O`zbеkiston rеspublikasi sogliqni saqlash vazirligi toshkent farmasevtika instituti

      Bilish,  anglash-dunyo  xakidagi  yangi  bilimlar  xisoblanadigan  sub'ekt  va 
ob'ektning  uzaro  ta'sirini, vokelikning  ruxiyatda  kayta ta'sir  etilishi  va  aks  ettirish 
jarayonidir. 
       Dars-  ma'lum  maksad  asosida,  belgilangan  vaktda  aloxida,  bir  xil  yoshdagi 
ukuvchilar, yoshlar bilan ukituvchi raxbarligida olib boriladigan ta'lim jarayoni. 
        Darslik-  maxsus  ravishda  ukuvchilar  uchun  yozilgan  kitob  darslik  deb 
ataladi. 
       Jamoa-insonparvrlik  va  javobgarlik  ma'suliyatlariga  boglikligi  bilan 
xarakterlanadigan  munosabatlar    xamda  xamkorlikdagi  ijtimoiy  ijobiy  faoliyatiga 
asoslangan, kishilarning tashkil etilgan umumiyligi, jamoasidir. 
       Idrok-  mazkur  muddatda  sezgi  organlarida  ularning  bevosita  ta'sir  etishi 
davomidagi bir butun xodisalar yoki narsalarning inson ongida aks etishidir. 
       Maksad-bulgusi  natijalar  xakida  xar  doim  aklan  uylab  kurilgan, 
rivojlantirilgan xayoliy tasavvurlar, kelgusidagi rejalar. 
 
Shaxs  dinamikasi  -  kishiipng  ontogenetik  rivojlanishini  uz  ichiga  olgan 
xolda sub'ektning xususiyatlari va sifatining vaktga nisbatan uzga-rish jarayoni. 
 
 Shaxsiy  fazilat  -  shaxs  tomonidan  uzining  axlokiy,  ruxiy  va  ishchan-lik 
kobiliyatining ijtimoiy axamiyatini, jamiyatdagi urnini anglay olish xususiyati. 
 
 E'tikod  -  shaxs  amal  kiladigan  bilim,  tamoyil  va  xodisalarning    kalban  va 
asosli  ishonch  bilan  boglangan,  uning  atrof-muxitga  xamda  uzining  xatti-
xarakatlariga bulgan sub'ektiv munosabati. 
 
 Evristika ilmiy tadkikotning mantikiy usullari va metodik kursatmalari. 
 
 Empirik - tajribaga asoslangan. 

 
304 
 
 Empirik  boskich  tadkikot  ob'ekti  tugrisida  xar  tomonlama  tasavvur  xosil 
kilish, ta'lim amaliyoti, ilmiy bilimlar saviyasi va xodisalar moxiyatiga erishishga 
bulgan talab urtasidagi ziddiyat, ilmiy muammoni nomlash. 
 
 Estetik  tarbiya  -  guzallikni  xis  kilish,  atrof-muxitdan  guzallikni  paykay 
olish va tushunishga bulgan kobiliyatni tarbiyalash. 
 
 Extiyoj  -  individning  biror  narsa-xodisaga  muxtojligi  va  kishining  ruxiy 
kuvvati xamda faolligi manbai xisoblanadigan asosiy xususiyati. 
 
 Extimollik  -  tasodifiylik,  pedagogik  xayotdagi  uzgarishlarni  anik  aytib 
berish mumkin bulmagan, extimol kutilgan jarayon. 
 
 O‗yin faoliyatnini bir turi bulib, ijtimoiy tajribalarni uzlashtirish va bunyod 
etishga, uz xatti-xarakatlarini takomillashtirishga karatilgan buladi. 
 
 O‗z-o‗zini baxolash - shaxsning uz psixologik sifatlari, xulki, yutuklari va 
muvaffakiyatsizliklari, kadr-kimmati, kamchiliklarini baxolay olishi. 
 
 O‗z-o‗zini  tarbiyalash  I)  shaxsga  xos  bulgan  madaniyatning  shakllanishi 
va  rivojlanishiga  karatilgan  izchil  va  ongli  faoliyati;  2)  shaxsning  uz  jismoniy, 
ruxiy va axlokiy sifatlarini tinmay amalga oshirish. 
Ukitish  -  ta'lim  oluvchining  bilish  faoliyatini  boshkarishga  karatilgan 
ukituvchining faoliyati. 
 
 O‗kitish  -  1)  ta'limning  uziga  xos  usuli  bulib,  shaxsga  nazariy  va  amaliy 
bilimlar  berish  jarayonida  uning  rivojlanishi  ta'minlanadi;  2)  talaba  va  ukituvchi, 
talabaning  boshka  talabalar  bilan  alokasi  natijasi  ularok  atrof-muxit,  uning 
konuniyatlari,  tarakkiyot  tarixi  va  ularning  urganilish  usullarini  bilishning 
muntazam boshkarilish jarayoni. 
 
 Ukituvchining  innovatsion  faoliyati  -  ijtimoiy  pedagogik  fenomen  bulib, 
ijobiy imkoniyatni aks ettirish, kundalik faoliyatdan chetga chikishdir. 
 
 Ukitish vazifasi - ta'limiy, tarbiyaviy va rivojlanish vazifalari. 
 
 Ukitish turlari - sokratcha suxbat metodi, ta'lim berish, izoxlash-namoyish 
etish  asosida  ukitish,  bilimlarni  mustakil  egallash,  dasturlashti-rilgan  ta'lim,  ukuv 
jarayonini algoritmlash, differensiatsiyali xamda indnvidual ta'lim va boshkalar. 
UKISH  –  ukuvchinnng  uz  kobiliyati,  bilimi,  malaka  va  kunikmalarini 
rivojlantirishga karatilgan xarakat. 
 
 Talabalarni kasbga yunaltirish - talaba-yoshlarga kelajakda uz kasblarini    
aniklab    olish    uchun    yordam    kursatishga    karatilgan    ijtimoiy-iktisodiy,   
psixologik,      pedagogik,      tibbiy-biologik      va    ishlab      chikarish  texnik 
tadbirlarnnng asoslangan tizimi. 
 
 Ukuv-bilish  faoliyati  -  insoniyat  tomonidan  tuplangan  madaniy  boylikni 
egallash bilan boglik faoliyat. 
 
Ukuv  faoliyati        shaxsning  yangi  bilim,   malaka   va   kunikmalarni 
egallash jarayoni. 
 
 Kizikish  -  shaxs  xarakatiga  sabab  buladigan  faoliyat  yunalishining  ongli 
shakli. 
 
 Xalollik  -  shaxsiy  va  ijtimoiy  majburiyatlarni,  axlokiy  me'yorlarni 
rostguylik bilan saklash. 
 
 Xasad  -  uzgalarpiig  muvaffakiyatlarini  kura  olmaslikdan  kelib  chikadigan 
tyygu. 

 
305 
 
 Pedagogikaning  nazariy  vazifasi-    ilgor  va  yangi  pedagogik  tajribalarni 
urganish. 
 
 Pedagogikaning texnologik vazifasi - diagnostik satx - pedagogik xodisalar 
xolatini  aniklash; bashorat kilish satxi  -  pedagogik  faoliyatni  ekspremental  tadkik 
kilish  va  shu  asosda  pedagogik  vokelikni  yaratish  modellarini  urnatish;  loyixa 
satxi-  pedagogik  faoliyatning  nazariy  konsepsiyasi,  uning  mazmuni  va  xarakteri 
asosida  ularga  muvofik  metodik  materiallar  (ukuv  reja,  dastur,  darslik  va  ukuv 
kuplanmasi,  pedagogik  tavsiyanomalar)  ishlab  chikish;  yaratuvchilik  satxi  - 
pedagogik fan yutuklarini takomillashtirish va kayta rejalashtirish maksadida ta'lim 
amaliyotiga tatbik etish; reflsktik tuzatma (korrektirovka) satxi - ilmiy tadkikotlar 
natijalarining ta'lim va tarbiya amaliyotiga singib ketishini baxolash. 
 
 Pedagogika  fani  -  maxsus  institutlarda  (oila,  ta'lim  va  tarbiya,  madaniyat 
muassasalari) maksadga muvofik tashkil etiladigan real, yaxlit pedagogik jarayon. 
Pedagogik  jarayon  -  ta'lim  masalalari,  uning  tarakkiyotini  xal  kilishga  karatilgan, 
maxsus  tashkil  etilgan  pedagog  va  tarbiyalanuvchilarning  maksadli  uzaro 
munosabatlari. 
Pedagogik  jarayon  tamoyillari  -  pedagogik  faoliyatni  tashkil  etishning  asosiy 
talablari  bыlib,  u  pedagogik  jarayonning  yunalishini  kursatadi  va  uning 
konuniyatlarini ochib beradi. 
 
 Pedagogik  ixtisoslik  -  ta'lim  natijasi  ularok  bilim,  malaka  va  kunikmalar 
majmuidan iborat bir kasbiy gurux doirasidagi faoliyat turi. 
 
 Pedagogik  ixtisoslashish  -  pedagogik ixtisoslik  doirasidagi  faoliyatning bir 
turi. 
 
 Pedagogik  malaka  -  muayyan  toifadagi  vazifalarni  xal  kilish  imkoniyatiga 
ega bulgan mutaxassisning kasbiy pedagogik tayyorgarligi darajasi va turi. 
 
 Pedagogik  masala  -  pedagogik  jarayonning  asosiy  birligi,  uziga  xos 
tizimidir.  U  vokelikni  bilish  va  kayta  yaratish  zaruriyati  bilan  boglik  tafakkur 
kilinadigan pedagogik vaziyatdir. Ta'lim  katnashchilarining ma'lum bir maksadini 
kuzlagan ta'lim va tarbiyadagi moddiylashtirilgan vaziyatdir. 
 
 Pedagogik  maxorat  -  pedagogik  jarayonni  bilish,  uni  tashkil  eta  olish, 
xarakatga  keltira  olish  (A.S.  Makarenko),  pedagogik  jarayonning  yukori 
samaradorligini belgilovchi shaxsning ish sifati va xususiyatlari sintezi. 
 
 Pedagogik  mulokot  -  ta'lim  oluvchilarning  maksadlari  xamda  ularning 
birgalikdagi faoliyatlari mazmunidan kelib chikadigan uzaro alokalarni urnatish va 
rivojlantirishni,  bir-birini  anglash  va  kullab-kuvvatlashni  tashkil  etishning  kup 
kirrali jarayoni. 
 
 Pedagogik takt - shaxslar faoliyatinish turli doiralarida ular bilan mulokotda 
bulishning  pedagogik  tamoyili,  ulchovi,  talabalar  bilan  ularning  shaxsiy 
xususiyatlarini xisobga olgan xolda tugri mulokotda bula olish malakasi. 
 
 Pedagogik texnika – 1) xar bir ta'lim oluvchiga va jamoaga pedagogik ta'sir 
utkazishning samarali kullash uchun zarur bulgan malaka va kunikmalar majmuasi; 
 2)  xar  bir  ta'lim  oluvchi  va  jamoaning  faolligini  pedagogik  jixatdan  ta'minlash 
uchun zarur bulgan malaka va kunikmalar. 
 
 Pedagogik  tizim  -  shaxsni  rivojlantirish  va  yaxlit  pedagogik  jarayonni 
birlashtirgan ta'limning uzaro boglangan tashkiliy tuzilmasi. 

 
306 
 
 Pedagogik  faoliyat  -  ta'lim  maksadlarini  amalga  oshirishga  karatilgan 
ijtimoiy faoliyatning aloxida turi. 
 
 Pedagogik uyin - bilim olishga karatilgan va ma'lum bir pedagogik natijani 
kuzlagan  xamda  ta'lim  jarayonida  muayyan  maksadni  amalga  oshiruvchi  faoliyat 
turi.   
 
 Pedagog  nuktai  nazari  (pozitsiyasi)  -  pedagogning  dunyoga,  pedagogik 
vokelikka va pedagogik jarayonga bыlgan intellektual va xissiy munosabati. 
 
 Pedagogik  xakkoniylik  –  ukituvchining  obektivlik  mezoni,  uning  ma'naviy 
tayyorgarlik darajasi. 
 
 Proektiv  malaka  -  malakaning  maxsus  turi  bulib,  kutilgan  pedagogik 
natijalarni anik ta'lim va tarbiya rejalarida aks ettiradi. 
 
 Psixologiya  -  I)  shaxsning  ob'ektiv  borlikni  faol  aks  ettirish  jarayonini 
urganuvchi fan; 2) ma'lum bir faoliyat turining uzaro shartlangan psixik jarayonlar 
tuplami; 3) psixika, xarakter xususiyati, kungil xazinasi. 
 
 Ratsionalizatsiya - metodlarni yoki biror ish - xarakatni takomillashtirish. 
 
 Releksatsiya  -  kuchli  xayajon  va  jismoniy  zurikishdan sung  yengil  yurish, 
tinchlanishning umumiy xolati. 
 
 Retrospektiv - utmishga murojaat etish. 
 
Ruxiy  pedagogik  tayyorgarlik  -  pedagogikaning  metodologik  acoclari  va 
kategoriyalarini,  shaxsniig  ijtimoiylashuvi  va  tarakkiyoti  konuniyatlari,  ta'lim  va 
tarbiyaning moxiyati, maksadi va texnologik goyalarini bilish. 
 
 Suxbat - kuzatuv juda yetarli darajada anik, bulmagan zarur axborotni olish 
uchun kullanadigai tadkikot metodi. 
 
 Tadkikot  ob'ekti  -  ziddiyat  va  muammoli  vaziyat  tugdiruvchi,  bilishga 
karatilgan ilmiy taxlilga muxtoj ob'ekt. 
 
 Tadkikot  predmeti  -  bevosita  urganilishi  lozim  bulgan  va  amaliy  yoki 
nazariy  jixatdan  muxim  axamiyat  kasb  etadigan  ob'ektning  moxiyati,  ma'lum  bir 
tomoni, xususiyati. 
 
 Tayzik utkazish - uyatga kuyish, aybdorlik xissi yoki kungli chukkanlarning 
fikri, xissiyoti, intilishi va moyiliggi ularning ongidan xalos kilish. 
 
 Takabbur - uz manfaatlarini yukori kuyuvchi, manman shaxs. 
 
 Takt - misli kurilmagan tarzda ыzini tuta bilish. 
 
 Ta'lim - I) shaxsning jismoniy va ma'naviy shakllanishining yagona jarayoi, 
ijtimoiy  etalonlarnipg  ijtimoiy  ong  sifatida  u  yoki  bu  darajada  kayd  kilingan, 
tarixan shartlangan ideal timsollarga ongli yunaltirilgan ijtimoiylashish jarayoni; 2) 
muayyan  bilimlarni  egallash  goyaviy-axlokiy  kadr,  malaka,  kunikma,  axlok 
me'erlariga karatilgan jamiyat a'zolarining ta'lim va tarbiyasi vazifasini bajaradigan 
nisbiy mustakil tizim 
 
           Tarbiya  -  1)  shaxsning  ma'naviy  va  jismoniy  xolatiga  muntazam  va 
maksadga muvofik, tasir etish; 2) pedagogik jarayonda ta'lim maksadlarini amalga 
oshirish uchun pedagog va tarbiyalanuvchilarning maxsus tashkil etilgan faoliyati. 
 
Pedagogik  faoliyat  -  ta'lim  maksadlarini  amalga  oshirishga  karatilgan 
ijtimoiy faoliyatning aloxida turi. 

 
307 
 
 Pedagogik uyin - bilim olishga karatilgan va ma'lum bir pedagogik natijani 
kuzlagan  xamda  ta'lim  jarayonida  muayyan  maksadni  amalga  oshiruvchi  faoliyat 
turi. 
 
 Pedagog  nuktai  nazari  (pozitsiyam)  -  pedagogning  dunyoga,  pedagogik 
vokelikka va pedagogik jarayon bulgan intellektual va xissiy munosabati. 
 
 Pedagogik  xakkoniylik  –ukituvchinig  obektivlik  mezoni,  uning  ma'naviy 
tayyorgarlik darajasi. 
 
 Tafakkur  inson  akliy  faolnyatnning  oliy  shakli,  insonlarni  urab                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          
olgan  duyodagi  uzaro  bo\langan  narsa  va  xodisalarni  bilish  jarayoni,  muxim 
xayotiy jarayonlarni xis kilish va muammolarni xal kilish, ma'lum bulmagan vokea 
xodisalarni  kidirish,  kelajakni  kura  olish.  Tafakkur,  tushuncha,  xukm,  xulosa 
shakllarida namoyon bыladi. 
 
Temperament - 1) shaxsning psixik faoliyati dinamikasining turli jixatlarinn 
bildiradigan  turgun  individual  xususiyatlarining  konuniy  munosabatlari;  2) 
shaxsning  dinamik  xususnyatlari:  intensivlik,  tezlik,  temp,  psixik  jarayonlar  va 
xolatlar ritmi. 
       
 
 
Foydali  maslanatlar. 
 
    Fanda еchimini kutayotgan ilmiy muammolar quyidagilarni tashkil etadi: 
-  «
Pеdagogika nazariyasi va 
tarixi  »  fani  yo`nalishi  bo`yicha  himoya  qilingan 
hamda    ilmiy  izlanishlar  olib  borilayotgan  nomzodlik  va  doktorlik 
dissеrtastiyalaridan amalda foydalanishni yo`lga qo`yish., 
-  Fanga  doir  еtuk  mutaxassislarning  ishlanmalari  (darslik,o`quv,uslubiy,  risola  va 
ilmiy maqolalari)ni dars jarayoniga pеdagogik va yangi axborot- kommunikastion 
tеxnologiyalar orqali qo`llashga erishish., 
- Talabalarninng mustaqil ishlarini (kunning ikkinchi yarmida) to`liq  pеdagogik va 
yangi axborot-kommunikastion tеxnologiyalar orqali  bajarishga erishish., 
-    Dars  jarayonida  mavzularni  o`tishda  shu  mavzuga  doir  altеrnativ  mavzulardan  
intеrnеt saytlari orqali foydalanish.
 
 
 
 
 
 
 
 
UMUMIY    SAVOLLAR 
1.
 
«Kadrlar tayyorlash milliy dasturi»ning bosh g'oyasi nimadan iborat. 
2.
 
Kadrlar tayyorlash milliy modeli nima. 
3.
 
Kadrlar  tayyorlash  milliy  modelining  asosiy  tarkibiy  qismlari  nimalardan 
iborat. 
4.
 
Uzluksiz ta 'lim tizimining mohiyatini yoritib bering. 
5.
 
Oliy o 'quv yurtidan keyingi ta 'lim mazmunini izohlab bering. 

 
308 
6.
 
Pedagoglik kasbining asosiy xususiyatlari nimatarda namoyon bo 'ladi? 
7.
 
O'qituvchi qanday sifatlarga ega bo 'lishi zarur? 
8.
 
Sizning  nazaringizda  bugungi  kun.o'qituvchisiga  qanday  pedagogik  talablar 
qo'yilmoqda? 
9.
 
«Pedagogika» tushunchasi qanday mazmunni anglatadi? 
10.
 
Ta ‗lim nazariyasi (didaktika) nima ? 
11.
 
Tarbiya nazariyasi nimalami o'rganadi? 
12.
 
Pedagogika fanining asosiy vazifalari nimalardan iborat? 
13.
 
Pedagogikaning asosiy kategoriyalarini ayting va mohiyatiniyoriting. 
14.
 
Qanday fanlar pedagogik fanlar tizimiga kiradi? 
15.
 
Qanday metodlar pedagogik ilmiy-tadqiqot metodlari hisoblanadi. 
16.
 
«Individ», «shaxs», «individuallik» tushunchalarini sharhlang. 
17.
 
Rivojlanish va shaxs rivojlanishini ta 'riflang. 
18.
 
Shaxsning shakllanishiga ta 'siretuvchi omillar haqida nimalarni bilasiz? 
19.
 
Shaxs faoliyati haqida so 'zlab bering. 
20.
 
O'quvchilarning yosh xususiyatlarini tavsiflang. 
21.
 
Shaxsning ijtimoiylashuvini qanday tushunasiz? 
22.
 
Pedagogikaning fani va uning ilmiy tadqiqot metodlari haqida fikr yuriting. 
23.
 
Pedagogikaning   fan   sifatida   tuzilishi   va   uning   boshqa  fanlar   bilan       
bog‘liqligi.   pedagogikaning   ilmiy-tadqiqot metodlari. 
24.
 
Xar tomonlama rivojlangan inson tarbiyasining maqsad va vazifalari. 
25.
 
Bola shaxsining rivojlanishi, tarbiyasi va kamoloti haqidagi fikrlaringiz. 
26.
 
Shaxs rivojlanishidagi ta'sir etuvchi omilar haqida so‘z yuriting. 
27.
 
Tarbiyaning maqsadi nimadan iborat? 
28.
 
Shaxsan siz tarbiyaning vazifalarini qanday tushunasiz? 
29.
 
Tarbiyaning turlarini tasvirlab bering. 
30.
 
Tarbiya jarayonining o'ziga xos xususiyatlari nimalardan iborat? 
31.
 
O‘qituvchi va uning jamiyatda tutgan o‘rni. 
32.
 
O‘qituvchining kasbiy shakillanish jarayoni. 
33.
 
Xalq ta'limi tizimi haqida tushuncha va uni tashkil etish tamoillari. 
34.
 
O‘zbekistonda  uzluksiz  ta'lim    tizimi    va  unda  «Boshlang‘ich  ta'limning» 
o‘rni va  ro‘li. 
35.
 
Umumiy  urta  ta'limning  davlat  ta'lim  standarti  «Boshlang‘ich  ta'lim» 
bo‘limining taxlil qiling. 
36.
 
Ta'lim  nazariyasi.  Didaktikaning  ‗redmeti  va  uning  vazifalari  uning  kasbiy 
kategoriyalari. 
37.
 
Shaxsni shakllantirish va kamol to‘tirish tushunchasi. 
38.
 
O‘qitish jarayonining moxiyati. 
39.
 
Xozirgi o‘qitish jarayoniga ko‘yiladigan talablar. 
40.
 
Boshlang‘ich maktabdagi uqitishning ta'lim – tarbiyaviy va kamol to‘tirish 
vazifalari. 
41.
 
O‘quvchilarni pedagogik jixatdan baxolash texnalogiyalari. 
42.
 
O‘quv-tarbiya  jarayonida  rivojlantirish  usulining texnologiyasi. 
43.
 
O‘quvchi bilimining tekshirish va baxolash texnalogiyasi. 
44.
 
Qonuniyat. Ta'lim qonuniyatlari. 

 
309 
45.
 
Ta'lim qoidalari. 
46.
 
Ta'lim mazmuni. 
47.
 
O‘quv rejasi. 
48.
 
O‘quv dasturi. 
49.
 
Darslik. 
50.
 
Chet el mamlakatlarida ta'limning mazmuni. 
51.
 
O‘quv ishining tashkil etish shakllari haqida tushuncha. 
52.
 
Ta'limda sinf dars tizimining vujudga kelishi. 
53.
 
Dars  maktabda   o‘quv   ishlarini   tashkil   etishning   asosiy shakli. 
54.
 
Darsning strukturasi, elementa va tiplari. 
55.
 
Muammoli ta'lim. 
56.
 
Muammoli vaziyatlarni yaratish va xal qilishning yo‘llari. 
57.
 
Muammoli ta'lim metodlari. 
58.
 
Ta'lim va tarbiyada xalq og‘zaki ijodi. Xalq og‘zaki ijodi asarlarida axloqiy –aqliy, 
jismoniy tarbiya xaqidagi qarashlar. 
59.
 
Xadisning paydo bo‘lishi xadis to‘plamining asosiy yo'nalishi. 
60.
 
Sharq uyg‘onish davrida ta'lim tarbiya. 
61.
 
Movarounnaxrda  ijtimoiy  -  iqtisodiy  va  madaniy  taraqqiyotning  tarixiy 
rivojlanishi. 
62.
 
Temur shaxsi. Temur saltanatining vujudga kelishi.  
63.
 
Mirzo Ulug‘bekning xayoti va ijodiy faoliyati. 
64.
 
Ulug‘bek davrida maktab - madrasa o‘quv tarbiya ishlari. 
65.
 
Mustaqillik va ta'lim tizimida islohotlar.  
66.
 
O‗zbekiston  Respublikasi  ―Ta'lim  to‗g‗risida‖gi  Qonun  va  ―Kadrlar 
tayyorlash milliy dasturi‖. 
67.
 
O‗zbekiston Respublikasida ta'lim tizimi. 
68.
 
Qadimgi Yunoniston va Rim davrlarida ta'lim-tarbiya. 
69.
 
Qadimgi Yunonistonda pedagogik nazariyalarning tug‗ilishi. 
70.
 
G‗arbiy yevropada maktab, maorif hamda pedagogik fikrlar taraqqiy  
 
 
                                  ADABIYOTLAR RO‗YXATI 
 O‗zbekiston Respublikasi Qonunlari 
1.O‗zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi.- T.: O‗zbekiston, 2009. – 40 b.  
2.O‗zbekiston Respublikasining «Ta'lim to‗g‗risida»gi Qonuni. T. «Sharq» 2001. 
Oliy ta'lim me'yoriy xujjatlari. 3-18 betlar. 
3.Kadrlar tayyorlash milliy dasturi. T. «Sharq» 2001. Oliy ta'lim meyoriy 
xujjatlari. 18-52 betlar. 
 
 O‗zbekiston Respublikasi Prezidenti asarlari 
4.Islom Karimov. Barkamol avlod orzusi T., «Sharq» 1999 y.  
5.Prezident  Islom  Karimovning  «Jahon  moliyaviy-iqtisodiy  inqirozi,  O‗zbekiston 
sharoitida uni bartaraf etishning yo‗llari va choralari». T.׃ ―O‗zbekiston‖ 2009.-56 
b 

 
310 
6.Karimov  I.  Eng  asosiy  mezon-hayot  haqiqatini  aks  ettirish.T.  ׃O‗zbekiston, 
2009.-24 b. 
7.Islom  Karimov.  Ozod  va  obod  vatan,  erkin  va  farovon  hayot  pirovard 
maqsadimiz. T., «O‗zbekiston», 2000 y. 
8.Islom Karimov. «Yuksak ma'naviyat-yengilmas kuch». T., «Ma'naviyat».2008  
9.‖Prezidentga maktublar‖ T., «Ma'naviyat»  2014y 
10.Islom Karimov ― O‗zbek xalqiga tinchlik va Omonlik kerak ―T., «O‗zbekiston», 
2014 y. 
                      
Asosiy adabiyotlar 
    Darsliklar va o‗quv q o‘llanmalar 
11. Ibragimov X ., Abdullaeva Sh  Pedagogika nazariyasi. T., 2008 yil. 
12.  Xoshimov K.,Nishonova Sh  Pedagogika tarixi 2-qism T., 2005 yil. 
 13.Mavlonova  R,  To‘raeva  O,  Xoliqberdiev  K.  «Pedagogika»  Toshkent,  
―O‘qituvchi‖.2007 yi 
14.Tojiboeva  D.,Yuldashev  Yu  Maxsus  fanlarni  o‗qitish  metodikasi.  T.:  Fan  va 
texnologiyalar. 2009.