Psixiatriya va narkologiya rivojlanish tarixi


йилда Киевда, 1926 йилда Ҳарьковда илмий-текшириш институти очилди. Бу иккала институт Украина психоневрологик институтига айлантирилди. 1925 йилда Грузияда Асатиани номидаги психоневрологик инст


Download 84.21 Kb.
bet6/6
Sana12.03.2023
Hajmi84.21 Kb.
#1265480
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Psixiatriya va narkologiya rivojlanish tarixi

1921 йилда Киевда, 1926 йилда Ҳарьковда илмий-текшириш институти очилди. Бу иккала институт Украина психоневрологик институтига айлантирилди. 1925 йилда Грузияда Асатиани номидаги психоневрологик институт очилди.

  • 1921 йилда Киевда, 1926 йилда Ҳарьковда илмий-текшириш институти очилди. Бу иккала институт Украина психоневрологик институтига айлантирилди. 1925 йилда Грузияда Асатиани номидаги психоневрологик институт очилди.
  • 1938 йилда cобиқ РСФСР соғлиқни сақлаш вазирлигининг психиатрия институти очилди.
  • 1944 йилда cобиқ СССР МФА психиатрия институти очилди, унинг биринчи рахбари В. А. Гиляровский эди, кейинги йилларда институтга Д. Д. Федотов рахбарлик қилди. 1982 йилда бу институт базасида СССР МФАнинг рухий соғлиқни саклаш маркази ташқил этилди. 1985 йилда Мамлакат Соғлиқни сақлаш вазирлигининг наркологиянинг тиббий-биологик муаммолари бўйича марказ ташкил топди.

Ўзбекистонда психиатрия фани ривожланишига 1920 йилда жуда улкан тарихий воқеа— ўрта Осиѐ Давлат дорилфунуни очилиши туртки бўлди. 1920 йилда дорил-фунуннинг тиббиет қўллиѐтида психиатрия кафедрасининг очилиши нафақат Ўзбекистонда, балки Урта Осие жумхуриятлари ва Қозоғистоннинг барча шаҳарларида психиатрия илмининг равнак топишига имкон берди. 12 12

  • Ўзбекистонда психиатрия фани ривожланишига 1920 йилда жуда улкан тарихий воқеа— ўрта Осиѐ Давлат дорилфунуни очилиши туртки бўлди. 1920 йилда дорил-фунуннинг тиббиет қўллиѐтида психиатрия кафедрасининг очилиши нафақат Ўзбекистонда, балки Урта Осие жумхуриятлари ва Қозоғистоннинг барча шаҳарларида психиатрия илмининг равнак топишига имкон берди. 12 12
  • Психиатрия хизмати фаолиятининг чуқур таҳлил этилиши, жумхурият тиббиѐт олийгоҳлари ва муасса-саларида мўтахассислар тайѐрлаш ҳамда назарий ва амалий йўналишлар бўйича муайян ишланмаларнинг амалга оширилишига йўқ очади.

Сўнгги ун йилликларда эса Тошкент Давлат тиббиѐт олий билимгохининг психиатрия кафедрасини 1973 йилдан бу`н бошқариб келаѐтган профессор X. А. Алимов рахбарлигида шизофрения ва наркология муаммолари бўйича мухим тадкикотлар олиб бориляпти.

  • Сўнгги ун йилликларда эса Тошкент Давлат тиббиѐт олий билимгохининг психиатрия кафедрасини 1973 йилдан бу`н бошқариб келаѐтган профессор X. А. Алимов рахбарлигида шизофрения ва наркология муаммолари бўйича мухим тадкикотлар олиб бориляпти.
  • Шизофрения муаммоларига доир тадкикотлар бу касалликнинг клиник хусусиятларини, динамикасини, кайтиш топологиясига олис муддатли прогнозни, клиник-диагностик мезонларини, шунингдек шу касалликнинг келиб чиқиш сабабларини ўрганишга бағишланган.
  • Алкоголизмга доир ҳар томонлама олиб борилаѐтган клиниқ патогенетик эпидемиологик тадкикотлар замонавий методлар ѐрдамида амалга оширилмокда. Текширишлар бу касалликнинг клиникасини, патогенезини, мехнатга мослашуви, ремиссияси ва кайталанишига карши даволашга оид мухим конуниятларини очиб берди. Бу ва бошқа тадқиқотлар проф. X. А. Алимовнинг рахбарлиги остида 5 монографияга ва қатор диссертацияларнинг тайѐрланишига асос бўлди. Проф. Ш. А. Муртолибов (вафот этган), ҳамда тиббиѐт фанлари докторлари Н. И. Хужаева, Б. П. Каюмов, Б. А, Тошматов (вафот этган), тиббиѐт фанлари номзодлари И. X. Монасипова, А. А. Аскаров, Г. Р. Рустамов, И. А. Слободской, А. П. Орипов, Д. F. Ғуломов, А. А. Зильберштейн, Ф. 3. Ғафуров, М. X. Халилов, Л. Қ Морозова ва бошқалар проф. X. А. Алимов рахбарлиги остида номзодлик ва докторлик диссертацияларини ѐқлашга муваффак бўлдилар.

ТУГАДИ

ТУГАДИ


Download 84.21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling