National youth program

Hostelling International, svega je 6. Osim Rijeke, gdje je ostvarena neposredna i kvalitetna 
suradnja lokalnih vlasti s nacionalnom hostelskom udrugom na projektu otvaranja prvog 
omladinskog hostela u tom gradu, koji je danas najkvalitetniji smještajni objekt za mlade 
u zemlji, tri ostala najveća sveučilišna i urbana središta (Zagreb, Osijek i Split) ne raspolažu 
multifunkcionalnim omladinskim hostelima koji bi radili tijekom cijele godine (svojevrsni 
izuzetak je Zagreb u kojemu je neophodno dovršiti projekt adaptacije omladinskog hostela 
u visokostandardizirani smještajni i edukacijski centar za mlade). Isto tako, primjerice, na 
području Plitvičkih jezera, jedinstvene prirodne baštine, nema odgovarajućeg smještajnog 
i edukacijskog centra za mlade, a u unutrašnjosti Hrvatske nema ni jednostavnijih oblika 
hostelskog smještaja. Time se znatno umanjuje individualna mobilnost mladih u Hrvatskoj, 
otvaranje Hrvatske mladima iz drugih zemalja, ali istovremeno i otežavaju uvjeti za 
ostvarivanje školskih putovanja (izleti, ekskurzije i izvanučionički terenski programi) i 
upoznavanje školskog uzrasta s različitim regijama Hrvatske.
Putne i popusne međunarodne iskaznice za mlade i studente, među kojima su najvažnije 
EURO<26 i ISIC iskaznica, kojima se potiče mobilnost mladih, i dalje ima manje od 5 tisuća 
mladih. Povećanje broja mladih vlasnika navedenih iskaznica utjecalo bi na povećanje 
kvalitetnih popusta za mlade, naročito u putničkome prijevozu, a ujedno poboljšalo 
informiranost mladih i studenata o povoljnim uvjetima putovanja i mogućnostima njihovog 
sudjelovanja u različitim edukativnim i turističkim programima. Za razliku od većine 
europskih zemalja, u Hrvatskoj još uvijek nije združena nacionalna studentska iskaznica (IKS), 
koja nema znatniju uporabnu vrijednost ni međunarodnu verifikaciju, s međunarodnom 
studentskom identifikacijskom iskaznicom ISIC iako se radi o jednostavnom i povoljnom 
procesu združivanja.
Na globalnoj razini se, pored velikog povećanja broja mladih i studenata, koji putuju i 
sudjeluju u različitim aktivnostima neformalne edukacije, dramatično povećava akademska 
mobilnost studenata. U usporedbi s drugim zemljama Hrvatska ima nedopustivo nizak 
postotak mobilnosti studenata (prema procjeni OECD‐a samo oko 0,02% hrvatskih studenata 
studira u inozemstvu ili je uključeno u programe akademske razmjene – Priručnik ‘‘Povećanje 
mobilnosti hrvatske akademske zajednice: ulazak Hrvatske u program Erasmus’’, 2008).
Jedan od ključnih problema jest nepostojanje institucionalnih izvora informacija na 
sveučilištima, ali za primjereno rješavanje problema niske akademske mobilnosti hrvatskih 
studenata neophodno je izraditi zasebnu cjelovitu strategiju povećanja akademske 
mobilnosti u svrhu veće uključenosti Hrvatske u programe mobilnosti EU, te za aktivno 

---

99
promicanje šireg značenja i važnosti mobilnosti i međunarodne razmjene u formalnom 
obrazovanju, koje nije predmet Nacionalnog programa djelovanja za mlade, fokusiranog 
primarno na uvjete za razvoj neformalnog obrazovanja.
7.2. Informiranje mladih
Mladima je nužna primjerena razina informiranosti o njihovim pravima i mogućnostima, te 
o programima i uslugama koje im se nude. Tu je prije svega riječ o školskim i izvanškolskim 
aktivnostima, posebnim i dopunskim oblicima obrazovanja, neformalnom obrazovanju, 
angažiranju na pojedinim projektima, stipendiranju, zapošljavanju i razvoju karijere, 
socijalnom, zdravstvenom i dopunskom osiguranju, pravnoj zaštiti, financiranju stanovanju, 
dobrovoljnom radu, športskim i kulturnim aktivnostima, duhovnosti, pomoći u kriznim 
stanjima, mobilnosti, omladinskom turizmu i drugom.
Mladi su razmjerno slabo informirani o institucijama i dokumentima politike prema mladima 
(npr. Savjet za mlade Vlade Republike Hrvatske, Nacionalni program djelovanje za mlade), iz 
čega proizlazi potreba promicanja institucija i dokumenata politike prema mladima među 
populacijom na koju se ta politika odnosi.
Jedan od načina na koji se može prići rješavanju problema informiranosti mladih jest 
osnivanje tzv. info-centara. Postojanje info-centara bitno utječe na razinu informiranosti 
mladih i stupanj njihova društvenoga djelovanja. Od 2006. godine počeli su se osnivati 
takvi centri u okviru provedbe jedne od mjera Nacionalnog programa djelovanja za mlade 
(četiri regionalna info-centra: u Zagrebu, Rijeci, Splitu i Osijeku).
Osim info-centara za mlade, potrebne su i tiskovine za mlade i o mladima. Postoji ‘‘...određeni 
informacijski vakuum... kad je riječ o temama koje se tiču mlade populacije’’ (Mendeš, 2006). 
Inače, Ministarstvo obitelji, branitelja i međugeneracijske solidarnosti financira glasila za 
mlade putem godišnjeg natječaja za projekte usmjerene mladima, Ministarstvo znanosti, 
obrazovanja i športa financira izlaženje informativnih glasila za mlade, osobito onih koji su 
u procesu srednjoškolskog obrazovanja, te posebno promiče šport i tehničku kulturu, dok 
Ministarstvo vanjskih poslova i europskih integracija održava i širi mrežu Euro Info točaka te 
redovito ažurira sadržaj web-stranice http://europauhrvatskoj.mvpei.hr/, distribuira svoje 
publikacije, održava zimske i ljetne škole o europskim integracijama, te provodi natjecanja 
LOGIN@EUROPE i EUQUIZ.
Iz navedenog se vidi da su postignuti određeni pozitivni pomaci kad je riječ o informiranju 
mladih, kao i da postoji potreba za daljnjim razvojem i širenjem te aktivnosti putem 
Nacionalnog programa za mlade. Osobito se to odnosi na mlade osobe koje su ranije ispale 
iz sustava obrazovanja, mlade koji su završili školovanje i time imaju manje prilika doći do 
relevantnih i njima zanimljivih i korisnih informacija, te mlade iz ruralnih i slabije razvijenih 
područja Republike Hrvatske, s obzirom da su prethodno navedeni načini informiranja 
namijenjeni i/ili dostupni uglavnom urbanoj mladoj populaciji unutar sustava obrazovanja.

---

100