Nazariy mexanika fanidan oraliq nazorat uchun nazorat savollari


Download 126.49 Kb.
bet5/8
Sana19.06.2023
Hajmi126.49 Kb.
#1622590
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Nazariy mexanika fanidan nazorat savollari

Бош вектор- кучларни геометрик йиғиндиси орқали аниқланадиган тенг таъсир этувчи

  1. Bosh moment deb nimaga aytiladi?

Бош момент – келтирилган жуфт кучлар момент векторларининг геометрик йиғиндиси орқали аниқланган момент вектори

  1. Fazodagi juftlar sitemasining bosh vektori va bosh momenti qanday formulalar bilan aniqlanadi?

  2. Kuchlar sistemasining vektorli invarianti deb nimaga aytiladi?

Берилган кучлар системасини унга эквивалент булган система билан алмаштиришда узгармай коладиган вектор ёки скаляр катталик кучлар системасининг инварианти дейилади.

Худди текисликдаги кучлар системаси каби фазодаги кучлар системасининг бош вектори хам берилган кучларнинг геометрик йигиндисига тенг ва келтириш марказига боглик булмайди. Яъни кучлар системасининг бош вектори келтириш марказига нисбатан инвариант булади. Бош вектор кучлар системасининг векторли инварианти дейилади.



  1. Fazodagi kuchlar sistemasining skalyar invarianti deb nimaga aytiladi?

Берилган кучлар системасини унга эквивалент булган система билан алмаштиришда узгармай коладиган вектор ёки скаляр катталик кучлар системасининг инварианти дейилади.

  1. Qachon kuchlar sistemasi dinamik vintga keltiriladi?

Фазода ихтиёрий жойлашган кучлар системасини берилган марказга келтириш натижасида шу нуктага куйилган бош вектор ва бош момент векторлар орасидаги бурчак исталган бурчакка тенг булиши мумкин. булган холни куриб чикамиз. (60-расм)




  1. Dinamik vint nima?

Битта куч ва шу кучга перпендикуляр текисликда ётувчи жуфтдан ташкил топган система динамик винт дейилади.

  1. Fazodagi qanday chiziqqa kuchlar sitemasining markaziy o’qi deyiladi?

  2. Ikkita parallel kuchning markazi qanday usulda topiladi?

  3. Parallel kuchlar markazining koordinatalari qanday formulalarda ifodalanadi?

  4. Qattiq jismning og’irlik markazi koordinatalari qanday ifodalanadi?

  5. Bir jinsli jismlarning og’irlik markazi koordinatalarini aniqlash formulalari qanday ifodalanadi?

Бир хил моддадан ташкил топган жисмларга бир жинсли жисм дейилади.
Огирлиги Р га тенг жисм V хажмга эга булсин. Агар бирлик хажмга тугри келган огирликни билан белгиласак, бир жинсли жисм исталган булакчасининг огирлиги рк , шу булакча хажми vк га пропорцианал булади, яъни , у холда жисмнинг огирлиги Р, жисм хажми V га пропорцианал , яъни
Р ва рк ларнинг кийматларини (71) га куйиб хажмга эга булган каттик жисм огирлик маркази, координаталарини аниклаш формулаларини хосил киламиз.
(72)
Агар жисм бир жинсли юпка, ясси пластинкадан иборат булса, унинг огирлик маркази координатлари куйидаги формуладан топилади.
(73)
бу ерда S-пластинка юзаси; sк-битта булакчанинг юзаси.
Худди шу усул ёрдамида чизикнинг огирлик маркази координаталарини хосил килиш мумкин.
(74)
бу ерда L-чизикнинг узунлиги, lк –булакчанинг узунлиги.
(74) формулалар ёрдамида узгармас кундаланг кесимли ингичка симнинг огирлик марказини аниклаш мумкин.

  1. Og’irlik markazini aniqlashning simmetriya usuli qanday?


Download 126.49 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling