О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


Саволлар:  1. Тупрокнинг умумфизик хоссаларига нимапар киради?


Download 7.93 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/139
Sana28.10.2023
Hajmi7.93 Mb.
#1729405
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   139
Bog'liq
Тупрокшунослик-ва-дехкончилик.Рамазонов-О

Саволлар: 
1. Тупрокнинг умумфизик хоссаларига нимапар киради?
2. Тупрок, зичлиги деганда нима тушунилади?
53


ТУПРОКД1УНОСЛИК
3. Тупро^нинг физик-механик хоссаларига нималар- 
киради?
4. Тупрок, каттик/
1
иги деганда нима тушунилади?
5. Тупрок,нинг физик-механик хоссаларини билиш ни­
ма учун зарур?
12-§. ТУПРОК КОЛЛОИДЛАРИ.
ТУПРОКНИНГ СИНГДИРИШ КОБИЛИЯТИ
Хар хил минераллар, тог жинслари ва органик кол- 
дикларнинг тупрок хосил булиш жараёнида майдала- 
ниш и ва парчаланиши натижасида майда заррачалар 
аралаш маси — дисперс тизим хосил булади. Тизим 
таркибидаги дагалрок заррачалар (суспензиялар) фи- 
зик-кимёвий хоссаларига кура майда зарралардан (чанг, 
кум) ф ар к килмайди, жуда майда зарралар (коллоид- 
лар) уз хоссалари билан фарк килади.
Д исперс тизим зарраларнинг катталигига караб 3 
гурухга булинади:

да рои дисперсия — зарраларнинг диаметри 0,1 мик- 
рондан катта (микрон — миллиметрнинг мингдан бир 
кисми);
коллоид дисперсия — зарраларнинг диаметри 1 мил- 
лим икрондан 0,1 микронгача;
максимал ёки молекуляр дисперсия — зарралар­
нинг диаметри 1 миллимикрондан кичик.
Рус олими К.К.Гедройц фикрича тупрок коллоид- 
лари минерал жисмларнинг кимевий нураш жараёнида 
пайдо булган хар хил оксидлардан (А120 3: Ре20 3: 8Ю2 
ва бош калардан) иборат. Коллоид заррачалар (мине­
рал ёки органик) бир-бири билан бирикади, яъни син- 
тезланиш жараёни содир булади. Коллоид зарралар­
нинг купчилиги кристалл тузилишига эга ва 3 кават- 
дан — ядро, ички ва сиртки каватдан иборат. Бун- 
дай мураккаб тузилган коллоид заррача мицелла дейи- 
лади.
Коллоид зарра икки холатда — золь
ва гель холда 
булиши мумкин. Золь холдаги коллоид суюк мухитда
54


ТУПРОК, КОЛЛОИДЛАРИ. ТУПРОКНИНГ СИНГДИРИШ КОБИЛИЯТИ
эриган ва таркок холатда булиб тухтовсиз харакат кила- 
ди. Гель холатдаги коллоид бир неча зарралар йигин- 
дисидан иборат ёпишк,ок куйка холида булиб, суюк, 
мухитда осонлик билан чукади. Табиий омиллар таъ- 
сирида золь холдаги коллоид гельга утади. Золь холда- 
ги коллоидларнинг тупланиб чукма хосил килишга, 
яъни гель пайдо булишга коагуляция, гель холдаги кол- 
лоиднинг яна кайтадан таркалиб золь хосил булишига 

Download 7.93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling