O‘zbekiston respublikasi axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalarini rivojlantirish vazirligi muhammad al‑xorazmiy nomidagi toshkent axborot texnologiyalari universiteti elektronika va radiotexnika kafedrasi Mustaqil ish -2


Download 274.41 Kb.
bet4/4
Sana05.01.2022
Hajmi274.41 Kb.
#223243
1   2   3   4
Bog'liq
Xaydarov M elektronika2 MI-2

Р - турдаги яримўтказгич

Киритма ҳолидаги коваклар хусусий ковакларга қўшилиши мумкин, демак, ўтказувчанлик кўп ҳолларда ковак кўринишга эга бўлади. Бундай ярим ўтказгичлар ковак ёки р- турдаги (р-positive) ярим ўтказгич деб аталади. Ковак ўтказувчанликни юзага келтирувчи киритмалар акцепторлар деб аталади. Уларга уч валентли бор, алюминий, галлий ва индий атомлари киради.


n- яримўтказгич

Киритма атомлари, электронларидан ажралиб, мусбат зарядланган ионларга айланади. Демак, электр ўтказувчанликда иштирок этмайдилар. Киритмали эркин электронлар хусусий эркин электронларга қўшилиб борадилар. Шунинг учун ярим ўтказгичнинг ўтказувчанлиги кўп холларда электрон кўринишга эга бўлади. Бундай ярим ўтказгичлар электрон ёки n- турдаги (n-negative) ярим ўтказгич деб аталади. Киритмалар эса донор киритмалар деб аталади. Уларга беш валентли фосфор, маргумуш ва сурьма атомлари киради.


диодлар ҳақида

Диод – (қадимги юнон тилидаги ди – икки ва электрод сўзининг од – қўшимчасидан; негиз од – қадимги юнон тилидаги йўл маъносини билдиради) электрон элемент бўлиб, электр токини йўналишига боғлиқ ҳолда турли хил ўтказувчанликга эгадир.

Диодларнинг тарқалиши XIX асрнинг учинчи чорагида бирданига икки йўналшда: инглиз олими Фредрик Гутри 1873 йил яратган термион (тўғри чўғланмали вакуум лампалари) диодларининг ишлаш принципи, немис олими Карл Фердинанд Браун 1874 йил яратган кристалли (қаттиқжинсли) диодларининг ишлаш принципи асосида ривожланаган.

Термион диодларнинг ишлаш принципи 1880 йил 13 февралида Томас Эдисон томонидан қайта яратилиб, 1883 йили патент олинган. Аммо Эдисоннинг кейинги ишларида бу ғоя ривожлантирилмади. 1899 йили Карл Фердинанд Браун кристалли тўғрилагичга (выпрямитель на кристалле) патент олди.



Джэдиш Чандра Боус эса Броунни ихтиросини, радио детектирлаш учун ишлатиладиган қурилмада қўллади. Гринлиф Пикард 1900 йилда кристал диодли биринчи диодли радиони яратди. Биринчи термион диод Англияда Джон Амброз Флеминг (Маркони кампаниясини илмий ходими ва Эдисоннинг собиқ ходими) 1904 16 ноябрда (АҚШ потент № 803684 1905 йил ноябрда) томонидан патент олинган. 1906 йил 20 ноябрда эса Пикард кремниели кристалли детекторга (АҚШ патент № 836531) олди.



Диод турлари Диодлар электровакуумли (кенатронлар), газ билан тўлдирилган (газатронлар, игнитронлар, стаблитронлар) ва бошқаларга бўлинади. Айни вақтда кўп ҳолларда ярим ўтказгичли диодлар қўлланилади.



Яримўтказгичли диодлар Шиша корпусли яримўтказгичли диодлар. Расмда шиша корпус ичидан ўтувчи контактли яримўтказгич тасвирланган.



Бир томонлама ўтказувчанлик ҳусусиятли яримўтказгичли диодларни, яъни p–n ўтказувчанлик – аралаш ўтказувчанли типдаги яримўтказгичли ва метал билан контакт хоссаси

Чапдан – яримўтказгичли намунали диодлар. Диодни корпусида айлана думалок ѐки нуқта билан катод белгиланади. Ўнгдан ДСт (ГОСТ) 2.730-73 бўйича схемада тўғриловчи яримўтказгичли диодни белгиси келтирилган.



Фотодиодлар



Хулоса

Мен бу мустакил ишни таерлаш давомида ярим ўтказгичлар ҳақида ярим ўтказгичлар тайёрлаш технологияси ва ундан ташкари , хусусий ярим ўтказгичлар , Р - турдаги яримўтказгичлар ва диодлар уларни тузулишини ургандим
Download 274.41 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling