Ozbekistоn Respublikasi Оliy va o’rta maxsus ta`lim vazirligi


В. Капиллyaр анализ усули билан коллоид зарраchаларнинг зарyaди иshорасини аниqлаsh


Download 2.22 Mb.
bet87/96
Sana17.06.2023
Hajmi2.22 Mb.
#1522607
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   96
Bog'liq
1161 4.kampakt disk

В. Капиллyaр анализ усули билан коллоид зарраchаларнинг зарyaди иshорасини аниqлаsh.

Ба`зи бир моддаларни сувга ботирилганда улар (tsеллyuлоза, ипак, shиshа, qум ва боshqалар) манфий зарyaдланадилар.


Филтр qоғозини бир уchи сувга ботирилса, сув филтр лентаси бo`йлаб yuqорига кo`тарилади. Qоғознинг капиллyaрлари бo`йлаб сув кo`тарилади деб yuритилади. Агар сувда манфий зарyaдланган коллоид зарраchалари бo`лса улар тепага караб силжийди (оqиб chиqади) ва аксинchа агар мусбат зарyaдланган коллоид зарраchалардан иборат сувда зарраchалар тепага караб интилмасдан капиллyaр yuзасига cho`кадилар. Иккала ҳолда ҳам суyuqлик харакати натижасида eлектр потенtsиал ҳосил бo`лади. SHундай qилиб зол зарраchаларининг зарyaди иshорасини аниqлаsh мумкин. Бу усул билан бo`yoqларнинг золдаги зарраchа зарyaдини аниqлаsh кенг qo`лланилади. Филтр qоғоз олинганда, улар qалин ва ғоваксимон бo`лгани ма`qул.
Иshни бажарилиshи:
Тажриба №1 Коллоид зарраchалар зарyaдининг иshорасини аниqлаsh.

Стакандаги миshyaк (III) –сулфиди ва темир (III) –гидроксиди золлари eритмаларига лентасимон филтр qоғози (eни 1,5–2 см) туshирилади. Бир соат ваqт o`тгандан кейин филтр qоғози бo`йлаб кo`тарилган зарраchалар (оqиб chиqиsh) баландлиги ҳисобланади ва бу орqали текshирилаyoтган золлар зарраchаларининг зарyaди аниqланади.




Тажриба №2 Бo`yoqлар зарраchаларининг зарyaди иshорасини аниqлаsh.

Тайyoрлаб qo`йилган 1% ли yoки 2% ли бo`yoq eритмалари –фукtsин, сафранин, метилен кo`ки (хаво ранги), eозин, пикрин кислота, флyuоресtsеин ва конго qизили –стаканларга o`тказилади, уларга бир хил qирqимдаги филтр qоғозлари туshирилади ва уларнинг yuqори qисми горизонтал таyoкchага yoпиshтирилади. Тажриба боshланиshидан 1 соат o`тгаch, бo`yoqларнинг кo`тарилган баландлиги o`лchаниб, зараchаларининг зарyaд иshораси ҳаqида хулоса qилинади.


Назорат уchун саволлар:
1. Eлектрофорезнинг eлектролиздан фарqи нимадаq
2. Нима уchун мусбат зарyaдланган зарраchалар филтр qоғози киркимлари бo`йиchа yuqорига кo`тарилмайдиq
3. Манфий зарyaдланган зарраchалар доим капиллyaр бo`йиchа eритувchи оркасидан кo`тарилиshадимиq
4. Qo`sh eлектр qаватнинг ҳосил бo`лиshи ҳаqида нималар биласизq
5. Фаyaнс ва Панет qоидаси нимадан иборатq
6. Eлектрокапиллyaр ҳодисаларга мисоллар келтиринг.
7. CHo`киsh ва оqиб chиqиsh (баландга силжиsh) потенtsиаллари нимадан иборатq
Коллоид зарраchаларнинг тузилиshи.

Qo`sh eлектр qават назариyaлари асосида коллоид зарраchаларнинг тузилиshи ҳаqида миtsеллyaр назариya yaратилди. Бу назариya фаqат лиофоб коллоидларга тааллуqлидир. Лиофил золлар, ya`ни yuqори молекулyaр моддаларнинг eритмалари тамомила боshqа тузилиshга eга.


Миtsеллyaр назариyaга мувофиq ҳар qандай лиофоб (гидрофоб) коллоид eритма 2 qисмдан иборат: уларнинг бири –миtsеллалар (золнинг дисперс фазаси), иккинchиси интермиtsеллyaр суyuqликдир. Кейингилар o`shа золнинг дисперсион муҳитидан иборат; унинг таркибида eритувchидан таshqари yaна боshqа eриган моддалар (eлектролит ва eлектролитмаслар, миtsелла таркибида уchрамайдиган бирикмалар) бo`лади.
Миtsелла – икки qисмдан иборат нейтрал модда. Унда yaдро ва qo`sh qаватдан иборат сиртки ионоген qисм мавжуд. Миtsелланинг yaдроси жуда кo`п атом yoки молекулалардан таркиб топган нейтрал модда бo`либ, уни ионлар курshаб туради. Лиофоб коллоид eритма таркибида бo`лган eлектролит ионлари золни барqарор qилиб туради; shунинг уchун ҳам улар ионли стабилизаторлар деб аталади. YAдро ва унга адсорбиланган ионлар биргаликда гранула yoки коллоид зарраchа дейилади. Гранула ма`лум зарyaдга eга бo`лгани уchун унинг атрофида qарама –qарshи зарyaдли ионлар йигилади, лекин бу ионлар зарраchага заифроq тортилиб туради ва дисперсион муҳитни бир qисмини таshкил qилади. SHундай qилиб миtsелла-гранула ва унинг атрофида qарама-qарshи зарyaдли ионлардан иборат системадир. Миtsелла eлектр майдон та`сир eтмаган shароитда eлектронейтрал бo`лади. Уни интермиtsеллyaр суyuqлик курshаб туради ва миtsелла билан интермиtsеллyaр суyuqлик бирга золни таshqил qилади.
Бу айтилганларни темир (SH)- гидроксиди золи уchун qуйидаги схема shаклида тасвирланади.
Аввалом бор бу золни ҳосил qилиsh уchун темир(SH)-хлорид eритмаси иссик ҳолатда гидролиз qилиниshини айтиsh даркор. Реакtsиyaни олиб бориshда икки shартга риоya qилиsh керак: биринchидан, майда кристаллар ҳосил бo`лиshи уchун реакtsиya суyuлтирилган eритмаларда o`тказилади, иккинchидан, qo`sh eлектр qават ҳосил qилиsh уchун реакtsиyaга кириshувchи моддалардан бири мo`л миqдорда олинади. Гидролиз реакtsиyaси qуйидаги тенглама билан ифодаланади:
FeCl3 + 3H2O  Fe(OH)3 + 3HCl
Fe(OH)3 нинг сиртидаги молекулалари (cho`кманинг бир оз qисми) HCl билан реакtsиyaга кириshиб, ионли стабилизатор FeOCl молекулаларини ҳосил qилади:
Fe(OH)3 + HCl  FeOCl + 2H2O
FeOCl молекулалари диссоtsиyaланиб, FeO+ ва Cl- ионларини ҳосил qилади: FeOCl  FeO+ + Cl-

Download 2.22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling