R. X. Maksudov


Download 128 Kb.
Pdf ko'rish
bet58/157
Sana16.11.2023
Hajmi128 Kb.
#1777626
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   157
Bog'liq
Mashina detallari (R.Tojiboyev va b.)

 
/c o s
St
 

Zk
 
= r ,/c o s
Si


yoki
d k - d J
 
cos 
д г
 
Z, = r , /
cos 
a .
83
www.ziyouz.com kutubxonasi


3.7
-
jadval
Siljish k o e ff its iy e n t i x
-0,5
-0,4
-0,3
-0,2
-0,1
0
+0,1
+0,2
+0,3
+0,4
+0,5
12
-
-
-
-
-
-
-
-
3,9
3,67
3,46
14
-
-
-
-
-
-
4,24
4,0
3,78
3,59
3,42
17
-
-
-
-
4,5
4,27
4,03
3,83
3,67
3,53
3,40
20
-
-
-
4,55
4,28
4,07
3,89
3,75
3,61
3,5
3,39
25
-
4,6
4,39
4,2
4,04
3,9
3,77
3,67
3,57
3,48
3,39
30
4,6
4,32
4,15
4,05
3,9
3.8
3,7
3,62
3,55
3,47
3,40
40
4,12
4,02
3,92
3,84
3,77
3,7
3,64
3,58
3,53
3,48
3,42
50
3,97
3,88
3,81
3,76
3,7
3,65
3,61
3,57
3,53
3,49
3,44
60
3,85
3,79
3,73
3,7
3,66
3,63
3,59
3,56
3,53
3,5
3,46
80
3,73
3,7
3,68
3,65
3,62
3,61
3,58
3,56
3,54
3,52
3,5
100
3,68
3,67
3,65
3,62
3,61
3,6
3,58
3,57
3,55
3,53
3,52
L oyihalanavotgan uzatm aning m odulini aniqdashda form ulada 
Ft=2T2/0,857 d e
2
, Yp*KFl)/0,857 =7 qabul qilib quyidagi ifodani olamiz:
147" К
m e(mte)= 
. MM
[3.23]
v> d t2 ■
 в ■
 [a, J
3 .1 8 -§ . K onussim on uzatm alarn i k on tak t k u ch lan ish b o ‘yicha 
hisoblash
Bu uzatm alar ham kontakt kuchlanishga Gerts formulasi asosida 
hisoblanadi.
On=zm 
I I
[3-24]

fh
F orm ulada keltirilgan radius qiymati tishning o ‘rta kesim iga 
nisbatan quyidagicha aniqlanadi.
1
1
1
2
 cos 
S,
 
2 cos 
6
2
 
(
 
cos 
8,
 ^
— = — +---= -------- - + ------- — = --------- COS c^| + -----
/?, 
p 2
 

d mls i n a
 
^ s i i i f l r ^
и 
J
T rigonim etrik funktsiyalarning o ‘zaro m unosabatini ham da u= tgd

ekanligi e 'tib o rg a olib quyidagilarni yozish m um kin:
г 



г 

i
COS 
d 2 =
,— ... - -- — . 

cos 
= ■
, ■
 - 
— , ----
yj\ + t g 2S2 
\l\ + u~ 
yJl + tg'S) 
\il + u ‘
co s
8
b co s
62
qiymatlarni form ulaga q o ‘yib quyidagi ifoda olinadi:

2л1и2 + \
Pk . ^m\ - и -sin a
84
www.ziyouz.com kutubxonasi


Tekshirishlar shuni k o ‘rsatadiki, tish sirtining egrilik radiusi, unga 
tushadigan kuch, konus uchidan uzoqlashgan sari proportsional ravishda 
o ‘zgarib boradi 
(3.22-rasm).
Shuning uchun tishning uzunligi b o ‘yicha 
h am m a nuqtalarda kuchlanish bir xil boMadi. Bu holda gMldirakning 
o ‘rta diametriga t a ’sir qiluvchi solishtirma yuklanish quyidagicha 
ifodalanadi:
q ur= ?mm + F,
• 
ku
• 
zM= 2 7 5 M P a 1/2: q, pkqiymatlari [3.24]form ulaga

b
cos 
a
q o ‘yib
o N= zM 
j l d i z .
--------
1
----- £ ± I < U
b - c o s a d m, - s m a
ifodani soddalashtirsak, y a ’ni 
cosa-swm =0.5sin2a,
bunda 
zH= J —— ; 
a=20° 
boMganda 
zH= l,1 7 ;
Vsin2a'

= d m2 _ d M - 0 . 5 b ) _ d t2( l - 0 . S k J .
Qml 

U

F t=25_ = J Z L ; 
д .
_ У 0 - 5 Ч . , - > / ^ й
с/и2 

‘ 
COSc)’, 
«
khe=b/Re=0,285 
natijada, q N=2,12-10
3
k"1'МПа
[3.25]
Form ula yordam ida kontakt kuchlanishning hisobiy qiymati 
aniqlanadi. Uzatmani loyihalash uchun esa bu formulani yetaklanuvchi 
gMldirak diametriga nisbatan yechib quyidagi ifoda olinadi:
dc, = 1 6 5 3 E S " m m
[3.26]
V К Г -V„
bu yerda: 
T 2- yetaklanuvchi tishli 
gMldirak uzatayotgan burovchi 
m om ent, 
Nm m ; 
/- 
uzatm aning 
uzatish 
soni; 
[oH] 

kontakt 
kuchlanishning joiz qiymati, MPa; £Np -yuklanishni gMldirak tish eni 
b o ‘yicha notekis taqsimlanishini hisobga oluvchi koeffitsiyent qiymati 
y uqo rid a berilgan; 
в
н-konussim on gMldirak tishlarini silindrsimon 
gMldirak tishlariga nisbatan mustahkamligini belgilovchi koeffitsiyent. 
T o ‘g ‘ri tishli konussimon gMldiraklar uchun 
г? =0,85, aylanasimon 
tishli gMldiraklar uchun quyidagicha olinadi:
Tish yuzasining qattiqligi
0H
N V 2<350, N B j< 3 5 0
1.85
N V 2<350, N R C i> 4 5
1.5
N R C 2>45, N R C j> 4 5
1.3
85
www.ziyouz.com kutubxonasi


A niqlangan 
de2
qiym at standart b o ‘yicha yaxlitlanib olinadi, y a ’ni: 
50; (56); 63; (71); 80; (90); 100; (112); 125; (140); 160; (180); 200; 
(225); 250; 280; 315; 355; 400; 450; 500: Qavs ichida berilgan sonlarni 
iloji boMsa ishlatilmaydi.
Hisoblashlar shuni k o ‘rsatadiki, aylanasim on tishli g ‘ildiraklam ing 
kontakt kuchlanishi b o ‘yicha m ustahkam ligi 1,4-1,5 marta katta.
S A V O L V A T O P S H IR IQ L A R
1. U zatm a turlari va ishlatilishi.
2. M exanik uzatm alarning asosiy xarakteristikalari.
3. Silindrsimon va konussim on tishli gMldiraklarning geom etrik 
oMchamlari.
4. Ilashish chizigM deganda nim ani tushunasiz
5. Q oplanish koeffitsiyenti d eganda nimani tushunasiz.
6. Tishli g ‘ildiraklam ing yyeyilish turlari
7. Silindrsim on tishli g ‘ildiraklarni ilashishda hosil boMgan kuchlar.
8. K onussim on tishli g ‘ildiraklarni ilashishda hosil boMgan kuchlar.
9. Kontakt kuchlanishlar qanday sikl bilan o ‘zgaradi?
10. Tishli gildiraklar qanday m ateriallardan tayyorlanadi.
M a s a l a : yopiq silindrsim on uzatma loyihalansin. U zatm ada aylanuvchi 
m o m e n t 
___

Download 128 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   157




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling