∙103 т; ҚК.ОЛН = 3 740∙103 т. Газ захиралари тоифасига мувофиқ конденсат захиралари Б. тоифасига киради. Нефть заҳиралари Нефть захираси қуйидаги формула билан аниқланади: QН (2-3) бу ерда QН – нефт захиралари, 1∙103 т; V = F·h – нефтни тўйинмаган ҳажми, 1∙106 м3; F – нефтнинг майдониi, 1∙103 м2; h – эффектив нефть тўйинмаган қалинлиги , м; Кqt – очиқ ғоваклик коэффициенти, бирлик улуши; КH – нефтни тўйинганлик коэффициенти, бирлик улуши; – стандарт шароитларда нефт зичлиги, г / см3; β – нефтнинг тузатмаi, бирлик улушини ҳисобга ол ган холда ҳисоблаш коэффиенти. Нефтнинг майдони. Карбонат қалинлигининг томидаги нефтнинг умумий майдони 28 210∙103 м2. 44,7 м ва 1 260 760∙103 м3 – эффектив нефт тўйинмаган қалинлиги ва нефт палласида тўйинмаган ҳажми мос равишда бўлади . Очиқ ғоваклик ва тўйинганлик коэффициентлари. Риф қурилиши даври (Б тоифаси) ичидаги тўйинмаган қисм учун очиқ ғоваклик ўртача оғирлиги 0,163 ни ташкил қилади. Риф қурилиши даври (б тоифаси) ичидаги тўйинганлик коэффициентининг ўртача қалинлиги 0,92 ни ташкил қилади. Нефть зичлиги га мувофиқ қабул қилинади ва нефт конининг баландлиги ўртасида 0,873 г/см3 ни ташкил қилади. Нефтнинг қисқаришини ҳисобга олган ҳолда ҳисоблаш коеффициенти. Волуметрик коеффициентнинг ўртача арифметик қиймати 1,63 ни ташкил қилади ва мос келадиган 0,613 нисбий коеффициенти олинади. Нефть қазиб олиш коеффициенти 0,55 ни ташкил қилади. Нефть захиралари:umuman olganda (b + C1 тоифасиi): QH.BAL = 99,580∙103 т; QH.OLS = 54 769∙103 т. Шу жумладан, Rif биноси контурининг чегараси (B тоифаси): QH.BAL = 94 440=103 т; QH.OLS = 51 942∙103 т; Олдинги зонада (C1 тоифаси): QH.BAL = 5 140∙103 т; QH.OLS = 2 827∙103 т; Шу жумладан худуднинг Жануьбий қисмида: QH.BAL = 13,727∙103 t; QH.OLS = 7 550∙103 t; Нефт ҳахираларини ҳисоблаш натижалари жадвалда келтирилган( 2- Жадвал). 2 – жадвал Нефт ва эриган газнинг ҳисоблаш параметрлари ва заҳиралари
3 -жадвал Эркин газ ҳисоблаш параметралари ва заҳиралари
Download 0,78 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling